Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić, povreda Poslovnika.

Reklamiram povredu člana 107. Poslovnika.

Gospodine Arsiću, ovih dana javnost je očevidac da se u Skupštini dešavaju stvari koje niko normalan ne želi. Najveću odgovornost za takvo stanje snose oni koji imaju većinu, bez obzira kako to kome odgovaralo i šta ko misli o tome.

Nije isključena odgovornost i nas iz opozicije, ali manjim delom smo krivi za ovakvu atmosferu.

Po članu 107, gospodine Arsiću, vi kao narodni poslanik trenutno na mestu predsedavajućeg treba da se odnosite sa uvažavanjem prema svim narodnim poslanicima.

Vi nipodaštavate Nemanju Šarovića, bukvalno. Koristite svaku priliku da iskompromitujete člana SRS. Malopre, prilikom tumačenja da li ste povredili ili niste Poslovnik, vi dajete kvalifikaciju da je Nemanja Šarović advokat DS. Ima li većeg poniženja nego to? Nema većeg poniženja. Većeg dna nema od DS, odnosno možda Dveri su ispod.

Kolega, ne kršite Poslovnik u odredbi 107, molim vas, baš taj na koji se pozivate.

Ja samo objašnjavam u čemu je povreda od strane vas.
Ja vas molim da isključite svaku mogućnost da kao predsedavajući zloupotrebljavate Poslovnik i da jednako tretirate sve poslanike, a samim tim, pogotovo nas srpske radikale, jer se trudimo da zadržimo normalnu atmosferu kakvu zaslužuju građani Srbije.

Kolege poslanici, kako ste krenuli sa tim povredama Poslovnika, izgleda mi da ću ja da postanem svetski rekorder.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić, povreda Poslovnika.

Ukazao bih na članove 104. I 112, gospodine predsedavajući.

Član 104. zbog onoga što se dogodilo maločas, ali odmah vam kažem, ne tražim da se izjašnjavamo, jer sam zadovoljan reakcijom. Vi ste sa velikim razlogom, sa dobrim pravom oduzeli dva minuta za dalju raspravu onome ko je zloupotrebio pravo na reklamiranje ovog Poslovnika.

Mislim da bi trebalo da još i za nijansu energičnije reagujemo kada se dešava zloupotreba koja ne može da bude pozivanje na pravo iz člana 104. Nije to bilo pravo na repliku i nije uopšte ispravno, a kamoli korektno i bilo šta treće da neko sebi da za pravo da podigne Poslovnik, da bi onda replicirao, da se direktno obraća drugoj poslaničkoj grupi.

Bilo je ovde sijaset primera takvog ponašanja. Onima koji čeznu da se što pre vrate u upravne i nadzorne odbore Dragana Đilasa nemam šta da kažem, sem da im je to potpuno nerealna želja i ne treba njom uopšte da se bave. Ali, da se koristi to pravo, gospodine predsedavajući, da se ovde prave neke čudne paralele, poput one da je neko na našem mestu, mislim da tu treba reagovati, npr. i tako što se nekome onda uskrati prilika da iznese to što je naumio, a što nikakve veze sa Poslovnikom nema.

Žuto preduzeće, i to kažem vama, gospodine predsedavajući, jer od vas očekujem da reagujete na te stvari, da bude na mestu SNS, to je nemoguće, to je svakome poznato, ko god se bavi tom temom. On zloupotrebljava Poslovnik. Zašto je nemoguće? Zato što je nemoguće pronaći primer da je u SNS neko poput ovog direktora žutog preduzeća, Šutanovca, došao u posed zemljišta vrednog milion i po evra, da je podigao na njemu svoj dupleks vredan 300.000 evra, da u njemu ima štednu knjižicu na 300.000 evra, a sve to od poslaničke ili ministarske plate.

Nemoguće je tu praviti paralele. Ko to radi? On svesno zloupotrebljava ovaj Poslovnik. A, onaj ko govori da ništa nije smešno, a pri tom, i to je moja poslednja rečenica, gospodine predsedavajući, sam govori o izborima, mora da shvati da je on, pre svega, sam smešan.

U vezi sa članom 112, možda da date pauzu, da se usijane glave malo ohlade. Hvala lepo.

U pravu ste sa članom 112.
I vama isto, u skladu sa članom 103, dva minuta od vremena poslaničke grupe.
Sada u skladu sa članom 112. određujem pauzu u trajanju od pet minuta.
(Posle pauze.)

Poštovane kolege poslanici, nastavljamo dalje sa radom.
Reč ima ministar Zorana Mihajlović, kao ovlašćeni predstavnik predlagača.

Hvala.
Dobar dan svima. Poštovani predsedavajući, drage poslanice i poslanici, hvala vam što danas imamo priliku da razgovaramo o ratifikaciji četiri vrlo važna međunarodna sporazuma. Jedan od tih sporazuma treba da omogući Srbiji da dobije mogućnost da bude sedište vrlo važnog sekretarijata, a u pitanju je ugovor o Transportnoj zajednici zemalja zapadnog Balkana.
Potpisali smo ga letos kada je bio sastanak predsednika vlada, i to na engleskom jeziku, a zatim smo čekali, kao Srbija, da dobijemo taj ugovor na nacionalnim jezicima, dakle, na srpskom i svim ostalim, da bismo mogli taj ugovor da predložimo Vladi Republike Srbije na usvajanje.
Ovaj ugovor o Transportnoj zajednici, krenuću od tehničkih detalja, budući da je bilo puno pitanja zašto danas sednica i zašto danas raspravljamo o ovome. Ovo je vrlo važno za Republiku Srbiju, za građane Srbije. Dakle, ovaj ugovor o Transportnoj zajednici zemalja zapadnog Balkana, u kojem je jedna od zemalja, centralna, upravo Srbija, je 9. oktobra došao u Vladu Republike Srbije na nacionalnom jeziku, pregledan i upućen članovima Vlade Republike Srbije na mišljenja, 26. oktobra je usvojen na sednici Vlade Republike Srbije i odmah nakon toga upućen, sa molbom, parlamentu i poslanicima i poslanicama na hitno usvajanje upravo zbog značaja i mogućnosti da na ministarskom sastanku 7. decembra članice i EU izglasaju Srbiju kao sedište Sekretarijata Transportne zajednice zemalja zapadnog Balkana.
Mislim da je to od velikog značaja, budući da transportna politika Srbije, jedan od osnovnih strateških ciljeva jeste povezivanje sa regionom. Srbija u regionu ima lidersku poziciju upravo u oblasti infrastrukture, transportne i energetske. Za nas je mogućnost i veliki da nastavimo to povezivanje mnogo brže nego što je to rađeno u prethodnom periodu.
Puno je prednosti za Srbiju, pre svega, od toga što smo uopšte potpisali ugovor o Transportnoj zajednici, a da ne govorim o tome što ćemo imati sedište Sekretarijata Transportne zajednice. Dakle, ubrzana izgradnja i povezivanje i ono što je za nas važno jeste da postanemo nezaobilazan koridor u onome što se zove povezivanje istoka i zapada i da postanemo zaista nezaobilazni kada govorimo o izgradnji, ne samo drumskog saobraćaja, nego i železničkih pruga, da završimo ili da nastavljamo dalje sa novim projektima fizičkog povezivanja sa drugim zemljama, ali ono što je takođe važno, što treba da nam pomogne, a to je da prevaziđemo sve one ne fizičke barijere koje postoje između zemalja, dakle Srbije i svih zemalja sa kojima se graničimo, jer ono što utiče direktno na našu konkurentnost jeste činjenica da nam često roba i putnici, ali posebno roba, na granicama stoji jako dugo.
Jedna od odlika ovog ugovora, gde ćemo svi zajedno, kao zemlje zapadnog Balkana, uskladiti naša nacionalna zakonodavstva, zatim ćemo postati jedan jedinstveni region, a kao takav biti deo EU i tako sistemski razvijati našu transportnu politiku i naš transportni sistem, jeste da prevaziđemo sve fizičke i ne fizičke barijere. Pored toga, naravno, usklađivanje nacionalnih zakonodavstava i mogućnosti da koristimo još mnoge fondove i da sve one projekte koje smatramo strateškim projektima, a koji se u Vladi Republike Srbije definišu, za to su određeni Koridori, krenemo u njihovu mnogo bržu realizaciju.
Mislim da je vrlo važno napomenuti da zahvaljujući jednom ovakvom ugovoru, gde nismo sami, ali jesmo, ponavljam još jedanput, centralna zemlja zapadnog Balkana, radimo na tome da povećamo obim transporta ljudi i robe, da se potrudimo, a imamo jasne planove, programe i za veliki deo pripremljenu projektno-tehničku dokumentaciju, dakle da se potrudimo da te projekte realizujemo. To znači da produžimo transportnu mrežu, zatim da iz toga takođe možemo da vidimo u onom realnom životu, ne samo gotovu infrastrukturu, nego u onim finansijskim i ekonomskim indikatorima, povećanje učešća transporta u društvenom bruto proizvodu.
Mislim da je takođe jako važno reći da ćemo u skladu sa ovakvim jednim ugovorom na pet godina praviti određene planove, radićemo zajedno. Ne možemo pričati o infrastrukturi kao jednom ostrvu samo za jednu zemlju. Infrastruktura je zaista pitanje celog regiona. Ukoliko smo bez infrastrukture, ne možemo pričati ni o bilo kakvom privrednom razvoju.
To je vrlo važan međunarodni sporazum. Pričaćemo šta god je potrebno o detaljima, i to je pre svega osnovni razlog zašto se danas vidimo i o tome pričamo.
Pored toga, pored ovog međunarodnog sporazuma, još tri sporazuma su ispred vas. Svaki ponaosob je važan za građane i građanke Srbije. Jedan jeste ratifikacija ugovora sa KFV nemačkom bankom u vrednosti od 17 miliona evra. U pitanju je vodosnabdevanje u četiri opštine, to su Kikinda, Vrbas, Knjaževac i Paraćin. Vrednost za Kikindu je šest miliona, za Vrbas 4,1, Knjaževac 3,4, Paraćin 3,45 miliona evra. Već smo potpisali ugovore sa Ministarstvom finansija, KFV banka i predsednici opština i sada je ispred vas da o tome razgovaramo. Ukoliko ovo budemo ratifikovali, u narednih godinu dana ova četiri grada će imati rešeno pitanje vodosnabdevanja, negde je deo kanalizacije.
Zatim, ispred vas je takođe ratifikacija međunarodnog ugovora o finansiranju sa kineskom „Eksim“ bankom, a odnosi se na finansiranje prve deonice modernizacije pruge Beograd-Budimpešta. To je prva deonica Beograd centar – Stara Pazova. Prošle godine u novembru na samitu 16+1 u Rigi potpisan je komercijalni ugovor sa kineskim konzorcijumom koji će raditi na ovom delu pruge. U maju mesecu, u Pekingu, kada je predsednik Vučić bio u Pekingu, tada smo tom prilikom potpisali i ugovor o finansiranju i od 26. avgusta on je u parlamentu po hitnom postupku, kako bismo sada imali ratifikovan i ovakav jedan ugovor.
O detaljima pričaćemo kasnije u samoj diskusiji. U pitanju je preferencijalni kredit i sve ono što Srbija ima u svojim odnosima sa Narodnom Republikom Kinom. Srbija, koja je između ostalog dobila i to da je sedište, odnosno centar za saobraćaj i infrastrukturu, 16+1 zemalja. Znači, sledeće godine ćemo ugostiti ovde u Beogradu sve ministre transporta, kao i ministra transporta i infrastrukture Narodne Republike Kine.
Četvrti sporazum koji je ispred vas je Nacrt zakona o potvrđivanju ugovora o izmenama i dopunama finansijskih ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Od 2001. godine do danas 3,1 milijarda jeste potpisanih, ratifikovanih ugovora sa Evropskom investicionom bankom. Sve međunarodne finansijske organizacije propisuju vrlo detaljnu proceduru sprovođenja javnih nabavki. Kod Evropske investicione banke to za nijansu izgleda drugačije. Oni nemaju detaljno propisanu proceduru. Imaju jedan vodič za sprovođenje javnih nabavki gde nema svih detalja.
U tom smislu, niti se u potpunosti primenjuje vodič za javne nabavke, niti se u potpunosti može primeniti naš Zakon o javnim nabavkama, tačnije u onom delu šta su nadležnosti Republičke komisije za zaštitu prava ponuđača. Iz tog razloga, želeći da to sve bude transparentno, da nam se ne desi situacija da se neko požali na tenderu, pa da onda Republička komisija ne može da da svoj stav.
To je razlog zašto smo sa Evropskom investicionom bankom našli rešenje gde ćemo u potpunosti moći, izmenom članova samog ugovora, da primenimo naš zakon, a to znači da će republička Komisija za zaštitu prava ponuđača moći da reaguje na svaku vrstu, naravno, u drugom stepenu, ukoliko postoji neka žalba.
Tu su četiri međunarodna sporazuma ispred vas. Svaki je važan, kao i sve ono što vi radite.
Još jednom želim da vam se zahvalim što danas možemo da razgovaramo o ovome. Sve što imate da pitate, mi smo tu da odgovorimo. Žao mi je što neki, čini mi se, nisu baš shvatili koliki je značaj ovoga, pa imamo situaciju da je najveći problem zašto smo danas ovde, a bićemo i sutra, a nije suština značaj toga da je Srbija centralna zemlja, da će imati sekretarijat zemalja zapadnog Balkana, što nije bilo lako dobiti, verujte. To je stvar velikog rada, što predsednika, što same Vlade Republike Srbije.
Naravno, ne bih da govorim o opštinama i lokalnim samoupravama, koje će konačno rešiti pitanja, bilo kanalizacije, bilo vodosnabdevanja. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Miljan Damjanović.