Hvala, gospodine predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, Zakon o javnom informisanju i medijima na snazi je više od tri godine. Setite se svi kada je donošen negde u avgustu mesecu 2014. godine da je tretiran kao jedan od velikih reformskih pomaka što se tiče medija i informisanja.

Nažalost, posle donošenja tih zakona imamo čak i mnogo goru situaciju i iz tog razloga, vodeći se tim činjenicama i analizirajući Zakon o medijima i informisanju, podneo sam predlog za promenu člana 39. stav 1. tačka 8) tako da se predviđa da se u registar medija upišu svi vlasnici direktni i indirektni, bez obzira na visinu udela, osnivačkom kapitalu izdvajanja, za razliku od dosadašnjeg rešenja koje je predviđalo da se upisuju samo podaci o vlasnicima čiji udeo prelazi 5% vlasništva.

U praksi postoje, poštovani narodni poslanici, i akcionari koji poseduju manje od 5% udela u vlasničkoj strukturi izdavača i vrše efektivnu kontrolu nad uređivačkom politikom, kao i izvorima finansiranja više medija istovremeno. Mislim da je to opšte poznato i da tu u stvari postoji ključni razlog kada je donošen zakon 2014. godine, zbog čega nisu svi oni koji imaju manje od 5% udela u medijima, nisu obuhvaćeni ovim zakonom.

Smatram da postojeće rešenje, koje predviđa upis svih direktnih i indirektnih vlasnika medija, treba uraditi i iz tog razloga, poštovani narodni poslanici, vas pozivam da glasate da se ovaj zakon stavi na dnevni red da bi koliko-toliko uredili ne samo medijsku scenu nego da bi uspeli da obezbedimo transparentnost vlasničke strukture izdavača, odnosno medija, što će doprineti povećanju poverenja kod građana u medije i smanjiće se mogućnost eventualnih zloupotreba i nedozvoljenih uticaja na medije i preko medija.

Inače, ustavni okvir ili osnov za donošenja ovog zakona sadržan je u članu 97. Ustava Republike Srbije, a prema kome se Republika Srbija, pored ostalog, uređuje i obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu slobode i prava građana, što pravo na informisanje svakako jeste, ali i svojinske odnose, kao i kontrolu zakonitosti i raspolaganja sredstvima pravnih lica.

Zahvaljujem, kolega Bogdanoviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 137 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Bogdanović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o porezu na dobit pravnih lica, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Reč ima narodni poslanik Goran Bogdanović.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, evo već gotovo godinu i više predlažem ovaj zakon da se uvrsti u dnevni red, međutim, koliko sam imao vremena i koliko smo imali mogućnosti, vidim da je sada ovaj zakon uvršten po hitnom postupku na današnju sednicu Narodne skupštine, međutim, bez obzira na sve to, ono što sam ja tražio u izmeni ovog zakona na žalost nije prihvaćeno i nije stavljeno u izmene i dopune Zakona o porezu na dobit pravnih lica. Iz tog razloga po ko zna koji put želim da vam predstavim i obrazložim razloge za stavljanje na dnevni red sednice Narodne skupštine Predlog zakona o izmeni Zakona o porezu na dobit pravnih lica.

Kao što ste videli, poštovani narodni poslanici, ovaj zakon suštinski sadrži samo jednu izmenu, jedan član, ali sa dalekosežnim i dugoročno pozitivnim efektima na ekonomiju Republike Srbije. Iz tog razloga, poštovani narodni poslanici, i predlog moj za izmenu ovog jednog člana koji obuhvata da će stopa poreza na dobit pravnih lica, koja iznosi po sadašnjem zakonu 15%, smanji na 10%.

Ja ću vas samo podsetiti da mnoge tranzicione zemlje su imale i relativno niske stope poreza na dobit i to se pokazalo kao važan viskalni instrument u funkciji razvoja ekonomije i povećanja zaposlenosti i obezbeđivanja visoke stope rasta u budućnosti, pre svega kroz povećanje izvoza.

Sa ovim poreskim rasterećenjem počećemo da stvaramo za investitore i sve one koji sada posluju u jedan atraktivniji poreski sistem u službi privrede i postepeni rast BDP i na kraju Zakon o izmeni Zakona o porezu na dobit pravnih lica stvoriće i uslove da se kroz smanjenje poreske stope poreza na dobit pravnih lica 10% fiskalno rastereti pre svega realni sektor, privredno društvo, preduzeća, zadruge i druge učesnike na tržištu i dodatno će motivisati strane investitore za ulaganje u našu privredu.

Da ne bude samo motivacija stranih investitora subvencije kao što na žalost ova Vlada u poslednjih pet godina izdvaja enormna sredstva da bi dovela strane investitore da ulažu u državu Srbiju mislim da je mnogo efikasnije i mnogo zdravije i mnogo bolje i zbog građana Srbije da se pre svega smanje poreske stope ne samo u ovom Zakonu o dobiti pravnih lica nego i mnoge druge stope koje je ova Vlada obećala kada je dolazila na vlast. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Bogdanoviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11 narodnih poslanika, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 136.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Bogdanović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o javnom redu i miru, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Reč ima narodni poslanik Goran Bogdanović. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, analizirajući ovaj zakon uočili smo određene nepravilnosti ili bolje reći manjkavosti ovog zakona i upravo na ovaj način, koristeći privilegiju poslanika, pokušavamo da izmenimo neke članove ovog zakona.

Razlog za izmenu ovog člana koji sam predložio da se briše je, pre svega, događaji koji su se desili unazad nekoliko meseci ili, bolje reći, unazad godinu dana, kada je komunalna policija prevazilazila okvire svoje nadležnosti i zloupotrebljavala svoje nadležnosti, pri čemu su ljudska prava bila ozbiljno ugrožena i prekršena, a u pojedinim slučajevima i sa tragičnim ishodima. Poštovani narodni poslanici, podsetiću vas da je to bilo možda pre više od devet meseci.

Prekršaj vređanja službenog lica u vršenju službene dužnosti i odredba Zakona o javnom redu i miru je pre svega neprecizno definisana i stvara mogućnost širokog tumačenja, što je apsolutno neprihvatljivo.

Poštovani narodni poslanici, podsetiću vas, pošto i sam imam određena iskustva u toj oblasti, jer sam više godina radio kao republički inspektor i znam koliko postoji mogućnost da se zloupotrebi, pre svega neka ovlašćenja koja imaju ovlašćena lica. To se, nažalost, dešavalo. Bio sam svedok u više slučajeva. I upravo iz tog razloga, želim da se ovaj član, da se član 22 – vređanje službenog lica u vršenju službene dužnosti, briše.

Kada ovo kažem, ja mislim da ne treba pogrešno shvatiti, jer drugim odredbama, drugim zakonima je upravo regulisano i mnogo bolje, preciznije definisano na koji način službena lica postupaju po dužnosti i na koji način mogu da budu zaštićena, pre svega od eventualnih napada, vređanja, maltretiranja, od fizičkih lica.

Iz tog razloga, poštovani narodni poslanici, pozivam vas da glasate da stavimo ovo na dnevni red, jer mislim da pojedine odredbe ovog zakona i nekih drugih zakona, koje ćemo u narednom vremenskom periodu takođe predložiti kao promenu, će više koristiti građanima Republike Srbije, više će poštovati ljudska prava i više će davati i obaveza, a i odgovornosti, pre svega službenih lica, u ovom slučaju komunalne policije i policije.

Zahvaljujem, gospodine Bogdanoviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 140 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Bogdanović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom okupljanju, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Goran Bogdanović želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – niko, uzdržan – jedan, nije glasalo 138 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Dušan Milisavljević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, koji je podneo Narodnoj skupštini 30. avgusta 2017. godine.
Da li narodni poslanik Dušan Milisavljević želi reč? (Da)
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, ovaj i naredni zakon koji sam predložio je u cilju prevencije vršnjačkog nasilja. Ideja je da se uvede prvi čas svakog meseca kao jedan preventivni čas sa razrednim starešinom ili učiteljem, gde bi deca radila sa svojim učiteljem ili razrednim starešinom i pričala o problemu vršnjačkog nasilja, upoznavali se sa time da postoje različita deca koja ne čuju, koja slabije vide, koja imaju šećernu bolest, koja imaju neki stepen invaliditeta i da to nije razlog da neko dete bude meta svojih vršnjaka i svojih drugara.

Svedoci smo da zahvaljujući društvenim mrežama, zahvaljujući internet komunikacijama brže saznajemo neke vesti koje, pretpostavljam da u nekim godinama ranije nismo imali prilike da saznamo da su deca sve češće u osnovnim i srednjim školama žrtve vršnjačkog nasilja.

To je jedna od tema koja praktično zahteva jedan sistemski odgovor države, Resornog ministarstva prosvete, ali i svih nas u društvu.

Mislim da kao lekar mogu da vam kažem da smo malo kopirajući neke zapadne modele, u želji nacionalnih tv kuća da pridobiju neku zaradu prisvoje neke modele i u toj komunikaciji kojoj nisu dobri. Mislim da na nacionalnim frekfencama prikazivanje u nekim udarnim terminima nekih rijaliti programa gde postoji nasilje koje se, praktično javno prikazuje, gde se vređanje učesnika tih rijaliti programa odobrava zarad opstanka ili ostanka u tom rijaliti programu, deca to sve gledaju i to je nešto po meni jako loše. Javno hoću da kažem da nemam ništa protiv reda, ni jednih medija, ali da takvi programi po kvalitetu ne zaslužuju da budu u udarnim terminima i trebalo bi da budu u nekim kasnim večernjim terminima ko želi to da gleda, ali svakako da ne gledaju deca. Deca su, kao što sam i rekao, podložna upijanju nekih vrednosti koje za mene, za nas nisu prihvatljive i nisu u vrednosti koje bi trebale da budu u udarnim terminima.

Hoću da kažem da psiholozi i pedagozi koji se bave proučavanjem ljudskog ponašanja i karaktera vaspitanjem i učenjem, smatraju da se protiv vršnjačkog nasilja najbolje bori neprestanom pričom o njemu. Zato ja predlažem u ovom predlogu zakona izmene zakona da uvedemo jedan preventivni i edukativni čas, svakog meseca sa učiteljem i sa razrednim starešinom kako bismo u jednoj prevenciji radili sa našom decom.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključuje glasanje i saopštavam: za – 13, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – 133.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Dušan Milisavljević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačko – Predlog zakona o dopunama Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju koji je podneo Narodnoj skupštini 30. avgusta 2017. godine.
Reč ima narodni poslanik Dušan Milisavljević.

Poštovani predsedavajući, nastavljam sa ovom problematikom vršnjačkog nasilja. Cilj je jedan preventivni način rada sa našom decom u osnovnim i srednjim školama, a to je svakako razgovor sa njihovim učiteljem i razrednim starešinom o neophodnosti da podelimo sve probleme naših drugara u odeljenju, a ne da ih targetiramo i da ih vređamo.

Postoje različite vrste nasilja. Od verbalnog nasilja do fizičkog nasilja je kratak put. Ono što moramo kao država da nametnemo kao obavezu našim prosvetnim radnicima je da kada primete da dete ima problem u razredu, da razgovaraju sa tim detetom i da pokrenu jednu proceduru koja je i od strane UNICEF-a predložena i koju je naša država i resorno ministarstvo usvojila, a to je taj jedan mehanizam zaštite naših mališana u osnovnim i srednjim školama, kako ne bi došli u situaciju da sve više to nasilje buja. To je nešto što je uzelo maha i nešto što sve nas obavezuje kao političare, ali i kao roditelje, da o ovom problemu pričamo.

Želim da kažem da je problem to što se to nasilje, po podacima UNICEF-a, sve češće javlja, da nasilnici češće dolaze iz disfunkcionalnih porodica. Nema veze da li su roditelji doktori nauka ili profesori ili sa osnovnom školom, presudan je i važan je jako i materijalni status. Jako je važnija pažnja koja se posvećuje prema detetu.

Upravo predlogom ovog zakona tražim da kroz jednu preventivu, kroz jedan razgovor sa decom, ali i kroz razgovor i sa roditeljima na roditeljskim sastancima, pričamo o tom problemu. Ja bih voleo da se vratimo u neke godine kada sam ja bio đak osnovne i srednje škole, gde sam imao u razredu i decu romske nacionalnosti, gde sam imao u razredu neke drugare koji su imali problema sa učenjem i koji su bili siromašniji, mi smo sa njima delili i užinu, i dogovarali smo se, zajedno smo izlazili u grad, i nikada nismo imali problem u razredu.

Ovo je sada upravo jedan momenat gde kao država moramo da kažemo da se nešto mora preduzeti. Opet se vraćam na neke norme koje se usvajaju od same dece, a to su neke norme i neke vrednosti koje su za mene lažne i gde ne bi trebalo da neke vrednosti zauzimaju mesto u udarnim terminima nacionalnih televizija. Prednost bih uvek dao mladoj, pametnoj deci koju Srbija ima, koja donose nagrade sa takmičenja iz fizike, iz hemije, iz srpskog jezika, iz matematike. Srbija je bogata sa pameću, ima dobre, pametne mališane. Ja bih voleo da mi njima dajemo prednost, da dajemo prednost nekim dobrim lekarima, nekim dobrim inženjerima, koji imaju rezultate u svom radu, a ne da dajemo prvenstvo rijaliti programima, nekim starletama i nekim ljudima koji ne zaslužuju te vrednosti. Hvala puno.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – 137 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Dušan Milisavljević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Krivičnog zakonika, koji je podneo Narodnoj skupštini 13. septembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik želi reč?
Izvolite.