Subvencije imaju tri osnovna cilja. Jedno je podržavanje razvoja, otvaranje novih radnih mesta, podržavanje investicionih projekata. Drugo je podržavanje onih sektora i onih delova stanovništva koji zahtevaju pomoć i treće je postizanje onih vrsta strukturnih promena, kao što je npr. u delu subvencija o poljoprivredi, gde hvatamo korak sa Evropom, … subvencija koje podižu kvalitet razvoja u poljoprivredi i koji nas prevode sa jednog starog sistema subvencija na jedan novi sistem subvencija koji pruža pomoć onima na početku ili karijere, ili stvaranja novog poslovnog subjekta ili objekta, ili onima koji žele da postignu neke stvari na duži rok, kao što su inovacije, kao što je podizanje ljudskog kapitala, kao što je podizanje osnova i kvaliteta našeg razvoja na duži rok.
Po 128 milijardi investicija koje su planirane u budžetu za narednu godinu i 175 milijardi koje su planirane na nivou opšte države ogroman deo se odnosi na infrastrukturne projekte koji će omogućiti Srbiji da kompletira svoju mrežu infrastrukture, primakne Srbiju tržištima, omogući kretanje ljudi i dobara, omogući onaj stepen strukture i intenziteta infrastrukturnih objekata, koji će nas povezati sa svetom i omogućiti razvoj povezivanja u regionu.
Najveći deo investicija, 53,8 milijardi se nalaze u nadležnosti, odnosno pod razdelom Ministarstva građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture, kao što je za očekivati, to je 41,9% investicija. U Ministarstvu odbrane se nalazi 14,7 milijardi, u Ministarstvu unutrašnjih poslova šest milijardi, u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pet milijardi, za Vladu Republike Srbije četiri milijarde je opredeljeno, Ministarstvo rudarstva i energetike opredeljeno je 2,6 milijardi. U Ministarstvu finansija se nalazi, naizgled, veliki iznos od 17 milijardi, ali gro tog iznosa se odnosi na eksproprijaciju zemljišta koji je sastavni deo planiranja i izgradnje ovih projekata u svim drugim sektorima.
Znači, imamo objedinjena sredstva za eksproprijaciju zemljišta kako bismo efikasno i dinamički mogli da odgovorimo na sve potrebe u planiranju, izvođenju projekata.
Ono što je za mene jako važno, sem te izrazito razvojne orijentacije koja predstavlja sa sobom i određeni rizik, sada je rizik na implementaciji. Znači, posle opredeljivanja ovolike količine sredstava za razvojne projekte za investicije, sada će pritisak biti da se dobro pripreme projekti i dobro realizuju projekti. Sada više nemamo izgovor da kažemo – pošto nemamo dovoljno sredstava, nećemo morati da se trudimo. Sada je pritisak na tome da se svi naši projektni zavodi, svi naši instituti koji su nekada bili konkurentni na svetskom nivou, da se late posla i što bolje i kvalitetnije pripreme projekte kako bismo u toku naredne godine i u preostalim godinama hvatali korak sa svetom.
Ako pogledate član 3b i 3a ovog budžeta, videćete da je 627 milijardi opredeljeno za garancije i razvojne projekte. Naravno, veći deo toga neće biti potpisan, a najmanje će biti realizovano u narednoj godini, ali to je naš plan za budućnost. To je naš plan da obezbedimo povezivanje unutar regiona Balkana, to je naš predlog da obezbedimo povezivanje sa Evropom, to je naš predlog da obezbedimo onu infrastrukturu koja će omogućiti našim proizvođačima da u najkraćim mogućim rokovima sa najnižim troškom mogu svojim proizvodima da izađu na sva ta tržišta i da ponude ono što Srbija može da ponudi, a to je kvalitetna radna snaga koja će, nadam se, pod mnogo povoljnijim uslovima moći da doprinosi razvoju novostvorene vrednosti i kod nas i u svetu.
Najvažnije za sve nas je to da završavamo trogodišnji program koji je naš program, koji je podržao MMF sa rezultatima koji su bolji od očekivanih u svakom domenu. Znači, bolji su i u tome da imamo bolje rezultate u spoljno-trgovinskom i spoljno-platnom bilansu, da imamo mnogo bolje rezultate od očekivanih u fiskalnom bilansu, imamo mnogo bolje rezultate od onoga što smo mogli da očekujemo u domenu javnog duga, odnosno učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu.
Imali smo periode kada to nije bilo jasno, kada su pomeranja i inercija prethodnih događaja pravili utisak da se javni dug povećava. Sada je jasno, kad se završio ciklus rasta i pada dolara u odnosu na evro i dinar, da kad se očiste ti efekti mi imamo tendenciju smanjivanja javnog duga.
Ne samo to, nego po prvi put koristimo višak fiskalne likvidnosti koji je ostvaren na ovaj način da jednokratno otplaćujemo dugove koji su dospeli. Znači, bez penala otplaćujemo dugove. U novembru mesecu je otplaćen dug od 750 miliona dolara za koji više nećemo morati da finansiramo.
Kao što ćete videti u Predlogu budžeta, veliki deo moramo da refinansiramo, kao što većina zemalja u svetu radi. Većina zemalja ima tzv. potrebe u finansiranju koje obično predstavljaju kombinaciju finansiranja deficita budžeta, to je neto deo, i refinansiranja onih obaveza koje su dospele. Naša srednja ročnost duga je takva da otprilike četvrtina našeg duga dospeva za refinansiranje svake godine, a to su obaveznice ročnosti dve, tri, pet godina. Isto tako, dospeva redovno finansiranje, odnosno otplata glavnice onih kredita koje smo uzimali godinama.
U ovom budžetu, kao i u svim prethodnim budžetima, imate vrlo detaljne podatke o tome koje je stanje zaduženja po svim kreditima, to je čak bolan nivo, bolan nivo detalja koji tu postoji, do onoga šta planiramo da radimo u domenu pružanja garancija države, do domena zaduživanja države za nove kredite, za izdavanje novih hartija od vrednosti i svih drugih instrumenata koji su presudni da koristimo ta sredstva za svoj razvoj.
LJudi kažu u narodu – dug je loš drug. Ja kažem – da, ako se sredstva loše koriste. Zemlje koje su manje razvijene od Evrope, kao što smo mi, imaju aspiraciju da se priključe toj Evropi. Ako bi išle principom minimiziranja rizika i uopšte se ne bi zaduživale, onda bismo sebe lišili resursa i mogućnosti da hvatamo korak sa svetom, da hvatamo korak sa Evropom.
Ako, pak, prihvatimo ovo zaduživanje, kao što mi predlažemo da se uradi, onda nismo lišeni ovih rizika. Znači, ovo zaduživanje jeste opasan i rizičan korak, kao što je ulaganje u nečije obrazovanje rizičan korak, kao što je izgradnja kuće rizičan korak. Vi to morate i da odvojite resurse od, često od usta, i od onoga što možete danas da potrošite za budućnost. Ovo je onaj deo budžeta koji se odnosi na budućnost. Ovo je onaj deo budžeta koji paralelno sa projektima u obrazovanju nama nudi bolju budućnost u, ne za pet i deset, nego za 30 i 50 godina. To je ono što je najvažnije.
Mi ovde završavamo program za tri godine, završavamo program koji je trebalo da se završi pre 10,15 i 20 godina. Sad se vraćamo na taj zadatak i nadam se, konačno, da ćemo naći onaj stepen političke, ekonomske, ljudske saglasnosti gde to nije nešto što je stvar političkog izbora pojedinca ili neke partije, to je nešto što je zajedničko.
Koridori 10 i 11 nisu pitanja političkih partija. To je pitanje naroda. To je pitanje povezivanja. Reći ću i više. Ne samo to, nego ti koridori će imati svog punog smisla kada se svi poprečni putevi obezbede, kada svako bude mogao iz svog sela da dođe do Evrope, do Beograda i do ostatka sveta u najkraćem mogućem roku.
Švajcarska je razvijena između ostalog zato što iz najmanjeg sela možete da dođete javnim prevozom do bilo koje tačke njihove teritorije u minimalnom roku za vrlo niske troškove u odnosu na njihov dohodak. To je ono što želimo da ponudim Srbiji ovim budžetom.
Još važnije, to želimo da ponudimo na održivi način. Postojale su mnoge zemlje koje su to radile na način koji nije održiv. Preveliko zaduživanje koje nije dalo rezultat nezavršenim projektima, preveliko zaduživanje koje nije dalo rezultat u podizanju osnove ekonomskog rasta i održavanju tog rasta na duži rok. Mislim da se sada po prvi put nalazimo na planu ostvarivanja toga.
Još jedan aspekt ostvarivanja toga, važan aspekt ovog budžeta je da ove godine budžet planira da će rashodi na kamate, rezultat onog zaduživanja iz prošlosti biti 118 milijardi dinara. Pre samo godinu dana to je bilo 16 milijardi više. Kako smo ostvarili ovaj rezultat? Tako što smo između ostalog sproveli budžet koji smo usvojili prošle godine, što je ceo svet prepoznao, da ostavimo članke pojedinačne i mišljenja pojedinaca. Tržišta su prepoznala to i nama se margina na kamatne stope smanjila sa 550, 560 baznih poena na 130 i manje. Znači, mi sada ne dobijamo kredite samo od međunarodnih finansijskih organizacija uz 1% margine ili 0,86% margine, nego dobijamo na finansijskim tržištima.
Srbija danas može da izađe i da pozajmi sredstva ispod 2%. Pre svega, četiri ili pet godina pozajmljivali sredstva po 7,5, po osam, po 10 i 10,5%.
(Radoslav Milojičić dobacuje.)
Imamo podatke na sajtu Uprave za javni dug, gde postoje podaci. U ovoj knjizi koja se zove Budžet 2018. godine imate detaljno napisane projekte sa konkretnim kamatnim stopama. Molim vas, imaćete raspravu u pojedinostima. Navedite kredit bilo koji i o njemu ćemo razgovarati.
Apsolutno ja volim suprotstavljena mišljenja. Ali, molim vas da imamo pravo mi sada da kažemo na početku pa da posle toga suprotstavimo mišljenje. Dajte da poštujemo taj princip dijaloga.
Time što smanjujemo kamate, što nam drugi priznaju da smo mi manje rizična zemlja, što nam drugi priznaju ove rezultate, to sada mi treba da iskoristimo za sebe.
Znači, nama su sada kamate u proseku pale i sam trošak kamate je pao za 16 milijardi u jednoj godini. Očekujem da mi to možemo da spustimo i dalje. Drugim rečima, mi sada u starim kreditima još uvek imamo te kamatne stope koje su pre ugovorene. Ne kažem ja da je neko kriv što smo 2011. godine plaćali visoke kamatne stope. Takvo je bilo tržište. Ono nam je davalo te stope. Nije to neko pogrešio. Sada imamo drugu povoljnu okolnost da nam tržište sada to daje i sada je princip da mi možemo jeftinije, bolje, kvalitetnije, dugoročnije pozajmimo sredstva kojima ćemo finansirati svoj razvoj i budućnost naše dece.
Ne samo to, nego privatni sektor takođe oseća poboljšanje toga. Naša javna preduzeća i ceo privatni sektor danas ima za 5,6 ili manje procenata, procentnih poena, ne relativno, što je otprilike njihove kamatne stope su se spustile na polovinu. To se toliko spustilo da je nekadašnji mehanizam da pomognemo ljudima subvencionisanim kreditima počeo da gubi smisao. Setite se Nacionalna agencija za osiguranje stambenih kredita je glavno svoje mesto na tržištu nalazila u tome što je mladim ljudima koji su uzimali kredite nudila preko osiguranja smanjenje kamatnih stopa od dva, 3%.
Danas su kamatne stope toliko pale da više ne postoji ta margina i sada oni moraju da pronalaze druge načine kako mogu da pomognu ljudima koji pokušavaju da kupe prvi stan, da izgrade prvu kuću ili obezbede sebi neki drugi način poboljšanja uslova života.
To je rezultat kada vi toliko promenite parametre da neki stari konvencionalni metodi više nemaju smisla. Znači, moramo sada da gledamo na druge metode.
Isto tako pogledajte šta se dešava sa kamatnim stopama, to svi dobro znate. Kamatne stope padaju. Banke nude keš kredite. Keš krediti su sa jedne strane rizični, a sa druge strane su jedna kolektivni pogled na izvesnost i na budućnost. Ako ljudi uzimaju keš kredite, to je najbolji način da pokažu da veruju u ono što radimo i da pokažu da veruju da ćemo imati veći dohodak u budućnosti. Tu milioni ljudi glasaju, a ne jedan pojedinac, ni ministar finansija, ni bilo koji poslanik, ni bilo koji drugi ministar. Nije poenta u tome šta mi lično govorimo, nego šta nam tržišta daju. Kažem da je ovo najbolji način da to uradimo.
Konačno, još jedan aspekt budžeta koji mislim da je jako važan, on nam omogućava da u najboljem smislu te reči, po sadržini se primaknemo procesima evrointegracija. Znači, mi želimo da projektima koje ovde imamo gradimo ne samo klasičnu infrastrukturu, puteve, pruge i ostalo, nego, pogledajte delove projekata koje imate u ovom spisku. To su projekti za poboljšanje kvaliteta životne sredine, to su projekti prečišćavanja otpadnih voda, to su projekti poboljšavanja toplovod ili toplo-dalekovod Obrenovac-Beograd. Treba da podigne temperaturu vode koja ulazi u sistem toplana u Beogradu i time smanji potrošnju fosilnih goriva i time smanji zagađenje Beograda, i time smanji naš takozvani karbon, odnosno taj naš uticaj na zagađenje atmosfere, na one supstance koje nam na dugi rok kvare kvalitet života.
Mislim da je to dobra orjentacija naših projekata da uključujemo i putni saobraćaj i železnički saobraćaj i projekte koji su jako važni sa stanovišta ekologije. Obratite pažnju, tamo postoje projekti odsumporavanja, postoje projekti prečišćavanja otpadnih voda, postoje projekti poboljšanja rekonstrukcije vodosnadbevanja u velikom broju gradova u Srbiji. Znači to je kvalitet razvoja koji smo imali, a sada imamo još više, 470 miliona dolara je planirano samo za ova dva projekta za grad Beograd koji je najveći grad u Srbiji, najveći broj stanovnika ima. To su projekti od kojih očekujemo, ne samo razvojni potencijal, nego kvalitet rasta u budućnosti i bolje okruženje za nas i za našu decu.
Sa stanovišta raspodele investicija, već sam rekao, sa stanovišta raspodele ovog dugo očekivanog povećanja i zarađenog povećanja plata i penzija, Zakon o budžetskom sistemu, a to je znači tačka 5. Zakon o budžetskom sistemu precizira, kao što to kod nas po zakonu treba, precizira kako će se to povećanje penzija od 25 milijardi, povećanje plata od 35 milijardi, u tzv. bruto dva iznosu raspodeliti na pojedine sektore i korisnike. To je nešto što se nalazi u ovom predlogu zakona.
Pored toga, taj predlog zakona nudi još neke ključne elemente o tome kako da poboljšamo kvalitet našeg budžetskog procesa i odlučivanja. Mi smo tu dodali formiranje nekoliko radnih grupa i komisija koje bi trebalo da uvedu novi računovodstveni kontni plan i njegovo konzistentno provođenje, kao i formiranje komisije koja će pratiti poboljšavati tzv. programsko budžetiranje. Mi o tome već više puta govorimo i više puta smo davali obećanja u našim raspravama ovde, gde su bila opravdana pitanja poslanika, kada će to biti urađeno?
Evo, sada formiramo jednu grupu koja bi trebalo sistematski da nam pomogne da pređemo u narednu fazu programskog budžetiranja. Drugim rečima, da sa druge ili treće faze uđemo u onu fazu u kojoj ćemo da hvatamo sve efekte i u kojima ćemo predviđati kako da merimo te efekte. Znači da projekte ocenjujemo i odobravamo sredstva prema očekivanim efektima, da dobre efekte nagrđujemo, a loše efekte na odgovarajući način kažnjavamo. Mislim da je to značajni deo.
Ove tačke 7, 8. i 9. su standardni zakoni koji prate donošenje budžeta. Znači mi moramo da odrazimo one stvari koje se menjaju u budžetu u praktičnim zakonima. Nekoliko mera koje bih želeo da apostrofiram su izmene u Zakonu o porezu na dodatu vrednost, u kome se menja način razreza ovog poreza i u kome se dozvoljava jednaki tretman svima, povraćaj poreza tamo gde je to dozvoljeno i podjednaki tretman svih.
Kod dobiti pravnih lica i kod dohotka građana, želimo da omogućimo mogućnost ravnopravnog tretmana i posebno želimo da omogućimo mogućnost da se efekat povećanja cenzusa sa 11690, na 15000 na pravilan način kanališe kroz sistem.
Mi smo posle odluke o povećanju minimalnih plata koja je doneta, čini mi se u septembru mesecu zvanično, a stupa na snagu 1. januara, želeli da ponudimo izmenu koristeći dobru situaciju na strani prihoda, želeli smo da ponudimo izmenu koja će privrednicima, preduzetnicima ponuditi neutralne fiskalne efekte. Drugim rečima, podizanje njegovog cenzusa da se manje plaća poreza i da samim tim povećanje minimalnih plata ne utiče na ta opterećenja, ukupna opterećenja rada. To će nadam se, imati pozitivne efekte, da će ljudi nositi više novca u kovertama ili će dobijati na bankovni račun, što bih želeo da bude slučaj, a neće imati efekat na povećanje bruto troška rada.
Od obimnijih zakona, ovih preostalih ovde, imate obimniji Zakon o republičkim administrativnim taksama. To deluje kao da mi namećemo veliki broj taksi. To je ustvari zakon koji samo sve ono što je doneto u toku godine, prevodi u jedan zakon i na jedno mesto publikuje po stopama, odnosno iznosima koji su ažurirani i usaglašeni sa svim osnovnim zakonima.
Predlog izmena Zakona o javnoj svojini takođe ima ograničeno dejstvo i samo dozvoljava da se realizuju neki važni projekti. Koncesije i ostali projekti. Porez na dodatu vrednost isto tako je jako važan, jednak u ravnopravnom tretiranju koncesionara. Drugim rečima, da se ne opterećuju porezom na novostvorenu vrednost, odnosno dodatu vrednost, koncesionari samo zato što pripadaju jednoj kategoriji vlasnika ili drugoj.
Posebno bih naglasio značaj Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama. Mi smo godinama imali tzv. rino sistem kojim smo se trudili da sprovedemo finansijsku disciplinu, pre svega između javnog sektora i obaveza prema privatnom sektoru i tim zakonom smo de fakto ograničavali javna preduzeća i budžetske organizacije da sebi isplaćuju plate i ostale beneficije, pre nego što su regulisale obaveze prema privatnom sektoru.
Znači, mi smo vezivali finansijsku disciplinu za nešto što je njima bilo bitno. Taj zakon je imao svoje dobre rezultate, ali nije uspevao u mnogim stvarima, posebno nije uspevao da reguliše ponašanje u kome je motivacija pojedinih korisnika budžetskih sredstava bila takva da su oni izbegavali da plate obaveze.
Da budem jasan šta to znači. To znači da je moglo da se vrši manipulisanje tzv. fakturama, da je neko mogao da plati fakturu kada mu to odgovara. Mogao je dogovorno da fakturu stavi u fioku i kada dođe budžetska inspekcija, da njegove knjige ili njegovo stanje u budžetu izgleda kao da je jako dobro, a u stvari ima jako mnogo neplaćenih faktura.
Mi smo želeli ovim, pošto smo to videli u praksi, da daje dosta loše rezultate, stvara sakrivene deficite i stvara finansijsku nedisciplinu u celom sistemu, želeli smo da uvedemo jedan, ne možemo ga nazvati sistemski zakon, ali jedan sistemski pristup rešenju ovog problema, da sve fakture u momentu izdavanja budu registrovane u jednom sistemu, tako da će budžetska inspekcija i svi ostali u momentu kada dođu ili u neku firmu ili u neku jedinicu lokalne samouprave, ili u neko javno preduzeće, znati tačno koje fakture je to preduzeće izdalo, a koje fakture su njemu isporučene. Čak nam kolege predlažu da možda vidimo da li može amandmanima da se uzme da tzv. papirni deo toga, da faktura mora da bude poštom nekom uručena, da pređemo u moderniju eru, da tri dana posle evidentiranja fakture u tom objedinjenom elektronskom sistemu se to smatra danom kada je faktura i uručena.
Šta to znači? To znači da ćemo znati tačno gde se nalazimo. To znači da ćemo sprečiti neke vrste monopolskog ponašanja velikih prema malima, koje imaju pravo da mimo zakona i mimo nekih rokova koji su potpuno neuobičajeni u svetu, 90 dana, 180 dana se ne plaća, da to svedemo u zakonske okvire i da možemo da sankcionišemo i da znamo gde se nalazimo.
Ovaj zakon uvodi red u toj sferi. Znam da će oni kojima je lagodno da ne plaćaju, koriste svoju snagu, političku, ali pre svega ekonomsku snagu da ne plate, biti protiv ovoga, ali apelujem na sve da je red u ovoj sferi kao i u svim sferama koje uređujemo ovde, zbog nas. To ne radimo ni zbog Fonda, ni zbog međunarodnih računovodstvenih organizacija, ni zbog ne znam koga, nego radimo zato da bismo znali gde smo, da bi smo znali šta se dešava i gde se nalaze sredstva, gde se nalaze dugovi.
Posle toga imamo dva zakona koji podižu naš stepen odgovornosti u odnosu na međunarodne standarde koji se tiču tzv. sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma. Jedno je zakon o tome, a drugo je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ograničavanju, raspolaganju imovinom u cilju sprečavanja terorizma. Drugim rečima, donosimo jedan zakon koji je potpuno usaglašen sa međunarodnim standardima koji su prihvaćeni i koji se sprovode u svim zemljama koje to žele da rade.
Jako je važno da ovakve zakone donesemo, da bismo u svakom pogledu uređivanja svog sistema bili usaglašeni sa međunarodnim standardima, bez toga niko vam neće verovati da sprovodite.
Mi imamo dobro postavljene, posle ovoga ćemo imati i kompletno zakone koji su usaglašeni, imamo dobro postavljenu strukturu institucija koje se time bave, ali bismo morali da ovo sprovedemo do kraja u delo da bismo na neki način sprečili dejstva koja se dešavaju ispod radara i koje narušavaju percepciju o tome koliko je Srbija finansijski uređena, transparentna i odgovorna zemlja.
Mislim da je ovo nešto što će biti korisno za sve nas, i za naše potomke, ako budemo rekli da smo ove godine inovirane zakone koji su u potpunosti usaglašeni sa tim. Vi vidite povremeno po novinama kod nas i u svetu skandale koji izbijaju oko toga o tajnim tokovima novca, finansiranju, pranju novca, finansiranju terorizma i ostalo, mislim da bi bilo jako važno da zakone i sprovođenje tih zakona usaglasimo sa svetom.
Dopuna zakona pod tačkom 15, govori o tome da kada se ovim zakonom konstatuju neki prekršaji, da će onda organi koji su za to nadležni imati pravo da imobilišu imovinu koja je sa tim povezana. Drugim rečima, kao što i carina standardno ima pravo da zaustavi automobil u kom su nađene švercovane droge, novac ili nešto drugo, tako će i ovde organi koji su za to nadležni, imati pravo da spreče raspolaganje imovinom koja je povezana ili stečena kršenjem Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma.
Tačka broj 16, Zakona o regulisanju javnog duga, reč je o tome da se proširi onaj zakon koji je nekada bio kako bi se omogućio jednaki tretman svim građanima bivše SFRJ koji su bili i na teritoriji Srbije i na teritoriji drugih republika. Vi znate da se tu pojavila razlika u tretmanu kod pojedinih bivših republika i da su neki građani u tom, da kažem, procepu izgubili pravo da traže obeštećenje za svoje devizne štedne uloge.
Mi smo posle presude suda u Strazburu, pre svega Slovenija i Srbija su donele odluku i mi smo te već odluke donosili, da obezbedimo jednaki tretman svim tim. To je bila praktično suštinska presuda ovog suda, da svi dobiju jednaki tretman. Mi na taj način dozvoljavamo svima onima koji mogu na pravno ustanovljen način da dokažu da su imali deviznu štednju na koju imaju prava za obeštećenja, da se prijave i da to ostvare.
Ovaj zakon ovde, defakto, dozvoljava nama da instrumentima duga sa dospećima koji su napisani u tom zakonu to i sprovedemo u delo. Znači, bez tih instrumenata duga taj zakon bi bio prazno slovo na papiru i ne bismo mogli da to ostvarimo. Na ovaj način mi smo dozvolili prijavljivanje, obezbedili smo rokove da se ljudi prijave i svoje legitimno pravo ostvare, a ovim obezbeđujemo instrumente da se to i realizuje.
Konačno, imamo dva sporazuma o zajmu. Jedan je zajam koji je donet, odnosno koji je bio na savetu direktora Svetske banke davno, a zaveden je još avgusta meseca ove godine. To je zakon u oblasti upravljanja rizicima elementarnih nepogoda sa opcijom tzv. odložšenog plaćanja sredstava.
O čemu se radi? To je defakto zajam koji vi uzmete, ta sredstva stoje na raspolaganju i vi ih povlačite u situaciju, znači, povoljno finansiranje, sada ponovo benčmark, kamatna stopa uz 0,86% ili manje premije.
Vi ta sredstva plaćate 0,25% samo tzv. kamate, na rezervisana, neupotrebljena sredstva i za slučaj, ne daj Bože da se dogodi neka ponovo prirodna nepogoda koja zahteva proglašavanje vanredne situacije na teritoriji Republike Srbije, mi možemo bez čekanja da posegnemo za tim sredstvima i da ih upotrebimo za inervenisanje, za spasavanje ljudskih života, sprečavanje širenja negativnih posledica takvih nepogoda.
To je novi instrument i to se zove DDO - deferred radeon option koji vi u stvari imate kao da imate osiguranje, samo što je premija ovde data na nivou cele zemlje i mi imamo pravo da to koristimo po standardnim uslovima. To defakto znači da ono što je recimo bilo kod poplava 2014. godine oko obeštećenja ljudi koji su izgubili plodove na njivama, oko neposrednog obeštećenja ljudi koji su izgubili kuće, objekte, energetske objekte i ostalo, da možete odmah da intervenišete i da vrlo brzo vratite situaciju u normalno stanje. To je ono što mnoge zemlje imaju kod sebe kada se pojave poplave. Između slika o poplavama na televiziji i intervencije, prođe minimalno vreme, pošto imaju sredstva i ljudstvo i način da to urade jako brzo.
Mislim da je ovo dobar instrument i da je Srbija jedna od prvih zemalja u svetu, a to je takođe poverenje Svetske banke koje je ponuđeno da koristi to, inače subvencionisan instrument. Svetska banka ima ograničena sredstva koja može na ovo da usmeri i nama su dali prednost da to možemo da koristimo.
Konačno imamo još jedan projekat koji je jako značajan, a to se zove – Program unapređenja efikasnosti održivosti infrastrukture. Tehnički ako pročitate opis ovde, neće vam skoro ništa biti jasno. Znači, radi se o projektu koji dozvoljava retroaktivno finansiranje jako velikog broja kapitalnog održavanja i malih projekata u infrastrukturi. Kako je do toga došlo? Mi smo godinama imali relativno male projekte koji su ili zbog toga što smo namerno imali da bismo smanjili troškove ili ubrzali realizaciju, nismo planirali pojedine delove projekata.
Recimo, nismo planirali neke složene saobraćajnice, nismo planirali raskrsnice, nismo planirali neke ipsilon krakove, nismo planirali neke stvari koje su nam bile skupe ili se dogodilo, recimo, kao u situaciji nekih donatora da se kod njih u zemlji dogodi da kažemo situacija koju niko nije očekivao pa oni ne mogu da završe projekat do kraja, pa ostanu delovi puta deset, dvadeset kilometara koji nisu završeni koji nikada niko neće uzeti u razmatranje kao poseban projekat. Posebno ono što je kvalitetnije, objedinjeno, efikasno održavanje, kapitalno održavanje i podizanje kvaliteta puteva.
Ovde smo dogovorili da u domenu infrastrukture i energetske efikasnosti možemo da koristimo ova sredstva da vratimo ono što smo već iz budžeta tokom protekle godine finansirali. Znači, mi ćemo ovim de fakto da vratimo sredstva, pa ćemo ta sredstva moći da recikliramo sledeće godine i da sve ostale projekte, koji se rade striktno po standardima sredstava za održavanje u koridorima Srbije i putevima Srbije, železnicama i na drugim mestima, finansiramo.
Mislim da je ovo jako dobar instrument, pošto nam po najkvalitetnijim uslovima nudi nešto što obično ljudi moraju da finansiraju. Koristim termin „ljudi“, nemojte da mi uzmete to za zlo. Dakle, mogu da finansiraju samo iz tekućih svojih prihoda, odnosno tekućih troškova. Ovde nam nude kvalitetno kapitalno finansiranje na 20 godina, da finansiramo nešto što je inače, čini mi se, sledeća najslabija tačka, a to je kvalitet održavanja naših puteva, železnice i svega ostalog. To je nešto gde ćemo godinama imati priliku da ovo recikliramo i koristimo. Tih 100 miliona su zavisni od vremena. Videćete uslove, napisani su tamo uslovi kredita u Predlogu zakona o ratifikaciji. Suština je da mi moramo ovo da ratifikujemo i obezbedimo pre kraja godine, da bismo prvi ciklus mogli da refundiramo.
Znači, rokovi su kratki i jako je važno da ovo izglasamo na vreme. Neće se ništa dogoditi ako ne uradimo to, moraćemo ponovo da podnosimo spisak projekata koji će biti kandidati za refinansiranje, ali bi bilo dobro da iz prvog poteza to uradimo ove godine, kad već imamo spisak projekata koji su uređeni u 2017. godini.
To je ono što sam ja hteo da kažem za početak. Puno vam hvala. Imaćemo prilike da razgovaramo i u opštoj raspravi i u pojedinostima o svim detaljima.
