Hvala.

Dana, 13. aprila 2017. godine u ime 32 narodne poslanice i poslanika dajem ovaj predlog i taj predlog je iniciran u vreme predizborne kampanje na predsedničkim izborima početkom prošle godine.

Dakle, razlog da smo podneli predlog za razrešenje Maje Gojković sa funkcije predsednika Narodne skupštine u tom trenutku je bila suspenzija rada Narodne skupštine u vreme predizbornih radnji, jer smo sigurni da je to protivustavna odluka, a njeno objašnjenje je bilo skandalozno, a to je da suspenduje rad Narodne skupštine u vreme predizborne kampanje zbog toga što je Narodna skupština izvor nestabilnosti u društvu.

Ja ne mislim da Skupština Republike Srbije treba i mora da bude izvor nestabilnosti. Na način na koji se vodi svakako ona podstiče nestabilnost u društvu, ali zakazivanje ove sednice na neki način pokazuje odnos od prvog dana konstituisanja ove republičke Skupštine.

Sećamo se da je tada najstariji poslanik Dragoljub Mićunović, predsedavajući konstitutivnom sednicom, doživeo veliko nasilje i napade zbog toga što je u jednom trenutku u 19.00 časova dao obaveštenje da će se nastavak Skupštine i konstituisanje nastaviti sledećeg dana, da je u tom trenutku doživeo nasilje u optužbama da je pokušao državni udar u Republici Srbiji.

Posle toga, 50 dana se ne zakazuje republička Skupština i niko za to nije bio odgovoran.

Zakazivanje ove najvažnije sednice u godini, kada se usvaja Zakon o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu, je nešto što, pre svega, pokazuje odnos predsednice prema, pre svega, poslanicima opozicije.

Da li mislite da je logično i normalno da predstavnici opozicije ne znaju kada će se raspravljati o budžetu, da nema kolegijuma u kojem ćemo razgovarati o načinu na koji će se voditi ova sednica, o tome da danas imamo ovu atmosferu, u kojoj ste i vi u jednoj neprijatnoj situaciji da sedite i održavate kvorum, da slušate predloge naših zakona, a sve je moglo da bude efikasnije da se u ovih godinu i po dana prihvatilo makar 10-ak predloga zakona opozicije, da bismo smanjivali i ove predloge, da bismo imali i efikasniji rad, manje nervoze i sa jedne i sa druge strane? Zar je bilo teško prihvatiti zakon o predlogu da ne zastareva krivično delo krađe beba ili predlogu zabrane otpuštanja najtežih bolesti?

Zahvaljujem, kolega.
Molim kolege poslanike da se glasanjem izjasne o ovom predlogu.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – sedam, protiv – niko, uzdržan – jedan.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Aleksandra Čabraja, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o kulturnim dobrima, koji je podnela Narodnoj skupštini 3. maja 2017. godine.
Izvolite, koleginice Čabraja.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Evo, ja sam još u maju mesecu podnela predlog za promenu Zakona o kulturnim dobrima. Prosto, moram ovo da pomenem svaki put da mislim da je možda ovaj predlog zakona jedino kada uopšte govorimo o kulturi u ovoj Skupštini. Ja sve čekam da primetim da se to promenilo, ali nažalost, već mesecima, da ne kažem godinu i po dana, zaista se ne sećam nijedne tačke dnevnog reda koja je bila posvećena kulturi u užem smislu, a pogotovo kulturnim dobrima, za koja svi znamo u kakvom su stanju u Srbiji.

U kakvom su stanju ova kulturna dobra govori i to što se ovaj zakon, donesen još 1994. godine, gotovo uopšte nije promenio do danas. Tako da, vi imate, recimo, slučajeve kada se za oštećenje ili nesavesno postupanje sa kulturnim dobrima može dobiti kazna od, recimo, 700 ili 800 dinara. Ja vas zaista molim da se zapitate, a da ne govorim o tome da se ni ovaj zakon, ovakav kakav je, uopšte ne primenjuje i da ja ne znam da je ikada primenjen i da je ikada iko odgovarao zbog toga što je naneo neku štetu kulturnim dobrima, ja vas molim da se zapitate da li mislite da ovakva kazna može da odvrati, ne samo da odvrati bilo koga od nesavesnog postupanja i oštećenja kulturnih dobara, nego da li uopšte može da navede bilo koga da razmisli kako će postupati sa kulturnim dobrima Srbije?

Ja vas molim da razumete da ovo niukoliko nije nikakav politički zahtev. Ja sam sigurna da i među vama ima, ako ne svi, verujem da ima mnogo ljudi kojima je stalo da se kulturna dobra Srbije očuvaju, jer sigurno znamo da svaka zemlja, svaka civilizovana zemlja na svetu se prepoznaje upravo po tome. Kultura je identitet, čini identitet jednog naroda.

Ono što ja sada tražim jeste samo da se ovo stavi na dnevni red, da raspravljamo o tome ima li smisla izmeniti Zakon o kulturnim dobrima. Ono što me zaista poražava jeste činjenica da ne samo što nikada nismo govorili o kulturi, nego sam potpuno sigurna da nikome ova rasprava ne bi mogla da škodi, a mogla bi da zaštiti i da spreči propadanje mnogih kulturnih dobara u Srbiji o kojima definitivno niko ovde ne vodi računa, čak ni oni koji bi to morali da čine.

Podsetimo se još jednom da je to nešto što se ne može nadoknaditi. Sve se može nadoknaditi, može se razviti i privreda, može se nadoknaditi sve što propadne, ali su ovo stvari koje se nikada ne mogu nadoknaditi.

Zahvaljujem.
Molim kolege poslanike da se glasanjem izjasne o ovom predlogu.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – četiri, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanici Aleksandra Čabraja, Marinika Tepić, Sonja Pavlović i Zoran Živković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji su podneli Narodnoj skupštini 17. novembra 2017. godine.
Izvolite, koleginice Čabraja.

Zahvaljujem.

Nedavno smo u ovoj Skupštini raspravljali o zakonima u vezi sa obrazovanjem i tom prilikom smo podneli amandman koji smo predložili da srednja škola u Srbiji postane obavezna.

Verujem da se dobro sećate ove rasprave, jer je ona bila veoma nedavno. Tom prilikom kada smo pomenuli ovakav predlog, verovatno se sećate da ne samo što je čitava opozicija, koliko ja mogu da se setim, podržala ovakav predlog, već su i mnogi poslanici iz pozicije, između ostalog i sam ministar, između ostalog i predsedavajuća Skupštine i mnogi drugi rekli da je ovaj predlog dobar. Ne samo to, nego se uveliko govorilo, govori se i dalje o tome da bi ovako nešto moglo da bude uvedeno u svakom slučaju u Srbiji. To svakako treba učiniti, jer mnoge razvijene zemlje to imaju, mnoge zemlje u okruženju to imaju. To bi Srbija bila dužna da učini po preporukama.

Smatram da apsolutno ne postoji niko u ovoj zemlji kome bi to moglo da škodi. Šta više, ovo ne bi proizvelo čak ni neke velike troškove, jer se zna da negde oko 90% učenika u svakom slučaju posle osnovne škole upisuje srednju školu. Da ne govorim koliki je to značaj, napredak za obrazovanje, za kulturu, za jedan opšti napredak države da srednja škola postane obavezna.

Ono što moram da ponovim, što sam rekla i malopre, ono što me razočarava jeste to što nikako ne želite da shvatite, drage kolege, a ja verujem da ima među vama onih koji smatraju da je ovo dobar predlog, da ga treba usvojiti, jeste to što nikako ne želite da prihvatite čak ni da stavimo na dnevni red jedan ovakav predlog koji mislim da niko ne može da kaže da je ispolitizovan, mislim da niko ne može da kaže da predstavlja provokaciju, mislim da nikome ne može da škodi.

Moram da zaključim da je jedini razlog što ne želite čak ni da raspravljamo o ovome, što sami kažete da ćete učiniti u neko dogledno vreme, jeste to što je ovo predlog koji dolazi iz redova opozicije.

Ja vas molim da se zapitate da li baš morate da odbijete sve što se predlaže i da li bi možda bilo čak i u vašem interesu da prihvatite makar jedan od ovih predloga koji iznosimo ovde svakodnevno u ovoj Skupštini i da time dokažete da ste zaista spremni, ako ništa drugo, onda za jednu demokratsku raspravu, za jedan demokratski dijalog i da prihvatite makar, evo, ja vas pozivam, ne mora to čak biti ni moj predlog. Prihvatite bilo koji dobar predlog koji dolazi od opozicije. To će vama najviše koristiti. Hvala.

Zahvaljujem.
Molim kolege poslanike da se glasanjem izjasne o ovom predlogu.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – pet, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Dragan Vesović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog deklaracije o zaštiti srpskog jezika, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, Ivan Kostić, Zoran Radojičić, Marija Janjušević, Miladin Ševarlić i Dragan Vesović 13. oktobra 2017. godine.
Reč ima narodni poslanik Dragan Vesović.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Pošto već dugo trajemo, vidim da je malo i pao tenacitet i pažnja. Počeću i malo neozbiljno, a onda ću u stvari priču da maksimalno uozbiljim.

Predlog deklaracije o zaštiti srpskog jezika. Svojedobno kada su pričali o tome šta je srpski narod dao svetskoj istoriji, rečeno je, između ostalog, da smo im dali struju, da ne sede u mraku, da smo izmislili šljivovicu, da mogu da se razvesele, ali sigurno možda najveće dostignuće je srpski jezik. Verovatno jezik, jedini na svetu, gde svako slovo ima svoj znak, gde govorimo onako kao što pišemo i kao što je napisano to i pročitamo.

Tačna je priča da Ustav Republike Srbije i Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma štite taj naš srpski jezik, to naše veliko nacionalno blago, ali ideja Srpskog pokreta Dveri jeste da jednom deklaracijom Narodna skupština, kao najveći zakonodavni organ ove države, da jedan novi podsticaj da uradimo neke stvari i da ih ostavimo našem pokoljenju na još bolji način.

U nekih zadnjih desetinu, 15 godina, mi smo svedoci da, pogotovo u okolnim zemljama, postoji stalno prisutna tendencija da ono što je izvorno srpsko nam se iznegira i da nam se ukrade.

Pričao sam i prošli put, opet ću ponoviti, da u susednoj Republici Hrvatskoj stotine hiljada ljudi se dižu da slome jednu tablu sa ćiriličnim natpisom. Činjenica da srpski književni jezika ima dva izgovora - ekavski i ijekavski, postaje predmet uzimanja ovog drugog izgovora i pravljenja, nazovi, jezika koji su apsolutno u osnovi jedinstveni srpskom jeziku u okolnim zemljama. Činjenica da npr. u Crnoj Gori prekrajaju srpski jezik i sve što je srpsko izbacuju iz velikih dela znamenitih srpskih pisaca iz proteklog perioda i jeste veliki razlog zbog čega Narodna skupština treba da donese ovakvu deklaraciju, da na taj način osiguramo ono što je naše i ono što naše treba da ostane.

Potpuno mi je nejasna činjenica da nekome ovakva deklaracija smeta samo zato što potiče kao predlog Srpskog pokreta Dveri. Javno sa ove govornice koristim priliku da kažem vladajućoj većini da ona može da ovu deklaraciju uzme i predloži kao svoju, a Srpski pokret Dveri će svakako za nju glasati. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Dragan Vesović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, Ivan Kostić, Zoran Radojčić, Marija Janjušević, Miladin Ševarlić, Dragan Vesović 14. novembra 2017. godine.
Izvolite, kolega Vesoviću.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Uvek ću posle odbijanja onakve deklaracije da izražavam svoje nezadovoljstvo i ne znam kako to da protumačim, ali ako. Plašim se samo da jednog dana kada budemo shvatili da to treba da radimo da nam ne bude kasno.

Ovaj drugi predlog, odnosno druga dopuna dnevnog reda jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Pošto sam video da nema sluha da se čuje ona priča, apsolutno sam siguran da nije bilo ni razuma da se uopšte pročita o čemu ovde piše.

Dakle, izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“ br. 75. od 2014. godine, došlo je do smanjenja članova Upravnog odbora Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja gde je tadašnji broj sa 21 člana smanjen na sedam članova. Tada kada je to urađeno, od tih sedam članova došlo se dotle da četiri člana imenuje Vlada, jedan član se imenuje iz reda osiguranika na predlog reprezentativnog sindikata, jedan član je iz reda poslodavaca, a na predlog reprezentativnog Udruženja poslodavaca, a jedan član je iz reda korisnika prava na predlog Udruženja penzionera.

Smatramo da Upravni odbor Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja ne treba u ovolikoj meri da bude podržavljen. Dakle, od sedam članova samo je jedan autentičan član penzionera.

Zato je Srpski pokret Dveri predložio da ono što je smanjeno sa 21 na sedam članova bude povećano na 15 članova, s tim što bi sada pet članova, po toj našoj ideji, bilo iz redova penzionera, pet članova iz reda osiguranika na predlog reprezentativnog sindikata, dva člana iz reda predstavnika poslodavaca, i to jedan predstavnik iz Unije poslodavaca, te jedan član iz ministarstva nadležnog za poslove koji su vezani za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Naravno, na taj način bi se omogućio veći upliv lica koji su zaista korisnici penzija i veće je njihovo odlučivanje u odboru, ali nažalost, verovatno, bi se isprečile one pogubne mere koje su učinjene sa onim zakonom o tzv. privremenom smanjenju penzija, što nekome u tom momentu nije odgovaralo, pa su inače i ova dva zakona tada išla u paketu. Hvala.

Molim kolege poslanike da se glasanjem izjasne o ovom predlogu.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šest, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Dragan Vesović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom uređenju načina isplata penzija, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, Ivan Kostić, Zoran Radojičić, Marija Janjušević, Miladin Ševarlić i Dragan Vesović 14. novembra 2016. godine.
Izvolite, kolega Vesoviću.