Zahvaljujem, kolega Rističeviću.
Molim kolege poslanike da se glasanjem izjasne o ovom predlogu.
Zaključujem glasanje: za – 10, protiv – jedan, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji je podneo Narodnoj skupštini 21. oktobra 2016. godine.
Kolega Rističeviću, da li želite reč? (Da.)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde smo baš slušali Ješića koji je govorio o poljoprivredi i budžetu. Ovo je njegov predlog zakona. Piše lepo – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Ali, molim vas, pogledajte sadržaj. U sadržaju piše – pregled odredbe Zakona o visokom obrazovanju koja se menja i dopunjuje – korišćenje poljoprivrednog zemljišta. Čovek pomešao dva zakona. Evo, možete se uveriti, ako ne verujete.

Da li neko dole čita ovo i vidi da je čovek stavio dva zakona u jedan zakon? Možda je zato i studirao 12 godina Poljoprivredni fakultet, od 1993. do 2005. godine. Da 2000. godine nije došao na vlast, pitanje je da li bi i to završio. Izgleda da su profesori mrzeli dete, barem sam ja mislio. Međutim, kada pročitam ovo, vidim zašto je on studirao 12 godina.

Takođe, Olivera Jovićević, kako se zove gospođa, nije u pravu kada kaže da nije bilo sudskih postupaka prema ovoj stranci bivšeg režima, žutim teletabisima, kako ih sve zovete, a ja ću reći stranka bivšeg režima - drpokratska stranka. Evo, ovde piše da se u Osnovnom sudu Stara Pazova vodi postupak protiv gospodina Ješića za stan u Beču, zato što ga nije prijavio, a ovde su svi rekli da ja lažem kada sam tvrdio da ima 150 kvadrati penthausa. I on priča o poljoprivredi, a poljoprivredne kulture je video samo kada je vršio veliku nuždu. Malu, inače, vrši iz kola.

Dame i gospodo narodni poslanici, on je kriv za onog zgrčenog, prangiju, Sašu Jankovića, koga su nam nudili za predsednika Republike kao najboljeg itd, a sad svi oni od njega beže.

Zašto je Ješić kriv? Zato što je bolji od Sulejmana, osvojio je suvi centar Beča, pozamašnu kvadraturu, par ari, penthaus, to košta 500.000 evra, ovog Konstantinovića nema da to ispita, ali nije pustio zgrčenog prangiju da spava u njegovom penthausu i ovaj se jadan zgrčio u onoj hotelskoj sobi i sad svi beže od njega. Ješić ga nije pustio, veliki poljoprivredni ekspert, koji je očigledno poljoprivredu opljačkao, zato što se bojao, pošto je bio u Beču, ako pusti prangiju unutra može da završi kao pokojni Gojković, jer niko neće da bude cimer Saši Jankoviću, u narodu poznatijem kao Saša prangijevski luduleski. Iz tih razloga, mi danas u poljoprivredi imamo stanje koje smo poboljšali koliko smo mogli.

Zahvaljujem, kolega Rističeviću.
Molim kolege poslanike da se glasanjem izjasne o ovom predlogu.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o potvrđivanju Međunarodne konvencije o nadzoru i upravljanju brodskim balastnim vodama i talozima iz 2004. godine, koji je Narodnoj skupštini podnela Vlada 15. novembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Marijan Rističević želi reč?
Izvolite, kolega Rističeviću.

Naravno, samo da se ovo ovlašćeno lice kanabisa i apaurina pokrene.

Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, Međunarodna konvencija o nadzoru i upravljanju brodskim balastnim vodama i talozima.

Ovi što su opljačkali državu uzduž i popreko, što su ljudima pokrali oči iz glave, koji su celokupnu našu privredu prodali za 6,7 milijardi, ovi što su se bogatili dok je narod siromašio i danas se pitaju zašto je narod siromašan. Pa, zato što su oni kapital koji ne mogu ni da stave u promet, ni da pojedine popiju, izneli van ove zemlje, jahte su registrovali na te strane zemlje, nemaju nikakvu potrošnju i moj predlog je da mi konačno tu vrstu kapitala njima oduzmemo i da vratimo u zemlju. Novac treba lepo i pravilno rasporediti u korist siromašnih, jer siromašni, koje su oni napravili, koriste taj novac kupujući robu ovde, ne kupuju jahte, od kojih nama ostane samo balast i talog, jer oni obično te jahte registruju na belosvetske zemlje.

Među njima su oni koji su bili direktori stranke bivšeg režima, finansijski, koji su kupovali jedan hektar zemlje za 20 evrocenti, koji su 300.000 hektara kupili za 53 miliona evra, koji danas prigovaraju na investicionim programima. To su oni koji su izdavali zemljište za vinograde, čija je zakupnina bila 50 evra godišnje. To su oni koji su izdavali zemljište Živkoviću na 40 godina, bez ikakvih obaveza. To su oni koji su dopustili da on taj vinograd proda. To su oni koji su dopustili da moramo da platimo, pošto je zemljište predmet restitucije, još 500.000 evra. To su oni koji su dopustili da cena zakupnine bude 400 evra po hektaru niža i na takav način oštete državu još za 700.000 evra. To su oni koji su dopustili da proćerdaju 4,5 milijarde donatorske podrške, 4,7 milijardi oproštaja duga. To su oni koji su unakazili zemlju. To su oni koji su ljude sa prihodovne strane prebacili na rashodovnu stranu, koji su ih izbacili iz privrednog lanca. To su oni koji su otpustili 400.000 ljudi, 300.000 iz proizvodnje, 100.000 iz usluga, to su oni koji su u Beogradu od 230.000 proizvodnih radnika industrijskog prstena napravili 23.000. To su oni koji na Maldivima grickaju jastoge i kavijare, putuju po jahtama, dok narod siromašan pati. To su oni koji ne znaju ni koliko kifla košta, koji se i u običnu kiflu ugrade.

Molim vas, gospodine, budite mirni. Ja verujem da Srba Sisavac gleda ovaj prenos. Budite malo kulturni.

Molim kolege poslanike da se glasanjem izjasne o ovom predlogu.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o evidencijama i obradi podataka u oblati unutrašnjih poslova, koji je Narodnoj skupštini podnela Vlada 12. septembra 2017. godine.
Da li kolega Rističević želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova.

Ovaj zakon je kao stvoren za „hajnekenu“. Recimo da bi vrlo lako mogli da dođemo do podataka na koji način je FK Jasenica, tamo neki seoski klub, dobio 72 miliona dinara, FK Vodice 21 milion, FK Glibovac 16 miliona dinara. Znači, svi ti fudbalski klubovi su dobili preko milion i po evra, u to vreme, a ja mislim da su oni igrali ili Ligu šampiona, a cela naša Super liga nema toliki budžet koliki je budžet imao Glibovac, Vodice, Jasenica itd. Mislim da je idealno da se ti podaci ispitaju.

Takođe, ovaj od vuka potoka što je otišao, hajde da vidimo kako je onaj fond za unapređenje ljudskih resursa u Trsteniku potrošio 55 miliona dinara koje je dobio od Dinkića i od tasta, koji je tamo neki LJubiša Knežević, koji je takođe bio član tog udruženja, on, tast, žena i tašta su ujedno bili u „Prvoj petoletki“, koju su upropastili, pa su onda kroz fond za unapređenje ljudskih resursa, ko bajagi za negu starog lica, još nijedno nije pronađeno, za tri godine potrošili 55 miliona dinara, to je negde oko 2.500 penzija.

Kada ovaj Aleksić ustane da priča o nesrećnim penzionerima, treba da kaže da je on proćerdao nekoliko hiljada njihovih penzija za tri godine, zajedno sa svojim starcem, zajedno sa svojom taštom. Takođe treba da kaže da je upropastio „Prvu petoletku“. Takođe treba da kaže da je zajedno sa ovim udruženim zločinačkim poduhvatom, tako ih ja zovem, to ti je ono, kako naš narod kaže – sa pašnjaka i Vračara zgrabinovac progovara, al će i da odgovara. Bilo je i ono – što propusti mulac zgrabinovac, to dočeka deli-kradivoje, u narodu poznatiji kao deli-stečajni, stečajni upravnik.

Dakle, to je ono kada su jedni otpustili radnike, najurili ih iz fabrika, ostavili fondove prazne, a onda su stečajni upravnici uzeli ostatak. Mene apsolutno ne čudi zašto jedni druge brane i zašto jedni druge podržavaju. Jedina okolnost u šta se oni uzdaju je to što su reformom i deformom pravosuđa 2008. i 2009. godine postavili svoje sudije i na takav način dobili sudstvo od svoje stranke i na politički način pokušavaju da budu amnestirani, ali to, gospodine Sisavac iz Glibovac, sa cugom od 320 piva, neće još dugo proći.

Zahvaljujem se, gospodine Rističeviću.
Molim kolege poslanike da se glasanjem izjasne o ovom predlogu.
Kada će vaš zakon na dnevni red? To vas interesuje? Samo da proverim.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – dva, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Kolega Milojičiću, ne vidim ovde da ima predloga za dopunu dnevnog reda predlogom zakona o Radoslavu Milojičiću. Mislim da nema takav predlog, ali mogu da zamolim kolegu Rističevića ili kolegu Srbu Filipovića da napišu takav zakon.
Narodni poslanik Marijan Rističević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o saradnji u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa, koji je Narodnoj skupštini podnela Vlada 15. novembra 2017. godine.
Da li kolega Rističević želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi kao regionalni lideri mira i stabilnosti treba da negujemo dobre odnose sa svima, čak i sa onima koji nas ne vole, čak i u situaciji kada nam, recimo, jedan Bakir Izetbegović, jedan od lidera u Bosni i Hercegovini, naruši suverenitet, poigra se našim suverenitetom. Naša je obaveza da i tada držimo dobre komšijske odnose, iako ta država potiče na više entiteta, na više naroda i na više grupa. Mi moramo ceniti to iz razloga što je bolje imati dobre komšije, dobre odnose, nego imati visoku ogradu i ne daj Bože neke sukobe.

Ovaj sporazum podržavam, jer prirodne katastrofe su takve da treba priteći u pomoć i uvek komšija može prvi da ti pritekne i zato sve te odnose sa susedima, bez obzira koliko nas vole ili ne vole, mi treba da negujemo i da pokažemo dobru volju. Ako nismo mogli da pomirimo mrtve pretke, da ne svađamo žive potomke.

A u vezi katastrofe, mi smo imali jednu katastrofu u kojoj oni nisu mogli da nam pomognu, već su nam pomogli građani Srbije. To je Vlada stranke bivšeg režima, vlada opštenarodne propasti. To je bila takva vrsta elementarne nepogode, njima je to smešno, koja je odnela i oduvala 400.000 radnih mesta. Mi sada moramo pregaziti sve te duboke vode, duboke probleme i plitke ljude koji su napravili te probleme, te prirodne katastrofe koje se nekad dese dođu i prođu dan-dva, sedam dana, mesec dana, ali ona katastrofa, koja je bila stranka bivšeg režima, to je trajalo i trajalo 12 godina, a u Vojvodini, Boga mi, 16 godina.

Posledice su nesagledive. Dok su se oni bogatili, dok su uzeli sve sebi, što je bilo nekad naše, dok su ostavili ljude bez hleba i posla da tumaraju po siromašnim predgrađima, dok su pravili otpuštene, siromašne i slabo plaćene, njihovi računi su rasli. Oni danas pričaju o rušenju tri nezakonite udžerice ili dve, oni koji su sebi sagradili palate i dvorce, koji su sebi kupili stanove u Beču, oni koji podržavaju „zgrabinovca“ koji je napravio odjednom stančugu od 320 kvadrata, oni podržavaju čoveka koji ima 300.000 evra na računu i ne zna da objasni odakle mu i onda oni govore o ispitivanju porekla imovine. Hvala.

Zahvaljujem kolega Rističeviću.
Molim kolege poslanike da se glasanjem izjasne o ovom predlogu.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o nacionalnom DNK registru, koji je Narodnoj skupštini podnela Vlada 12. septembra 2017. godine.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je dobar zakon o DNK registru. Da se utvrde sve okolnosti, a Olivera Jovićević je još jednom obmanula građane, ja sam četiri puta davao izjave u policiji i u Narodnoj skupštini kao građanin, u svojstvu, recimo, svedoka o raznim nepravilnostima koja je napravila ona štetočinska vlada opštenarodne propasti koju je vodila Demokratska stranka.

Bilo bi dobro, jer bi se lako utvrdilo ko je pisao zakone o izbornim propisima. Verovatno bi tu bilo Konstantinovića, koji sad kaže da mu ne odgovaraju propisi koje su oni doneli. Takođe, bi se lako utvrdilo ko je zavrtao ruke u RIK, ko je prebijao predsednicu Narodne skupštine, ko je bio mišobacač, ko je bio kamenonosac, vrlo lako bismo mi to utvrdili, ali pomoću ove DNK analize i ovog registra, treba da utvrdimo jedan najveći prekršaj koji jedna zemlja može da ima, to je ona paralelna služba bezbednosti, o kojoj stranka bivšeg režima, DS, ovi ovde što su nas vređali, žuti teletabisi, ćute kao bubice, da vidimo kako su dvojica Saša, Saša Janković i Saša Radulović, ta pojava je meni onako opisana, kao ono „Kradulović Del Boj kompani“. Dakle, da vidimo kako su oni pravili tu paralelnu službu bezbednosti i da na osnovu DNK analize utvrdimo da li je taj sastanak bio u Kabinetu u Vladi Republike Srbije i da odgovaraju. Da odgovaraju iz prostog razloga što, ako je ta paralelna služba bezbednosti postojala, Saša Janković mora da odgovara kao pripadnik te službe, onaj, kako se zove, „zgrabinovac“ kao neko ko je organizovao takvu vrstu službe. To je jedan od najvećih prekršaja koji jedna država može da doživi i da vidimo zašto Saša Radulović na dojavu 2014. godine kao državni funkcioner, zajedno sa svojim timom – Pavlovićem, Stevanovićem i onim Miroslavom Milenović, taj slučaj nije prijavio državnim organima Republike Srbije, nego su ćutali i sve vreme prisluškivali političke protivnike, uključujući i moju malenkost, moje kolege.

Tu treba definitivno utvrditi kako su ovi iz izborne kampanje, ovi kamenonosci, ovi „dverići kupusići“ ispumpali 25 miliona dinara, stavili u privatne džepove, opljačkali svoju stranku. Novac koji je trebalo da bude vraćen u budžet Republike Srbije, nije vraćen nego je završio u džepovima Boška Obradovića…