Demokratska stranka je podnela četiri izmene zakona. Ja ću vam ih predstaviti sa jednim visokim ciljem za sve nas, siguran sam u to. To je, pre svega, pravednija socijalna raspodela i pravednija regionalna raspodela.

Polazeći od činjenice, a siguran sam da ćemo se tu složiti, da je u Srbiji jedan od najvećih problema, ako ne i najveći u ovom trenutku, porast siromaštva i podaci koji su objektivni od kojih mora da pođemo kada analiziramo ove predloge su ti da je prosečna plata na nivou od oko 47.000, da je nova potrošačka korpa 70.000 dinara, a minimalna potrošačka korpa 36.000 dinara. Da je granica linije siromaštva četvoročlane porodice 31.500 dinara, što znači da toj porodici nedostaje 4.500 dinara za minimalnu potrošačku korpu.

Vidim da nema mnogo interesovanja niti udubljivanja u ove teme jer sam siguran da smo i umorni, ali u startu ne prihvatamo ni jedan predlog opozicije. Mislim da je i te kako važno inicirati ove razgovore na temu siromaštva u Srbiji, jer je tu pogođeno ispod linije siromaštva ukupno oko 7,3% stanovništva 560.000, a među njima 100.000 dece. Zbog toga je DS i više puta predlagala zakone i amandmane na budžete o uvođenju besplatne užine, i makar mogućnosti da tih 100.000 dece dobiju makar jedan besplatni obrok, jer je očigledno da ove statistike pokazuju da žive ispod linije siromaštva.

Predlog ovog Zakona o porezu na dobit pravnih lica je učinjen da bi se stopa poreza na dobit pravnih lica učinila varijabilnom u odnosu na visinu plata koju isplaćuju poslodavci.

Ovde je cilj da svi oni poslodavci koji isplaćuju 80 do 150% od proseka plate u statističkom regionu u kome preduzeće posluje zadrže sadašnju stopu poreza, a to je 15%, da de stimulišemo one koji na uštrb niskih plata radnika podižu svoju dobit, a time i de motivišu i dovede u veliki socijalni izazov svoje zaposlene, i one koji isplaćuju platu ispod 80% da stopa poreza iznosi 30% do sledećeg poreskog obračuna, a da za sve one koji isplaćuju veće plate od 150% ta stopa bude stimulativna i iznosi 10%. Mislimo da na takav način možemo da stimulišemo poslodavce da isplate veće zarade svojim radnicima, i time umanjimo socijalne razlike.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Ćirić na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o porezu na dohodak građana, koji je podneo Narodnoj skupštini 13. septembra 2017. godine.
Da li gospodin Ćirić želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.

Još jednom, cilj izmena i predloga ovih zakona je pre svega uspostavljanje pravednije socijalne raspodele u Republici Srbije, ali i pravednije regionalne raspodele uzimajući u obzir porast siromaštva u Srbiji.

Ovaj Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o porezu na dohodak građana podrazumeva pre svega uključivanje prihoda od dividendi u prihode podložne obračunu godišnjeg poreza na dohodak građana. Dakle, namera je da se ublaži socijalna nejednakost kod građana, i da se fiskalni obuhvat izvrši uz težnju za vertikalnom i horizontalnom pravednošću u oporezivanju.

Dakle, jednostavno i ponoviću. Ovde se podrazumeva da dividende uđu u ukupni dohodak građana i da budu oporezovane, dakle na njih se plaća jednokratni porez od 15% u ovom trenutku, a sa ovim predlogom koji smo dali u prethodnoj izmeni zakona bila bi uvedena skala od 10, 15 ili 30% sa ponovo stimulacijom da dobri poslodavci nagrađuju svoje radnike većim platama. Mislimo da bismo time uspeli da napravimo pravedniju preraspodelu i da onaj izazov koji imamo u ovom trenutku, a ja ću vam ponoviti još jednom.

Četvoročlana porodica koja ima dvoje dece mlađe od 14 godina živi ispod linije siromaštva sa prihodima od 31.500 dinara. Ako je minimalna potrošačka korpa 36.000 dinara, znači da njima fali 4.500 dinara za minimalnu potrošačku korpu. Sedam i po procenata stanovništva u Srbiji je pogođeno ovakvim statusom. Dakle, još otprilike 7,5% je ugroženo i na samoj granici, što znači da je to negde oko milion građana Srbije na granici siromaštva, a to obuhvata oko 200.000 dece.

Ja znam da sve ovo neće doprineti potpunom rešenju socijalnih izazova u Srbiji, ali se nadam da će ovi naši predlozi izmena i dopuna zakona inicirati i učiniti spremnijom ovu Skupštinu i vas narodne poslanike, sve nas narodne poslanike da o ovim temama razgovaramo i prihvatimo kao realnu temu koja muči građane Srbije, i na takav način nalazimo rešenje. Pozivam vas da podržite ovaj predlog i da o tome razgovaramo.

Molim kolege poslanike da se izjasne o ovom predlogu.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šestoro, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Ćirić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji je podneo Narodnoj skupštini 13. septembra 2017. godine.
Kolega Ćiriću, da li želite reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.

Još jednom ću reći, cilj ovih predloga zakona je pravednija socijalna raspodela.

Ovaj Predlog izmene i dopune Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji podrazumeva, pre svega, izmenu člana 58. u kome se dodaje stav 2. koji glasi – „Podzakonskim aktom se formira poseban organizacioni deo u Poreskoj upravi, sa posebno obučenim kadrovima, koji bi u saradnji sa ostalim državnim organima MUP, Katastrom, Narodnom bankom Srbije, Upravom carine, Centralnim registrom hartije od vrednosti, APR- om, Upravom za trezor, Upravom za sprečavanje pranja novca vrši obradu podnetih prijava kao proveru obveznika koji nisu podneli prijavu“. Dakle, ovde je, pre svega, osnovna ideja da se izvrši efikasnije upoređivanje fizičkih lica sa njihovim prijavljenim prihodima. Ovaj Predlog zakona treba da ide u susret, ja se nadam, ubrzo usvojenom zakonu o poreklu imovine.

Mislim da sve stranke u Srbiji iskazuju deklarativnu spremnost da usvojimo Zakon o poreklu imovine.

Prošli put kada sam ja predlagao ovaj zakon, o ukrštanju informacija o plaćenim porezima i imovine građana, navodio primere, pre svega, najodgovornijih ljudi u Republici Srbiji. Mislim da treba krenuti, upravo, od najodgovornijih ljudi, od predsednika države, od predsednice Vlade, od predsednice Parlamenta, guvernerke Narodne banke Srbije, od nas poslanika i mnogih drugih ljudi koji treba da dokažu izvore svojih prihoda i dokažu svoju imovinu.

Ovo je predlog koji treba da uzme u obzir i ja ću dati jedan primer. Recimo 1992. godine, poslanik koji je ušao u Republičku skupštinu, imao je platu na nivou od oko 10 evra, 10 maraka tadašnjih u proseku, 1993. godine u vreme hiperinflacije oko pet evra, kasnije je rasla ta plata od 2000 posebno i neka bude obračun za nekoga ko je 20 godina sedeo u poslaničkim klupama od 1992. godine do 2012. godine, zbog toga što bi se lako računalo tih 20 godina, neka je prosečna plata bila 500 evra. Za 20 godina, za 240 meseci on bi primio sa uredno plaćenim porezima i doprinosima 120 hiljada evra.

Da li je moguće od tih 120 hiljada evra, kada treba imati osnovne troškove za stanarinu, za hranu, za školovanje, da li je moguće napraviti veliku imovinu i treba dokazati tu imovinu.

Zahvaljujem, kolega Ćiriću.
Molim kolege poslanike da se izjasne glasanjem o ovom predlogu.
Zaključujem glasanje: za – petoro, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Ćirić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, koji je podneo Narodnoj skupštini 13. septembra 2017. godine.
Kolega Ćiriću, želite reč? (Da)
Izvolite.

Bilo je više predloga izmena i dopuna Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Pred nama je usvajanje budžeta, a videli smo da se kroz proteklih par godina stalno uzimalo nešto od prihoda lokalnih samouprava, pa će tako i ove godine biti smanjeni prihodi, dok će u jednom delu biti povećani rashodi, što ste mogli da vidite kroz izveštaj i analizu Fiskalnog saveta, tako da su lokalne samouprave u Srbiji u sve većim izazovima i sve većim problemima, što se finansija tiče.

Videli smo i upozorenje Fiskalnog saveta da posebno finansijsko stanje najvećih gradova, Kragujevca, Niša, Beograda, Novog Sada, može da dovede u velike finansijske izazove i čitavu Republiku Srbiju.

Možete da vidite ovde jednu mapu Srbije, gde vidimo prosečne zarade, gde je samo četiri oblasti iznad prosečne zarade u Republici Srbiji – Beogradska oblast, Južnobanatska, Južnobačka i Borska oblast. Sve ostale su ispod nivoa prosečnih plata, i to daleko. U najlošijem stanju su Pčinjska, Jablanička, Toplička, Rasinska, Zlatiborska, Zapadnobačka, Severnobanatska itd.

Predlog zakona o finansiranju lokalne samouprave podrazumeva sledeću stvar. Mi znamo da 74% od poreza na zarade se plaća prema prebivalištu zaposlenog, a ovde je naš predlog da se uključuju i drugi poreski prihodi koji se ubiraju, pre svega, u javnim preduzećima i javnom sektoru, koji se tiče svih građana Srbije. Tako se uključuju i prihodi vojske, policije, javnih preduzeća, jer, sve te institucije daju proizvode svim građanima Srbije, a to su bezbednost, energetika, itd.

Dakle, ovde je ideja da tu privilegiju koju imaju najveći centri, i gde su uglavnom locirane najveće institucije u kojima su najveći prihodi zahvaljujući državnim izvorima finansiranja, podele na pravedan način, proporcionalno broju stanovnika, svakom od gradova, svakoj od lokalnih samouprava.

Naša je procena da bi to obuhvatilo oko 300 miliona evra na godišnjem nivou i da bi u toj ravnomernijoj i fer raspodeli svaka lokalna samouprava uživala u godišnjem poreskom transferu od oko 43 evra po glavi stanovnika. Za mesta od 10 hiljada stanovnika to bi značilo 430 hiljada evra, uređenje škola, uređenje domova zdravlja, uređenje vrtića… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, kolega Ćiriću.
Molim kolege poslanike da se glasanjem izjasne o ovom predlogu.
Zaključujem glasanje: za – šestoro, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Ćirić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o Narodnoj banci Srbije, koji je podneo Narodnoj skupštini 24. avgusta 2017. godine.
Kolega Ćiriću, želite reč? (Da)
Izvolite.

Predlog zakona o izmeni Zakona o Narodnoj banci Srbije je vrlo jednostavan – obrisati član 86b. Ja ću pročitati taj član, protiv koga smo bili i kada je usvajan Zakon o Narodnoj banci Srbije, a on glasi: „Guverner, viceguverneri, direktor Uprave za nadzor i drugi zaposleni ne odgovaraju za štetu koja nastane u obavljanju poslova Narodne banke Srbije, osim ako se dokaže da nisu postupali u dobroj meri“.

Po nama je ovo neprihvatljiv član, u kojem se od svake vrste odgovornosti aboliraju i guvernerka i njeni najbliži saradnici u vođenju Narodne banke Srbije.

Kada znamo koji je značaj poslova Narodne banke Srbije, vođenje monetarne, devizne politike, upravljanje deviznim rezervama, kontrola rada poslovnih banaka, kada znamo da je tu i nadzor nad osiguravajućim društvima i mnoge druge nadležnosti, onda se pitamo kako je moguće da narodni poslanici, da Skupština Republike Srbije, kojoj jedino odgovara ova nezavisna institucija, Narodna banka Srbije, budu spremni da ih unapred aboliraju od bilo kakve odgovornosti?

Malo pre smo govorili o ljudima ispod linije siromaštva u Srbiji, u tom pokušaju da izmenimo neke zakone, u borbi za dodatnih 4,5 hiljade dinara, da bi dostigli nivo minimalne potrošačke korpe i prehranili svoju decu, a da sa druge strane, na jedan lak način dajemo apsolutno poverenje i sadašnjoj guvernerki i sadašnjim njenim prvim saradnicima, ali i svim budućim guvernerima, guvernerkama. Mislim da to zaista nije logično.

Pročitaću još jednom, a vi zaključite sami, da li je logično da ovakav član u Zakonu o Narodnoj banci Srbije može da ostane. Dakle: „Guverner, viceguverneri, direktor Uprave za nadzor i drugi zaposleni ne odgovaraju za štetu koja nastane u obavljanju poslova Narodne banke Srbije, osim ako se dokaže da nisu postupali u dobroj meri.“

Ko će dokazivati dobru meru u, recimo, odlukama o uzimanju licence? Evo, danas smo slušali o uzimanju licence osiguravajuće kuće „Takovo“ iz Kragujevca, o gubitku više od 400 radnih mesta i na koji način objasniti tim uposlenima koji su ostali bez tih radnih mesta da nema apsolutno nikakve odgovornosti za onog koji je doneo takvu odluku? Ili, na koji način odustati od bilo kakve odgovornosti za sve one koji mogu da odlučuju o upravljanju desetine milijardi, koliko iznose devizne rezerve Republike Srbije?

Zahvaljujem, kolega Ćiriću.
Molim kolege poslanike da se izjasne glasanjem o ovom predlogu.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Ćirić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog za razrešenje Maje Gojković sa funkcije predsednika Narodne skupštine, koji je grupa od 32 narodna poslanika podnela Narodnoj skupštini 13. aprila 2017. godine.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.