Hvala, gospodine predsedavajući.

Dakle, Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju načina penzija, videli ste danas i svedoci ste da su različite poslaničke opozicione grupe nešto slično predlagale sa željom da nešto što je u primeni od 28. oktobra 2014. godine, dakle, više od tri pune godine, a naziva se privremenim, jednom za svagda bude promenjeno.

Članom 20. Ustava Republike Srbije propisano je da se postignut nivo ljudskih prava ne može menjati. Postignut nivo ljudskih prava jeste nivo visine penzije koji je na način ovog tzv. privremenog zakona promenjen, ali šta je najveći problem ovde? Najveći problem u ovom zakonu je što se nigde ne kaže koliko će to privremeno trajati.

Učinjena je i jedna svojevrsna diskriminacije, jer tada kada su smanjivane penzije, pod znacima navoda, privremeno, u većem iznosu su smanjene penzije onim osobama koje su imale veći nivo penzija, a to su po pravilu ljudi koji su imali veće stručno obrazovanje, radili na odgovornijim radnim mestima u toku svog radnog veka i shodno tome uplaćivali više u penzioni fond i shodno tome zaslužili da njihove penzije budu više. Dakle, klasičan vid diskriminacije koji je prema njima učinjen.

Zašto je to tako urađeno? Može, kako kaže članom 58. Ustava, da se izvrši privremeno smanjenje penzija, ali uz obavezu vraćanja uzetih novčanih sredstava u onom momentu kada razlog za to privremeno smanjenje prestane da postoji. Ovim zakonom ni ta varijanta nije predviđena. Dakle, novac je uzet bespovratno.

Ono što je interesantno jeste da mi sada imamo situaciju, pogotovo u zadnjih godinu dana, da pričamo da nam je nikad stabilnija finansijska situacija, da je budžet nikad puniji i, umesto da se dejstvo ovako pogubnog zakona na najosetljiviju i najranjiviju populaciju Republike Srbije prekine, mi imamo u dva slučaju, u zadnje tri godine, davanje svojevrsne milostinje u visini od po pet hiljada dinara, da se ne bi narod dosetio da je ono što je uzeto na neki način vraćeno.

Dakle, ovaj predlog koji je Srpski pokret Dveri podneo nije predlog koji je išao samo od nas, nego je urađen u saradnji sa Udruženjem sindikata penzionera Srbije, Udruženjem sindikata penzionisanih vojnih lica. Hvala.

Zahvaljujem kolega Vesoviću.
Molim kolege poslanike da se izjasne o ovom predlogu.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Dragan Vesović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za dešavanja tokom izbornog procesa 2017. godine od dana raspisivanja predsedničkih izbora do dana objavljivanja privremenih rezultata izbora na obrađenih 99,9% biračkih mesta, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, Ivan Kostić, Zoran Radojičić, Marija Janjušević, Miladin Ševarlić i Dragan Vesović, 20. aprila 2017. godine.
Da li kolega Vesović želi reč? (Da.)
Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.

Predlog za obrazovanje ovog anketnog odbora i predlog za obrazovanje sledećeg anketnog odbora, su vrlo slični. Naime, razlozi za obrazovanje ova dva anketna odbora je nešto što se u Srbiji, koju možemo komotno da nazovemo u zadnjih desetinu godina zemljom u kojoj se stalno trči izborna trka i stalno se sprovode neki izbori, apsolutno imaju razloga.

Dakle, pravni osnov je čl. 68, 150. 192. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, gde svaki narodni poslanik ima pravo da predloži formiranje anketnog odbora. Svedoci smo da jedan od osnovnih razloga zbog kojih treba formirati anketni odbor jeste prvenstveno ono što smo danas nekoliko puta čuli, apsolutna neažurnost biračkog spiska.

Ja nisam u grupi onih narodnih poslanika koji ću da negiram da je na predsedničkim izborima 2017. godine, tadašnji premijer, a sadašnji predsednik dobio više glasova nego ostali. Ja nemam problem to da kažem, ali jesam u grupi onih građana Republike Srbije koji kažu da je u tom izbornom procesu bila velika učestalost raznih nepravilnosti od same činjenice da i tada i par godina pre i sada mi nemamo jedinstven birački spisak koji je ažuriran, da na njemu imamo ogroman broj ljudi koji su se upokojili a koji dobijaju redovno pozive za glasanje, da imamo veliki broj omladine koja je stekla biračko pravo i mogućnost da glasa a nije glasala, govore nam da su to dobri razlozi da se jednom za svagda skine jedna magla sa ovakvih izbornih procesa i ono što smo mi predložili jeste da taj anketni odbor ima i jasne poslove koje će raditi u svakom od sledećih izbornih procesa, za koje kažem da su u zemlji Srbiji vrlo česti.

Dakle, on bi pratio predizborne aktivnosti i ukazao na eventualne nepravilnosti u predizbornim aktivnostima, kontrolisao bi postupanje sredstva javnog informisanja i regulisao podjednaku zastupljenost svih kandidata u izbornim procesima u sredstvima javnog informisanja, predlagao mere za poštovanje jednakosti kandidata u izlaganju njihovih programa, obraćao se javnosti radi zaštite moralnog integriteta ličnosti svakog kandidata u izbornom procesu. Dakle, radio bi sve ono što u izbornim procesima, za koje smo svedoci u proteklih par godina, nije postojalo.

Zato smatram da je ovo pitanje pravde, pitanje poštenja i sveukupnog interesa naše zemlje.

Zahvaljujem, kolega Vesoviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Dragan Vesović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za dešavanje tokom izbornog procesa 2016. godine od dana raspisivanja republičkih izbora do dana objavljivanja konačnih rezultata izbora, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, Ivan Kostić, Zoran Radojičić, Marija Janjušević, Miladin Ševarlić i Dragan Vesović, 14. novembra 2016. godine.
Kolega Vesoviću da li želite reč? (Da.)
Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.

Dakle, rekao sam malopre da je ovo slično onom pređašnjem. Godine 2016. su obavljeni izbori kada je nakon tih izbora konstituisan ovaj parlament u kome danas mi sedimo, a u kome sedim i ja. Od tog dana do današnjeg dana ne samo u ovom plenumu, nego na mnogim mestima gde je imala mogućnost da se vladajuća koalicija na ovaj ili onaj način oglašava baca se senka sumnje na legitimnost tih izbora i na ulazak srpskog pokreta Dveri u parlament Republike Srbije. Od najbezočnijih laži, u smislu anketovanja od strane američkih ambasadora do toga da se ušlo u ovaj ili onaj vid koalicije, do toga da mi ne sedimo na način koji je ispravan u ovom parlamentu, pa do toga da je primenjivana sila u noći izbori, što su sve notorne neistine, mi upravo iz tog razloga želimo da jednom za svagda isteramo tu stvar na čistac.

Dakle, ja pozivam gospodu iz vladajuće koalicije da glasa za ovaj predlog, da se formira anketni odbor koji će, jel, pošto vi tvrdite da je ovo što ja tvrdim da nije istinito, istinito, to dokazati kao istinu.

U istoriji parlamentarizma u svim zemljama nije se desilo da se u roku od 48 sati izbroji preko 95% glasova, a onda narednih četiri dana vrši štelovanje rezultata da bi se, gledajte čuda, desilo da srpskom pokretu Dveri nedostaje 0,25 glasova za ulazak u parlament. Ja kao ozbiljan čovek ne mogu da verujem da je to istina. Ja kao ozbiljan čovek sam ubeđen da to nije istina, a vas gospodi iz vlasti pozivam da formiranjem anketnog odbora koga ste uostalom u nekom periodu posle izbora i vi predlagali utvrdimo šta je prava istina, da ne bi imali situaciju da do dana današnjeg i do ko zna kog dana na ovome stoji senka sumnje. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Ivan Kostić na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog deklaracije o zaštiti ćirilice i očuvanju književnog i kulturnog blaga srpskog jezika nastalog na latinici, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, Ivan Kostić, Zoran Radojčić, Marija Janjušević, Miladin Ševarlić i Dragan Vesović 13. oktobra 2017. godine.
Da li kolega Kostić želi reč?
Izvolite.

Narodni poslanici, građani Srbije, da je sreće mi danas ne bismo ni razmatrali jednu deklaraciju o zaštiti ćirilice. Međutim, pošto mi od 1945. godine još nismo nacionalno formirali svoj identitet, nismo napravili strategiju po pitanju očuvanja nacionalnih vrednosti pokret Dveri je u obavezi da predlaže ovakve deklaracije, deklaracija o zaštiti ćirilice i očuvanja književnog i kulturnog blaga srpskog jezika nastalog na latinici.

Mi smo prošli put ovde govorili o značaju ćirilice. Samo bih pomenuo koliko je ćirilica važno obeležje očuvanja našeg identiteta i da su upravo svi okupatori koji su došli na prostore Srbije i Crne Gore i 1916. godine i 1941. godine prvu meru koju su radili jeste da je bilo zabranjeno srpskoj deci da pišu na ćirilici. To je samo dokaz koliko je ćirilica važna i za nas, a koliko je važna i za naša pokolenja.

Ovde ima jedna stvar koja možda stvara zabunu, pa je neophodno prezentovati građanima Srbije o čemu se radi, a to je očuvanje kulturnog blaga srpskog jezika nastalog na latinici.

Mi smo prošli put govorili o tome šta je Austrougarska uradila sredinom 19. veka time što je stvorila latinicu gde smo mi ovde već rekli da latinica nije izvorno srpsko pismo i upravo zbog toga pokret Dveri smatra da je neophodno zaštiti sva ona dela koja su srpski pisci pisali na latinici jer u međunarodnim standardima među jezicima koji koriste latinična pisma ne navodi se srpski jezik zbog čega se sve što je do sada napisano latinicom na srpskom jeziku u svetskim bibliotečkim fondovima knjiži u hrvatsku kulturnu baštinu.

Znači, sve ono što su srpski pisci sa prostora Austrougarske krajem 19. veka pisali na latinici danas se u svetskim bibliotekama formuliše kao da su to pisali hrvatski pisci i pesnici. Zato je neophodno da se sve ono što je napisano na latinici zaštiti i zato je jedna od tačaka ove deklaracije da je Narodna skupština u obavezi da od nadležnih državnih organa hitno sabere i sačuva sveukupno književno blago srpskog jezika nastalo na latinici koje treba preneti na osnovno pismo srpskog jezika – ćirilicu i tako ga sačuvati za budućnost.

Znači, mi to moramo uraditi da ne bismo i danas doživljavali i to da nam se krade Nikola Tesla, da nam se kradu svi velikani naši sa prostora nekadašnje Austrougarske. Ni to da nam se krade Nikola Tesla, da nam se kradu svi velikani naši sa prostora nekadašnje Austrougarske. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Kostiću.
Molim kolege poslanike da se glasanjem izjasne o ovom predlogu.
Zaključujem glasanje: za - četvoro, protiv – jedan, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Ivan Kostić, na osnovu član 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog deklaracije Narodne skupštine o zaštiti Srba u rasejanju i regionu, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, Ivan Kostić, Zoran Radojičić, Marija Janjušević, Miladin Ševarlić i Dragan Vesović, 12. septembra 2017. godine.
Da li kolega Kostić želi reč? (Da.)
Izvolite.

Mi smo ovde dosta puta govorili o položaju Srba u regionu i naše dijaspore i možemo doći do zaključka da položaj nije idealan ni u regionu, a takođe ni u dijaspori.

Ono što je važno reći jeste to da srpski građani treba da znaju da jedna trećina celokupnog srpskog naroda živi van granica Srbije. Po procenama Ministarstva spoljnih poslova, oko pet miliona naših sunarodnika živi van granica naše zemlje. Kakva su prava tih ljudi i kako su oni tretirani od 1945. godine do danas ne treba govoriti, osim što bi bilo, možda, važno naglasiti da su do 2000. godine pripadnici srpske dijaspore bili tretirani kao državni neprijatelji i da mi nismo ni mogli očekivati ozbiljnije uključivanje tih ljudi u političke društvene tokove Republike Srbije.

Mi i dalje čekamo da vidimo kada će Deklaracija zaštite srpske nacije doći na dnevni red. Opet ponavljamo, bilo je obećanja da će to biti u novembru, međutim još se ništa nije desilo po tom pitanju.

Takođe je važno reći da državna strategija po pitanju očuvanja srpskog identiteta i Srba u regionu u svome planu nije predvidela otvaranje srpskih kulturnih centara u državama regiona i žalosno je da mi sada trenutno u svetu imamo samo jedan Srpski kulturni centar i to u Parizu.

Plan i strategija koju pokret Dveri predlaže jeste da u svakom velikom gradu u kome živi srpska zajednica, Ministarstvo spoljnih poslova i Republika Srbija treba da otvore srpske kulturne centre. I u Budimpešti i u Beču i u Trstu i u Podgorici i u Skadru i na taj način da ta mesta budu centri okupljanja naših sunarodnika koji, nažalost, uživaju izuzetno mala i niska ljudska i kolektivna prava u državama regiona.

Ono što bih još hteo reći iz ove deklaracije, a to je član 8. koji kaže – diplomatska konzularna predstavništva Republike Srbije u svetu su dužna da rade na pomirenju i integrisanju svih srpskih organizacija, kao i na otvaranju novih dopunskih škola za učenje srpskog jezika u našim ambasadama i konzulatima.

Nažalost, danas u dijaspori ne postoji jedinstvo među srpskim organizacijama. Svedoci smo da su mnoge organizacije podeljene, da između mnogih organizacija u dijaspori, čiji su osnivači srpski građani, nema jedinstva, nema kolektivnog odlučivanja. Zato je neophodno da Ministarstvo spoljnih poslova formira i organizuje u svakoj državi po jednu nacionalnu organizaciju Srba gde će svi Srbi biti dužni da se uključe i da daju zajednički doprinos. Ko ne bude hteo da bude deo te nacionalne organizacije, neće moći da učestvuje ni u jednom …

Zahvaljujem, kolega Kostiću.
Molim kolege poslanike da se izjasne o predlogu.
Zaključujem glasanje: za - petoro, protiv - niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Ivan Kostić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog rezolucije o genocidu nezavisne države Hrvatske nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svetskog rata, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, mr Ivan Kostić, Zoran Radojičić, Marija Janjušević, prof. dr Miladin Ševarlić i dr Dragan Vesović, 14. novembra 2016. godine.
Da li Ivan Kostić želi reč? (Da.)
Izvolite.