Znači, kao što sam pomenuo, dobrim ostvarenim rezultatima tokom 2017. godine stvorio se prostor da se u narednoj godini planiraju još ambiciozniji ciljevi kako na planu prihoda, tako i na planu rashoda i isto tako na planu deficita budžeta republičkog i deficita uopšte države, kao i na planu smanjivanja učešća javnog duga u BDP.
Prema našim poslednjim projekcijama na kojima smo radili ovaj budžet, a njih smo znali tek na kraju oktobra meseca i posle 7. novembra smo imali osnovne parametre za projekciju budžeta za ovu godinu, mi smo došli do projekcije, usaglašene sa MMF i drugim finansijskim organizacijama, da u narednoj godini očekujemo realni rast od 3,5% BDP i 2,7% rast tzv. BDP deflatora. Do te procene smo došli analizirajući dinamiku rasta u ovoj godini. Rast je planiran na nivou od 3%. Projektujemo da će biti ostvareni rast od oko 2%. Mnogo smo pažnje posvetili analizi uzroka sporijeg rasta od onoga koji je bio projektovan i došli smo do jednoglasnog zaključka da taj rast ne uzrokuju elementi recesije, ne elementi na strani tražnje, nego uzrokuju elementi na strani ponude koji su bili raspoređeni između tri sektora. Jedno je sektor poljoprivrede, koji je bio pogođen neverovatno oštrim sušama. Drugo je sektor energetike koji je bio pogođen lošim vremenskim uslovima u zimskom periodu. Treće je dinamika realizacije projekata u domenu građevinarstva. Ta tri elementa imaju ciklični karakter i mi očekujemo da će u narednoj godini velikim delom biti kompenzirano ovo ciklično usporavanje u 2017. godini i prema tome očekujemo rast od 3,5%
Neki projektuju i veći rast. Znači, drugim rečima, mi smo pre projektovali 3,5% i ostajemo pri toj projekciji, a neki projektuju da će ciklični elementi dovesti do toga da rast bude i iznad 3,5% u narednoj godini.
Na osnovu ovakvog rasta i na osnovu ovako projektovanog deflatora koji je ekvivalent inflacije koji merimo u potrošačkim cenama, on se, deflator ima samo drugačije pondere, mi očekujemo da će nominalni BDP u narednoj godini biti 4.755 milijardi i to je osnova za sve projekcije koje se nalaze u ovom budžetu, koje stvaraju okvir za ovaj budžet i koje stvaraju okvir za sve ključne elemente koje smo projektovali u ovom budžetu.
Znači, polazeći od toga, na osnovu postojećih instrumenata, sa minimalnim izmenama i čak smanjivanjima poreskog opterećenja, uz napomenu da ne menjamo i ne podižemo poreske stope, očekujemo da će prihodi budžeta biti 1.178 milijardi zaokruženo, a rashodi budžeta 1.207 milijardi, što daje predviđeni deficit od 28,4 milijarde na nivou republičkog budžeta, što je 0,6% projektovanog BDP-a. To je rekordno niska cifra.
Znači, mi očekujemo da će to biti 0,6% BDP-a. Kao što znate, kriterijum Mastriht je 3% BDP-a. Znači, mi planiramo nešto što je pet puta manje od kriterijuma kojima se rukovode zemlje EU.
Isto tako planiramo… Ja ne znam da li vama smeta kada govorite da neko sa svih strana priča? Ja ću zamoliti za tišinu u sali, molim vas, ako može.
Dobro, ja ne moram, onda ću prestati da vršim izlaganje, ovo nije… Pa, ovo nema smisla.
