Zahvaljujem, gospodine Đurišiću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 139 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o kulturi, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Marko Đurišić želi reč? (Da.)
Izvolite.

Naravno da želim. Posebno je važno da u ovih tri minuta, pored onoga što piše u zakonu koji smo predložili, kažem i nekoliko reči o stanju u kulturi u Srbiji.

Znači, naš predlog zakona ima dve izmene. Jedna je da se umetnička fotografija definiše kao kulturna delatnost u smislu zakona. Druga je da se umetnicima koji dobiju najveće svetske i evropske nagrade za zasluge u svom poslu omogući da dobiju pravo na nacionalnu penziju. Ne odlukom ministra, ukoliko je ministar za to raspoložen ili ako kaže da ima ili nema para, nego da to bude zakonska obaveza, da se ona utvrdi na način sličan na koji je to urađeno za najzaslužnije sportiste. Jer, šta ova odredba zakona, koju želimo da promenimo, u praksi znači? Ako ministar, taj koji odlučuje da li će dodeliti nekome nacionalnu penziju, to bude radio u odnosu na planirana sredstva iz budžeta, ako vidimo kako je planiran budžet, to znači da niko neće dobiti tu penziju.

Budžet za kulturu je umanjen u 2018. godini. Samo ustanovama kulture predviđeno je 10% manje para nego što je to bilo u 2017. godini. Da li možemo očekivati u toj situaciji da ministar nekome ko je, recimo, u ovoj godini dobio značajnu kulturnu nagradu odredi pravo na nacionalnu penziju? Ne, jer je princip ove Vlade ne da sprovodi politiku, o tome ćemo razgovarati u raspravi o budžetu, da utvrdimo neke ciljeve na osnovu budžeta, programa i politike i da ih ostvarujemo i da merimo onda ostvarenje tih politika, a ne da merimo stanje u budžetu, u ovim tabelama koje govore koliki su plusevi, koliki su minusi.

Šta građani Srbije dobijaju od para koje izdvajaju na razne načine koje se slivaju u budžet Republike Srbije? Mislimo da je to važno pitanje i da ono što nam Vlada nudi kroz ovaj predlog budžeta ne obećava da će bilo ko moći da dobije i ostvari pravo na nacionalnu penziju za zasluge u oblasti kulture i zato smatramo da je potrebno promeniti zakon, usvojiti naše rešenje da to ne zavisi od odluke ministra, nego da to bude zakonska obaveza, kao što je to slučaj u sportu. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 139 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o akcizama, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Goran Bogdanović, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković 22. novembra 2016. godine.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Ova izmena Zakona o akcizama se tiče uvođenja posebne akcize na veštački zaslađena pića i sokove. To je jedna od mera koju Svetska zdravstvena organizacija predlaže državama u borbi protiv epidemije gojaznosti. Ta epidemija gojaznosti postoji i u Srbiji. Duplirana je gojaznost kod dece u Srbiji, 21% dece je gojazno, a 35% predgojazno. I pored svega toga, pre nekoliko nedelja, kada se obeležavao dan bolesnih od dijabetesa i konstatovano da preko 700 hiljada ljudi u Srbiji boluje od ove bolesti, Vlada nema nikakav predlog politike kojim će se boriti protiv te bolesti.

Druge zemlje su krenule putem koji je predložila Svetska zdravstvena organizacija, a neke, bogami, idu i korak dalje. Mađarska je uvela ovaj porez pre šest godina i danas je potrošnja veštački zaslađenih pića za 20% manja. U Meksiku od 2013. godine 10% je smanjena konzumacija tih pića. Ja sam ovde našao vest da gradonačelnik Londona planira da protera kioske brze hrane u krugu od 400 metara od škola, kako bi sprečio decu da konzumiraju nezdravu hranu i koriste ova pića.

Za sve to vreme Republika Srbija ne radi ništa. Konstatuje ministar, povodom dana dijabetesa, da je dijabetes peti uzrok smrti, a da može vrlo brzo da postane i prvi. Ono što mi predlažemo je uvođenje akcize, stvaranje posebnog fonda koji bi otprilike, po nekim proračunima, samo od ove mere, znači, akcize na veštački zaslađena pića, a postoje i druge mere vezano za nezdravu hranu, skupio u fond nekih pet milijardi dinara godišnje. Od tih para bi moglo da se obezbedi u svim školama jedan zdrav obrok, da rešimo dva problema. Problem one dece koja nemaju nikakav obrok u školi, kao i problem dece koja imaju nezdrav obrok za vreme školske nastave.

Pozivam vas da usvojite ovaj predlog, jer Vlada očigledno nema nikakvu ideju za borbu protiv ove pošasti.

Zahvaljujem, gospodine Đurišiću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 137 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Goran Bogdanović, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković 7. oktobra 2016. godine.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Zakon o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija. Prošlo je više od tri godine kako je Narodna skupština usvojila ovaj zakon. Ta reč „privremeno“ je u samom tekstu zakona bila definisana tako da je određivala da će od penzije za decembar 2014. godine ovo umanjenje stupiti na snagu. Prošlo je više od tri godine, a zakon očigledno i dalje ostaje na snazi, iako su po svim izjavama predsednika, bivšeg predsednika Vlade, ministara, ostvareni ciljevi zbog kojih je bilo potrebno uvesti ovu meru. Međutim, zakon ostaje na snazi i 400 hiljada ljudi kojima je nezakonito i protivustavno oduzeta imovina, ta imovina će i dalje biti oduzimana.

Ono na šta je pre neki dan ovde u Skupštini predsednik Fiskalnog saveta skrenuo pažnju, da je nelogično da ako su ostvareni ciljevi i dalje važi ovaj privremeni zakon, dobio je maltene izbacivanje naglavačke iz Skupštine od strane predsednika Odbora za budžet i finansije kao odgovor. Ovaj dug koji je napravljen u ovih nekoliko godina prema ljudima kojima su oduzete penzije, koji verovatno za ove tri godine iznosi preko 500 miliona evra nažalost će doći na naplatu, nažalost ne tih ljudi, nego nažalost budžeta Republike Srbije. Kao što je 2000. godine, posle promena, vlast nasledila dug od 18 penzija prema građanima Srbije, tog ružnog DOS-a, i uspela u godinu dana da nadoknadi taj dug, tako će i ovaj dug sačekati pad ove vlasti. Ne mogu da kažem u kom roku će biti moguće namiriti taj dug.

Kada smo prvi put predložili ovaj zakon, smatrali smo da će rok od godinu dana, kroz izdavanje obveznica, biti dovoljan da se namiri dug, ali taj dug u tom trenutku iznosio je 150 miliona evra. Ukoliko se nastavi sa produženjem ovog privremenog smanjenja, taj dug će rasti i sasvim sigurno vlada koja dođe posle ove štetočinske vlasti neće moći brzo da namiri ono što je ova vlast oduzela penzionerima.

Zahvaljujem, gospodine Đurišiću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 137 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o javnim medijskim servisima, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Jedno od obećanja vlasti SNS-a do 2012. godine bilo je da će ukinuti taksu na električno brojilo kojom se, po tadašnjem zakonu, finansirao Javni medijski servis. Vlasti je trebalo skoro dve i po godine da ispuni to svoje obećanje, kada je stepen naplate već pao ispod 40%, a onda je promenom zakona uvedena RTV taksa. Kada je zakon bio usvajan bilo je rečeno da će biti naplaćivana na drugi način, na način koji će odrediti upravni odbor.

Međutim upravni odbor godinu dana nije mogao da smisli ni jedno drugačije rešenje nego da RTV taksu ponovo, samo pod drugim imenom, naplaćuje od građana Srbije kroz račun na isporučenu električnu energiju. Međutim, ovaj put građanima nije ostavljena mogućnost da ne plate tu taksu. Pored toga, s obzirom da su ostala rešenja koja su predviđala drugačiji način naplate nisu mogli ni da se oslobode pred zakon o plaćanju ove takse. I šta danas imamo?

Danas imamo da se za svako električno brojilo u domaćinstvu plaća ova taksa. I u domaćinstvima, pre svega u seoskim sredinama, gde imamo nekoliko električnih brojila na pomoćne objekte, na garaže, na štale, na svako od tih električnih brojila ova taksa mora da se plati.

Naš predlog izmene je vrlo jednostavan. To je da obveznik plaćanja takse samo ono fizičko lice koje korisnik merila električne energije u stambenoj jedinici gde ima prijavljeno prebivalište.

I ova Vlada odbija to da reši, kao što odbija da reši i stanje u medijima u Srbiji. Zadržava status kvo, budžet predviđa isti nivo subvencija iz budžeta, taksa će iznositi isto 150 dinara u 2018. godini, Skupština će za prenose takođe javnom medijskom servisu obezbediti preko 80.000.000 dinara godišnje, a naravno ostaje isto izveštavanje o političkom životu u Srbiji, gde predstavnici opozicije ne mogu da dobiju ni jednu jedinu sekundu u informativnim emisijama i vrlo malo vremena u drugim emisijama da obrazlože svoje politike. To mora da se promeni i ja verujem da će ta promena doći sa izborima sledeće godine.

Molim vas predsedavajući da utvrdimo kvorum pre glasanja.

Zahvaljujem gospodine Đurišiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, pre izjašnjavanja o ovom predlogu, molim vas da utvrdimo kvorum.
Poštovani narodni poslanici određujem pauzu od pet minuta.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da još jednom utvrdimo kvorum.
Konstatujem da je u sali prisutno 129 narodnih poslanika.
Molim vas da se najpre izjasnimo o Predlogu zakona o izmenama Zakona o javnim medijskim servisima, narodnog poslanika Marka Đurišića.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao 131 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Bogdanović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o javnom informisanju i medijima, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Reč ima narodni poslanik Goran Bogdanović. Izvolite.