Potpredsedniče, samo ako sam vas dobro čula, prvi o budžetskom sistemu, je li tako?

Dakle, danas ćemo nakon usvajanja dnevnog reda razgovarati o Predlogu zakona o budžetu, Predlogu zakona o budžetskom sistemu i 30 drugih tačaka i tačno je godinu dana od kada sam ja tada ministru Vujoviću, moleći da usvoji amandman kojim se ukida tzv. privremena zabrana zapošljavanja, za koju smo svedoci godina da se ne radi ni o kakvoj privremenoj zabrani zapošljavanja, zato što je fiskalna konsolidacija postala nekakva ideologija koja je za ovu Vladu najvažnija, mera pogubna, pogrešna, diskriminatorska, mera koja se ne primenjuje na svakoga.

Kada imate lošu meru, ako nešto još može da bude gore u odnosu na to je da se ne primenjuje na svakoga i nešto se iz godine u godinu produžava i ne radi se ni o kakvoj privremenoj zabrani zapošljavanja. Radi se o stalnoj zabrani zapošljavanja za mladu naučnicu, za mladu lekarku, za mladu ženu koja radi u kulturi, a radi se o tome da je dozvoljeno zapošljavanje za stranačke aktiviste SNS, koji se iz godine uz godinu zapošljavaju i svakog dana smo svedoci u velikom broju lokalnih samouprava, u opštinama, u gradovima, u javnim preduzećima u kojima niste ni započeli proces reforme, a važi za sve one ljude koji su se opredelili da pošteno uče, da steknu diplomu i da rade u onim oblastima koje su prirodno usmerene na državu, da rade u sudstvu, u tužilaštvu, u oblasti kulture, u zdravstvu, u svemu onome što je moj kolega Dušan malopre govori. Dakle, važi za njih privremena zabrana zapošljavanja a ne važi za sve one članove SNS.

Znate, kada Fiskalni savet vas u veoma detaljnom i kvalitetnom izveštaju, koji su svi narodni poslanici, nadam se, pročitali, opominje da je poguban način na koji produžavate i ove godine tzv. privremenu zabranu zapošljavanja. Ona je ostavila haos u sistemima. Mi nemamo dovoljan broj lekara. U tužilaštvu nemamo dovoljan broj daktilografa i upisničara, posledična prava građana i pravda građana zbog toga trpi. Ostavlja se pustoš u sistemima. Ova mera je diskriminatorska. Nije opravdana apsolutno ni sa čim, izuzev samovoljom stranke i samovoljom SNS koja će odlučivati diskreciono da li da ova mera ne važi u određenom slučaju ili ne.

Pozivam vas da pre nego što krenemo da razgovaramo o budžetu i o pratećim zakonima svojim glasom omogućite da stavimo ovo da dnevni red i da omogućite priliku da suočimo argumente i da vas suočimo sa pogubnošću ove mere. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao 131 poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Maja Videnović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim medijima, koji je podnela Narodnoj skupštini 19. septembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Maja Videnović želi reč? (Da.)
Izvolite.

Hvala gospodine potpredsedniče.

Izmene Zakona o elektronskim medijima koje sam zajedno sa koleginicom Vesnom Marjanović podnela pre određenog vremena, zapravo govore o nekoliko suštinskih stvari i koleginica Vesna Marjanović i ja smo se potrudile da izmenama desetina članova, koji se prevashodno odnose na nekoliko ključnih stvari, koje su mnogo više od samog Zakona o elektronskim medijima i ono što zovemo REM, to je Regulatorno telo za elektronske medije, za koji sam uverena da građani izražavaju osnovanu sumnju da li zapravo tako nešto postoji. To je nešto što čuju, da postoji nekakav REM koji ne radi ništa, da postoji nekakav REM koji bi trebalo da kaže posle svake izborne kampanje koji kandidat je koliko vremena bio zastupljen u medijima, da postoji nekakav REM koji bi trebalo da reaguje kada na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, koje su, ponavljam još jednom, javno dobro, koje su pod određenim vrlo jasnim uslovima dati određenim ljudima da ih koriste kao javno dobro i nije istina da ako neko ima privatnu televiziju za njega zakon ne važi. To ne da nije istina, nego gruba i brutalna zloupotreba koju čujemo svakoga dana od predstavnika SNS.

Dakle, građani osnovano sumnjaju da REM ne postoji, a koleginica Vesna Marjanović i ja smo precizirajući određene članove Zakona o elektronskim medijima pokušale da se onemogući prostor za zloupotrebu, za koji smo videli da je ova većina više nego sposobna da zloupotrebi apsolutno i proces izbor članova REM-a, za koji smo svi svedoci kako prolazi već godinama nažalost, činjenicu da bi REM trebalo kontinuirano da prati da li televizija koja je dobila dozvolu da emituje program i dobila nacionalnu frekvenciju kontinuirano poštuje na isti način pod kojim je tu frekvenciju dobila.

Neophodno je pojačati zakonsku obavezu i neophodno je instituciju koja danas ne postoji i ne radi svoj posao ojačati, kontrolisati, pritiskati, tražeći da ovde podnosi narodnim poslanicima, odnosno građankama i građanima izveštaj jer, znate šta, kada nemate instituciju i kada REM ne radi svoj posao, onda imamo predsednika, u ovom trenutku, Aleksandra Vučića koji broji sekunde i izražava svoje nezadovoljstvo zato što on u nekakvom prilogu po njegovoj oceni nije bio zastupljen na zadovoljavajući način.

Kada nemate instituciju i kada nemate REM onda predsednik Srbije može da dozvoli da on javnom servisu spočitava zašto nije bio u drugom, a ne u četvrtom prilogu i način na koji.

Kada nemate instituciju, onda stranke preuzimaju vlast. To je suprotno Ustavu. To je opasno za demokratiju i mislim da smo mi kao narodni poslanici obavezni i odgovorni da o tome razgovaramo.

Zbog toga vas molim da stavite na dnevni red izmene ovog zakona. Hvala.

Zahvaljujem potpredsedniče.

Podnela sam predlog da Skupština izglasa i da se formira anketni odbor i potpuno sam uverena da će ovaj predlog imati podršku svih narodnih poslanika. Podnela sam predlog da se formira anketni odbor čiji bi zadatak bio da se otkriju sve relevantne činjenice koje ne neophodno utvrditi kako bi se došlo do istine i odgovora – ko su lica koja su fizički napadala novinarke, novinare i foto-reportere koji su radili svoj posao na ceremoniji polaganja zakletve Aleksandra Vučića pre gotovo čest meseci.

Potpuno uverena da će svi poslanici, jer je u interesu zemlje, stabilnosti, demokratije, istine, institucija, glasati za ovo, ja kao dodatni argument, kolege narodni poslanici, vama želim da kažem da ste svi svedoci da je prvo Osnovno tužilaštvo u Beogradu odbacilo krivične prijave novinarki, novinara, foto-reportera koji su radili svoj posao u danu inauguracije, odnosno polaganja zakletve predsednika Srbije, koji su tada brutalno napadnuti od određenih, još uvek nepoznatih lica.

Imali smo neverovatno obrazloženje zbog čega se te krivične prijave odbacuju, da Tužilaštvo nije utvrdilo da je prilikom spornog događaja došlo do nasilničkog ponašanja ili ugrožavanja sigurnosti i da su novinare izveli iz mase nekakvi redari, odnosno nepoznata lica. To je ono što ću vam reći, šta tražim da je zadatak ovog anketnog odbora, zato što su bili isprovocirani njihovim jasnim iskazivanjem političkih stavova. Time je i Tužilaštvo potvrdilo nešto, nažalost, što smo imali prilike da čujemo i od predsednika i od ministara i narodnih poslanika iz SNS, a to je da su nasilnici za koje ne znamo da li su članovi SNS, da li je to privatno obezbeđenje koje je angažovala SNS .

Da li je to privatno obezbeđenje koje je angažovala SNS imalo naloge i od koga da fizički napadne i da fizički skloni novinarke, novinare i foto-reportere koji su radili svoj posao u danu polaganja zakletve Aleksandra Vučića?

Da li je to privatno obezbeđenje, ili ne, ili stranačka paralelna vojska imala naloge da tako nešto čini, takođe pitanje i za Ministarstvo unutrašnjih poslova? Po čijem nalogu prisutni pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u civilu nisu reagovali na očigledno nasilje koje je ceo svet imao priliku da vidi? Po čijem nalogu oni nisu reagovali na nasilje i po čijem nalogu nisu učinili ništa da se nasilje spreči i da do njega ne dođe?

Potpuno uverena da je interes svih narodnih poslanika da se istina u ovom događaju sazna, a zbog činjenice da je prošlo šest meseci od ovog događaja kada je pred očima čitavog sveta, i manje više sveta, kada je pred očima svih građana i građanka poslata nedopustiva poruka da je nasilje dopušteno i da su novinarke i novinari koji rade svoj posao legitimna meta ove vlasti. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za - 12, protiv - niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 134 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Gordana Čomić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju Anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su dovele do helikopterske nesreće u kojoj je život izgubilo sedam osoba, koji je podnela Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Gordana Čomić želi reč? (Da.)
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dana 13. marta 2015. godine svedočili smo tragediji helikoptera koji je poslat u spasilačku misiju i svedočili smo smrti sedam ljudi, majora Omera Mehića, kapetana Milovana Đukarića, zastavnika Nebojše Drajića i Ivana Miladinovića, lekara DŽevada LJaića, anestetičara Miroslava Veselinovića i petodnevne bebe iz porodice Ademović.

Generalštab Vojske Srbije je sproveo istragu i na našu zajedničku žalost i štetu, ovo je jedan od dramatičnih i tragičnih slučajeva ruganja i vladavini prava i institucijama u koje su nas ljudi poslali da o njihovoj brizi vodimo računa, da se držimo vladavine prava i da poštujemo i život i smrt. Istraga koju je Generalštab sproveo ostala je bez odgovora na dva ključna pitanja. Od koga je tadašnji ministar odbrane, Bratislav Gašić, dobio informaciju da je potrebno narediti spasilačku misiju?

Izveštaj samo kaže da je on postupio potpuno suprotno običaju, odnosno pravilima kako se u vojsci naređuje takva misija, da je promašio subordinaciju, da je dao generalu Bandiću usmeni nalog za spasilačku misiju. To na njegovu savest i to na njegovu dušu, ali, ono što ostaje bez odgovora jeste ko je njemu dao informaciju da je potrebna spasilačka misija?

Drugo pitanje koje ostaje bez odgovora je ko je menjao plan leta helikoptera pri povratku, kada je umesto na heliodrom VMA, helikopter krenuo ka Aerodromu „Nikola Tesla“? Ako i smetnemo sa uma elektronske medije, pisane medije, novine i televizije koje su objavile vest da je helikopter sretno sleteo, da je beba spasena, ako zanemarimo bezčašće kojim je oklevetan major Omer Mehić, ako zanemarimo celu kampanju koju su nosili predstavnici tadašnje Vlade Republike Srbije, bezčašće koje se odnosilo na ljude koji su u tom helikopteru poginuli, jednu stvar ne možemo da zanemarimo, a to je da je naša obaveza, naša dužnost i da je naše ljudsko pravo da nikada ne prestanemo da tražimo anketni odbor koji bi utvrdio sve činjenice, koji bi utvrdio ko je odgovoran za smrt sedam ljudi, koji bi utvrdio ko je odgovoran za oduzimanje prava javnosti da zna od koga je ministar Gašić dobio informaciju, ko je menjao plan leta? I, na kraju, možda ne najvažnije, ali dobro za zdravlje javne scene u Srbiji, ko je poslao medijima vest da je misija srećno završena?

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 10, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 136 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Nenad Konstantinović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o utvrđivanju poreza na ne prijavljeni prihod građana, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Goran Bogdanović, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković, 13. septembra 2017. godine.
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SDS predložila je zakon o utvrđivanju poreza na ne prijavljeni prihod građana. Ovaj zakon bi mogao drugačije da se nazove i zakon o poreklu imovine.

To je ono što je SNS obećavala 2012. godine. Došli su na vlast 2012. godine i pet godina posle, iz nedelje u nedelju, iz meseca u mesec odbijaju da stave na dnevni red ovaj zakon. Mi smo uradili taj posao, napravili smo zakon, predložili ga, SNS odbija da o ovom zakonu razgovara.

Ovaj zakon bi mogao da se nazove i „tetkin zakon“, jer je poznata afera ministra Vulina koji nije uspeo Agenciji za borbu protiv korupcije da da adekvatno objašnjenje na koji način je stekao 200.000 evra, kako je te pare zaradio.

Upravo zbog toga predlažemo ovaj zakon, da svaki funkcioner u ovoj zemlji od 2000. godine do danas i ubuduće, kao i svi građani u ovoj zemlji moraju da kažu odakle su stekli imovinu. Ukoliko se procenom utvrdi da su oni legalno platili porez na prihod i na imovinu koju su stekli, nemaju nikakav problem sa zakonom. Ukoliko nisu, ovaj zakon na brz i efikasan način omogućava da svi oni koji nisu platili porez na prihode koje su stekli, to sada plate, u zavisnosti od visine, 20%, 40% ili 60%.

Ovo je efikasan način za borbu protiv korupcije. Podaci kažu da 30% BDP u ovoj zemlji je iz korupcije. Dakle, 10 milijardi evra prljavih para se nalazi u ovoj zemlji. Iz tih para se generiše korupcija. Iz tih para se podmićuju državni službenici u ovoj zemlji, a sve više je korumpiranih u zemlji. Iz godine u godinu je sve više.

Ovo što vi nećete da stavite na dnevni red ovaj zakon govori o tome da SNS u stvari ne želi borbu protiv korupcije, da je sve što ste pričali bila laž. Nijedan krivični postupak koji ste pokrenuli nije doveden do kraja. Šta je bilo sa Miškovićem? Ništa. A nećete da donesete jedan zakon koji to može da spreči, da se sve uvede u legalne tokove. Ukoliko hoćemo da imamo ekonomiju u ovoj zemlji, ukoliko hoćemo da privreda radi, moramo da se oslobodimo korupcije, a jedini način za to je da se donese zakon o poreklu imovine. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 137 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Nenad Konstantinović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Nenad Konstantinović želi reč? (Ne.)
Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 139 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Nenad Konstantinović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije, koji je podne Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Nenad Konstantinović želi reč? (Da.)
Izvolite.

Zahvaljujem se, potpredsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo još jednog predloga zakona koji treba da deluje preventivno na smanjenje korupcije u ovoj zemlji. Dakle, mi smo predložili da se uvedu planovi integriteta u političke stranke. Planovi integriteta kažu da ta organizacija koja ih uvede sama sagleda koja su to sporna mesta, koja su krizna žarišta zbog kojih dolazi do korupcije u jednom sistemu.

Zašto SNS ne dozvoljava da se uvedu planovi integriteta u političke stranke? Pa, zato što zna da u okviru SNS postoji korupcija. Kako je moguće da ljudi koji vode državu, koji se formiraju u političkim strankama, ako se formiraju na takav način da su skloni korupciji, kako je moguće da oni vode državu bez korupcije? Nikako.

Dakle, način da se spreči korupcija u državi je i taj da svi nauče u političkim strankama da ne sme niko da se bavi korupcijom. Zašto ne dozvoljavate, kada građani Srbije smatraju da je najveća korupcija u političkim strankama, da raspravljamo o jednom zakonu koji će onemogućiti korupciju u političkim strankama?

Dakle, mi predlažemo da svaka stranka mora da sagleda koja su to mesta za korupciju u svojim redovima i da to spreče. Srpska napredna stranka bi mogla da razmisli o tome da svojim članovima objasni koliki je limit za finansiranje političke kampanje i da ne sme po zakonu jedno lice da da više para i da donira više para nego što je to dozvoljeno zakonom, jer to je kršenje zakona i izigravanje zakona. Ovakvu stvar bi mogli da sprečimo ukoliko bi to sagledali u okviru planova integriteta.

Dakle, ukoliko se vi, gospodo, stvarno zalažete za sprečavanje korupcije u ovoj zemlji, hajte prvo da krenemo od sebe, da krenemo od političkih stranaka i da sprečimo korupciju u političkim strankama, koja predstavlja izvor korupcije za sve dalje. Nema hrabrosti u SNS-u, samo se priča o borbi protiv korupcije, ali nijedan konkretan potez ne smete da preduzmete.