Nemate vi problem sa mnom, nego izgleda da vi ne znate šta predlažete.
Stavljam ovaj predlog na glasanje.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Izvolite kolega Aleksiću.

Poslednjih pet godina vlasti SNS može da se oslika u stalnim i permanentim lažima, kako će se pomoći preduzetnicima Republike Srbije, a čak ste 2016. godinu proglasili za godinu preduzetništva, rekli da ćete promeniti preko 40 raznih zakonskih predloga koji će olakšati poslovanja domaćih privrednih subjekata.

Nažalost, od svega toga se nije dogodilo ništa. Zato ja predlažem po ko zna koji put zakon o tome da se svakom poreskom obvezniku koji u tekućoj godini zaposli radnike na neodređeno vreme da se oslobodi plaćanja poreza, osnovice poreza na dobit za iznos plaćenih poreza i doprinosa po svakom zaposlenom radniku, kao i da oni koji osnivaju svoje firme u nedovoljno razvijenim privrednim područjima Srbije budu oslobođeni na period od tri godine plaćanja poreza na dobit.

Drago mi je što ste kroz ovaj set zakona koji ulazi u raspravu tokom ovih narednih dana uvrstili jedan deo ovoga, ali to nije dovoljno. Mislim da je bolje bilo da ste prihvatili ovaj moj zakonski predlog, jer on na bolji i adekvatan način odgovara na potrebe male privrede u Srbiji.

Da je stanje u privredi i među domaćim privrednim subjektima u Srbiji katastrofalno pokazuje i to da danas u Republici Srbiji imate 36.962 blokirana preduzeća, što je 30% više u odnosu na 2016. godinu, u iznosu blokade 2,5 milijarde evra.

Jedan od razloga je i to što država duguje 33 milijardi dinara, novca za povraćaj PDV našim privrednicima. Samo u Kraljevu se za tri firme duguje preko 90 miliona dinara i te firme su prinuđene da otpuštaju radnike, da prekidaju poslovanje, da zatvaraju svoje firme i to je način na koji vi želite da pomognete domaćim privrednicima.

Sa druge strane i u budžetu za narednu godinu, predvideli ste 12 milijardi podsticaja za strane kompanije koje dolaze ovde u Srbiju, a naših kompanija u tom budžetu nema, zbog toga što vi bazirate privredu na stranim kompanijama i ne treba da nas čudi i to što u Srbiji danas radnici primaju najniže minimalne zarade u regionu, ispod svih zemalja, i Crne Gore, Makedonije, BiH, Hrvatske i svih ostalih.

Danas je čak i prosečna plata u Republici Srbiji, koja je takođe najniža u regionu može porediti, odnosno manja je nego zarade koje primaju radnici u Angoli, Libiji, Zambiji, Kongu, Svazilendu, DŽibutiju, Obali Slonovače i Tanzanije.

To je rezultat vašeg privrednog finansijskog oporavka Srbije. Vlada Aleksandra Vučića po svim ekonomskim finansijskim merilima od 2014. godine do 2017. godine je ubedljivo najgora od 2000. godine. Svi premijeri su imali veći rast BDP i bolje makroekonomske pokazatelje od te Vlade. Zahvaljujem.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se na dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja stanja u medijima nakon procesa privatizacije, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Goran Bogdanović, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković 17. maja 2017. godine.
Reč ima Miroslav Aleksić.

Zahvaljujem.

Dakle, 17. maja sam podneo zahtev za formiranje anketnog odbora za ispitivanje stanja u medijima posle procesa privatizacije. Taj anketni odbor koga vi ne želite da podržite i na taj način zapravo pokazujete da niste spremni da otvoreno razgovarate danas o stanju u medijima, treba da da odgovore ko je privatizovao medije u Srbiji, kojim partijama su ti ljudi bliski, čijim novcem su privatizovali, kakvo je stanje danas u medijima, u kakvim uslovima rade danas medijski radnici u Srbiji, ali nažalost vi to ne želite da stavite na dnevni red.

Dakle, ne želite zato što imate apsolutnu kontrolu medija danas, zato što ste pored medija koje kontrolišete, nacionalnih medija na nivou Srbije stavili šapu i apsolutnu kontrolu na sve lokalne medije po Srbiji, a koje ste kupili sredstvima i parama građana Srbije iz lokalnih budžeta i koje finansirate, kroz kobajagi projektno finansiranje, takođe iz budžeta gradova i opština po Srbiji, kao da su to privatni budžeti onih predstavnika SNS koji danas njima upravljaju.

Danas ste mogli videti i saopštenje medijskih udruženja koji su takođe rekli da projektno finansiranje kojim ste vi predvideli finansiranje medija predstavlja koruptivni mehanizam za finansiranje medija bliskih vlastima.

Vi ste ovim setom zakona samo zamenili vlasničku kontrolu nad medijima finansijskom kontrolom. Danas kontrolišete sve one medije u Srbiji, koji su bliski vama. Vi im pravite naslovne strane, vi im govorite šta treba da objavljuju i opozicija nema apsolutno nikakav tretman da pred svoje građane izađe i da kaže ono što misli o stanju u državi Srbiji.

Milion građana Srbije je glasalo za stranke opozicije na poslednjim predsedničkim izborima. Oni zaslužuju istinu. Zaslužuju istinu koju vi ne dozvoljavate da kažete, a pri tome uzurpirate, finansijski podržavate i koruptivnim radnjama finansirate medije koji vama odgovaraju.

Tako imate primer Grada Beograda koji je, na primer, izdvojio 80.000.000 dinara za finansiranje medija. Među tih 80.000.000 dinara našli su se sa po 5.000.000 „Alo“, „Informer“, „Srpski telegraf“, našli su se čak i neka udruženja rok muzičara Srbije, neke firme koje su neposredno pred sam konkurs za sufinansiranje medija osnovani, ali se nisu našli recimo „Beta“, „Medija centar“, list „Blic“, list „Danas“ i mnogi drugi mediji koji samo profesionalno i objektivno obavljaju svoj posao.

Vi danas gazite pravo. Gazite Ustav Republike Srbije, a time i sve građane Republike Srbije koji imaju pravo da budu istinito i blagovremeno informisani o svemu što se dešava u njihovoj državi. Prema tome, ne može se očekivati ništa drugo od vas nego da i dalje nastavite da gazite institucije i urušavate sve što ste zatekli u Republici Srbiji.

Zahvaljujem kolega Aleksiću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – sedmoro, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama Zakona o lokalnoj samoupravi, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić. Izvolite.

Ovaj zakon kojim predlažem da se deo poreza na imovinu koji se ubira na teritorijama gradova i opština u Srbiji, u iznosu od 80% direktno prebacuje na račune mesnih zajednica, kako bi oni kroz taj vid finansijske decentralizacije sami odlučivali o prioritetima i projektima koji treba da se realizuju na njihovim teritorijama.

Međutim, vi se, već godinama unazad, evo ulazimo u šestu godinu koliko je na vlasti SNS, samo deklarativno zalažete za decentralizaciju, da ne govorim o finansijskoj decentralizaciji. Dakle, za ovih pet godina iz godine u godinu mi srljamo u sve veću i veću centralizaciju, u sve veću i veću kontrolu svih nivoa vlasti, pa čak i do nivoa mesnih zajednica. Svake godine, permanentno, povećavate nadležnosti lokalnih samouprava, a uzimate im sredstva. U ovom budžetu, koji će biti u narednim danima pred nama, 10.000.000.000 ćete smanjiti prihode po dva osnova gradovima i opštinama u Srbiji. Zakonom o finansiranju lokalnih samouprava, koji ste usvojili prošle godine, odnosno ove godine, izvinjavam, ste takođe smanjili 9.000.000.000 dinara gradovima i opštinama.

Vi permanentno te mehanizme i poluge centralizacije koristite i zloupotrebljavate u kampanju SNS. Zloupotrebljavate to tokom izbornih kampanja. Koristite institucije u izbornim kampanjama, jer ne želite nikakvu decentralizaciju. Niste spremni ni da razgovarate o promeni izbornog zakona, pa da danas ne bude Aleksandar Vučić na plakatima u Mionici, Negotinu ili bilo kom drugom gradu, kao da će on da bude njihov gradonačelnik.

Izađite sa našim predstavnicima, izađite sa tim kvalitetnim ljudima koje imate na lokalu. Neka oni budu ti koji će se boriti za svoja mesta. Oni će upravljati njihovim gradovima, neće Aleksandar Vučić, niti bilo koji drugi lider neke partije. Ali, vi ne smete to da uradite, zato što se bojite. Zato što koristite medije za manipulacije, za permanentnu propagandu, za 95% vremena koje ima Aleksandar Vučić i SNS u medijima, da možete da lažete i obmanjujete građane Srbije o nekakvim rezultatima u zadnjih pet godina.

Od svega toga će rezultati koji su zvanični biti sve gori i gori o stanju u Srbiji, i o demokratiji i o slobodi medija i finansijsko-ekonomski pokazatelji. Zato što ne želite da decentralizujete Srbiju, zato se danas i gase sela po Srbiji, zato nam polako odumiru i gradovi i zato ljudi odlaze iz Srbije. Pa, ne treba ni da nas čudi što nam 58.000 svake godine, odnosno prošle godine samo je otišlo iz Srbije. U ovoj godini se pretpostavlja da će taj iznos, taj broj ljudi, zapravo, biti još veći. To pokazuje da vi želite da brinete samo o vama, a ne o građanima Srbije. Vama koji danas upravljate Srbijom i proteklih pet godina je sigurno mnogo bolje nego ranije, ali se zapitajte malo i prođite kroz Srbiju kako je danas građanima Srbije.

Zahvaljujem kolega Aleksiću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine je predložio da se dnevni red sednice dopuni tačkom m- Predlog zakona o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Izvolite, kolega Aleksiću.

Zahvaljujem predsedavajući.

U ime poslaničke grupe SDS-NS pokušavam da ovaj zakon stavim na dnevni red skoro dve godine unazad, a tiče se podsticaja u poljoprivrednoj proizvodnji i to sa razlogom zato što danas u 630.000 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji radi i od tog rada živi preko milio i po ljudi. Nažalost vi od dolaska na vlast samo ste smanjivali podsticaje za poljoprivrednike u Srbiji i zato predlažem da se povećaju podsticaji ovim zakonom i na biljnu proizvodnju i na premije za mleko i na regrese na dizel gorivo kao i za seme i druge repromaterijal.

Nažalost, vi osim praznim priča i laži koje govorite poljoprivrednicima u zadnjih pet godina na delu nema ništa od toga. Podsetiću vas da ste u vašoj beloj knjizi koju ste objavili još pre 2012. godine rekli da ćete svake godine povećavati iznos u budžetu koji se izdvaja za poljoprivrednike za po jedan procenta. Tada je iznos budžet bio 5%, a danas je 4%. Vi dakle, ne da niste izdvajali jedan procenat više nego ste ga čak i smanjili. U predlogu novog budžeta takođe imamo smanjenje za izdvajanje za poljoprivredu ispod pet procenata koliko je zakonom i definisano.

Paralelno sa time niste štedeli sredstva, niste štedeli ni naše paore i zemljoradnike kada ste davali zemlju raznoraznim belosvetskim kompanijama poput neke fantomske kompanije Al Rawed koja gazduje danas sa deset hiljada hektara obradivim oranica u Vojvodini, od toga tri i po hiljade hektara u vojnoj ustanovi Morović u Karađorđevu. Oni su trebali kako je govorio tadašnji premijer Vučić da nas nauče poljoprivredi, kako se postižu viši prinosi i tako dalje, a koliko čujem danas oni to uče od naših paora koji tri puta imaju veće prinose nego što imaju oni.

Takođe, postavlja se ozbiljno pitanje ko danas gazduje tim zemljištem pošto se pominje da i nema odgovora države kakvi su naši benefiti za davanje deset hiljada hektar toj kompaniji  Al Rawed izuzev što se brat premijera Andrej Vučić uči poljoprivrednoj proizvodnji tamo obrađujući te oranice. Dakle, to je nešto što treba da odgovorite poljoprivrednicima i građanima Republike Srbije.

Poljoprivrednici nisu dobili nikakvu podršku ni posle ovih suša, niti su dobili posle poplava. Jednostavno, oni za vas predstavljaju samo siguran glas onda kada dođu izbori i kada treba da idete da im ponovo obećavate kako ćete povećavati agrarni budžet pred neke nove izbore, a evo novi su očigledno za nekoliko meseci. Dakle, taj resurs koji imamo u poljoprivredi se ne koristi i taj resurs nažalost, ne samo da ugrožava egzistenciju poljoprivrednika u Srbiji već pravi štetu i generalno BDP-u Republike Srbije, jer za vas poljoprivreda ne predstavlja ništa već pet godina. Zahvaljujem.

: Zahvaljujem kolega Aleksiću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Ćirić na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o porezu na dobit pravnih lica, koji je podneo Narodnoj skupštini 13. septembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Goran Ćirić želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić.

Demokratska stranka je podnela četiri izmene zakona. Ja ću vam ih predstaviti sa jednim visokim ciljem za sve nas, siguran sam u to. To je, pre svega, pravednija socijalna raspodela i pravednija regionalna raspodela.

Polazeći od činjenice, a siguran sam da ćemo se tu složiti, da je u Srbiji jedan od najvećih problema, ako ne i najveći u ovom trenutku, porast siromaštva i podaci koji su objektivni od kojih mora da pođemo kada analiziramo ove predloge su ti da je prosečna plata na nivou od oko 47.000, da je nova potrošačka korpa 70.000 dinara, a minimalna potrošačka korpa 36.000 dinara. Da je granica linije siromaštva četvoročlane porodice 31.500 dinara, što znači da toj porodici nedostaje 4.500 dinara za minimalnu potrošačku korpu.

Vidim da nema mnogo interesovanja niti udubljivanja u ove teme jer sam siguran da smo i umorni, ali u startu ne prihvatamo ni jedan predlog opozicije. Mislim da je i te kako važno inicirati ove razgovore na temu siromaštva u Srbiji, jer je tu pogođeno ispod linije siromaštva ukupno oko 7,3% stanovništva 560.000, a među njima 100.000 dece. Zbog toga je DS i više puta predlagala zakone i amandmane na budžete o uvođenju besplatne užine, i makar mogućnosti da tih 100.000 dece dobiju makar jedan besplatni obrok, jer je očigledno da ove statistike pokazuju da žive ispod linije siromaštva.

Predlog ovog Zakona o porezu na dobit pravnih lica je učinjen da bi se stopa poreza na dobit pravnih lica učinila varijabilnom u odnosu na visinu plata koju isplaćuju poslodavci.

Ovde je cilj da svi oni poslodavci koji isplaćuju 80 do 150% od proseka plate u statističkom regionu u kome preduzeće posluje zadrže sadašnju stopu poreza, a to je 15%, da de stimulišemo one koji na uštrb niskih plata radnika podižu svoju dobit, a time i de motivišu i dovede u veliki socijalni izazov svoje zaposlene, i one koji isplaćuju platu ispod 80% da stopa poreza iznosi 30% do sledećeg poreskog obračuna, a da za sve one koji isplaćuju veće plate od 150% ta stopa bude stimulativna i iznosi 10%. Mislimo da na takav način možemo da stimulišemo poslodavce da isplate veće zarade svojim radnicima, i time umanjimo socijalne razlike.