Zahvaljujem, kolega Kostiću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – troje, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Ivan Kostić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog deklaracije Narodne skupštine Republike Srbije o zaštiti porodice u Srbiji, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, mr Ivan Kostić, Zoran Radojičić, Marija Janjušević, prof. dr Miladin Ševarlić i dr Dragan Vesović, 17. oktobra 2017. godine.
Da li Ivan Kostić želi reč? (Da.)
Izvolite.

Koliko je ovo ozbiljna tema za opstanak srpske nacije najbolje govori to da je i Vlada u budžetu za sledeću godinu namenila više sredstava za pitanje demografije i za neke mere koje se tiču popravljanja demografskog položaja srpskog naroda. Takođe, treba reći ovde pred svima da je i ministar zdravlja, Zlatibor Lončar, pozitivno ocenio deklaraciju Srpskog pokreta Dveri o zaštiti porodice i o tome poslao i zvaničan dokument.

Ovo je jedna izuzetno važna stvar i smatramo da je apsolutno ispravna misao velikog ruskog pisca Aleksandra Solženjicina, koji je rekao da jedino napreduje ona država čiji se broj stanovnika povećava. To su potvrdili mnogi ljudi, to je činjenica i jedino te države napreduju i ekonomski, privredno i politički. Na žalost u Srbiji, u proteklih deset godina broj stanovnika se smanjio za 385 hiljada. Imali smo prilike da čujemo da je od Prvog svetskog rata najmanji broj beba rođen prošle godine. To su sve podaci koji govore da država Srbija mora ozbiljno da se pozabavi konkretnim merama po pitanju rešavanja demografskog problema u Srbiji.

Trenutna rodnost po jednoj ženi u Srbiji je 1,45 po detetu. Da bi smo mi uspeli da očuvamo ovakav trend rasta srpske nacije, svaka žena u proseku mora da ima 2,1% po detetu. To je nemoguće uraditi sa ovakvom državnom politikom, a tek sa troje dece mi bi uspeli da izađemo iz ovog negativnog prirodnog priraštaja. Zato je potrebno sprovesti mnoge konkretne mere, koje nisu vezane samo iz sfere socijalne politike, nego moraju biti konkretno proporodične mere za koje se zalaže pokret Dveri i koje se nalaze u ovoj deklaraciji.

Konkretno, porodica mora Ustavom da se zagarantuje, da je garant nacionalnog opstanka osnovna ekonomska jedinica bez koje nema održivog razvoja i napretka društva i države. Nama ono što se desilo proteklih 50 godina na Kosovu upravo je razlog da mi sada imao problem sa našom južnom teritorijom. Da je politika države tadašnje bila da se što više podstiče rađanje dece na KiM, mi danas ovde ne bismo dolazili u situaciju da postavljamo pitanje da li je KiM srpsko ili nije. Ali, za sve narodne poslanike mogu da kažem jednu pozitivnu stvar, da je trenutno najveći priraštaj među srpskom populacijom na KiM. Da svaka mlada porodica ima troje, četvoro dece i da je to perspektiva koja nam može nešto pozitivno doneti po pitanju državotvornosti na KiM. Hvala.

Zahvaljujem.
Molim kolege poslanike, da se izjasne o ovom predlogu.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – četiri, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Radojičić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o AP Kosovo i Metohija, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, Ivan Kostić, Zoran Radojičić, Marija Janjušević, Miladin Ševarlić, Dragan Vesović, Sanda Rašković Ivić i Slaviša Ristić 15. septembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Zoran Radojičić želi reč?
Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.

Polazeći od državne tradicije srpskog naroda i njegovog istorijskog prava na AP KiM, kao sastavnom delu teritorije Republike Srbije, imajući u vidu šta KiM znači za naš narod i našu državu u istorijskom, kulturnom, duhovnom, svakom drugom pogledu, a budući da se nakon nelegalne i nelegitimne agresije NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju kao pravne prethodnice Republike Srbije i okupacije dela njene državne teritorije, najviši nacionalni državni cilj Republike Srbije predstavlja fizički povratak njenih državnih ograna i institucija na teritoriju AP KiM.

Uviđajući činjenicu da bez fizičkog povratka, dakle državnih organa Republike Srbije na teritoriju KiM nije moguće sprovesti ustavnu normu o jedinstvenom pravnom poretku koji važi na celokupnoj teritoriji Republike Srbije uključujući i KiM, uvažavajući razume se i principijelan nedvosmislen stav SPC, da državna vlast Srbije ne sme nikada da da svoju saglasnost na otuđenje KiM, jer ono što se silom uzme to se i vrati.

Dakle, mi predlažemo Narodnoj skupštini Republike Srbije da usvoji rezoluciju o AP KiM u kojoj ćemo konstatovati sledeće, ja ću od ovih 20 tačaka pobrojati samo neke od njih.

To je da se ne priznaje i nikada neće priznati jednostrano proglašena nezavisnost KiM od strane ilegalnih organa u Prištini.

Da je Kosovo i Metohija sastavni, neotuđivi deo Republike Srbije, koji se trenutno nalazi pod okupacijom o čemu bez odlaganja treba obavestiti međunarodnu javnost.

Da nijedan građanin Republike Srbije, koji vrši određene funkcije, bilo koju funkciju, nema pravo da potpiše obavezujući dokument koji će pravno otuđiti AP Kosovo i Metohija, kao deo teritorije Republike Srbije.

Obavezuje se Vlada Republike Srbije da prekine svaki vid komunikacije i pregovora u Briselu i da se pregovori izmeste u Ujedinjene nacije, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Obavezuje se Vlada Republike Srbije da poništi sve pisane i usmene sporazume koji su postignuti u Briselu sa predstavnicima prištinskih ilegalnih organa, uz posredovanje EU itd, itd.

Po čemu je ova rezolucija koju mi predlažemo specifična? Ona je prvi akt koji se poziva na međunarodne ugovore o razgraničenju između pravnih prethodnica Republike Srbije sa Albanijom, što je nesumnjivo argument koji ide u prilog tvrdnji da je AP Kosovo i Metohija deo Republike Srbije, koja se graniči sa Albanijom. Takođe, ova rezolucija je akt opredeljenja Narodne skupštine Republike Srbije da se borba za očuvanje Kosova i Metohije izmesi iz formata briselske birokratije koja funkcioniše na principima uslovljavanja.

Zahvaljujem.
Molim kolege poslanike, da se glasanjem izjasne o ovom predlogu.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – troje, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Radojčić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog deklaracije o izražavanju počasti građanima Srbije nesrpske nacionalnosti poginulim za otadžbinu, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, Ivan Kostić, Zoran Radojčić, Marija Janjušević, Miladin Ševarlić i Dragan Vesović 16. oktobra 2017. godine.
Da li kolega Radojčić želi reč? (Da)
Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Imajući u vidu da je Republika Srbija prema Ustavu, država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, uzimajući u obzir činjenicu da su se kroz našu istoriju brojni pripadnici srpske vojske nesrpske nacionalnosti, dakle isticali po svojoj hrabrosti, požrtvovanosti u ratovima koje smo vodili, naročito se sećajući i pamteći da su u Balkanskim ratovima, Prvom svetskom ratu, Drugom svetskom radu, kao i u otadžbinskim odbrambenim ratovima od 1991. godine do 1992. godine, ratujući i žrtvujući se za Srbiju, poginuli brojni građani nesrpske nacionalnosti.

Predlažemo da Narodna Skupština Republike Srbije donese deklaraciju o izražavanju počasti građanima Srbije nesrpske nacionalnosti poginulim za otadžbinu.

U tački jedan bi konstatovali da Narodna Skupština Republike Srbije izražava posebno poštovanje i odaje počast svim građanima nesrpske nacionalnosti, koji su dali svoje živote boreći se u ratovima na strani države Srbije.

U tački dva, Narodna skupština Republike Srbije poziva nadležne institucije Republike Srbije da odaju počasti ovim herojima, podizanjem spomenika kojim bi se obeležio njihov doprinos borbi za slobodu naše zajedničke otadžbine.

Narodna skupština Republike Srbije predlaže da se izradi kompletan popis svih građana nesrpske nacionalnosti, koji su dali svoje živote u otadžbinskim ratovima, kako njihova imena ne bi bila zaboravljena.

U tački četiri, Narodna skupština predlaže da se odredi poseban dan zaštitnika otadžbine i državnog jedinstva, kao državni praznik, kojim bi se obeležavalo sećanje na sve poginule za slobodu Srbije.

S obzirom da su Republika Srbija i njeni građani u poslednjih 25 godina izloženi neutemeljenoj i javnoj kampanji o prisustvu ksenofobije, netolerancije, šovinizma, nacionalne netrpeljivosti prema pripadnicima nesrpskog naroda, naročito u stranim medijima, smatramo da deklaraciju treba što pre usvojiti i time između ostalog i na taj način demantovati sve to. Zahvaljujem.

Molim kolege poslanike, da se glasanjem izjasne o ovom predlogu.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Miladin Ševarlić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog deklaracije o genetički modifikovanim organizmima i proizvodima od GMO, koji je podneo Narodnoj skupštini 5. maja 2017. godine.

Da li narodni poslanik Miladin Ševarlić želi reč? (Da.)

Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Na ulazu u obdanište „Mala sirena“, u Zemunu, stoji poster na kome piše: „Ako se ne zna ko je otac, hrana u tanjiru je majka svih bolesti“. To je dobra pouka za malu decu, ali nadam se i za nas, kada treba da razmatramo deklaraciju o GMO i proizvodima od GMO.

U ovoj sali sedi 240 poslanika koji žive na teritoriji centralne Srbije i Vojvodine. Od tih 240 poslanika, 223 poslanika stanuje na teritoriji 136 opština i gradova čiji su odbornici jednoglasno usvojili tekst deklaracije o GMO i proizvodima od GMO, koju sam ja predložio, a prvo je usvojila Skupština grada Čačka 30. januara 2013. godine. Zatim je zajedno sa tim tekstom i tekstom deklaracije Zelenih Srbije usvojena zaključno sa Skupštinom opštine Sjenica 20. januara 2016. godine u 136 opština i gradova u Republici Srbiji. To je 80,5% lokalnih samouprava, a na teritoriji tih lokalnih samouprava nalazi se 93% poslanika sa teritorije centralne Srbije i Vojvodine.

To je razlog da pokažemo da li smo odgovorni prema onima koji su nas birali, na čijim teritorijama živimo, da li zastupamo stavove lokalnih samouprava o parlamentu ili ne.

Takođe, ova deklaracija je vrlo značajna zbog toga što GMO nisu u skladu sa Halal standardom, nisu u skladu sa Košer standardima, nisu u skladu Organik standardima, nisu u skladu sa konvencionalnom poljoprivrednom proizvodnjom. Postoje čak i presude Evropskog suda u Strazburu o zagađenju meda od strane eksperimentalnog genetički modifikovanog kukuruza.

Postavlja se pitanje šta Srbija tu može i treba da uradi? Ja predlažem da usvojimo ovu deklaraciju. Ako ne usvojimo ovu deklaraciju, ja pozivam građane Srbije da skupimo potpise i da raspišemo referendum. Ne vidim razloga zašto građani Srbije ne mogu da se izjašnjavaju na referendumu o tome šta će oni da jedu i šta će njihova deca da jedu.

Zbog toga, ja apelujem na narodne poslanike da podrže predlog ovog teksta deklaracije i da se ugledamo na naše komšije Mađare, koji su vrlo rigorozni po tom pitanju. Da ne govorimo o nekim drugim zemljama. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Ševarliću.
Molim kolege poslanike da se izjasne o ovom predlogu glasanjem.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka, koji je Narodnoj skupštini podnela Vlada 28. jula 2017. godine.
Kolega Rističeviću, da li želite reč? (Da.)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, svedoci smo da smo celog dana sve vreme davali kvorum jednoj grupi koja nas je prozivala za sve i svašta. Ima izreka: „Iz zlih usta ne može nego zla reč izaći.“ Ima i druga izreka: „Nema ništa gore od zle pameti.“ Ima i treća izreka: „Najteže je namestiti iščašenu pamet.“

Danas smo slušali ovde mog kolegu poljoprivrednika Živkovića o bolesti, dijagnozama, pregledima. Čovek, sam svoj pacijent, ima iskustvo iz veterinarske medicine, verovatno se ubo onom iglom kada je pelcovao one kokoške, pa iz tih razloga se veoma dobro razume u medicinu i zato ja kažem da je sam svoj pacijent.

Onda smo slušali čudne pojave koje su izgovarali gospodin Radulović i gospodin Pavlović. Oni su govorili o psihoaktivnim supstancama, a meni su nekako ličili na zaštitno lice kanabisa, dok su govorili o kanabisu. Valjda i ja mogu da govorim o tome.

Onda je „hajnekena“ govorio o lopovluku. Zbog tog lopovluka i nema infrastrukture, o kojoj je reč ovde. Ja predlažem da gospodina „hajnekenu“ proglasimo za veštaka za sitne i krupne lopovluke. On se bavio i jednim i drugima, sitnim lopovlucima dok je bio konobar u Palanku, a ovim krupnim lopovlucima zajedno sa Srbom Sisavac iz Glibovac, šefom Centra za sport, preko koga su poslovali, gde su isisali 459 miliona, za šta ih tereti sud i Tužilaštvu u Smederevu. I, Olivera sinoć u onoj emisiji nije u pravu, postoje dva ozbiljna procesa koja se vode protiv članova DS i Olivera Jovićević nije u pravu.

Takođe, ovde smo slušali kolegu Balšu, koji je govorio o lošoj ishrani. Pa, on je najzaslužniji za lošu ishranu. Što podrigiva pred gladnima? Čovek na Maldivima letuje zimi za 25.000 evra, prenoćište 1.500 evra, gricka jastoge, jede kavijare, a ovamo zabrinut tobože za siromašne koji nemaju za kiflu. Pa, oni za kiflu nemaju zato što ti letuješ za 25.000 evra u sred zime.

Zahvaljujem, kolega Rističeviću.
Molim kolege poslanike da se glasanjem izjasne o ovom predlogu.
Zaključujem glasanje: za – 10, protiv – jedan, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji je podneo Narodnoj skupštini 21. oktobra 2016. godine.
Kolega Rističeviću, da li želite reč? (Da.)
Izvolite.