Reč ima ministar gospodin Šarčević

Dobro, samo da kažem mnoge stvari, ne samo vama kao roditelju, nego i drugim roditeljima. Upravo zato što su neki programi zastareli i ne prate savremeno doba, kao što je malopre rečeno i što je u Zakonu o sistemu obrazovanja urađeno i usvojen je novi nastavni plan i program upravo petog i prvog razreda osnovne škole i gimnazije i onda to traje četiri godine i polako se zatvaraju ti ciklusi. Tu ste bili u pravu. Zato smo uradili ono sve što smo uradili. Od toga kako da upalim kompjuter sada svi uče programiranje i tu smo hit. Znači, to smo zaista radikalno promenili.

Drugo, ono što je jako važno, morate znati da je škola živ organizam, da postoje stručna veća, kao i na fakultetima. Znači, postoji nastavničko veće, postoje stručna veća, stručni aktivi. Neprimereno je da u jednoj školi imate tri biologa i sva tri koriste tri različita udžbenika. Može jednog dana i ja navijam za tu ideju, ali, znate kada? Kada budemo uradili dobar sistem praćenja kvaliteta prema ishodima učenika, kada taj udžbenik bude jedno od sredstava indikatora šta je nastavnik uradio. Ne svi petice, nego eksterna ocena kaže četvorka, nastavnik prognozirao četvorku, došli do četvorke i onda ćemo reći jedan od kriterijuma i tada ćemo videti važnost izbora udžbenika. Za sada je to u početnoj fazi i zato to bira nastavničko veće na predloge stručnih veća i organa. Nemoguće je da je jedan hemičar baš pametniji od njih nekoliko u stručnom aktivu. Moraju se usaglašavati. To je uloga direktora, stručnih saradnika i svih drugih.

Naravno da roditelji u novim zakonima imaju mnogo veću ulogu i Ministarstvo prosvete je napravilo model opštinskih saveta. Takođe je dizajnirano da oni ne budu mrtvo slovo na papiru sa lokalnim samoupravama, da aktivi direktora škola, rukovodioci budu profi u obavezi da ih sazivaju i da rukovode njima.

Novi alat za merenje i vrednovanje kvaliteta rada ustanova, govorim o preduniverzitetskom delu, imaju za cilj da uključe pun kapacitet roditelja. Sadašnje eksterno vrednovanje će biti eci peci pec, roditelji VI2, petnaesti po redu i slučajan uzorak. Gledamo da ukupan roditeljski tim da kompletno svoje mišljenje o onome za šta može biti pitano.

Kada su u pitanju saradnici, zavod nije veliko telo. Bilo bi glomazno državi da plaća telo od 300 ljudi. Zato smo mi na taj broj zaposlenih angažovali 200 saradnika, najboljih nastavnika iz struke po raznim oblastima iz svih delova Srbije. Obučavamo još 300. To smo radili kada nismo imali čak ni pare u budžetu. To je sada resurs da najbolji nastavnici koji imaju decu sa takmičenja, koji su zaista reprezenti svoje struke, čine te dodatne komisije. Zato ste videli da mora biti jedan praktičar u komisiji da bi to bilo.

Zavod nije kažnjen. On je nezavisno telo. Ne mogu ja kao ministar da ga kaznim. Zavod je pod ingerencijom Vlade. Direktora zavoda postavlja Vlada, ali je praktično da ako neko promaši rok, a to je svakako izuzetno, nije pravilo, neka taj snosi posledice, jer ostali će morati da plate takse za ovo ili ono. Zašto bi neko ko nije uradio svoj posao izmanipulisao, pa neko drugi da plaća za njega? To je nešto što podstiče odgovornost, ali govorim izuzetno.

Ja sam trenutno sa radom zavoda izuzetno zadovoljan. Na poslednjem kolegijumu sam ih hvalio, što nije običaj.

Prošli put u Skupštini ovde sam i te kako imao šta da kritikujem, i ono što smo mi ambiciozno zamislili „Zavod“ je na ivici izdržljivosti svojih kapaciteta, zato i angažujem ovoliko ljudi, ali su to domaći eksperti.

Nismo angažovali za debele pare koje nemamo, ne znam kakve belosvetske i po strategijama i po svemu što je donošeno, nego zaista ti ljudi su živi i zdravi, imaju svoja imena, svoju karijeru koja je ostvarena i oni su samo počastvovani time što možemo da ih promovišemo u izuzetne nastavnike. Tako da te stvari se apsolutno menjaju i mislim da to će svi roditelji moći da primete.

Samo još nešto, znači reforma petog razreda je upravo ovo što sam rekao, uloga Saveta roditelja, izuzetno vodimo računa o kvalitetu ukupne nastave pa i udžbenika. Tako da, kada govorimo o nasleđivanju, četiri godine će trajati. Znači, o svemu smo probali da vodimo računa. U timu za izradu zakona, mnogo roditelja je učestvovalo, gomila izdavača, znači nikog nismo promašili da pitamo za mišljenje. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nekoliko dana ministar Šarčević je u jednom intervjuu izjavio da mu nije stalo da ostane ministar. Pošto se sprema rekonstrukcija Vlade, pa pošto mu nije stalo da ostane ministar to znači da on uopšte i nema više motivaciju da unapredi rad ministarstva i da mu nije stalo da ovi zakoni budu kvalitetniji i bolji, nego što su ovde nama predloženi.

Pa, ja predlažem prvo da Narodna skupština donese odluku da se sva tri zakona vrate, dok se ne izvrši rekonstrukcija Vlade, pa da onda vidimo ko će biti novi ministar i da li će on stati iza ovih zakona ili neće.

Zašto ja ovo govorim? Zašto što mi je mnogo sumnjiv nastanak ovih zakona, posebno Zakona o udžbenicima. Vi znate da je pre tri godine, pre nepune tri godine, još u vreme ministra Verbića donesen zakon o udžbenicima, neću ja ništa lepo da kažem ministru Verbiću, uostalom i ne poznajem ga, ali protiv njega se digla udžbenička mafija.

Tu mafiju je predvodila Gordana Knežević Orlić. Ko je Gordana Knežević Orlić? Ona je još uvek šef Udruženja izdavača udžbenika, a u isto vreme je direktor privatne izdavačke kuće „Klett“. „Klett“ izdavačka kuća d.o.o.

Šta je bilo? Je li „Kle“ ili „Klet“?

(Marko Atlagić: „Klett“.)

Ovde su dva t, ne dva e, ali nije bitno. Strani naziv.

Ona je napadala taj zakon jer nije odgovarao njenoj firmi i još nekim privatnim firmama koje izdaju udžbenike. Ona se naravno zalagala i za uvođenje digitalnih udžbenika, naravno čija bi se upotreba naplaćivala. Onaj koji bi se ulogovao na internet da koristi taj digitalni udžbenik, on bi morao da plati na jedan od načina plaćanja. Ona, dakle, zastupa interese svoje izdavačke kuće i izdavačke mafije koju predvodi.

Mi smo najkvalitetnije udžbenike imali kad je jedini izdavač bio „Zavod za izdavanje udžbenika“. Tad su udžbenici bili najjeftiniji.

(Branka Stamenković: I najnerazumljiviji.)

Nije tačno, bili su vrlo razumljivi, ja sam po tim udžbenicima učio, zato sam ovako pametan Branka, ti si izgleda po ovim novim učila.

(Branka Stamenković; Ja sam učila upravo iz tih.)

Dobro. I sada ti što kaže Branka „razumljivi udžbenici“ koje izdaju privatni izdavači obično imaju velike falinke. Govoriću tek o tim falinkama. Da vidim prvo šta radi udžbenička mafija.

Pošto sam ja savladao još u najranijem detinjstvu, nisam ni prohodao, savladao sam uključivanje na internet, pa mi nije bio potreban nikakav udžbenik ja sam to malo tamo istražio i došao do egzaktnih podataka. Svi udžbenici od prvog do osmog razreda, kad bi bili kupljeni, dakle kad bi ih roditelji kupovali koštali bi za jednu školsku godinu 50 miliona evra. Od tih 50 miliona evra, prema sadašnjem stanju na tržištu udžbenika, 16 miliona evra ide na izdavačku kuću „Klett“, „Klett“, „Klettt“, „Klep“.

(Marijan Rističević: „Klep“.)

Evo zna Marijan, on je ekspert za kleptokratiju. To je 31,57% od ukupne vrednosti udžbenika za jednu školsku godinu ili u dinarima hoćete da vam kažem, to je milijarda 909 miliona 447 hiljada 538 dinara.

Na drugom mestu je privredno, čuj – privredno, društvo za izdavačku delatnost „Novi Logos“. Oni učestvuju sa 21,54%, što bi iznosilo u evrima 10 miliona 856 hiljada 376 evra i 58 centi.

Evo, ovih 58 centi može kao bakšiš ministru, da zaokružimo.

(Mladen Šarčević: A što bi meni dao bakšiš?)

A kome ću? Ti si odgovoran za sve ovo. Jesam li ja?

(Mladen Šarčević: Nisam.)

Ja mogu samo za ratne zločine biti odgovoran, ni za šta drugo.

Javno preduzeće „Zavod za udžbenike“ učestvuje samo 12,94% u ukupnoj vrednosti udžbenika koji se prodaju u toku jedne godine.

Ministre, smiri malo živce, imam još mnogo da ti kažem.

Šest miliona 519 hiljada 870 evra. Znači, „Klett“ izdavačka kuća 15 miliona 912, skoro 16 miliona. Privredno društvo „Novi Logos“ skoro 11 miliona, a „Zavod za udžbenike“ šest i po miliona.

„Zavod za udžbenike“ koji ima najbolje kadrove, koji ima najveće iskustvo i koji je svu čistu zaradu po odbitku onoga što se isplati za plate, plate su mu solidne uvek bile, ne znam kakve su sad, sad ste ga ugrozili ovom mafijom, štiteći njene interese. Taj „Zavod“ je izdavao ogroman broj najvrednijih, vrhunskih knjiga iz svih oblasti naše nauke i kulture. Sabrana dela najumnijih ljudi iz srpskog naroda. Nemojte da vam nabrajam, od Josifa Pančića, Mike Alasa, Jovana Cvijića i dalje.

Sad neko drugi ovu masnu zaradu uzima. Ovo je najmasnija zarada jer je uvek sigurno da ćete realizovati profit na tržištu, pogotovo ako imate razrađen sistem potkupljivanja nastavnika, koji će se opredeljivati za udžbenik određenog izdavača. Zato dolazi određenim školama da jedan nastavnik iz istog predmeta odredi udžbenik jednog izdavača, drugi drugog, treći trećeg. Rukovode se ljudi sopstvenim interesima. Ko na koga prvi naleti.

Pogotovo kakva je situacija kada učenik mora u toku školske godine da promeni školu, može celi komplet udžbenika odmah da menja. Cena udžbenika je mnogo veća sada nego što je bila ranije. Ranije su cene udžbenika za osnovnu i srednju školu bile najjeftinije i opet je bila dobra zarada da se od te zarade isplate plate, da se Vladi u budžet isplati određen procenat i da se štampaju dela od najveće vrednosti za našu nauku i kulturu.

Ima tu još vrlo važnih izdavača. BIGZ školstvo. Znate li ko je vlasnik BIGZ-a sada? Neki Hrvati su to kupili, neka hrvatska firma, i oni nam sada izdaju udžbenike, za 3.923.000,00 evra, skoro četiri miliona. Onda, preduzeće za izdavaštvo, proizvodnju i trgovinu Eduka.d.o.o. Oni 3.268.000,00, pa neki „Kreativni centar“, to bi Branka mogla da zna, izađe Branka, 2.000.000, „Data status d.o.o“, samo nazive slušajte, sve vam je jasno, 2.000.000. The English Book, d.o.o, ili „di ou ou“, kako bi to na srpskom zvučalo, možete misliti, koliko oni, 1.548.000, „Privredno društvo Gerundijum d.o.o“, Beograd, Palilula 1.424.000. Ja znam šta je gerund, ali šta je Gerundijum, da li bi mi to mogao profesor Marijan Rističević pomoći. Gerundijum, jel to vrsta cveća, šta je to?

Vidite ovaj naziv sada „Akronolo“. Hajde nađi mi na Guglu šta to znači Akronolo. Oni imaju zaradu 1.253.500. „Metmatiskop d.o.o.“ 384.000, pa onda su ovo sve niži iznosi, da ne idem do kraja.

Jel to grehota pred našim narodom, pred našom državom, da ovi mangupi zarađuju toliki novac prodajući udžbenike sumnjive vrednosti našoj deci?

Šta je rešenje? Rešenje je da izdavač opet bude monopolista na tržištu udžbenika, da se svake tri ili svakih pet godina obnavljaju konkursi, pa ako se neko pojavi sa boljim udžbenikom, da se onda njegov unese u upotrebu, sva svim obrazloženjem, a da se povuče stari. Pazite, udžbenik logike akademika Mihajla Markovića u gimnazijama se koristio više od 30 godina, možda i 40. Ja sam ga koristio u gimnaziji, pre mene 20 godina, a posle mene možda još toliko, i više. Boljeg od toga nije bilo naknadno. Kada se uradi dobar udžbenik, onda je on trajan, onda je njega lako doraditi, da se naučne inovacije u njega unesu itd. To je što se tiče mafije.

Što se tiče sadržaja udžbenika, e, tu je Ministarstvo pogotovo palo na ispitu. Ja sam konsultovao samo udžbenike istorije i udžbenike srpskog jezika i književnosti. Sad, tamo uči se književnost i svetska, i zamislite, umesto da se više pažnje pokloni ruskim klasicima, francuskim, nemačkim, engleskim, pa čak i Amerikanci već imaju klasike svoje književnosti. Uči se hrvatska književnost, slovenačka književnost. Franca Prešerna moraju da uče naši đaci. Ko je France Prešern, znate li vi to? Lažno se predstavljao Lovro kuhar. Umesto da je pisao neki priručnik za kuvare, on napiše, šta je ono napisao? I sad naši đaci treba to da čitaju i da uče kao značajno i vredno književno delo, a nije.

Naše đake teraju da čitaju „Smrt Smail-age Čengića“, pod imenom lažnog autora koji se zvao Ivan Mažuranić. Ivan Mažuranić, to svedoči LJuba Nenadović. Jesu li to „Pisma iz Italije“? Gde si ti to čitala, Nataša, pa si mi šapnula malopre?

Piše on u svojim sećanjima kako mu se žalio NJegoš dok je bio u Zagrebu, sreo jednog Klacmana, koji mu se divio kako piše dobre spevove, pitao ga - imaš li nešto novo što si napisao. Naivni NJegoš se pohvali – evo, baš sam napisao spev o ubistvu Smail-age Čengića, a ovaj navalio – daj mi da pročitam, daj mi da pročitam, poslaću ti poštom, poslaću ti sigurno, i nikad ga više NJegoš nije video.

Ja imam „Sabrana dela“ Ivana Mažuranića, čitao sam. Znate, ja sam na ovih 12 godina službenog puta se bavio naukom. Kakve su njegove pesme? Odvratne, ko da ih je sekirom sekao. Ništa se to više ne može čitati. Možda za Hrvate ima neku istorijsku vrednost. On je pokušao da bude ljubavni pesnik. Ali, kad na nakaradnom nekom jeziku, lošeg stila, izjavljujete ljubav, to deluje užasno, a ne budi nikakve emocije. I on je uklopio i NJegoševo delo.

U vreme Kraljevine Jugoslavije nauka je dokazala da je to NJegoševo, nesumnjivo. Posle Drugog svetskog rata pojavio se Đilas i rekao – ne, to je Ivana Mažuranića, jer ako to vratimo NJegošu, NJegoš neće biti nimalo veći nego što je inače, a ako to damo Mažuraniću, onda ćemo imati dva velikana, a ne samo jednoga. To su Đilasove reči. I vi dozvoljavate da je takav udžbenik u upotrebi.

Hajdemo na istorijske udžbenike. Pišu neki autori naših istorijskih udžbenika o nekoj Posavskoj Hrvatskoj. Srednjovekovna Hrvatska je bila samo jedna. Prostirala se od reke Cetine do planine Gvozda. To je današnja Petrova Gora, jer im je tamo poginuo poslednji kralj Petar Svačić 997. godine u ratu sa Mađarima. Negde 1102. godine Hrvatska je postala sastavni deo Mađarske i nestala kao država.

Ubacili su hrvatski falsifikatori da je slavonski knez LJudevit Posavski zapravo knez neke Posavske Hrvatske koja nikad nije postojala.

Znate li vi iz Ministarstva gde se prostirala ta slavonska kneževina? Na prostoru današnjeg Hrvatskog Zagorja. I tu su živeli Slovenci. To je Slavonija. Kad su Hrvati to osvojili, valjda u vreme kralja Petra Krešimira Četvrtog, kad im je država bila najveća, onda je on bio kralj Dalmacije, Hrvatske i Slavonije.

Oni govore drugim jezikom, kajkavskim, koji se razlikuje od čakavskog. Jesu oba slovenska, ali mnogo različita. I sad naši đaci, povode se za njihovim falsifikatorima i kažu da je to posavska Hrvatska, a kad je LJudevit Posavski poražen u ratu sa Francima, prebegao je Srbima. Gde je mogao prebeći Srbima? Odmah preko reke Save. On je stolovao u Sisku, pobegao preko Save Srbima, a onda na prevaru ubio srpskog župana u tom delu gde je pobegao i hteo da preuzme njegove vladarske pozicije. Srbi ogorčeni, najure ga, zamalo ga ubiju i on pobegne u Hrvatsku. Tamo ga hrvatski knez, jel se Borna zvaše, Nataša, kako mu beše ime, isporuči Francima. Jadni Srbi, da se nađu na usluzi, da pomognu da ga spasu, a ovi Hrvati nemilosrdno odmah ga predaju.

Nema u našim udžbenicima istorije gde se prostirala prvobitna srpska država, gde joj je bila prestonica. Nigde ne piše da je u Skadru bila prestonica cele Srbije, kojom je upravljao arhont Srbije, srpskog roda, ali postavljen od strane vizantijskog cara i da je ta država obuhvatala celu Bosnu, Rašku i Srbiju do Morave. S druge strane Morave u to vreme je bila Bugarska, naravno, Bugari koji su ovladali srpskim teritorijama i velikim delom srpskog naroda. U jednom trenutku su celom Srbijom ovladali, a to dugo nije trajalo. Nigde toga nema. Zašto toga nema u udžbeniku istorije? Hoće li nam to ova Gordana Knežević Orlić ispraviti? Neće. To može samo da ispravi Zavod za udžbenike u saradnji sa Akademijom nauka Odeljenjem za istoriju i da se isprave svi ti nedostaci koji se tiču naše prošlosti.

Bila je velika kampanja protiv jednog udžbenika istorije, jer je autor pisao o komertitima. Više od dve trećine današnjih Hrvata su komertiti, njihovi su preci bili pravoslavni, prešli u katoličku veru, pa onda pohrvaćeni. Šta su bosansko-hercegovački muslimani nego bivši Srbi pravoslavci koji su prešli na islam itd.

Imam ove četiri minute što mi je Branka ostavila.

Nije moguće.
Reč ima ministar Šarčević. Izvolite.

Ja ću se sa poslanikom složiti u mnogo čemu, ali krenuo bih redom.

Nije formulacija – ne želim da budem član Vlade i ne znam šta ću da radim, nego ne želim po svaku cenu da me neko s time ucenjuje ili da me preslišava kao dete. To je velika razlika.

(Vojislav Šešelj: Nisam rekao da ne želi, nego da mu nije stalo.)

Vojislave, kažem ono što mislim, pa verujte vi meni ono što vam sad kažem. Ako bude šta god, izaberite od ta dva. Te dve stvari nemaju veze jedna s drugom.

Nisam izmislio priču o tome da se pojavi tržište udžbenika. To je doneto tim zakonom 2015. godine. Tada je Zavod izgubio ingerencije koje je izgubio. Zavod je imao velike plate i veliku maržu i veliku mrežu i kamo sreće da se bolje organizovao, da je shvatio da je došlo do promena na tržištu, što je u tadašnjoj nekoj vlasti to urađeno po drugim evropskim zemljama. Ja samo mogu da polemišem i prihvatim da li je bolji Zavod ili svi drugi. To sam ja zadesio i to je tako sada.

Neće ni pomenuta koleginica ni bilo ko od ovih pomenutih firmi da piše ni jedan udžbenik po svom ćefu. Pitanje je nastavni plan i program. Ako ste bili malopre odsutni, rečeno je da se radi reforma prvog, petog i prvog srednje škole.

Za vašu informaciju, ovo je prilika za javnost, napravili smo tim ljudi, prvi put, koji će imati pet ljudi za početak iz oblasti koje ste vi rekli, od bukvara, od pedagoga, od istoričara, geografa i profesora jezika i književnosti. Cela svetska nacija ima tzv. svoju ličnu nauku. Pod navodnicima nauku, to je ono što je samo vaše. To je o čemu ste vi pričali. To je ono zašto to nismo ranije uradili. Idite u Koreju, Kinu, bilo gde, svako to smatra svojim blagom. Dođu stranci u tu zemlju pa i to uče. Nemamo se čega stideti, to mi sada radimo. Napravili smo dogovor da sa nama to rade ljudi iz Zavoda za unapređivanje, vaspitanje i obrazovanje Republike Srpske. Smatramo to zajedničkim dobrom. Takođe, to radimo zarad svih Srba u regionu i Srba u dijaspori i tako da o tome i te kako mislimo i tu delimo mišljenje.

Ko je sposobniji, ko ima bolje recezente, ko je shvatio da je tržišna utakmica udžbenika, njegovo je. Ne mogu ja da mu solim pamet. Godine 2015. taj isti zakon je to doneo. Mi vraćamo sada ukidanje tog cenzusa čuvenog gde je Zavod izgubio i to što ste nabrojali. Znači, mi ga vraćamo u život. Zavod mora da shvati, raspitajte se, ja sam sa Dragoljubom Kojčićem odličan prijatelj, šta se mora dizajnirati kod njih da budu ozbiljniji na tržištu. Drugi ne dovode strance da rade udžbenike, već dovode domaće, uzimaju nastavnike odavde iz Srbije. Mnogo je važno, sa vama ću se složiti, da je država bitna šta će staviti da se uči, a nije volja izdavača da napravi kako on hoće. To ne može da radi kada bi i hteo. Hvala vam.

Izvolite.

Mi moramo biti u situaciji da za sve đake petog ili prvog razreda srednje škole itd, u celoj Srbiji, budu jedinstveni udžbenici iz jednog predmeta. Za nacionalne manjine da se prevedu ti udžbenici na njihov jezik, a da oni posebno imaju svoju nacionalnu istoriju i kulturu i svoju književnost. Sve ostalo da bude jedinstveno na nivou Srbije i da svi udžbenici u digitalnoj varijanti budu na internetu. Neko ne mora da kupi ni jedan udžbenik ako se uspešno služi internetom i ako mu je lakše da uči na internetu i da tako savladava predmete. Dovoljno je, dakle, da sa tabletom krene u školu, ima sve udžbenike pri ruci.

Mi da obezbedimo da država vrati monopol i da vrati monopol nad profitom iz ovog posla sa izdavanjem udžbenika, jer to je suviše lagan profit da bi bio ustupljen privatnicima. Privatnici zapravo bez ikakvog truda i napora dolaze do velikih para. Nek objavljuju beletristiku. Hajde neka objavljuju poeziju, pa nek probaju da zarade nešto. Niko na poeziji ne može da zaradi. Može na beletristici, ako zaista ima kvalitetne romane ili romane autora koji su se pročuli ili prevode dobrih stranih romana. Teško i na naučnim delima da se može zaraditi, jer naučna dela, svelo se na to, objavljuju samo naučne ustanove, retko koji izdavač, samo ako je nešto baš naročito traženo, onda se u to upuštaju.

Kao što je neophodno da nam fakulteti objavljuju udžbenike. Samo ne mislim kod fakulteta da moraju udžbenici biti ujednačeni, tamo je ipak malo viši nivo i naučni nivo savlađivanja predmeta. Može svaki nastavnik, ako želi, da ima svoj udžbenik, ali ne sme mu biti obaveza da ima, jer ima bar 20% nastavnika, kamo sreće, da nikada nisu ni pokušali da pišu univerzitetski udžbenik. To nije stvar ovog zakona. To je drugim zakonom uređeno.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Šarčević.

Dozvolite, pošto je dopuna onoga što ste vi rekli, pa ja vama radi ukupne javnosti.

U poslednje dve godine smo krenuli da obnavljamo školske biblioteke po Srbiji, što 25 godina nije rađeno. To možete proveriti. Bitno je da određeni fond knjiga bude u školskim bibliotekama. U bibliotekama rade ljudi svih profila, istina i bibliotekari, znači, pretvoreno u slučajne knjižničare, pa i ne znaju šta će izdati, sem ono što piše o broju, ne znaju posavetovati. Sad smo negde u budžetu sklonili pare da dođu stručni časopisi i niz drugih stvari. Znači, ne mora, ja sam učio iz sestrinih knjiga. Znači, mene su učili da je udžbenik pomoćno nastavno sredstvo, a odakle ću ja naučiti to je moja volja. Ako su sve škole na akademskoj mreži, na internetu i imaju pristup učenju i te kako je to resurs, to i stoji da postoje razne forme načina učenja, te nije samo jedina štampana forma. Ne otima se niko po Evropi za digitalne udžbenike. Skupo ih je napraviti, a ne možete ih skupo prodati i ne može ceo taj digitalni set da vam zadovolji celu knjigu. On mora biti priručnik uz to.

U ovom zakonu stoji da će država i te kako voditi računa šta to može biti obaveza, a šta se ne sme tražiti od roditelja da bi se ta trgovina podigla. Znači, ovde ima hiljadu mera zaštite o kojima ste govorili, pošto znamo i živimo u istoj zemlji šta se sve može desiti. Izuzetno visoke drakonske mere za svaki vid pokušaja korupcije ili sukoba interesa, tako da mislim da ćemo ovime poboljšati stanje.