Dobro. Možda sam ja funkcionalno nepismen, ali ono što je važno, ja imam svoje mišljenje. Ne može mi aktuelna vlast određivati šta ću ja i kako govoriti, nego govorim ono što ja mislim da treba.
Ako vi mislite da ministar ne treba da čuje da obrazovna struktura prosvetara ima čak 67,2% sa visokim obrazovanjem, onda ne znam šta je tu sporno da ministar ima u vidu koliko ima obrazovane nastavnike, profesore i učitelje, a koliko oni imaju niske plate u ovoj državi.
Da se vratimo na konkretne probleme sa kojima se oni suočavaju. Gospodine ministre ja bih vas molio da mi takođe potvrdite da li je tačna sledeća informacija. Pošto su lektire na svim nivoima smanjene, da li je tačno da se u gimnazijama u Srbiji više neće izučavati Danilo Kiš i njegov roman „Rani jadi“? Da li je tačno da su iz narodne književnosti izbačene pesme „Sunce se devojkom ženi“ i „Boj na Mišaru“, kao i pripovetke „Devojka brža od konja“ i „Zlatna jabuka i devet paunica“, koje važe za klasike naše narodne književnosti i predstavljaju svetsko i evropsko blago, ne samo srpsko književno blago?
Na kraju, ono što sam želeo da vam sugerišem, gospodine ministre, a molim vas da budete veoma osetljivi za to pitanje. Vi morate da razumete da mi imamo izuzetno negativno iskustvo ministara prosvete od 5. oktobra 2000. godine do danas. Znači, ministri koji su vodili vaše ministarstvo su eksperimentisali sa srpskom prosvetom. Pravili su u školi igrice, kao Gaša Knežević, „Pepsi reforme“, reforme pedagoga i psihologa koji su jedno vreme preuzeli vlast, pa i u vašem ministarstvu, znate kako su vam uvalili seksualno obrazovanje, a da ste to potpisali a da niste ni znali šta potpisujete.
Dakle, veoma je važno da shvatite da prosvetni sistem važno je da bude stabilan, a ne da bude predmet eksperimentisanja. Kada ljudi kritički reaguju prema vama, oni reaguju zbog nasleđa loših ministara koji su previše eksperimentisali sa srpskom prosvetom.
Znači, morate da uzmete u obzir da naša prosveta i naša država koja se nalazi u jednoj vrsti vazalnog odnosa prema EU, gde smo mi jedna kolonijalna država u kojoj se malo mi pitamo, a više nam Brisel određuje šta i kako moramo da radimo, morate da vodite računa da ne dozvolite da naša prosveta takođe postane kolonijalna i da ne dozvolite da postane tržišno orijentisan sistem obrazovanja u kome će glavni biti profit i u kome će glavno biti školovanje za jeftinu radnu snagu.
Dakle, veoma je važno da shvatite da srpska prosveta treba da zadrži dobre elemente tradiconalne srpske prosvete, a nije sporna ni modernizacija u onim oblastima u kojima želimo da budemo deo savremenog sveta. Naravno, te vaše demokratske procedure da se pitaju đački parlamenti za nešto, to je malo neozbiljno gospodine ministre. Neće đački parlamenti određivati udžbenike i ne vidim zašto roditelji ili profesori biraju udžbenike. Ne vidim zašto nema reda u srpskom obrazovanju da se zna šta je udžbenik, da ga je potpisalo određeno ministarstvo i država i da se po tom udžbeniku uči. Znači, previše je haosa u srpskoj prosveti, previše je monopola, previše je drugih elemenata koji očito svedoče da nije sve tu pod kontrolom kako treba.
Da vam pročitam za kraj jedan citat, a na kraju ću vam reći čiji je i kojim povodom je data. Upravo zaokružuje ono što sam hteo da vam kažem. Dva citata. Prvi, „lokalno stanovništvo ne treba da dobije visoko, pa čak ni srednje obrazovanje, škole se naravno mogu ostaviti, ali moraju se plaćati, programe napraviti takve da učenik zna što manje“. Drugi citat, „u Rusiji treba dozvoliti rad samo onim preduzećima čija proizvodnja zahteva nižu i srednju kvalifikaciju, treba zatvoriti industrijska preduzeća koja radnim kolektivima postavljaju visoke zahteve, poput recimo firmi za proizvodnju optike, aviona, lokomotiva“. Da vam otkrijem, prvi citat je Adolf Hitler, a drugi citat je Nemačka zajednica rada upućena vrhu Trećeg rajha 17. novembra 1941. godine.
Dakle, taj motiv iz nacističke Nemačke, da se u slovenskim kolonijama, odnosno na teritorijama okupiranih Slovena uništi prosveta i uništi školstvo, očito jeste ideja i ovog novog, četvrtog rajha i ovog novog svetskog poretka pod SAD i EU, koji bi voleli da smo mi nepismeni, koji bi voleli da smo mi jeftina radna snaga, koji bi voleli da naš profesor, nastavnik i učitelj nema autoritet, da se pitaju deca i roditelji, da udžbenike prave strane izdavači i da mi u sopstvenoj zemlji ne može da utičemo na nacionalno i svako drugo obrazovanje i vaspitanje naših budućih generacija.
Samo vas molim da imate razumevanja za ovaj stav, da pažljivo sprovodite reforme obrazovanja u Srbiji, jer nas je mnogo ministara prosvete navuklo na eksperimentisanje, škole igrice i uništavanje i dalje propadanje naše prosvete u Srbiji. Hvala na pažnji.