Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 86 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da su u sali prisutna 93 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, u skladu sa događajima koje smo juče videli na Kosovu, prvo postavljam pitanje predsednici Skupštine da li će u četvrtak predstavnici Vlade Republike Srbije doći da odgovaraju na pitanja poslanika, naročito u svetlu ovoga što smo juče videli na teritoriji KiM?

Dalje, postavljam pitanje predsedniku Aleksandru Vučiću, premijerki i ministru spoljnih poslova da li se Aleksandar Vučić 13. marta u Parizu sastao sa Tačijem i ako jeste šta je bila tema tih razgovora i da li ti razgovori imaju bilo kakve veze sa onim što se juče događalo na teritoriji KiM?

Sledeće pitanje koje postavljam je da li je predsednik Republike američkim zvaničnicima ponudio i dao predlog promene granica, odnosno razmene teritorija na jugu Srbije?

Postavljam pitanje šta je plan Vlade Republike Srbije i kako će da zaštiti nacionalne interese Srbije i građana Republike Srbije, naročito one koji žive na KiM ako smo svedoci onoga što se juče dogodilo prilikom hapšenja Marka Đurića i prebijanje određenog broja srpskih državljana na KiM ako smo videli da više od dva meseca, skoro tri meseca od ubistva Olivera Ivanovića nemamo nikakve rezultate? Dakle, šta je rezultat politike Vlade Republike Srbije?

Dana 19. aprila 2013. godine ova vlast je potpisala Briselski sporazum. Briselski sporazum je proizveo mnoga štetna dejstva i sporazume po nacionalne interese Republike Srbije i građana Republike Srbije. Taj Briselski sporazum je implicirao i Sporazum o ukidanju srpskih organa vlasti na severu Kosova, Sporazum o uspostavljanju trajnih graničnih prelaza, Sporazum o energetici, Sporazum o telekomunikacijama, gde ste trajno dali telefonski pozivni broj Kosovu. Takođe je implicirao i Sporazum o zvaničnim posetama. Implicirao je Sporazum o pravosuđu. Naterali ste naše, srpske sudije da pred Hašimom Tačijem polažu zakletvu. Naravno, taj sporazum implicirao je i učešće i to što ste naterali Srbe da učestvuju na izborima 2013. godine u tzv. državi Kosovo, kako vi znate da kažete. Takođe ste ih naterali da danas učestvuju u vlasti sa Ramušom Haradinajem i danas imamo situaciju da je vlast na Kosovu juče hapsila svog državljanina Marka Đurića, a u toj vlasti sede Srbi, sede predstavnici Srpske liste koje ste vi naterali da uđu u Vladu i podrže zločinca Ramuša Haradinaja.

Dakle ta, kako sinoć kaže predsednik države, banditsko-teroristička nepostojeća država Kosovo je država u kojoj mu sede njegovi predstavnici koje je on dole poslao, a onda kuka i kaže evo kako oni nas maltretiraju, mi smo dali sve, a oni neće da prihvate da formiraju zajednicu srpskih opština. To je poraz spoljne politike. To je poraz u dijalogu koji vodite pet godina u Briselu. To je razlog za šta i Vlada i predsednik Republike podnose ostavku.

Ja vas pozivam da podnesete ostavku zbog direktnog rušenja nacionalnih interesa i ugrožavanja nacionalnih interesa Republike Srbije, bezbednosti građana Republike Srbije, naročito onih koji žive na teritoriji KiM, jer posle ovoga što se juče dogodilo ne znam šta će dalje moći da se očekuje na toj teritoriji.

Dakle, ovo je potpuni poraz, potpuni debakl i ovo je nešto za šta se u ozbiljnim državama snosi odgovornost.

Pozivam vas da podnesete izveštaj Skupštini, da o dijalogu izvestite poslanike ovde u parlamentu, da o planovima šta država želi da radi dalje na Kosovu ovde obaveste poslanike u ovom domu, a ne da se to dogovara na koje kakvim tajnim večerama po Parizu, po NJujorku i drugim svetskim destinacijama sa partnerima Vučićeve vlasti, Ramušem Haradinajem i Hašimom Tačijem.

Reč ima narodni poslanik Marinika Tepić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Imam nekoliko pitanja koje postavljam ministru zaštite životne sredine Goranu Trivanu u ciklusu, rekla bih, bavljenja opasnim otpadom, putujućim otpadom itd.

Prvo pitanje se odnosi na period od pre oko dve godine, na žalost, informacija do koje sam tek nedavno stigla i tražim od ministra da mi odgovori šta se desilo sa gotovo 1.600 ili neka bude i 1.500 tona opasnog otpada iz Petrohemijske fabrike u Elemiru ili o kome je trebalo da se postaraju firme „Delta“ Kladova, „Eko 21“ i „Eko Maber“ iz Pančeva, a za koji se osnovano sumnja da nije tretiran na adekvatan način, već da je završio u Dunavu. To će vrlo lako da se utvrdi tako što će ministar, a ako ministar ne može sam i njegovi nadležni inspekcijski organi, zatražiti pomoć policije ili BIA, koji će od ovih kompanija tražiti, a ja bih takođe volela i molim da mi se i to dostavi na uvid, jer smatram da to jeste informacija od značaja za građane Republike Srbije, tzv. tahograf list koji predstavlja mapu, odnosno tačke kretanja svih prevoznika opasnog otpada koji ili samo transportuju opasni otpad ili ga odvode na skladištenje, na tretiranje itd.

Takođe, kada smo već kod tahograf lista, tražim od nadležnih organa, dakle od ministra Trivana, od BIA ako se time bavi, od nadležnih republičkih inspektora za zaštitu životne sredine da nam se dostavi i tahograf list kompanija „Junirisk“ i „Modekola“ u poslednje dve godine kada je reč o saradnji sa „Petrohemijom“ i opasnom ili o bilo kom otpadu koje su ove dve kompanije preuzimale iz pančevačke „Petrohemije“ i nosile dalje, bilo samo transportovale do neke druge tačke, bilo ga tretirale itd. Dakle, tražim tahograf list od „Juniriska“ i „Modekola“, naravno, uz posredovanje nadležnih organa.

Takođe, tražim od ministra Trivana da mi odgovori na pitanje šta „La Farž“ spaljuje od otpada koje mu ove kompanije, „Juniriks“ i „Modekolo“, donose iz pančevačke „Petrohemije“, ali i iz drugih firmi, industrija ili bilo koga ko je generator opasnog otpada?

Na kraju, u poslednjem delu bih se osvrnula na događaj koji je obeležio jučerašnji dan, posle podne i veče, a to je hapšenje Marka Đurića u Kosovskoj Mitrovici i vraćanje njegovo za Beograd. Ono što mene zanima je pitanje za predsednicu Vlade Anu Brnabić – kada je Vlada odlučila da Marko Đurić, kao njen službenik ode u Kosovsku Mitrovicu? Šta je uradila kada je došlo do incidenta juče, s obzirom da je Marko Đurić, da podsetim sve građane Republike Srbije, službenik Vlade Republike Srbije, dakle vladine Kancelarije za KiM i nema nikakve veze sa kabinetom predsednika Republike?

Takođe me zanima da mi predsednica Vlade odgovori šta je ona preduzela juče nakon hapšenja svog službenika, šta su članovi Vlade odlučili, da li su se uopšte sastali, raspravljali na ovu temu i koji će dalji potezi šefice po zakonu Marka Đurića biti nakon jučerašnjeg dana?

Dakle, želim konkretan odgovor od predsednice Vlade Ane Brnabić, o svemu što se juče dogodilo i o koracima koji treba da uslede nakon ovog incidenta i želim da čujem predsednicu Vlade o tome, a ne isključivo predsednika države, kažem, pogotovo, naglašavajući još jednom da je Marko Đurić službenik Vlade Republike Srbije, šef Kancelarije za Kosovo i Metohiju koji je sastavni deo Vlade Republike Srbije, koja ima svoj budžet u okviru Vlade Republike Srbije, a ne Kabineta predsednika Republike Srbije sa kojim u izvršnom smislu nema ama baš nikakve veze.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Slaviša Ristić. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.

Imam nekoliko pitanja, naravno u vezi jučerašnjeg događaja u severnoj Kosovskoj Mitrovici. Prvo pitanje je na neki način i osnovno, parlament, u ovom parlamentu vama kao predsedavajući i gospođi Maji Gojković i vašim kolegama, na neki način svima nama ovde u ovom parlamentu kada će konačno pitanje Kosova i Metohije da se nađe na dnevnom redu ovog parlamenta?

Zaista, šta još uvek treba da čekamo, kakva poniženja kao država i narod treba da doživimo da bismo shvatili da je neophodno da u ovom parlamentu povedemo tu raspravu koliko god ona bila gorka i koliko god se eventualno čule teške reči ovde? Zaista smo imali priliku, a to se čini mi se u istoriji Srbije nije desilo da se predstavnik jedne države kao ulovljena zver šeta kroz, sprovodi u kavezu kroz Prištinu. To nije bilo ni u Slobino vreme, ni u Koštuničino, ni u Đinđićevo, ni u Tadićevo, ni u bilo koje vreme, ovu bruku nismo doživeli i mislim da je vreme da tu raspravu započnemo ovde u parlamentu i da dobijemo još mnogo pitanja u vezi, koja se postavljaju, u vezi jučerašnjeg dogovora, od naših bezbednosnih službi.

Čija je ideja bila da se planirani skup održi na mestu gde je održan? Praktično, na pedesetak metara od tzv. „bošnjačke mahale“, a u kojoj je u toku čitavog dana najavljivano od strane Prištine da će Marko Đurić biti uhapšen. Zašto pripadnici KPS, Srbi koje smo tamo integrisali, koje je ova vlast tamo integrisala, zašto su oni posmatrali sa strane, samo što nisu aplaudirali svojim navodnim kolegama iz Prištine, ne navodnim, već baš kolegama?

Zašto? Zašto ljudi u civilu koji su bili u bezbednosti nisu napravili fizički zid oko gospodina Marka Đurića? Prepoznali smo, imali smo priliku da vidimo tamo i gospodina Radojičića i sve te ljude koji prebijaju Srbe koji juče nisu hteli da zaštite gospodina Marka Đurića. Koliko se gospodo god vi iz vladajuće stranke bunili na ovakve priče, ovo je istina, nažalost.

Da vam nešto kažem, sudbina moja i mojoj deci naša je u pitanju, ne vaša gospodo vi ste podaleko od Kosova i Metohije, dozvolite da kažem ono što mislim da kažem ovde danas.

Želim, naravno da postavim i pitanje predsedniku Vučiću da jasno kaže šta znači poruka – Niko ne sme da vas bije. Slušali smo te poruke 1987. godine, neka sada, mi smo obradovani takvom njegovom porukom, ali da konkretno kaže šta to znači u ovom trenutku? Šta to znači, dakle u ovom trenutku kad su Srbi zaista ugroženi na najbrutalniji način?

Ja, i to ću priznati po prvi put, sam se složio sa Aleksandrom Vučićem u odnosu na njegove kvalifikacije kada je tzv. „nezavisno Kosovo“ u pitanju. On je sinoć glasno i jasno rekao da se radi o terorističkoj tvorevini da se radi o tzv. „državi“, da se radi o terorističkoj bandi koja je preobučena u policijske uniforme, apsolutno se slažem.

Ali, istog trenutka postavljam pitanje našem predsedniku – Da li se pravi Vlada zajedno sa terorističkom državom? Čemu više dilema da li tzv. Srpska lista treba da bude u toj Vladi ili ne treba da bude. Čujem da danas o tome treba da odlučuju. Ako je to teroristička država, a jeste, ako je to kvazi država, a jeste, ako je nikada nećemo priznati, a ne bi trebalo da je priznamo, onda ne treba da postoji ta veštačka dilema da li Srbi u tome treba da učestvuju ili ne treba da učestvuju, i ne samo u Vladi, već i u njihovom parlamentu, u njihovim svim strukturama.

Imali smo obećanje od predsednika da će svi oni koji su juče učestvovali u onom brutalnom činu odgovarati pred institucijama ove države. Pred kojim institucijama ako smo srpske sudije integrisali u institucijama te terorističke tvorevine? Ko će to da radi dole? Koji tužioci, koje sudije? Koji policajci?

Zato je potrebna rasprava u ovom parlamentu, da potpuno jasno kažemo šta je ispred nas i šta u ovom trenutku možemo da radimo, a ne da zamajavamo javnost, ne samo da izgovaramo krupne reči za jedno veče, a da nastavimo da radimo po starom.

Ukoliko naša politika ne bude ozbiljno resetovana, ukoliko mi svoju budućnost vidimo, odnosno naša vlast vidi našu budućnost u institucijama tzv. terorističke tvorevine „nezavisno Kosovo“, onda je sve laž. Onda je laž ono što nam govori gospodin Aleksandar Vučić, onda je laž i obećanje da će nas zaštiti od zločinaca. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Predrag Jelenković. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo, tražim obaveštenje od Ministarstva kulture i informisanja, praktično, pitanje se odnosi na Javni servis Republike Srbije.

Da li postoje tehničke i formalno-pravne mogućnosti da se promeni status dopisništva RTS u Nišu, odnosno da se vrati na nivo regionalnog TV centra koji je imao do 1999. godine?

Program koji je uživo emitovan tih godina na tadašnjem Trećem kanalu, svakog dana od 18 do 22, video se od Jagodine do Skoplja, što bi sada omogućilo žiteljima jugoistočne Srbije, koji plaćaju pretplatu, i na taj način bi bila nadoknađena usluga Javnog servisa.

Podsećanja radi, regionalni TV servis RTS u Nišu je tada imao 120 zaposlenih, a sada ima 18 njih, od kojih samo četiri novinara, koji pokrivaju, to je ogromno područje jugoistočne Srbije, kao i opštine u njoj.

Građani Niša, Leskovca, Pirota, Prokuplja, Vranja, Zaječara, Bora, Babušnice i mnogih drugih opština u tom delu Srbije, smatraju da nije dovoljna samo jedna emisija koja se zove „Ovo je Srbija“, u kojoj se prikazuju vrlo kratki prilozi o njima. Okolnosti su se promenile i ovo je potreba svih građana koji gravitiraju ka Nišu, kao regionalnom centru, a njih je oko dva i po miliona ljudi.

Vraćanjem statusa regionalnog TV centra, stvorili bi se i uslovi za upošljavanje mladih sa departmana za žurnalistiku, Filozofskog fakulteta u Nišu, efikasnije informisanje i otvaranje jednog novog marketinškog prostora za RTS.

Na kraju, nakon jedne započete i dobre investicije RTV, vreme je da se tako nešto i na sličan način investira u jugoistočnom delu Srbije, kako tehničkim kapacitetima, tako i programskim i drugim sadržajima RTS. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Hadži Milorad Stošić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra u Vladi Republike Srbije, zaduženog za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća, gospodina Milana Krkobabića, a istovremeno i za predsednicu Vlade Republike Srbije, gospođu Anu Brnabić.

Poštovani ministre, imajući u vidu da se kao direktor Pošte Srbije, sada kao ministar u Vladi Republike Srbije, pokretali i realizovali više inicijativa i projekata u cilju obnove i oživljavanja srpskog sela.

Sada sa posebnom pažnjom se prati projekat oživljavanja zadrugarstva u selima Srbije, a vaš program da se u naredne tri godine osnuje 500 zadruga u 500 srpskih sela, kroz uključivanje mlađih, mladih proizvođača u zadrugu uz svu pomoć lokalne samouprave i Vlade Republike Srbije.

Gradu Nišu su se u više navrata obratili predstavnici zadruga i zadrugari, zahtevom da im grad kao nosilac pravne javne svojine omogući bez obaveze plaćanje zakupnine, korišćenje poslovnog prostora kojim raspolaže grad za obavljanje delatnosti zadruga, jer iste ne raspolažu sopstvenom imovinom ili ona kojom raspolažu nedovoljno ili neadekvatno za obavljanje njihovih delatnosti. Ukazali su da je Zadružni savez Srbije u prethodnom periodu ostao bez znatnog dela svoje imovine, koje je kao društvena svojina u postupku privatizacije prodata preko onih firmi u kojima se ta imovina zatekla.

Uredbom o uslovima i pribavljanju i otuđenju nepokretnosti neposrednom pogodbom, davanjem u zakup stvari u javnoj svojini i postupcima javnog nadmetanja, članom 10. regulisani su slučajevi kada se nepokretnosti u javnoj svojini mogu izuzeti od člana 6. ove uredbe.

Polazeći od navedenih potreba zadruga i zadrugara, smatram da bi se unapređenjem propisa postigla bolja zaštita prava građana. Zato sam Vladi Republike Srbije uputio inicijativu za dopunu Uredbe o uslovima pribavljanja i otuđenja nepokretnosti neposrednom pogodbom, tako što bi se posle člana 10. dodao novi član 10a, kojim bi bilo regulisano da se nepokretnosti u javnoj svojini mogu izuzetno od člana 6. ove Uredbe dati u zakup i van postupka javnog nadmetanja, odnosno prikupljanja pisanih ponuda u slučaju kada zakup traže zadruge za obavljanje poslova iz njihovog delokruga rada bez obaveze plaćanja zakupnine.

Regulisanje pozitivnim zakonskim propisima ovakvog načina korišćenja poslovnog prostora u javnoj svojini predstavljalo bi direktno učešće i pomoć jedinicama lokalnih samouprava, odnosno države u ravnomernom regionalnom razvoju Srbije i podsticaj za osnivanje novih zadruga i stvaranje uslova za lakše obavljanje delatnosti postojećih zadruga.

Takođe, u članu 12. Uredbe, posle stava 9. treba dodati novi stav 10. koji glasi – zadrugama i složenim zadrugama može se dati u zakup poslovni prostor za obavljanje poslova iz njihovog delokruga rada bez obaveze plaćanja zakupnine.

Sami smo svedoci da veliki deo poslovnog prostora u vlasništvu lokalnih samouprava stoji neiskorišćen i propada. Izmenom postojeće Uredbe, taj prostor bi dobio svoju namenu.

Pitam ministra i predsednicu Vlade Republike Srbije - da li se nešto radilo po mojoj inicijativi i da li će Vlada da usvoji novu uredbu i time omogući korišćenje poslovnog prostora građanima Srbije i spreči propadanje istog? Ovim bi se stimulisao opstanak mladih na selu i time suštinski krenulo u obnovu oživljavanja srpskog sela, nažalost, o kome samo pričamo, ali se konkretno ništa ne radi, osim što se na tom polju ministar Krkobavić angažuje u punom smislu.

Ovim bi svakako stimulisali da mladi ostanu i da se eventualno vrate i omogućili bi da kroz sistem zadrugarstva dobiju određeni posao i da se kroz razne subvencije stimulišu da rade i da obezbeđuju prihode za svoju porodicu. Zahvaljujem na pažnji.