Zahvaljujem, ministre Šarčeviću.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Kosanić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre Šarčeviću, poštovani ministre Ružiću sa saradnicima, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas objedinjena rasprava, najpre tri predloga zakona, prosvetna zakona. Dakle, zakon o nacionalnom okviru kvalifikacija, o udžbenicima i prosvetnoj inspekciji. Moram da kažem za ova tri zakona da su oni zaista jedan ponovo veliki iskorak unapred, kao i Predlog zakona o elektronskoj upravi i o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka.

Poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće pomenute predloge zakona, a moje izlaganje na samom početku biće usmereno na prosvetne zakone. Ministre, ja sam već rekao da su oni veliki iskorak unapred.

Na samom početku govoriću o Predlogu zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija. Ministre, mi čekamo ovaj zakon već punih 10 godina, čini mi se, i mi smo jedna od retkih zemalja koja nema nacionalni okvir kvalifikacija. Praktično, u prethodnih 10 godina na nacionalnom okviru radilo se uglavnom u okviru projektnih inicijativa. Inače, potpuno otvoreno treba reći da ovako veliki projekat Ministarstvo prosvete nije moglo samo da uradi. Dakle, formirana je radna grupa za izradu zakona u kojoj su predstavnici pored vašeg ministarstva još pet ministarstava i preko 20 institucija, dakle, jedan veliki odgovoran posao.

Kada je reč o samom zakonu, on je podjednako važan, treba reći, kako za čitavu akademsku zajednicu tako i za poslodavce. Praktično, čini mi se, ministre, da je ovo ključni trenutak da se napravi veza između sistema obrazovanja i tržišta rada. Praktično, šta predstavlja ovaj zakon? On predstavlja osnovni temelj nacionalnog okvira kvalifikacija i uspostavlja određena tela i procedure za njegov razvoj i za njegovu implementaciju.

Inače, u Srbiji ima mnogo kvalifikacija posebno u visokom obrazovanju. Čini mi se, ministre, da ti podaci zbunjuju poslodavce mnoštvom novih stručnih akademskih i naučnih znanja. Oni u pojedinim diplomama ne mogu da pronađu vezu sa zanimanjem i stiču utisak šta neko može da radi na osnovu stečene diplome. Zato je tu i ovaj zakon, da poveže standarde kvalifikacija i standarde zanimanja i da kroz registar predstavi građanima i poslodavcima. Biće jasno definisano koje veštine i sposobnosti će posedovati pojedinac posle stečenog obrazovanja i kakvu vrstu posla može da obavlja. Inače, prema nekim statistikama, u Srbiji postoji preko dve hiljade zvanja i uspostavljanjem nacionalnog okvira znaće se tačno šta neko treba da zna posle završenih studija.

Sada veoma važna tema, što se tiče Evropske unije, samo ukratko. Ona je sa Srbijom definisala ključne prioritete koje će podržati. Svakako da je ovaj zakon jedan od tih prioriteta i svakako da je saradnja sa Evropskom unijom obaveza koju smo preuzeli, važna je da bismo dobili na raspolaganje sredstva od Evropske unije. Što se tiče Evropske unije, ona nam je stavila na raspolaganje nekih do sada 25 miliona evra, ako se ne varam.

Kada je reč o sledećem zakonu iz ove objedinjene rasprave prosvetnih zakona, to je Zakon o udžbenicima, veoma važan zakon. Treba reći šta se postiže ovim zakonom. NJegov cilj je pripremanje, odobravanje, izdavanje, povlačenje i praćenje udžbenika, priručnika i ostalih nastavnih sredstava za osnovne i srednje škole.

Vi ste dosta pričali o ovom zakonu, ali ja ću samo pomenuti neke od osnovnih stvari koje donosi ovaj zakon. Najpre, ona kvota od 5% koju ste malopre pomenuli. Dakle, u nekom prethodnom zakonu morali su da se pitaju ne samo nastavnici, nego i 5% đačke populacije. Ministre, samo bih da dam neko poređenje. Čini mi se da smo imali preko 80 izdavača. Poređenja radi, recimo, Amerika ima samo jednog izdavača, Slovenija jednog izdavača, Hrvatska tri izdavača. Ali, ovde je važno, da bi se ukinulo crno tržište, zato se uvode đačke zadruge. Definiše se kriterijum ko može da bude predlagač, sa namerom da ta lista bude duža, bez sukoba interesa i kako bi proces bio transparentniji. I dalje postoji obaveza, u prethodnom zakonu je bilo tri godine, na tri godine se štampaju udžbenici, sada su to četiri godine, osim u određenim slučajevima kada za to Ministarstvo da saglasnost.

Jedna od novina i veoma važna stvar su niskobudžetni udžbenici. To je jedna od najvažnijih stvari zbog udžbenika koji ste štampaju za nacionalne manjine, ali ne samo za njih i za udžbenike za slabovidu decu, a isto tako udžbenike u srednjim stručnim školama. Do sada smo imali problem, malopre ste i sami rekli, da pojedini izdavači nisu hteli ni da razmišljaju da tako mali broj udžbenika štampaju, sada rešavamo taj problem i on više neće biti problem, nego ćemo imati stavljeno u zakon.

Zakon predviđa i digitalne udžbenike. To je danas neminovnost u savremenom svetu. Vi ste napravili probne projekte sa odeljenjima u petom razredu, dobra stvar, i mislim da će se to vrlo brzo realizovati. Ali, predviđeno je i šta je obavezan set što se tiče roditelja. Do sada su roditelji morali da kupuju, a sada se tačno zna i zbog troškova šta roditelj mora u tom obaveznom setu da kupi.

Ministre, želim na kraju da pohvalim jednu važnu stvar, to su besplatni udžbenici, čini mi se preko 90.000 đaka će dobiti besplatne udžbenike, u skladu sa, da kažem, strategijom za podsticanje rađanja, neću ovde da govorim da godišnje jedan čitav grad od 30.000 ljudi nestane u Srbiji, da podsetim na dobre mere predsednika države Aleksandra Vučića, za podsticanje rađanja. Zaista jedna odlična stvar, a vi dajete pun pečat tome i što se tiče besplatnih udžbenika da svako treće dete, a i da kažem naredno dete u porodici dobije besplatan udžbenik. Zaista stvar za pohvalu.

Što se tiče trećeg zakona iz ove objedinjene rasprave, važan zakon što se tiče te inspekcije. Često smo govorili i ovde da je to stvar da u pojedinim mestima, čak zbog odlaska u penziju, već kako ostajemo, da praktično nema ni jedan prosvetni inspektor u toj lokalnoj samoupravi. Ovim zakonom to će se popraviti.

Šta je cilj ovog zakona? Propisuju se poslovi prosvetnog inspektora, ovlašćenja i uveravanja posle inspekcijskog nadzora opštinama i gradovima, kao i određivanje broja inspektora u lokalnim samoupravama, što je veoma važna stvar. Isto tako neophodno je, prosvetni inspektor blisko sarađuje sa prosvetnim savetnikom. Mislim da ste to u praksi već, da kažem veoma važna stvar, jel u mnogim slučajevima ministre, oni svoju nadležnost prepliću. To je nešto o čemu zaista treba da razgovaramo. Na samom kraju vezano za ove prosvetne zakone, još jednom da kažem, veliki su iskorak unapred i svakako da poslanička grupa JS u danu za glasanje će ih podržati.

Govoreći o sledeća dva zakona iz ove objedinjene rasprave, Zakon o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih planova. Praktično šta je njegov cilj? NJegovim donošenjem svi geoprostorni podaci državnih institucija u Srbiji, poput onih o objektima, zemljištu, praktično saobraćaju, infrastrukturi, hidrografiji, zaštićenim područjima, biće standardizovani u digitalnom formatu putem veb servisa dostupni javnom sektoru privredi i građanima.

Ministre, moram da kažem da u razvijenim zemljama 90% svih odluka koje se donose na državnom nivou bazirane su na prostornim podacima. Ako slušamo glas stručnjaka iz ove oblasti, oni kažu da su geoprostorni podaci danas nacionalni resurs. Inače, ne ulazeći mnogo u ovaj zakon, samo da kažem da zaista, kada budemo ušli u EU, čini mi se da ćemo sve ove podatke morati da uskladimo sa najsavremenijim zemljama EU poput, recimo Francuske ili Nemačke.

Što se tiče Zakona o elektronskoj upravi, njegov cilj je da se omogući jednostavnije, transparentnije i efikasnije funkcionisanje elektronskih javnih servisa. Praktično suština digitalizacije je u promeni načina na koji se pružaju javne usluge primenom novih tehnologija kako bi se papiri poslali u arhivu i istoriju, gde im je u savremenom svetu svakako i mesto.

Šta će sve doneti ovaj novi zakon? Sve ovo će uticati na smanjenje administrativnih troškova, povećavaju pravnu sigurnost i transparentnost rada, čime se smanjuje prostor za korupciju i druge vidove zloupotrebe vršenja javnih ovlašćenja.

Na samom kraju, ministre želeo bih nešto da kažem, kada u lokalnoj samoupravi onemogućite u bilo kom mestu u Srbiji, da pojedini papir stoji ili u nekom zabačenom ormanu ili u fioci, kada u rad uprave uvedete savremene tehnologije softver, isključujete mogućnost da rešavanje zahteva bilo kog problema bude u nadležnosti samo jednog pojedinca. To je mislim suština ovog zakona i svega o čemu pričamo.

Ne dužeći više, želim da kažem da su ovi zakoni zaista veliki iskorak unapred i poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće pomenute zakone. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Kosaniću.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.
Izvolite, kolega Đurišiću.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministri, kolege poslanici, po običaju i načinu rada na koji ova Skupština radi u ovom i u prethodnim sazivima, opet imamo raspravu zakona koji nisu međusobno povezani, čija rešenja nisu uslovljena u zakonima, tako da smo danas trebali da imamo tri ministra ovde, u objedinjenoj raspravi pet zakona, koji ponavljam, nemaju veze i kao što smo mogli da čujemo i u uvodnom delu i obraćanju ministara, nikakve veze Zakon iz obrazovanja nemaju sa Zakonom o elektronskoj upravi ili sa Zakonom o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka.

Ali, sada šta je tu je, pokušaću da kažem naše mišljenje o ovim zakonima. Naravno, zakoni vezani za obrazovanje došli su po starom dobrom običaju ove Vlade po hitnom postupku, bez dovoljno vremena da se poslanici upoznaju sa njima i bez dovoljno vremena da oslušnemo šta stručna javnost i građani imaju da kažu o ovim predlozima zakona.

To je posebno interesantno vezano za Zakon o udžbenicima, s obzirom da je ova Skupština, odnosno prethodni saziv, ali gotovo ista vladajuća većina, usvojila 2015. godine Zakon o udžbenicima. Tada su definisani određeni ciljevi. Ciljevi koji su tada postavljeni su bili da se obezbedi veća transparentnost kod odobravanja udžbenika uz smanjenje korupcije, obezbeđenje dostupnosti udžbenika za sve kategorije, kao i zaštita porodičnog budžeta. bio bi red da čujemo od ministra da li su i u kojoj meri ti ciljevi ostvareni, jer u obrazloženju Zakona čitajući, vidimo da ti ciljevi nisu ostvareni.

Ovde imamo navedeno nekoliko razloga zašto to nije ostvareno i šta nije tačno urađeno u skladu sa prethodnim zakonom koji su isti ljudi od kojih sada očekujemo da glasaju za ovaj zakon glasali pre nepune tri godine. Nisu doneti standardi i uputstva o njihovoj primeni za elektronski dodatak. Nisu na vreme u skladu sa članom 16. važećeg zakona nije bio objavljen javni poziv.

Lista odabranih udžbenika nije ni u prvoj ni u drugoj godini sprovođenja zakona nije objavljena do 31. decembra kako kaže ovde, ko je pisao obrazloženje pošto su rokovi i procedure nesprovodivi na način kojim je to zakonom propisano. Pa, čekajte ko je odgovoran što smo doneli zakon gde je nesprovodivo nešto da se uradi. Ko je odgovoran ministar? Mi imamo ovde jedan problem. Mi imamo ministre obrazovanja koji su u Vladi koji nisu, to čujemo, to se govori kao pohvalno, nisu članovi vladajuće stranke. Postavljam pitanje koju politiku onda ovde sprovode? Svoju ličnu ili politiku neke stranke koja ih je predložila? Da li onda postoji politika SNS vezano za obrazovanje, pa je onda određeni minisar sprovodi ili ovo zavisi od jednog do drugog ministra, dođe on sa nekom svojom agendom.

Da li vi sada dolazite sa rešenjima i kompletno menjate, ne izmene i dopune, nego kompletno menjate Zakon o udžbenicima, konstatujući da ovaj koji smo doneli pre dve godine nije primenjiv. Ko je za to odgovoran, pitam? Vi možete kažete naravno ministre, ja nisam bio tu, ali izvinite, ljudi koji treba da glasaju danas, bili su tu, doneli su ovaj zakon i danas ćemo slušati verovatno kako je ovaj zakon najbolje mogući, kako rešava sve probleme. A koja je garancije? Kako mi njima da verujemo kada sada na početku ove rasprave moramo da konstatujemo da zakon koji su oni izglasali nije dobar i dolazite vi sada sa novim rešenjem. Novim rešenjima ministre koji treba da ostvare iste ove ciljeve.

Kada sam krenuo da čitam obrazloženje zašto je potreban ovaj zakon izuzetno me je dirnula, mogu tako da kažem, početak. Vi govorite tu istorijski, se postavljate o celom procesu reforme obrazovanja od 2000. godine na ovamo. I, onda kažete, reforma je započeta 2002. godine i izmene koje su tada donete odnosile su se na demokratizaciju, decentralizaciju i depolitizaciju sistema obrazovanja. Tako glasi rečenica.

A šta mi sada 2018. godine možemo da konstatujemo? Da ništa od toga nije ostvareno, da je sve vraćeno unazad. Da je obrazovanje centralizovanije nego što je bilo tada. Da je obrazovanje manje demokratično nego što je bilo tada i da ne postoji depolitizacija, da su sve stvari urađene suprotno onim ciljevima postavljenim 2002. godine i što je u redu ako gledamo ko je tada bio na vlasti i sa kakvim je idejama želeo da menja Srbiju u odnosu na ono što imamo danas i koje stranke kako vide budućnost Srbije i uređenje društvenog i državnog uređenja Srbije. Mi donosimo sada, ovde imamo predloge novih zakona koji i dalje idu ka daljoj centralizaciji, ka daljoj politizaciji obrazovnog sistema bez bilo kakve demokratizacije.

Gospodine ministre, vi ovim zakonom o prosvetnoj inspekciji dobijate batinu sada. Batinu da radite u obrazovanju šta vam je volja. Vaše obrazloženje je da nema dovoljno prosvetnih inspektora. Prethodni zakon nije praktično omogućio gotovo nikome da postane prosvetni inspektor. A vi sada idete u potpuno drugu krajnost - može svako.

Koji su to uslovi definisani članom 6. Zakona o prosvetnoj inspekciji za izbor prosvetnog inspektora? Oni praktično ne postoje. Vi kažete – svako lice koje ima stečeno visoko obrazovanje, ima najmanje pet godina radnog iskustva i treba da položi državni ispit i ispit za inspektora. Da li mislite da su to dovoljni kriterijumi? Mi mislimo da apsolutno nisu dovoljni.

Generalno, da se još samo malo vratim na ovaj Zakon o udžbenicima, dobro je što se uvode digitalni udžbenici, što se to više razrađuje, to podržavamo i to je budućnost. Nadamo se da će se to što pre primeniti i da će digitalni udžbenici biti pristupačni, da će moći sva deca u Srbiji da svoje obrazovanje stiču na taj moderan način.

Ali, isto tako, svojim amandmanima, o kojima nažalost nećemo moći da raspravljamo jer se ponovo ovde u Skupštini ponavlja farsa sa podnošenjem amandmana, da ne bi mogli da diskutujemo o zakonima u pojedinostima, mi predlažemo besplatne udžbenike za sve, ministre. Ako Ustav kaže da je osnovno obrazovanje obavezno i besplatno, naše tumačenje je da je obaveza države da obezbedi svim đacima besplatne udžbenike. Mi mislimo da je to jedini put, jedini put da Srbija uspe da uhvati korak sa ostalim zemljama na svetu, jer, najveći potencijal koji ova zemlja ima su ljudi i najviše gde treba da ulažemo je obrazovanje.

Znači, taj trošak je minimalan kada poredimo sa troškovima raznih subvencija koje ova Vlada daje na razne projekte i postavlja se pitanje njihove isplativosti i koristi za razvoj ekonomije Srbije. Ali, to sada nije tema.

Nekoliko stvari o Zakonu o prosvetnoj inspekciji. Taj zakon, i sami ste rekli, je kratak. Ali, u njemu je najvažniji član 15. koji daje ovlašćenja prosvetnog inspektora i čini gotovo pola zakona. U njemu se navode ogromne nadležnosti, ali ostavljaju se jako široko definisane neke stvari. Recimo, evo, jedna od nadležnosti prosvetnog inspektora jeste da izrekne opomenu i naloži ili predloži mere i ostavi primereni rok za uklanjanje uočenih nezakonitosti. Šta to znači, ministre, primereni rok, mogli smo da vidimo, recimo, na raznim primerima, kada ste koristili vi u svom mandatu prosvetnu inspekciju da disciplinujete i smenite direktore nekih škola koji vam politički nisu bili po volji. Recimo, to je bilo u školi „Svetozar Miletić“ u Zemunu.

I ovo sada vama daje batinu, da dođete, da pošaljete inspektora u bilo koju školu i da koristeći ovako široko postavljene norme, primereni rok, da li je primereni rok 30 dana, 10 dana ili dva dana, i da na taj način izvršite uticaj, politički uticaj i smenite nekog direktora škole. Ja sam siguran da će se to dešavati, jer smo to već imali kao primer u prethodnom periodu.

Kad dalje gledate ovaj zakon, imate nadležnosti, gde se kaže da prosvetni inspektor ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja i vaspitanja, pa njegova ovlašćenja su – priprema ministru nadležnom za poslove obrazovanja predlog rešenja po žalbi protiv rešenja opštinske odnosno gradske uprave donetog u vršenju inspekcijskog nadzora. Znači, vi ste taj drugi stepen, odnosno taj neki prosvetni inspektor pri vašem ministarstvu, on će imati ta neka ovlašćenja i on će dalje, između ostalog, moći i da traži izveštaje i podatke o vršenju poverenih poslova inspekcijskog nadzora, da organizuje zajednički nadzor sa inspektorima i organima kojima je povereno vršenje inspekcijskog nadzora. Znači, taj neki budući inspektor ili ta osoba će imati ogromna ovlašćenja da vrši poslove onako kako vi želite.

Da li to sa iskustvom koje imamo garantuje decentralizaciju, depolitizaciju i demokratizaciju sistema obrazovanja? Ne. Ne, gospodine ministre i zato smo podneli amandmane. Nadamo se da ćete ih razmotriti. Nisu hvalospevi o Vladi, koje ćemo slušati u raspravi u pojedinostima, niti su amandmani – briše se, nego su amandmani koji pokušavaju da poprave suštinu ovih zakona. Nažalost, nećemo imati prilike mnogo da govorimo o njima.

Što se tiče nacionalnog okvira za kvalifikaciju, naša osnovna primedba je formiranje agencije. Vidim da ste i u ovoj raspravi do sada hvalili to rešenje. Ja moram da postavim pitanje. Naravno, ministre, vi niste bili i niste, kako kažete, član Srpske napredne stranke, ali kada je ta stranka pre šest godina dolazila na vlast, jedno od obećanja je bilo da će ukinuti najveći broj od 107 agencija koliko postoji u Republici Srbiji, da će ih svesti na najviše 20. Velika politička priča. Šest godina posle - da li je ukinuta i jedna agencija? Nije nijedna, ali evo je nova. Ovim zakonom nova i još u prošlosti je bilo novih agencija.

Kako mi to da razumemo? Kako mi da razumemo današnje osnivanje nove agencije sa političkom porukom – ukinućemo sve agencije u Srbiji? Mi vam pomažemo i predlažemo da umesto agencije, poslove koje im poveravate zakonom, to radi Savet za nacionalni okvir i kvalifikacije i sektorsko veće ministarstva. Takođe predlažemo i kriterijume za izbor članova ovih organa koje ste vi propustili da definišete predlogom zakona.

Sada nekoliko reči o Zakonu o elektronskoj upravi. Ja sam, recimo, tu očekivao više puta korišćenje izraza „efikasnost“, pošto je nekako čini mi se jedan od glavnih ciljeva donošenja Zakona o elektronskoj upravi upravo veća efikasnost. Ministar je za 12 minuta, govoreći o tom zakona, dva puta upotrebio reč „efikasnost“, dok ste, ministre, za zakone iz obrazovanja za sedam minuta uspeli isto dva puta da izgovorite reč „efikasnost“. Inače, vrlo volite tu reč, a meni jako smeta ta reč, jer ja od 100 problema koje imamo u obrazovanju, nekako tu efikasnost sigurno ne bih u prvih 50 stavio, a vi mnogo volite da pričate o efikasnosti u obrazovanju i ja se uvek naježim kada koristite tu reč.

Ja sam slušao ministra vezano za Zakon o elektronskoj upravi, ali nisam čuo gotovo ništa o tome šta ovaj zakon donosi, koja je to nova vrednost, novi cilj koji će ovaj zakon doneti? Šta ćemo u nekom roku dodatno i na koji način unaprediti život građana, poslovanje privrede i slično?

Slušali smo o primerima koji već sada postoje. Slušali smo o elektronskim građevinskim dozvolama. Slušali smo o elektronskom dnevniku, rekao je ministar da je krenuo u ne znam koliko škola i gradova. Slušali smo o elektronskom sistemu u zdravstvu, koji više ne radi nego što radi, da budemo iskreni, ali postoji. I ovde smo imali bivšu ministarku, sadašnju predsednicu Vlade kada je bila ministar pre vas, ona se hvalila izdavanjem elektronskih zdravstvenih knjižica koje su trebale da budu izdate, kako ona kaže, za maksimalno 60 dana. Prosečno su ljudi te knjižice čekali šest meseci. znači, toliko efikasno mi primenjujemo one mere koje Vlada donosi.

Ja se slažem, ovo je put kojim moramo da idemo. Nema drugog puta, naravno. Nećemo se vraćati u kameno doba, da u kamen klesamo odluke, ali šta je to novo? U kojim rokovima će se desiti po ovom zakonu?

Vi pričate o programu „Bebo, dobrodošla na svet“. Super, ali to već postoji. Kako će ovaj zakon to i u kom vremenskom periodu da poboljša? Ko je inspektor? Znači, konkretno nismo čuli ništa šta ovaj zakon donosi, nego o onome šta već postoji.

Na kraju, nažalost, potpredsednica Vlade nije tu da govori o, gospođa Mihajlović, da govori o Zakonu o nacionalnoj infrastrukturi, o geoprostornim podacima.

Ministar Ružić je pročitao, čini mi se, neko obrazloženje o važnosti tog zakona i to jeste zakon koji je važan, toliko evo je bio važan da u ovoj Skupštini gde i zakoni, kao što je ovaj iz obrazovanja, dođu-prođu, kao kroz protočni bojler, u roku od nekoliko dana. Ovaj zakon od jula prošle godine stoji u proceduri, sada je, evo, tek stavljen na dnevni red.

Kao jedna od stvari zbog kojih treba da se donese ovaj zakon je ispunjavanje nacionalnog programa za napredovanje Srbije na Duing biznis listi. Stvarno ne mogu da verujem da slušamo da Vlada ima program za napredovanje Srbije na Dunig biznis listi. Molio bih stvarno, ne znam da li to gospodine Ružiću vi možete, pošto gospođa Mihajlović nije tu, da nam objasnite kako ako Vlada ima i taj program i sve radi, ovde slušamo o toj Duing biznis listi već godinama, kako smo uspeli da vaš koalicioni partner Ramuš Haradinaj, sa vladom Kosova, Kosovo plasira na 40. mesto te Duing biznis liste, a da mi budemo tek 43?

Pitam vas da li je to lista na koju Srbija treba da se usredsredi ili je to ona lista koja kaže da je najveći broj ljudi ugroženih od siromaštva u Evropi u Srbiji, i da je na toj listi Srbija na prvom mestu? Šta ova Vlada radi da se Srbija pomeri sa tog mesta, da ne bude prva? Jer, sramno je što je Srbija danas prva na mestu na listi koja govori o broju ljudi ugroženih od siromaštva.

To bi trebalo da bude politika ove Vlade i fokus ove Vlade, ali nažalost nije. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Mladen Šarčević. Izvolite ministre.

Moram da dam više odgovora ovde.

Zaista me ne fascinira nečije znanje ili neznanje sistema o kojem pričamo. Ako nekom smeta reč „efikasnost“, meni ne smeta, meni je to jedna od bitnih reči. Srbija jako dugo čeka da reformiše svoj obrazovni sistem i ako ne koristimo tu reč verovatno ćemo biti tamo gde smo i bili.

Uopšte nije sramota ni reći ako se nešto radilo pa pogrešilo, ili je bolje ići po tome da neko ne bi zamerio. Vrlo jasna su obrazloženja zašto Zakon o udžbenicima ne može da pretrpi sadašnji oblik kako postoji. Donet je malo drugačije, brže i tada su ukazivani mnogi problemi koji će biti izazvani. Da se pravim da ih ne vidim i da nastavimo po istom, ili da tražimo da se promeni? Sama procedura gde promenite neku reč zahteva da bude više od 50% članova. Nema tu toliko bitnih stvari koje bi drugačijim sistemom bili kroz izmene i dopune, to je tek toliko, ako ćemo pošteno da pričamo. Izraz „batina“ ne postoji. Postoji izraz da neko krši zakone i za to bude sankcionisan i to je vrlo jednostavno.

Kada govorimo o nemanju decentralizacije, u ovom zakonu stoji da se nadležnosti prenose i AP Vojvodini, i gradu i u opštini. Zamislite da nema kontrolnog faktora Republike nad njima, ja to ne bih razumeo, ne znam, zaista. Republički inspektor je batina ministrova. Ne, nego radi po zakonu, mora raditi po zakonu. Cela javnost je usmerena da meni kaže da smenim rektora. Ja neću da kršim autonomiju univerziteta. Inspekcija je tu jedini alat koji meni ostaje na raspolaganju da uradim ono ako je zakon prekršen, što će se verovatno to narednih dana i videti.

Ne znam da pričamo o Kragujevcu.

(Goran Bogdanović: A Mitrovica?)

Znate za Mitrovicu, nemojte da vam otvaram ja temu kako i šta ide u Mitrovici.

Ovde ima puno stvari koje ste vi pomenuli ali, evo, recimo Agencija. Zaista nisam alergičan na reč – agencija, ako nađemo da ona ne košta više nego ono što već imamo. Ako imate jedan poluefikasan model priznavanja diploma kroz centar koji je u Ministarstvu, vi sad sami sebi skačete u stomak zato što hoćete da vratimo savet u Ministarstvo. Onda opet ministar ima ogromnu moć.

Ako govorimo da postoji profi telo koje to bolje radi, koje ima tamo stručnjake, koje sad ERIK centar nema, a plaća država ljude koji rade u ERIK centru. A šta je sa ljudima koji rade u Zavodu za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja koji se bave doživotnim učenjem obrazovanja odraslih? Pa to je isti broj ljudi, govorimo o nekom direktoru i možda dva-tri čoveka, naplaćivaće takse. Ta efikasnost, opet moram da upotrebim reč, ne da čekaju po dve godine diplomu ljudi koji ne mogu da počnu da rade. Znači, ja sam rekao tri hiljade i šesto i nešto diploma je bilo kada sam preuzeo resor. I da nisam našao neke originalne načine da to ubrzamo, to bi još dan-danas bilo u problemu, jer nemamo recenzenata, nemamo čime da ih platimo. Postoje diplome koje jednom dođu, morate za njih da napravite tim.

Znači, ovo je jedna profi-priča. Ja nemam problem da li je neko rekao ne treba agencija. Ova neće koštati državu, a biće profi, a neće ministar imati silu i biti centralna ličnost.

Otkad je donet Zakon o sistemu obrazovanja i vaspitanja, proverite u Srbiji, ja sam se umešao možda oko izbora direktora na prste dve ruke. Samo tamo gde su grubo kršili sve zakonske norme. Ako to neko ne treba da uradi u zemlji, onda je demokratija stvarno pobedila, samo što to ljudi zloupotrebljavaju, postoji i ta opcija. Ko god je prekršio oko finansiranja, a ja imam te slučajeve, svakom smo tražili da koriguje listu. Ko god je imao 65 godina, a nije hteo u penziju, i to sam tražio. Znači, morali ste nekoga silom oterati zato što neće da poštuje zakon.

Ja sam samo čovek koji se drži svojih principa i sve što je rečeno u ovom domu primenjuje. Sva demokratska procedura izbora svih direktora do sada je poštovana. Neću poštovati tamo gde vidim da ljudi svesno i namerno idu na zloupotrebu i to ću javno da obrazložim, svaki pojedinačni slučaj.

Znači, besplatni udžbenici u ovoj zemlji su jednom bili kao eksperiment gradske vlasti, da niko nije smeo crtu da stavi na njih i to je bio jedan vrlo loš projekat. Pitajte sve roditelje i đake iz tog perioda, vrlo sam se raspitao. Nikada, ni ja kada sam bio đak nije bilo. Mi ćemo sada imati preko 90 hiljada. Imaćemo minimum 15% jeftinije i jednom dobrom logikom i smanjenjem drugih vrsta troškova ćemo vrlo brzo doći da to bude obistinjeno. Isto kao i kategorija obaveznosti srednjih škola. Mi radimo sa UNICEF projekat da bi se to desilo. Tu treba i mreža domova i prevoza i niz drugih stvari da se uradi. Lako je reći samo to.

Znači, zaista ništa od ovoga što ste vi uspeli da spočitate ne bih prihvatio, osim jedne rečenice, da zaista mnogo više para treba uložiti u sistem obrazovanja, tu ću se složiti sa vama od A do Š. Hvala.

Hvala ministre.
Reč ima ministar Branko Ružić. Izvolite.

Zahvaljujem. Ja ću vrlo kratko.
Dakle, svakako svaka kritika je uvek dobrodošla. Međutim, ono što jesam govorio i u uvodu, a i zbog građanki i građana i zbog javnosti, važno je istaći i neobesmišljavati jedan ovako značajan Zakon o elektronskoj upravi, koji je praktično proizvod mnogo širih konsultacija, jednog procesa koji je trajao do godinu i po dana, sa svim referentnim institucijama, svima onima koji su praktično deo čitave ove reforme.
Iako je loše da jasno normiramo, na primer, kako će se obrađivati podaci o građanima Srbije u elektronskom postupanju, onda se mogu složiti sa kritikama. Ako je loše da ovim zakonom normiramo povezivanje sistema, onda ću se ponovo složiti sa kritikama.
Takođe, ako je loše da definišemo koja je to infrastruktura sa kojom ćemo raditi u elektronskom postupanju, iako je i to loše, ponovo ću se složiti sa kritikama.
Naravno da je legitimno kritikovati i napadati, nemam ništa protiv toga, to je ok, ali mislim da je ovaj zakon zaista veoma značajan, kao što je značajno ono što je moj kolega Šarčević ovde govorio, kao što je i tačno da upravo ovi zakoni imaju veze, a ne da nemaju veze. Ako govorimo o inspekcijama u prosveti, o prosvetnoj inspekciji, ako govorimo o Zakonu o inspekcijskom nadzoru, pa onda to povežemo sa digitalizacijom, onda mislim da je to veoma uvezano, daleko od toga da nije.
Prema tome, zahvaljujem se, ponavljam, na ovim kritikama, ali ponavljam takođe zbog građana je važno istaći koji je značaj ovog zakona. Ja sam to rekao u uvodu, ponoviću to i tokom ove rasprave, to uopšte nije problem. Mi smatramo da uvođenje reda u sistem nikako ne može biti protumačeno kao jedna loša tendencija koju Vlada ovde želi da sprovede. Hvala.

Hvala ministre Ružiću.
Reč ima Vladimir Orlić, pravo na repliku. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

U onom delu iznetih pitanja, opažanja i ostalih napomena koje se tiču SNS i naše politike u sferi obrazovanja, ta je politika, dame i gospodo, jasna i predstavljena i u ovoj sali, između ostalog, više puta, i ako treba da se ponovi, ta politika podrazumeva modernizaciju, između ostalog, i u sektoru koji se tiču neposredno prosvete, obrazovanja neposredno. To je politika koja povezuje prosvetni sistem sa podsistemom ili sistemom, kako želite, nauke, istraživanja, povezuje ga sa praktičnim rezultatima u tom smeru, a povezuje ga i sa privredom i opet praktičnim dostignućima i na taj način. To su stvari poznate i jasne.

U vezi sa tim, napredak zemlje po bilo kom od ovih osnova, treba čoveka kome je zaista do nečega u ovoj zemlji stalo samo da raduje, ako mu je uopšte stalo do nečega osim njega samoga, ako tu postoji širina između njega samog i kružoka sa njim povezanih ljudi.

Duing biznis lista sa tim ima puno veze i napredovanje na toj listi podrazumeva i otvaranje novih radnih mesta u ovoj zemlji, ako to neko nije do sada primetio. Borba protiv siromaštva ostvaruje i na taj način, ako to neko nije primetio. Jedino što je sramota u vezi sa tim siromaštvom je što se danas sa njim na takav način bave oni koji su ga neposredno generisali, neposredno generisali sa više stotina hiljada izgubljenih, ugašenih radnih mesta u ovoj zemlji. Time su ljude činili siromašnijim. Danas treba da budu samo zadovoljni što se Srbija bolje kotira nego u njihovo vreme, između ostalog, i na toj Duing biznis listi.

Decentralizacija i depolitizacija, dame i gospodo, što se mene tiče, bolja je nego u to njihovo vajno vreme, sve dok ne čujem, sve dok ne vidim, a video sam svojim očima i držao u svojim rukama dopis koji su u svoje vreme slali školama, kada se preporuči da se najbolji đaci gimnazije u koju sam išao povežu sa nekim uspešnim firmama, oni su svoj dopis i taj dopis slali školama, a stavili reči, zamislite, ne oslanjajte se, ne okrećite se na, citiram, trabunjanja da ćemo mi naše najsposobnije, i time završavam, gospodine predsedavajući, da šaljemo u beli svet, nekome da ih poklanjamo. To je tada bila politika i odnosi prema đacima u ovoj zemlji i prema njihovim roditeljima i prema školama. Nađite to danas.