Dame i gospodo narodni poslanici, drugarice i drugovi, uvaženi ministri sa saradnicima, ja ću danas u ovom delu govoriti o Predlogu zakona o udžbenicima i o Predlogu zakona o prosvetnoj inspekciji. O Predlogu zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija govorićemo kroz amandmane koje smo podneli, a u daljoj redovnoj raspravi o zakonima o elektronskoj upravi i o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka.

Veliko je zadovoljstvo imati priliku da čujemo od ministra da se jasno i nedvosmisleno odredio prema ranijim zakonskim tekstovima kao neodgovarajućim pronašao vreme mogućnosti i njegovi saradnici uradili jako kvalitetan posao kada je u pitanju Zakon o inspekciji, Zakon o udžbenicima samo posle šest meseci od kada je u stvari i stvoren osnov za donošenje ovih zakona kada smo, između ostalog, doneli i Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Očigledno je da nije samo deklarativno bilo bitno uneti i vaspitanje u naziv ovih zakona, već vaspitanje u škole treba uvesti na pravi način, jer generacije koje su prošle zaista im to nedostaje.

Ovaj zakon o Zakonu osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ima jedan svoj nedostatak, mada ni ja lično ne vidim način kako da se to prevaziđe. Naime, tim zakonom je predviđeno i obrazovanje odraslih, ali ne znam ni sam kako da smislim mogućnost za vaspitavanje odraslih kao posebnu metodologiju. Ja znam da je iz nadležnosti drugog ministarstva, Ministarstva pravde, deo tog vaspitanja, pa u njegovoj ingerenciji su vaspitni zavodi zatvorenog ili zatvorskog tipa, ali možda bi zaista trebalo razmisliti kako poraditi na vaspitanju onih koji ga nisu stekli u porodici, školi, društvu, funkcijama, premijerskim funkcijama i danas nam ovde pričaju o vaspitanju.

Zamolio bih kolege iz opozicije, to možda nije tako lako, da se dogovore da li im je pet tačaka dnevnog reda previše ili premalo. Ako je ovih pet zakonskih predloga previše da bi neko uspeo da ih blagovremeno pročita i pripremi se za ovu sednicu, onda bih možda predložio da se razmisli o tome da se ubuduće o zakonima raspravlja parcijalno, član po član, svaka sednica po jedan član zakona. Samo ne znam da li bi to bilo dovoljno da oni razumeju o čemu se radi i shvate o čemu diskutuju.

Očigledno da je nekima mali dnevni red, jeste, jer je poljoprivrednik u pokušaju danas govorio o katastru koji ni na koji način nije ovde na dnevnom redu. Da li mu nedostaje ili ga podsvesno žulja savest sa komentarima da 50% katastra ne nosi istinite podatke, kada je to ovde rekao, jednostavno rekao je jednu notornu laž.

Tačno je katastar imao podatke i 2007. godine kada je on dobio 500.000 subvencija za vinograd koji je posađen u jesen kao da je posađen u proleće, a radi se o državnom zemljištu koje se i tada vodilo kao državno zemljište i bilo zapisano da je u restituciji, ali njemu i njegovim pajtosima to nije smetalo da prenebregnu i omoguće mu neosnovanu donaciju, a da verovatno od tog kapitala i još ko zna kakvog kapitala stekne nepokretnosti koje ili nije hteo da uknjiži zato što je cicija pa plati takse katastru ili se boji poreza na imovinu ili ispitivanja porekla imovine jednog dana, pa recimo „Pet haus“ na Vračaru nije uknjižen na njega, i gomile nekih drugih nepokretnosti.

Ali, šalu na stranu, ovo i nije šala, ovo je srpska zbilja. Ovakvima zaista jeste mesto u vaspitnim zavodskim ustanovama zatvorenog tipa, ali dok ne budu bili tamo gde im je mesto moraćemo da slušamo u ovoj sali sve i svašta od njih.

Što se tiče zakona o prosvetnoj inspekciji, zaista moram da pohvalim da je ovaj zakon i sa nomotehničke i sa praktične strane i funkcionalne strane izuzetno dobro urađeno. Nije opterećen ničim, ono što zakon ne treba da sadrži. Rokovi o kojima su ovde kolege pričale ne razumejući možda zato što to nije njihova struka, to je onda u redu, su određeni jasno drugim zakonima što je ovde i ministar rekao. Ni jedan od tih rokova se ne menja. Prema tome, za primenu ovih zakona, odnosno primena ovog zakona je sve potpuno kristalno čisto i jasno.

Poslovi prosvetne inspekcije u članu 7. su apsolutno jasno definisani, njihov okvir, obim rada i ja ga neću ovde citirati, jer oni koji su imali vremena da pročitaju znaju šta tu piše, oni koji nisu imali vremena očigledno ih nije ni zanimalo da to pročitaju, pa ne bih ni ja da im držim poduku.

Ono što je važno, važno je u članu 18. jednostavno da je sistem poveravanja poslova opštinskoj i gradskoj upravi kada je u pitanju inspekcijski nadzor, takođe jasno definisan, a objedinjeno je krovno postupanje po žalbama, jer i tamo gde su poverena postupanja, kao krajnja institucija po žalbama koja odlučuje jeste ministar.

Jedna od jako bitnih odredbi ovog zakona i koja mislim da je ključna i ono što je distancira od svih dosadašnjih zakona koji su regulisali rad prosvetnih inspekcija jeste član 16. ovog zakona koji govori o inspekciji i stručno pedagoškom nadzoru.

Zašto? U pojedinim situacijama nije dovoljan samo rad prosvetnog inspektora na terenu a nije ni dovoljan rad samo prosvetnog savetnika, već je nužno i neophodno da u svom postupanju rade sinhronizovano, zajedno i jako je dobro što ovaj zakon i ova odredba zakona u dovoljnoj meri to zaokružuje, ali i ne sputava sve moguće nužne situacije koje će se u njihovom zajedničkom radu desiti na terenu da budu omeđene ili zakočene zakonskom regulativom.

Ne bih više govorio o ovom zakonu, jer kažem, jasan je, čitljiv, jednostavan, primenljiv i zaista samo neko ko ima zle namere može da o ovome govori na drugi način.

Kada govorimo o Zakonu o udžbenicima, podsetiću i zadovoljstvo mi je, podsetiću na nešto što sam ja, između ostalog, komentarisao kao i mnoge kolege poslanici, obični građani, a to je da mi u Srbiji smo u nekom trenutku još uvek danas imali situaciju da nam deca, ne samo što uče iz udžbenika različitih izdavača, nego uče različite stvari, odnosno nekima je uskraćeno da o nečemu uče što drugoj deci je omogućeno. Pričamo o istim kategorijama, znači ne o kategorijama udžbenika koji su za obrazovanje odraslih ili za obrazovanje u klasičnom školskom sistemu, nego unutar školskog sistema.

Ono što je dobro, jesu članovi 16, 17. i 18, koji su meni jako važni, koji govore o pripremanju udžbenika, o sadržini plana udžbenika i što je najvažnije, o standardima kvaliteta udžbenika.

Upravo ovo jeste način na koji će se standardizovati uniformnost programa po kojem će deca u Srbiji moći da uče u onoj meri koja je bitna i važna za sve učenike od Subotice do Preševa koji pohađaju isti razred.

Ovde je jasno definisano da standarde i uputstvo o primeni donosi, u stvari predlaže „Zavod“, a da po pribavljenom mišljenju Nacionalnog saveta te standarde donosi ministar i taksativno je pobrojano na šta se sve ovo odnosi.

Ovo nam pokazuje i ko će nam biti odgovoran ukoliko u svim udžbenicima istorije za odgovarajući uzrast učenici ne budu učili o tome šta je Jasenovac i šta se desilo u Jasenovcu. Danas imamo neke udžbenike u kojima o tome nema ni jednog jedinog slova.

Ovo će omogućiti da svi učenici u Srbiji na isti način saznaju šta je to NATO agresija, šta je to zlikovačka NATO agresija na ovu zemlju, a ne da to neko naziva NATO akcijom, da neko o tome možda prekosutra uopšte ne govori i to su stvari, pored svih onih drugih, koje su vezane i za oblast književnosti, matematike, svega, jako važne, jer moraju da pruže jednaku šansu sa tim obrazovanjem i stečenim znanjem, svim učenicima da mogu da konkurišu ravnopravno za dalje školovanje.

Iz svih ovih razloga, poslanička grupa Pokreta socijalista, Ujedinjene seljačke stranke i Narodne seljačke stranke će u danu za glasanje podržati ove zakone o kojima sam govorio.

Pre nego što zaključim, ja bih pozdravio drugove sindikalce, pogotovo prosvete i rekao im - Dragi drugovi, čuvajte svoje džepove da ne prođete kao neki srpski manastiri. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Mladen Šarčević. Izvolite.

Jedno dve rečenice, mislim da su jako bitne, danas ih nisam izrekao. Pre svega, hvala poslaniče za ovo što ste kvalitetno pročitali zakon i što je neko rekao rečenicu vezano za standarde kvaliteta udžbenika, a to je možda ključna reč u celoj priči.

Ono što je jako važno, ja ne mislim da počinje prosveta od Mladena Šarčevića. Ja svakako nisam naseo na priču da sve ovo što je bilo pre mene nije valjalo, pa sam ja sad došao pa ću sve to da ispravim.

Napravi čovek kuću pa vidi da se prevario pa pomeri zid. Ja nemam tu vrstu problema ni sam sa sobom, a kamoli sa prethodnim kolegama i znam dobro šta je svako ugradio u delove sistema obrazovanja i neko će iza mene da menja. Sigurno neću biti sujetan da to ne primetim. Hvala.

Zahvaljujem ministre.
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospodo ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, ja bih želeo, pre svega u ime Socijalističke partije Srbije, da pohvalim rad Vlade Republike Srbije i da pozdravim prisutnost dvojice ministara i da pohvalim i njihov učinak. Jer, reči – pohvaliti Vladu Republike Srbije ne znače ništa ako se ne kaže da danas Skupština raspravlja o pet novih zakona, od kojih su četiri potpuno nova, i Zakon o udžbenicima jeste potpuno nov, ali, iz teme koja je pre toga bila zakonski regulisana.

Sve ovo govorim iz razloga što potpuno četiri nova zakona jesu nešto što je važno za Narodnu skupštinu Republike Srbije, a još važnije za život građana Republike Srbije. Ti zakoni uređuju različita pitanja od značaja za njihov život, unapređuju kvalitet života sa mnogim rešenjima i naravno, kad je reč o obrazovnim zakonima, unapređuju sistem obrazovanja Republike Srbije.

Stoga mi dozvolite da, pre svega, kažem nekoliko reči o zakonima iz oblasti obrazovanja, pa bih se onda koncentrisao na ova druga dva zakona, o elektronskoj upravi i nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka.

Kada je reč o zakonima iz oblasti obrazovanja, ministar je potpuno u pravu kada kaže da ovaj zakon o Nacionalnom okviru kvalifikacija kasni skoro deceniju. Tačno je, on je trebalo da bude donet davno pre. Do 2010. godine unutar Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje bilo je, da tako kažem, različito tumačenje oko toga da li je to deo njihove obaveze, makar da se uradi nacionalni okvir kvalifikacija koji bi služio kao osnova za neka rešenja. Oni nisu taj posao odradili do kraja. Zakon o visokom obrazovanju je menjan 2010. godine, ali ni posle toga, kada je to utvrđeno kao jasna i eksplicitna obaveza Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, posao nije urađen.

Moram da pohvalim ministra Šarčevića što je uspeo da ovaj zakon pripremi i što mi o njemu danas raspravljamo, jer mislim da je jako važno, ovaj zakon jeste nešto što uređuje pitanje kvalifikacija na nivou Republike Srbije, ali je i dobra veza sa evropskim okvirom kvalifikacija i na međunarodnim konferencijama na kojima se promoviše i ocenjuje sistem obrazovanja Republike Srbije, naravno, i pitanje okvira kvalifikacija jeste jedno od pitanja o kojima se raspravlja.

Dobro je što je zakon ovako detaljno uredio sva pitanja vezano za okvir kvalifikacija Republike Srbije, jer svo obrazovanje koje se stiče u Republici Srbiji, i formalno i neformalno, kao i ono koje se stiče kroz postupak priznanja prethodnih diploma, jeste deo kvalifikacija. Zakon je podelio kvalifikacije u osam nivoa i četiri podnivoa. Postoje četiri vrste kvalifikacija: opšte, stručne, akademske i strukovne.

Ovo, naravno, pominjem zato što u dosadašnjoj raspravi o ovim zakonima se retko čulo nešto vezano za sadržaj zakona o kome mi danas raspravljamo. Mislim da je jako važno što je resorno ministarstvo vrlo precizno utvrdilo tela nadležna za razvoj i primenu nacionalnog okvira kvalifikacija i sastav saveta. Videli smo da obuhvata jako širok krug ljudi, odnosno tela koja su nadležna za oblast obrazovanja.

Video sam jednu zanimljivu stvar, da članovi saveta rade bez novčane nadoknade, što takođe pokazuje jednu, da kažem, opredeljenost Ministarstva da uključi što veći broj subjekata da bi svojim sposobnostima unapredili obrazovni sistem.

Formiranje agencije ne samo da pruža stručnu pomoć, nego ima i obavezu obezbeđenja kvaliteta. Formiranje sektorskih veća, takođe je važno. Zašto sektorskih veća? Zato što će život doneti neke nove promene, pa će neke kvalifikacije biti ukinute, neke će se nove pojaviti. A, opet, video sam, rešenje zakona predviđa postojanje nacionalne koordinacione tačke kao tog vezivnog tkiva sa evropskim okvirom kvalifikacija, što sve govori da naš obrazovni sistem Republike Srbije i po tom telu jeste deo evropskog prostora obrazovanja ili evropskog prostora visokog obrazovanja, što je jako važno, jer obrazovanje je izuzetno važan resurs budućeg razvoja Srbije.

Mislim da nema potrebe da se prilikom razgovora o obrazovanju, kako bih rekao, upotrebljavaju bilo kakve negativne kvalifikacije, jer obrazovanje je dobro svih nas. Svi smo zabrinuti ili zainteresovani za budućnost Republike Srbije. Obrazovanje može učiniti mnogo toga za budući razvoj Republike Srbije, jer je to resurs u kome se objektivno u ovom trenutku ne vide granice.

Mislim da je jako važno što je zakon onaj posao ENIK/NARIK detaljno obrazložio. Priznavanje stranih diploma i stranih školskih isprava je takođe veoma važno. Video sam, u više članova se vrlo detaljno to reguliše.

Jedan član zakona koji nije pomenut, to je član zakona koji se odnosi na sticanje statusa javno priznatog organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih, obrazovanja odraslih, što je jako važno, kada uzmete u obzir obrazovnu strukturu stanovništva Srbije i činjenicu da se celoživotno učenje ne samo podrazumeva, nego treba da bude sastavni deo našeg obrazovnog sistema.

Jednom rečju, kada je o ovom zakonu reč, mislim da je Ministarstvo dobro uradilo što konačno ovaj zakon jeste predmet rasprave u Narodnoj skupštini Republike Srbije i što ćemo ga usvojiti, pa ćemo onda videti i njegovu primenu. Očekujem pozitivne efekte.

Kada je reč o Zakonu o udžbenicima, mislim da je dobro što Vlada donosi ovaj zakon. Ministar je danas više puta vrlo taksativno naveo sve one pozitivne stvari koje ovaj zakon sa svojim rešenjima donosi. Ja ću, bez da se bavim celinom zakona, u meri da sad obrazlažem više članova, pomenuti, po meni, najvažnije članove.

Za mene najvažnija stvar koja će se ovde urediti jeste što je sistem sada pokriven, odnosno pitanje izdavanja niskotiražnih udžbenika je konačno rešeno ovim zakonom. Ja se iskreno nadam, gospodine ministre, da se sad više to pitanje neće postavljati, jer 2009. godine, kada sam ja predložio prvi put Zakon o udžbenicima, tad smo imali neke menice kao sredstvo obezbeđenja, uplaćivanje određenih sredstava. To nije dalo rezultate, evo, vidite i ovaj zakon iz 2015. godine nije.

Sada se vrlo taksativno utvrđuje ukoliko izdavač ne preuzme obavezu da štampa niskotiražni udžbenik, onda taj posao mora da uradi Centar za niskotiražne udžbenike unutar Zavoda. To je nešto što je, da kažem, dobit za sve, pogotovo za đake, jer niskotiražni udžbenici tangiraju veliki broj đaka. Malo ljudi zna da 75% škola, srednjih stručnih škola, trogodišnjih, četvorogodišnjih, imaju veliki broj predmeta koji koriste niskotiražne udžbenike.

U obrazloženju Predloga zakona video sam da se pominje cifra od preko hiljadu predmeta. Kada uzmete taj broj i pomnožite sa brojem učenika i činjenicu da 75% škola je u strukturi srednjih škola, srednjih stručnih škola, onda se tek može videti koliko je veliki korak napravljen sa ovim rešenjem i da ćemo konačno rešiti to pitanje niskotiražnih udžbenika. Mislim da je to jedna sjajna stvar.

Druga sjajna stvar je što konačno rešavamo pitanje izdavanja udžbenika na jezicima manjina. To će prestati da bude međunarodni problem, zato što to nije više naš unutrašnji problem. Moram reći da apsolutno pozdravljam ovo što je Ministarstvo uradilo, jer mi smo bili svedoci u nekim prethodnim godinama da pojedine manjine to pitanje koriste, ako hoćete, i protiv države u kojoj žive. Ako se sećate, i 2012. godine to pitanje manjinskih udžbenika je bilo iskorišćeno i kao razlog da li Srbija može steći status kandidata za članstvo u EU.

Sada se u bilateralnim odnosima takođe pominje da li jedna manjina ima ili nema udžbenike na svom jeziku. Inače, malo se zna da u obrazovnom sistemu Republike Srbije je zastupljeno osam manjinskih jezika. Mi smo jedna od retkih zemalja u Evropi, ako ne i jedina zemlja u Evropi gde se toliko manjinskih jezika koristi u sistemu obrazovanja, što govori o bogatstvu koje Srbija ima, ali i o opredeljenju države da svakom učeniku pripadniku manjina za koji postoje zakonski uslovi obezbedi školovanje na tom jeziku.

Važno je među niskotiražne udžbenike pomenuti i udžbenike za ogledne predmete, ogledne programe i za sticanje obrazovanja po posebnim programima – obrazovanje u inostranstvu, program za talentovane učenike.

Izdavači po ovim rešenjima učestvuju sa 2% sredstava ostvarenih neto prihoda od prodatih udžbenika u prethodnoj godini i, naravno, jedino obavezu izdvajanja sredstava nema onaj izdavač koji štampa te niskotiražne udžbenike.

Drugo rešenje koje bih želeo da pohvalim je ovo što je Vlada našla pravni okvir za besplatne udžbenike. Taj pravni okvir je veoma važan. Ja sam potpuno ubeđen, kako je ministar rekao, da će i ova Vlada, samo ukoliko se poboljšaju ekonomske mogućnosti, kao svoj strateški cilj imati da svi đaci u Republici Srbiji jednog dana dobiju besplatne udžbenike. Ko ne bi želeo da obezbedi svoj deci u obrazovnom sistemu Republike Srbije besplatne udžbenike?

Moram reći, gospodine ministre, s obzirom da sam ja taj projekat promovisao 2009. godine, da sam donošenjem Zakona o udžbenicima, da smo mi tada, i ja kao ministar, nosio sav teret i dobrog i lošeg, kao upravo ovo kako vi kažete, jer smo mi zatekli jedno haotično stanje. Zakon je bio uredio samo pitanje državnog izdavača, zakon iz 1993. godine, a jedna odredba Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2003. godine je uredila pitanje učešća drugih izdavača.

Onda je trebalo naći rešenje da se i privatni i državni izdavač stave u isti nivo, ali i odgovoriti na ovaj problem o kome je govorio kolega Šešelj, to je interes pojedinih izdavača. Ne treba tu biti, da kažem, preterano pametan. Interes izdavača jeste mimo interesa za obrazovanje i za kvalitet udžbenika i da zarade novac, i to je legitimno pravo.

Interes ministra, interes države je da napravi sistem gde će izdavanje udžbenika biti transparentno, gde će svako moći da učestvuje i gde će najkvalitetniji udžbenici moći biti štampani na osnovu planova i programa. Pominje se stalno cifra od 78, 79 izdavača, suštinski nije tačno, jer se to odnosi na manji broj izdavača, 78, 79 izdavača su različite kategorije izdavača unutar ovog velikog posla.

Mi smo, naravno, imali varijantu da se udžbenici koriste tri godine. Mislim da je ovo dobro što se sad udžbenici obezbeđuju za četiri godine i da će za decu ili za budućnost, ako bude, naravno, novca, biti idealno rešenje – besplatni udžbenici i četiri godine da traju, naravno sa izuzetkom onog dela kad se uvode novi nastavni planovi i programi, pa kad se mora menjati svake godine, ali to onda neće biti dobro za izdavače. Jer, on gubi onda tri godine prihod, u odnosu na tiraž udžbenika koji se plasira na tržište udžbenika i, naravno, profit koji se očekuje.

Moram vam reći da sam ja bio taj koji je uveo obavezu nastavnog veća da određuje udžbenik po predmetu, jer je stanje do tada bilo haotično od prvog do četvrtog razreda, verovali ili ne. Imali smo situaciju da učitelj odabere jedan udžbenik određenog izdavača i odabir tog udžbenika po pravilu ili srpski ili matematika je nosio odabir celog kompleta, da kažem. Onda, bez obzira kakav je kvalitet udžbenika za predmet srpski jezik ili muzičko ili likovno, verujete li i ne, za prvi razred osnovne škole i za ta dva predmeta ima udžbenik. Znači, to je za mnoge ljude koji se bave pitanjem udžbenika bio čist komercijalni posao.

Mislim da je činjenica da nastavničko veće izabere najbolji udžbenik nešto što je potpuno normalno u jednoj školi. Neka se nastavnici između sebe dogovore, neka procene, neka ocene i neka najkvalitetniji udžbenik bude predmet učenja. Ako se to rešenje ne pokaže dobrim, onda, naravno, nastavničko veće nek donese odluku o drugom udžbeniku.

Mislim da je dobra stvar, ministar je to dobro primetio, što se ukida onaj prag od 5% izabranih udžbenika na nivou škole kao uslov da se neki udžbenik uvrsti u katalog udžbenika, jer onda se daje mogućnost, da kažem, manjim izdavačima da učestvuju u procesu izdavanju udžbenika. Mislim da je to dobra stvar. Neka tržište pokaže ko je kvalitetniji. Ministarstvo mora da propiše sve elemente vezane za izdavanje kvalitetnog udžbenika.

Ono što je važno i što treba pomenuti, mislim da je dobro uvođenje digitalnih udžbenika, priručnika i drugih nastavnih sredstava sa savremenim nastavnim sadržajem. Mislim da je to jako dobra stvar za ceo sistem obrazovanja.

Kada je reč o trećem zakonu iz oblasti obrazovanja, o prosvetnoj inspekciji, takođe pohvale što je ovaj zakon usvojen. Negde 2013. godine, dok sam ja vodio sistem, mi smo počeli da pripremamo ovaj zakon, ali nismo uspeli da ga donesemo. Mislim da je zakon jako važan iako je po broju članova veoma skroman, ali je važan jer će prosvetna inspekcija pomoći da sistem obrazovanja bude efikasniji. Jednostavno, prosvetna inspekcija ima svoje veoma važno mesto. Ovde se, da kažem, povezuje rad prosvetne inspekcije na nivou cele Republike Srbije.

Koliko je važan rad prosvetne inspekcije možda se najbolje vidi iz obrazloženja predloga ovog zakona. Čini mi se da je navedeno da je plan rada prosvetne inspekcije za 2017. godinu bilo 2.500 nadzora, a da je obavljeno tri puta više, što govori, gospodine ministre, da bi bilo dobro, evo, pošto vama to… Ja znam da vi to želite, ali kad vi to tražite možda će se pomisliti da ste sebični, pa ću, evo, ja u ime naše poslaničke grupe, tražiti od Vlade da poveća broj prosvetnih inspektora da bi se obrazovni sistem Republike Srbije učinio efikasnijim, kvalitetnijim, jednom rečju boljim u odnosu na sve one obaveze, poslove koje prosvetna inspekcija ima na osnovu ovog zakona. Vrlo detaljno sam gledao obrazloženje, najviše nadzora se vrši u osnovnim i srednjim školama 3.116, odnosno u osnovnim školama, pa u srednjim školama 1.846, u visokom obrazovanju 71, što, naravno, ne znači da su ovime svi problemi rešeni.

Veća prisutnost prosvetnih inspektora na terenu jeste nešto što pomaže efikasnosti rada ministarstva i unapređuje obrazovni sistem. Unapređuje obrazovni sistem, jer kada imate 900 hiljada učenika plus studenti, 250 hiljada, kada postoji 1.800 i nešto škola, onda nije moguće sve to uraditi, niti je moguće voditi računa u punoj meri o svim elementima.

Na kraju nekoliko reči. Želeo bih da kažem nešto, lično mislim, što je vezano za budućnost obrazovanih sistema. Ono što sve nas čeka i tu moramo da napravimo… Postoji jedna stvar koju mnoge kolege, koji su učestvovali u raspravi o obrazovanju, ne mogu da razumeju. Obrazovanje predstavlja jedan sistem i reč je o jednom procesu. On zahteva stalne inovacije,stalne promene, stalne ocene i, naravno, stalno inoviranje.

Znači, mi negde u budućnosti, pre ili kasnije, ali vi ste dobro počeli, moramo izvršiti promene nastavnih planova i programa, nove udžbenike sa novim nastavnim sadržajem, verovatno izvršiti promenu broja predmeta u odnosu na 21. vek ili već sada kraj druge decenije 21. veka, povećanje broja digitalnih udžbenika, ali i da ne zaboravimo ni svoj jezik, ni svoje pismo, niti da zaboravimo sve one stvari koje su vezane za naš identitet, povećanje kvaliteta, povećanje obuhvata dece, ovo sam već rekao, vezano za udžbenike.

Znam da je san svih jednosmenski rad, ali za jednosmenski rad je potrebno mnogo, mnogo investicija. U ovom trenutku mi to nismo u mogućnosti, bar ne u toj meri i jedna važna stvar to su kompetentni nastavnici. To su samo neki od elemenata koji su važni za budućnost obrazovanja.

Gospodine Šarčeviću, dozvolite mi da sada kažem nekoliko reči o ovom poslu kojim se bavi gospodin Ružić, jer mislim da je Zakon o elektronskoj upravi jako važan, važan je za ceo sistem državne uprave. Jednostavno, potrebu digitalizacije državne uprave je, kao strateški cilj rada ove Vlade, istakla i predsednica Vlade gospođa Ana Brnabić prošle godine prilikom inauguracije. Elektronska uprava unapređuje kvalitet rada javne uprave, njeno efikasnost, njenu ekonomičnost. Građani su zadovoljni korišćenjem elektronske uprave, kao servisa građana, ostvaruju se uštede kroz eliminisanje paralelnih procesa, skraćuje se vreme obrade postupaka, povećavaju se usluge države ka građanima i privredi.

Mislim da je gospodin Ružić danas veoma detaljno izložio sve one elemente vezane za Zakon o elektronskoj upravi i pokazao na praktičnim primerima šta znači primena ovog zakona i šta znači digitalna uprava, jer ona jednostavno pomaže građanima u svim oblastima života.

Želeo bih da pomenem još nekoliko stvari koje ovo ministarstvo radi, jer mislim da je uređenje sistema lokalne samouprave i unapređenje rada državne uprave veoma važno za funkcionisanje države. Retko građani prave razliku između lokalne samouprave i državne uprave, ali važno je što je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu osnovalo Nacionalnu akademiju, jer ako želimo da transformišemo javnu upravu i obezbedimo službenike koji će biti efikasniji, ljubazniji, bolje upućeni, onda je sasvim logično da Nacionalna akademija bude ta institucija koja će unaprediti njihovo znanje. Prvi put će se obezbediti obuka za sve službenike i Akademija će pored službenika biti otvorena za sve građane i građanke koji ne rade u upravi, a žele da nauče više o radu javne uprave. Kapaciteti rada Nacionalne akademije pokazuju da će ona moći da obuhvati veći broj ljudi.

Pored ovoga, ministarstvo je donelo i četiri nova zakona. Ovo pominjem vrlo svesno zato što se rad Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu po pravilu ne vidi, a treba to pomenuti, jer lokalna samouprava je onaj najvažniji nivo koji opredeljuje kvalitet života građana u najvećoj meri i na kom građani stiču svoj stav o funkcionisanju države.

Osnovan je fond za jedinice lokalne samouprave koji je uvećan na čak 320 miliona, 170 projekata je prijavljeno, a od njih će se izabrati najbolji. Budžetski fond za nacionalne manjine su povećane 12 puta više nego što su to bile u godinama pre. Jednom rečju, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu u okviru svojih nadležnosti čini mnogo toga da unapredi sistem lokalne samouprave i unapredi kvalitet života građana.

Poštovane koleginice i kolege, još jedanput bih želeo da u ime SPS kažem da ćemo mi podržati sve ove zakone, jer mislimo da su kvalitetni i da unapređuju kvalitet života građana. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Hvala vam.

Dame i gospodo, poslanička grupa SNS podržava predložene zakone i smatramo ih dobrim kontinuitetom onih napora koji su usmereni ka tome da mi izgradimo modernu i uspešnu državu naše zajedničke kuće, od naše Srbije, onih napora koji su već dali značajne rezultate i kada se posluša šta se moglo čuti na temu različitih primedbi ili kritika od strane onih koji su se kako već vidim u načelnoj raspravi deklarisali i izjasnili kao protivnici predloženih rešenja, a tu zapravo nema apsolutno ni jedne jedine reči kao zamerke na sadržaj predloženih zakona. Ima koječega drugog, ali kada pogledate predložena rešenja, sadržaje predloga zakona i onoga što se u raspravi danas razmenilo, ništa tu nema da utiče na sadržaj u smislu da predlaže nešto drugačije ili da bar ukazuje zašto ono što je predloženo nije dobro, a ne može ni da bude kada pogledate predloge jasno i zašto.

Kada pogledate Predlog zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije ko bi pa mogao da ima nešto protiv da se usvoji ovaj nacionalni okvir kvalifikacija za koji su se svi izjasnili da se odavno čeka i da je samo i isključivo dobar jer predstavlja institucionalni okvir za ovu problematiku.

Ko može da ima nešto protiv koncepta celoživotnog učenja? Ko može da ima nešto protiv koncepta koji omogućava veću mobilnost na tržištu rada? Niko ne može pa niko izgleda za to i nema.

Drugi zakon tiče se udžbenika. Ko može da ima nešto protiv predloga da mi ovu problematiku uredimo tako što ćemo omogućiti digitalizaciju udžbenika, digitalizaciju sadržaja? Nema niko ništa protiv, niti bi mogao da ima.

Ko može da ima nešto protiv predloga da se pitanje onih udžbenika koji se smatraju za niskotiražne, a namenjeni su onim grupama kojih u broju nema puno, čijih pripadnika u broju nema puno, kao što su različite nacionalne zajednice ili recimo pripadnici onih grupa koje se smatraju ugroženim da se pitanje udžbenika za tu populaciju uredi na sistematičan, dobar, kvalitetan način? Niko tu ne može da ima ni jednu jedinu zamerku, pa izgleda zato danas i nema.

Predlog zakona o prosvetnoj inspekciji. Ne čusmo a nema ni logike da čujemo bilo šta protiv ideje da se jedan jedini način uredi pitanje onih poslova koji se tiču inspekcije u prosveti koji postoje na različitim nivoima i regulisani su različitim zakonima, pa da budu uređeni na sistematičan način i na jednom mestu.

Predlog zakona o elektronskoj upravi, u kojoj smo već dosta dobrih rezultata postigli i koju hoćemo takođe da unificiramo, da uvedemo sistem koji će omogućiti da se sve ono što je do sada dobro realizovano na različitim nivoima, a što ponekad i nije formirano tako da jedno drugo podržava, jedno drugome protokol, format i dostupnost podrži, da to sada omogući. Nema tu apsolutno ništa sporno. Nema tu apsolutno ništa što bi nekome moglo da smeta i zato ne čusmo nikakav argument koji ide u tom smeru. Uostalom, sijaset je primera koliko je to za građane dobro, za građane korisno, pa samo i u smislu ušteda o kojima su danas govorili prisutni ministri ili na nivou onih primera koji se upravo tih ušteda tiču, a kojih ima baš dosta u ovim materijalima koje smo kao narodni poslanici dobili u obrazloženju predloga. Ništa apsolutno nije sporno, loše, niti problematično.

Predlog zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka, koji opet treba da omogući da mi na moderan, savremen način uredimo važnu oblast i da, to ima dobre pozitivne implikacije, o kojima je bilo reči danas, kao što je npr. mogućnost da građanima i privredi, potencijalni investitorima određene informacije predstavimo brzo, efikasno i kvalitetno. Kao nešto što potencijalno samo poboljšava rejting Srbije i na toj čuvenoj Duing biznis listi o kojoj smo govorili danas, kao nešto što samo potencijalno poboljšava klimu, parametre poput izvesnosti i u poslovanju i u komunikaciji. Zar to nije nešto što može samo da se pozdravi, nešto na šta može samo da se zadovoljno klimne glavom i kaže – dobro je, to nam treba.

Šta povezuje ove zakone, dame i gospodo, pošto se to čulo kao neka ovlaš isporučena, nazovimo je, zamerkom na temu predloženog dnevnog reda i ovih rešenja o kojima pričam? Da li to ima veze? Ima i te kako. Dakle, modernizacija i formiranje onih rešenja koja upravo koriste našim građanima neraskidivo povezuje predložene zakone.

Tačno je, postoje tu i neke stvari koje se tiču naših obaveza koje će omogućiti da se koriste određena sredstva za budžetsku podršku i tačno je da to ima veze sa evropskim putem Srbije. Ali, ovo je dobro mesto da se ponovo otvori zagrada i da mi ponovo jasno i glasno kažemo ono što smo u mnogo prilika već govorili u ovoj sali. Te integracije, dame i gospodo, pre svega se tiču onoga što interesuje nas kao ljude koji se o sistemu ove države staraju, kao nešto što se neposredno tiče našeg naroda, naših građana, kako ko više voli da kaže, što je njihov interes. Ne treba nama ni iz jedne države sveta, sem Srbije, ne treba nama ni zbog EU ni zbog neke druge zajednice dobro i kvalitetno rešenje, to je zbog naših građana.

Našim građanima je interes da mi imamo kvalitetno uređeno pitanje udžbenika. Našim građanima je interes da mi imamo moderne, savremene sisteme koji će im život činiti lakšim, koji će im smanjiti troškove. Našim građanima je interes da se vodi računa o tome kako funkcionišu institucije u ovoj zemlji. Našim građanima je interes da mi budemo uspešno društvo.

Sve to neposredno se tiče onoga što je interes ove države i interes ovog naroda.

Kada pogledate šta su izrečene zamerke, primedbe i tome slično, da li smo mi bili u prilici ili nismo bili u prilici da čujemo šta o predloženim rešenjima misli struka? Uz svaki zakon ide i prateći materijal i obrazloženje. Čini mi se u svakom ja pronađoh neke podatke koji govore o tome da su se vodile rasprave i ko je učestvovao i šta je tom prilikom predložio, šta je rekao, šta je izneo kao zamerku, šta je uvaženo, šta nije uvaženo. Pet zakona i svaki ima prilog te vrste, pa da pogledamo šta se u njima nalazi. Dakle, bilo je prilike.

Dalje, na temu jedne poluduhovite opaske – koliko se vremena čemu posvećuje, pa šta to govori na temu da li je nešto dobro ili nije. Reče neko koliko smo mi vremena posvetili pripremajući se za ovu raspravu, pripremajući amandmane i svoja izlaganja, to onda govori da li nešto valja ili ne valja. Tu istu logiku da primenim, mogu da zaključim sledeće – kada oni koji su se izjasnili da su protiv ovih zakona, a više od pola svoje diskusije provedu u priči o poslaničkoj grupi SNS i našim amandmanima, kada oni koji su protiv predloženih zakona više od pola diskusije posvete priči na temu da li nedostaje ili je mogla biti drugačije napisana neka lekcija iz istorije ili iz srpskog jezika i književnosti, to meni govori da je sa ovim zakonima sve u savršenom redu, da tu apsolutno nema šta da se zameri, da tu apsolutno nema šta da se iznese kao primedba.

Kada koristimo termine poput farse sa amandmanima, odličnu vest imam za narodne poslanike. Pogledao sam pažljivo predložene amandmane i nema baš ni jednog koji predlaže nešto poput Deda mraza ili toga sličnog. Dakle, farsu te vrste smo ovaj put srećom izbegli. Hvala onima koji se za tu problematiku brinu što su tu brigu izneli i sa nama podelili. Doduše, ima ponovo onih koji se tiču nekih besplatnih udžbenika i ostalog svega besplatnog. Dakle, čini mi se, bar četiri poslaničke grupe koje su se prosto rvale međusobno u kampanji za prethodne beogradske izbore na temu ko se prvi setio besplatnih udžbenika i svega ostalog besplatnog, izgleda ništa iz toga nisu naučili. Ništa iz toga nisu naučili jer rezultat koji je došao nakon te i takve rasprave i tih i takvih ideja trebalo je nešto da im kaže, a ponovo se time bave. To neka bude opet samo njihova tema, ali činjenica da smo mi danas čuli da je čak i neki tvit postao viralan, dovoljno govori na temu šta ima da se zameri, odnosno nema da se zameri sadržaju.

Politika koja predlaže ovakva rešenja, dame i gospodo, pitali su neki kakva je, ima li je, može li da se opiše? Naravno da može i to je politika koja se pre svega tiče ovih napora koji vode Srbiju u pravcu postizanja nekog statusa dobro uređenog društva, moderne zemlje. Mi smo mnogo toga u međuvremenu upravo na tom putu već postigli, ali i konstantnog neprekidnog truda da uvek pomerimo lestvicu pomalo više, da uvek cilj sami sebi pomalo odmaknemo, zadamo nove zadatke i trudimo se još više i postižemo još bolje rezultate.

Šta ta politika definitivno nije, a šta jeste? Definitivno, nije, ama baš nikako, povezana sa fenomenalnim idejama poput bacanja suzavca u Skupštini, prizivanje rumunskog scenarija i nekih setnih prisećanja na sudbinu Čaušeskua, brutalno vređanje predsednika države ili ministara, sa tim apsolutno nikakve veze naša politika nema. Ni sa idejama da se brišu i zabranjuju političke stranke, ni da se brišu i zabranjuju mediji, koje neko smatra sebi neprijateljskim. Nema nikakve veze sa brutalnim podsmevanjem, seirenjem nad situacijom poput one koju smo imali juče, da brutalna gruba sila, odvratna sila, neljudska sila se iskaljuje nad Markom Đurićem. Da se iskaljuje nad nekim ko predstavlja ovu državu. Nema nikakve veze naša politika sa takvim pristupom koji prosto uživa u situaciji kada su, pa nečije glave u pitanju.

A zašto sve ovo pominjem? Jer, su to sve teme koje se tiču Srbije ovih dana, pa su nažalost našle svoje mesto i na ovoj sednici koja je nedavno započela. Oni koji se sa ovakvim idejama i ovakvim temama bave na način koji sam upravo izneo, oni izgleda duboko zagledani u svoje stranačke zastave, koje su nakon poslednjih izbora izgleda definitivno spuštene na pola koplja, sve ređe i ređe pogledaju one državne. Sve ređe i ređe, toliko retko da se ponekad prosto čovek zapita da li ih uopšte gledaju? Dakle, to sa našom politikom sve nikakve veze nema. To je sve potpuno suprotno.

A šta jeste politika koja se tiče modernizacije, pa to je politika razvoja. To je politika rezultata i kad kažemo razvoj rezultata, da, mi mislimo na 170 hiljada novih radnih mesta obezbeđenih u ovoj zemlji, samo u nekoliko poslednjih godina. Da, mi mislimo na više od 60 novih fabrika i proizvodnih pogona.

Pričalo se danas o rezultatima i kad se za temu brine, pričalo se i o platama. To je politika dame i gospodo koja je, evo vam vest od juče ili prekjuče, učinila da, zvanični podatak je u pitanju, prosečna plata u našoj zemlji u januaru bude 50 hiljada 48 dinara i da to bude realno, 1,9% više nego u prethodnom mesecu, da to bude realno 5,2% više nego u januaru mesecu prethodne godine.

To je politika koja kako kažu ljudi koji se time bave i koji se u to dobro razumeju. Vodi ka, uz naravno, očuvanje trenda rasta koji trenutno imamo, prosečnoj plati u Republici Srbiji od 497 evra do kraja godine, pod uslovom da se održi stabilnost kursa koja već jeste izvanredna, kada se pogleda čitav period od 2012. godine do danas. To je sve tema taman onoliko koliko su se nad ovim stvarima danas ovde neki mnogo brinuli. Evo par dobrih vesti za njih, ukoliko su još u stanju da se obraduju zbog dobrih rezultata u sopstvenoj zemlji, evo dobrog razloga da to urade.

Ta politika rezultata i ta politika razvoja, naravno tiče se i formiranja odgovarajućeg mesta za Republiku Srbiju na međunarodnom planu, tiče se i formiranja odgovarajućeg poštovanja za našu državu. Tiče se i čuvanja digniteta našeg naroda u svakoj prilici, pa i kada se obeleži 24. mart i ono što se desilo 1999. godine, ta politika nema problem da kaže, da stvari nazove pravim imenom, da osudi agresiju, da osudi nečovečno postupanje prema našem narodu. Ta politika nema problem da uzme u zaštitu pripadnike našeg naroda na KiM koji su ugroženi.

Ta politika, dame i gospodo, obezbedila je i onaj napredak od 50 mesta na Duing biznis listi, o kojoj ste govorili danas. Ta politika je obezbedila sredstva da danas država bude u stanju da pomaže i kada se rodi dete i kada se rodi drugi dete i treće, četvrto i da besplatni udžbenici zaista postoje, ali ne više na nivou nekih priča i fantazija, nego tamo gde su potrebni, npr. u socijalno ugroženim porodicama, da oni danas postoje kao realnosti, i u porodicama koje imaju treće i svako naredno dete. Da to bude nešto što jeste realna stvar, što nije samo priča za amandman i dodatna dva minuta nečija, bilo čija.

Ta politika, dame i gospodo, jeste politika koju je definisao predsednik Republike Aleksandar Vučić, jeste politika koju zastupa SNS i koju sprovode vlade u ovoj zemlji. Ta politika dame i gospodo, ako pogledate rezultate, ima podršku građana Srbije, i dobro razume da postići velike stvari, kao što su modernizacija društva, kao što je reforma društva, kao što je promena mentaliteta, jer podrazumeva da biste postigli velike stvari na njima morate da radite naporno, da budete skromni i posvećeni.

Ta politika koja iznosi velike poduhvate, poput evropskih integracija, i zaštite naših interesa u ovo teško vreme, ona zna, da te stvari nisu moguće ukoliko ne postoji političko jedinstvo. To političko jedinstvo u zemlji, još jedna novost za one kojima izgleda i dalje ništa nije jasno, mi smo postigli. Bez njihove pomoći, ili uprkos njihovoj želji da je ne bude. Ona se vidi kroz podršku toj politici od 78% na KiM i pobedi Aleksandra Vučića u prvom krugu predsedničkih izbora sa 56% i apsolutnom većinom u broju mandata u Beograd, pa i ovim rezultatom od 67% u Smederevskoj Palanci, pre samo neki dan.

Tu politiku građani Srbije dobro razumeju. Ona je obezbedila državno jedinstvo, ona je obezbedila sabornost. Ona, takva kakva jeste, obezbeđuje i rezultate. Tu politiku, i završiću sa rečima prisutnog ministra – mi ćemo, dame i gospodo, budite uvereni, zastupati od srca. Hvala vam najlepše.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.
Obzirom da se više niko ne javlja od predsednika odnosno predstavnika poslaničkih grupa, sa ovim završavamo sa današnjim radom. Sa radom nastavljamo sutra, u sredu 28. marta 2018. godine sa početkom u 10,00 časova, prelaskom na listu govornika. Zahvaljujem.
(Sednica je prekinuta u 18.05 sati.)