Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.03.2018.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Zukorliću.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Elvira Kovač. Izvolite.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara - Partija za demokratsko delovanje
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, predsedništvo, gospodo ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, Partija za demokratsko delovanje, moram da naglasim da za poslanike SVM, u svom obraćanju ću pričati o setu obrazovnih zakona. Za nas su predlozi zakona o udžbenicima, o nacionalnom okviru kvalifikacija i o prosvetnoj inspekciji važni najpre zbog uključivanja Srbije u evropski obrazovni prostor i usklađivanje sa strategijom Evropa 2020, ili 2020.

Ove predloge mi razumemo kao deo šire strategije pametnog, održivog, inkluzivnog razvoja i ubeđeni smo da smo zapravo svi svesni toga da pred nama stoji jedan izazov kako da stvorimo okruženje u kome će zaista obrazovanje biti dostupno za sve, a i ne samo obrazovanje, već da će princip dostupnosti izvora obrazovanja, kao što su npr. udžbenici i nastavna pomagala itd. u smislu postizanja potpune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica odnosno grupe lica o kojima je uvaženi ministar govorio, koji se nalazio u nejednakom položaju, zaista biti ostvaren.

U smislu dostupnosti obrazovanja, poslanici SVM smatraju da je napredak u smislu postizanja pune ravnopravnosti, zapravo da je do napretka došlo ovim Predlogom zakona o udžbenicima, predlozima koji se odnose na nisko tiražne udžbenike, konkretno pričam o odredbama koje se odnose na rokove, i to smo čuli na uvođenje digitalnih udžbenika koji su deo šire reforme obrazovnog procesa, kao i rešenja kojim je izmenjen način za podnošenje rukopisa i odobravanja udžbenika, propisivanjem jednostavnijih procedura i kraćih rokova postupanja.

Smatramo da ova tri predloga zakona prosvetna, imaju za cilj da se osnaži institucionalni okvir, izgradnja društva, znanje i cirkulacije znanja. Kad ova tri predloga zakona stavimo u ram evropskog obrazovnog prostora, kao što sam spomenula i strategija Evropa 2020, smatramo da više zapravo ne govorimo samo jednostavno o procedurama i tehničkim elementima, već i o ključnim politikama i perspektivama razvoja, ono što je značajno o procesima evropeizacije celog društva.

U smislu uklanjanja prepreka za protok i kruženje znanja i veština za nas je od posebnog značaja, od izuzetnog značaja postupak priznavanja stranih visokoškolskih isprava, to je možda i najznačajnije. Želela bih da citiram prvu rečenicu Konvencije o priznavanju kvalifikacija u oblasti visokog obrazovanja u regionu Evrope. Ova Konvencija potpisana je u Lisabonu još 1997. godine, a Republika Srbija je ratifikovala 2004. godine. Znači, njena prva rečenica glasi da je pravo na obrazovanje osnovno ili elementarno ljudsko pravo.

Ratifikacijom ove Lisabonske konvencije, principi ove Konvencije su naravno ugrađeni u našu zakonsku regulativu i primenjuju se u praksi određeni principi. Nažalost, ne primenjuju se sva načela Lisabonske konvencije. Ukupan sistem priznavanja nije sasvim preciziran u odnosu na proces priznavanja i ekvivalencije i zbog toga je izuzetno značajno konačno donošenje zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija ili NOKS, kako mi to zovemo.

Uspostavljanjem nacionalnog okvira kvalifikacija definiše se prostor u kome se kvalifikacije uspostavljaju. Konkretno se opisuju nivoi i vrste kvalifikacija, nadležna tela i procesi koji su u vezi sa uspostavljanjem sistema kvalifikacija, uz uvažavanje specifičnosti, naravno nacionalnog obrazovnog sistema, principa evropske obrazovne prakse i kao što smo to čuli, posebno evropskog okvira kvalifikacija.

Izuzetno je značajno što se ovim Predlogom zakona uspostavlja jedinstveni i integrisani nacionalni okvir kvalifikacija, koji obuhvata sve nivoe i vrste kvalifikacija, bez obzira na način sticanja, kao što smo to čuli, da li je to formalno ili neformalno obrazovanje, informalno učenje, životno, radno iskustvo i što je značajno nezavisno od životnog doba u kome se tiču te kvalifikacije.

Uvaženi gospodin ministar Šarčević nije u svom uvodnom izlaganju pričao o temi kao što je agencija, pa ću ja malo o agenciji, o ENIK/NARIK i o nekim pitanjima koja su značajna za nas.

Znači, po ovom predlogu Vlada će u roku od devet meseci obrazovati agenciju za kvalifikacije radi obavljanja stručnih i razvojnih poslova i obezbeđivanju kvaliteta sistema kvalifikacija i pružanja stručne podrške savetu na NOKS, čija, naravno, između ostalog, nadležnost agencije je da vrši priznavanje stranih školskih isprava i postupak priznavanja visoko školske isprave radi zapošljavanja i zapravo danom početka rada ove agencije će se od Ministarstva prosvete, nauke, tehnološkog razvoja, preuzeti zaposleni u ENIK/NARIK centru. Mi smatramo da će ovo rešenje doprineti do povećanja efikasnosti i kvaliteta rada.

Podsetila bih sve nas da je ENIK/NARIK centar, zapravo počeo da radi 1. oktobra 2015. godine i da je to deo mreže informativnih centara zemalja članica evropske kulturne konvencije ili UNESKO evropske regije, dok je sa druge strane NARIK mreža nacionalnih informativnih centara za akademsko priznavanje, osnovana na inicijativu Evropske komisije u cilju unapređenja akademskog priznavanja kvalifikacije u zemljama članicama EU, ali i Evropske ekonomske zajednice Turske, sa ciljem postizanja akademske mobilnosti, pružanja informacija o nacionalnim politikama i praksama priznavanja u vezi sa stranim kvalifikacijama, ali i nacionalnim obrazovnim sistemom. Suština je mobilnost i informacije o studiranju u inostranstvu, kao i implementacijama, malopre spomenute Lisabonske konvencije.

ENIK/NARIK mreža je deo, kao što smo to čuli, programa kao što kažu „lajf long lrning“ ili celoživotnog učenja i suština je mobilnost kako studenata, tako i osoblja među visoko školskim institucijama u ovim zemljama.

Želela bih da spomenem i manjinski akcioni plan, ili ti izveštaj, poslednji šesti izveštaj koji se odnosi zapravo na poslednji ili četvrti kvartal prošle 2017. godine, realizacija aktivnosti planiranih posebnim manjinskim akcionim planom, to je upravo jedna od aktivnosti, priznavanje inostranih visokoškolskih isprava, kroz osnivanje ENIK/NARIK centra za vrednovanje stranih studijskih programa.

Na osnovu ovog izveštaja, poznato nam je da je do 18. jula 2016. godine izdato rešenje za 417 predmeta, od kojih je, naravno, značajan broj, skoro ceo broj iz zemalja matica nacionalnih manjina, s tim da je u poslednjem, znači spomenutom četvrtom kvartalu prošle 2017. godine, samo u tom kvartalu izdato 97 rešenja, što je izuzetno veliki broj, a odnose se na diplome zemalja matica Mađarska, Bugarska, Rumunija, Slovačka, Hrvatska i Albanija.

Međutim, smatramo da se ne može govoriti o povezivanju obrazovanja sa tržištem rada i konceptom celoživotnog učenja, bez promene koncepta, kako pripremanja, tako i odobravanja izbora izdavanja, povlačenja i praćenja udžbenika i priručnika i dodatnih nastavnih sredstava za osnovnu i srednju školu. To su oblasti koje zaista direktno utiču na razvijanje potencijala učenika i unapređuju ceo sistem obrazovanja.

Obezbeđivanje dostupnosti udžbenika i nastavnih sredstava je važno, a nažalost praksa je pokazala da su procedure takve da su izdavanja udžbenika, procedure su vrlo dugotrajne, neefikasne i da se moraju naći celoshodnija bolja rešenja, urediti nadležnost organa, obezbediti poštovanje zadatih rokova.

Ponovo malo da citiram šesti ili poslednji izveštaj o izvršenju posebnog akcionog plana za manjine. Konkretno, aktivnost obezbeđivanja svih udžbenika i nastavnih sredstava, predviđenih planom udžbenika, navodi se da u katalogu udžbenika za 2016/17 i 2017/18, odnosno 2018/19 školsku godinu, da je dostupno ukupno 1521 udžbenika na jezicima nacionalnih manjina za predškolsko, osnovno školsko i srednjoškolsko obrazovanje.

To smo, čini mi se, vrlo kratko čuli u uvodnom izlaganju uvaženog ministra, da se planira formiranje centra za niskotiražne udžbenike. Ja bih želela upravo da ukažem na ova rešenja iz Predloga zakona o udžbenicima. Znači, ovaj centar bi bio posebna organizaciona jedinica javnog izdavača.

Nadamo se, smatramo i mi da bi formiranje centra rešilo problem pripremanja i izdavanja niskotiražnih udžbenika, kao delatnosti od opšteg interesa. Vi ste spomenuli, naravno, niskotiražni udžbenik je više od udžbenika, samo na jeziku i pismu nacionalne manjine. To su i udžbenici prilagođeni učenicima sa posebnim potrebama, smetnjama u razvoju, invaliditetom, udžbenici za ogledne programe, udžbenici za sticanje obrazovanja po posebnim programima, kao i udžbenici za predmete koje pohađa manje od 2% učenika i polaznika od ukupnog broja učenika i polaznika u generaciji, koji pohađaju isti program.

Dobro je što je zakonom predloženo da Vlada u cilju omogućavanja jednake dostupnosti, pošto je to suština da pokrijemo sve, vaspitanja i obrazovanja, u skladu sa raspoloživim sredstvima budžeta Republike Srbije, donosi odluku o finansiranju ili sufinansiranju pripreme ili nabavke i dodele udžbenika, priručnika, nastavnih sredstava i pomagala za učenike polaznike koji su socijalno ili materijalno ugroženi, kao i za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

Takođe stoji da Vlada utvrđuje nivo i vrstu obrazovanja, razred i predmet za koji će se finansirati odnosno sufinansirati udžbenici i priručnici, kao i uslovi i kriterijumi na osnovu kojih će učenik odnosno polaznik ostvariti pravo na finansiranje odnosno sufinansiranje.

Mi smatramo da bi trebalo da stoji da postoji obaveza finansiranja nabavke ovakvih niskotiražnih udžbenika, kao što sam to više puta spomenula, u cilju pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica odnosno grupe lica koja se faktički nalaze u nejednakom položaju, imajući u vidu zaista odredbe Ustava Republike Srbije, prema kojima je osnovno obrazovanje obavezno i besplatno, a srednje obrazovanje takođe besplatno. Da opišem problem.

Naime, kao što sam to već spomenula, pored ostalog, pod niskotiražnim udžbenikom se smatraju udžbenici na jeziku i pismu nacionalnih manjina i propisano je da izdavači udžbenika imaju obavezu da učestvuju u obezbeđivanju sredstava za izdavanje niskotiražnih udžbenika u iznosu od 2% ostvarenih neto prihoda od prodatih udžbenika u prethodnoj kalendarskoj godini i da navedena sredstva ti izdavači treba da uplate na namenski račun javnog izdavača i da, ukoliko ta sredstva nisu dovoljna, a uglavnom ta sredstva nisu dovoljna za finansiranje, Vlada u skladu sa raspoloživim sredstvima Republike Srbije donosi odluku o sufinansiranju, pripreme i nabavke niskotiražnih udžbenika.

Ukoliko je moguće, potrebno je ovo još razmotriti. Naravno da je situacija sada mnogo bolja nego što je bila u prošlosti, ali postavlja se pitanje – šta ukoliko ova sredstva nisu dovoljna, koja obezbeđuju izdavači udžbenika, a ni Vlada nije u mogućnosti, u skladu sa budžetskim sredstvima, da obezbedi dodatna sredstva u budžetu?

S tim u vezi, poslanici Saveza vojvođanskih Mađara smatraju da je potrebno propisati mehanizam kojim će se u svakoj prilici obezbediti svi potrebni udžbenici, pa i niskotiražni.

Po pitanju pripremanja ovih udžbenika, odnosno utvrđivanja plana udžbenika i odobravanju udžbenika, želeli bi da pohvalimo i zbog toga nismo morali ovoga puta da podnosimo amandmane na ove predloge zakona, jer je zaista Predlog zakona o udžbenicima u potpunosti usklađen sa odredbama Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, kao i sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i ZOS-om, iliti Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i sve je u redu što se tiče poverenih poslova Pedagoškom zavodu Vojvodine. To se, zapravo, pre svega odnosi na nadležnost u odobravanju udžbenika, priručnika, dodatnih nastavnih sredstava, didaktičkih sredstava i didaktičkih igrovnih sredstava.

Ono što je za nas takođe značajno, to je da su u ovom Predlogu zakona zadržana rešenja iz prethodnog Zakona o udžbenicima u pogledu toga šta se zapravo smatra udžbenikom na jeziku i pismu nacionalne manjine, kao i odredbe koje se odnose na upotrebu jezika i pisma prilikom izdavanja udžbenika.

Treći zakon iz sfere obrazovanja iliti prosvete koji se nalazi pred nama je Predlog zakona o prosvetnoj inspekciji. Prosvetna inspekcija u vršenju inspekcijskog nadzora, vi ste vrlo kratko pričali o tome, ispituje odnosno proverava primenu zakona i drugih propisa u oblasti celog obrazovanja, znači, predškolsko, osnovno, srednje, dualno, visoko obrazovanje, udžbenici, učenički i studentski standard i ovde su značajne te nadležnosti. Znači, poslove inspekcijskog nadzora obavlja prosvetni inspektor u nadležnom ministarstvu, a ukoliko pričamo o organima Pokrajine, pokrajinske uprave nadležne za poslove obrazovanja i vaspitanja, kao i opštinske iliti gradskom organu nadležnom za poslove obrazovanja i vaspitanja, nadzor nad radom prosvetne inspekcije, obavljanju poverenih poslova vrši prosvetna inspekcija Ministarstva i organ pokrajinske uprave nadležan za poslove obrazovanja i vaspitanja.

To ste vrlo kratko spomenuli, uvaženi gospodine ministre, ali zaista je činjenica da ovih prosvetnih inspektora nema dovoljno. Znači, na svim nivoima nedostaje određen broj prosvetnih inspektora. Mi smo na osnovu statistike, na osnovu podataka kojima raspolažemo, došli do informacije da za republički, pokrajinski i opštinski i gradski nivo je zapravo predviđeno oko 250 radnih mesta za inspektore, a da je popunjeno svega 167 od njih.

Ukupan broj predviđenih prosvetnih inspektora za sve nivoe obrazovanja kojima su povereni poslovi na pokrajinskom, opštinskom i gradskom nivou iznosi 219, a trenutno je angažovano 132 opštinskih i svega 13 pokrajinskih inspektora.

Da pogledamo što se tiče ove teme, šesti izveštaj o poslednjem, znači, prošlom, četvrtom kvartalu prošle godine, manjinskog akcionog plana, aktivnosti jačanja kapaciteta stručnih i inspekcijskih službi, u ovom izveštaju se navodi da se preduzimaju mere i aktivnosti na jačanju kapaciteta stručnih inspekcijskih službi. Na primer, radi se na osposobljavanju zaposlenih u opštinama Bečej i Čoka, da se ti zaposleni koriste mađarskim jezikom, znači, jezikom mađarske nacionalne manjine i osposobljavanju zaposlenih u gradu Subotici, koji vode postupak inspekcijskog nadzora na jezicima koji su u službenoj upotrebi u Subotici, u predškolskoj ustanovi, osnovnim i srednjim školama.

Poslanici SVM smatraju da je izuzetno značajno da u skladu sa pomenutim omnibus zakonom, tj. Zakonom o nadležnostima AP Vojvodine, Predlogom zakona o prosvetnoj inspekciji, propisano je poveravanje poslova inspekcijskog nadzora opštinskoj i gradskoj upravi u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, nad radom poslodavaca za učenje kroz rad, nad radom ustanova za obrazovanje odraslih i javno priznatih organizatora aktivnosti nad radom centara za stručno usavršavanje i nad neregistrovanim subjektom. Predviđa se poveravanje poslova AP Vojvodini u oblasti visokog obrazovanja, učeničkog i studentskog standarda, na primer, rešavanje po žalbi protiv prvostepenih rešenja poverava se autonomnoj pokrajini za jedinicu lokalne samouprave na teritoriji autonomne pokrajine.

Da još ukratko spomenem, što se tiče inspektora, pošto to ne vidimo u ovom Predlogu zakona, ali se nadamo da dobro razumemo primenu ostalih zakona, kako prosvetni inspektor obavlja poslove inspekcijskog nadzora u organu državne uprave, organu autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave kao poverene poslove, smatramo da se prilikom zapošljavanja prosvetnog inspektora, po nama je to normalno pravnički, primenjuju odredbe Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalnih samouprava, kao i uredba koju je donela Vlada Republike Srbije, koja, između ostalog, uređuje poznavanje jezika i pisama nacionalnih manjina kao poseban uslov za obavljanje poslova na pojedinim radnim mestima, a u cilju ostvarivanja potpune ravnopravnosti pripadnika nacionalnih manjina i potpune dostupnosti ostvarivanja prava na komunikaciju na jeziku nacionalne manjine koji je u službenoj upotrebi u određenoj jedinici lokalne samouprave.

Nadamo se da će se doslednom primenom ovog spomenutog zakona, kao i uredbe koju je donela Vlada Republike Srbije, obezbediti nedostajući broj prosvetnih inspektora sa znanjem jezika i pisma odgovarajuće nacionalne manjine.

Da sumiram, gospodo ministri sa saradnicima, poslanici SVM će u danu za glasanje podržati sve predložene zakone. Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ministar Mladen Šarčević. Izvolite.

Mladen Šarčević

| Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
Zahvaljujem se narodnoj poslanici.

Vezano je za samo jednu malu dopunu onoga što ste vi govorili, a radi ukupne javnosti i ono što izdavači znaju. Znači, izdavači plaćaju 2% neto prihoda ako sami ne izdaju niskotiražni udžbenik, što podrazumeva da ako reše da izdaju, da ne moraju da uplate. Ništa više.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodni poslanik Nataša Mihajlović Vacić. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Nataša Mihailović Vacić

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Zahvaljujem, predsedavajući.

Koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi predstavnici Vlade, u svom izlaganju fokusiraću se na Predlog zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija, a u nastavku rasprave u načelu moje kolege govoriće više o ostalim zakonskim predlozima o kojima razgovaramo u parlamentu na ovoj sednici.

Sam naziv zakonskog predloga Nacionalni okvir kvalifikacija možda ne znači mnogo građanima i zato ću kroz svoje izlaganje pokušati da pojasnim šta građani zapravo imaju od uspostavljanja Nacionalnog okvira kvalifikacija i kako je on za njih važan, ali zapravo koliko je i kako i na koji način važan za državu.

Uspostavljanje Nacionalnog okvira kvalifikacija važan je mehanizam za ekonomski razvoj, za porast zapošljavanja i za razvoj ljudskog kapitala. Da bismo kao društvo i država postigli održivu budućnost moramo da planiramo dugoročno i da posvećeno i vredno radimo na ostvarivanju tih planova i vizija. Stvaranje novih radnih mesta i unapređenje životnih uslova i standarda života građana moraju da budu naš prioritet i jesu. Budući da se ekonomska realnost kreće mnogo brže od političke realnosti, povećana međusobna zavisnost zahteva posvećen i odlučan odgovor na političkom nivou. Verujem da je moguće da Srbija bude ekonomski još jača, da ostvari još veću zaposlenost, produktivnost i socijalnu uravnoteženost.

U tom smislu, razumem i podržavam i pozdravljam što je konačno, posle gotovo 12 godina, na dnevni red došao i ovaj predlog zakona o uspostavljanju Nacionalnog okvira kvalifikacija.

U Srbiji se, zapravo, dozvolite mi da i to malo pojasnim, mislim da je važno, zbog dosadašnjeg nepostojanja Nacionalnog okvira kvalifikacija stvorio ogroman raskorak između onoga što nude škole, zapravo obrazovni sistem, i onoga što su potrebe tržišta rada. Nepostojanje Nacionalnog okvira kvalifikacija je bio do sada ozbiljan problem i ako govorimo o odlivu mozgova, ali i kada je reč o procesu evrointegracija, jer je nemoguće uključiti se u međunarodnu podelu rada i obezbediti transfer znanja. Nacionalnim okvirom kvalifikacija napraviće se konačno razlika između toga šta znamo, šta umemo da radimo, šta stvarno radimo i šta nam je od toga priznato od strane nadležnih institucija i u čemu smo od svega toga prepoznati.

Želim da verujem da će ukoliko bude primenjen na dobar i pravi način Nacionalni okvir kvalifikacija pomoći da se kvalifikacije ljudi koji su u sivoj zoni takođe prepoznaju i prevedu u redovne tokove.

Nacionalni okvir kvalifikacija je od izuzetnog značaja i kao jedan od ključnih faktora na osnovu koga će se i potencijalni investitori odlučiti o tome gde i da li da ulože svoj novac. Zakon uređuje postupak za priznavanje obrazovanja koje nije formalno, dakle uređuje onu oblast koja pojašnjava šta se dešava kada se neko prekvalifikuje, šta je sa onima koji uče kroz rad i to će svakako mnogo pomoći i poslodavcima, ali i onima koji se zapošljavaju. Iz registra kvalifikacija, da ponovim još jednom, jasno će se videti ko šta zna i šta ume da radi.

Za rešavanje problema visoke stope nezaposlenosti u Srbiji neophodna je saradnja svih sektora; dakle, i sektora obrazovanja i tržišta rada. Vlada velika nezaposlenost, s jedne strane, a sa druge strane, tržište rada nema dovoljan broj kvalitetno obrazovane radne snage, tako da je neophodna dodatna obuka. Uspostavljanje Nacionalnog okvira kvalifikacija ključno je u prevazilaženju tog problema i zato je neophodno delovanje oba sektora i njihova uska saradnja. Dakle, i sektora obrazovanja i tržišta rada.

Izuzetno je važno i da Nacionalni okvir kvalifikacija bude povezan i da ima, kao što iz predloga vidimo da ima, zajedničke principe sa Evropskim okvirom kvalifikacija. Kako bi domaće kvalifikacije bile lakše prepoznate i priznate u evropskim državama, potrebno je izvršiti njegovo upoređenje sa Evropskim okvirom kvalifikacija, jer to je zajednički referentni okvir koji povezuje nacionalne sisteme kvalifikacija, kako bi se lakše razumele i tumačile kvalifikacije među različitim državama i obrazovnim sistemima u Evropi.

Evropski okvir kvalifikacija zapravo predstavlja jedan meta-okvir koji omogućava uspostavljanje veza između nacionalnih i sektorskih okvira kvalifikacija pojedinaca, čime se svakako povećava transparentnost i međusobno poverenje u priznavanju kvalifikacija, a samim tim i mobilnost na tržištu radne snage. Da bi Evropski okvir kvalifikacija mogao da se koristi kao instrument za poređenje kvalifikacija stečenih u Srbiji, potrebno je da se izvrši povezivanje Nacionalnog okvira kvalifikacija sa Evropskim okvirom kvalifikacija, što ovaj zakon i podstiče.

Strategija EU 2020 ima za cilj pametni rast, održivi rast i inkluzivni rast, odnosno razvoj ekonomije zasnovane na znanju i inovacijama, promovisanju ekonomije zasnovane na efektnijem i efikasnijem korišćenju resursa i na podsticanju ekonomije sa visokom stopom zaposlenosti.

Neke od najvažnijih inicijative za ostvarenje tih ciljeva jesu i nove veštine za nova radna mesta. To je inicijativa koja treba da modernizuje tržište rada i osnaži ljude razvojem njihovim veština tokom celog života, dakle, celoživotno učenje, kako bi se povećala aktivna radna snaga i bolje usklađivala ponuda sa potražnjom na tržištu rada, između ostalog, kroz mobilnost radne snage.

Tu je uspostavljanje Nacionalnog okvira kvalifikacija ključni faktor i od izuzetne važnosti i ja tako i razumem njegov cilj.

Srbija mora i u narednom periodu da obezbedi efikasno ulaganje u sistem obrazovanja i obuke na svim nivoima, da se poprave obrazovni ishodi, odnosno da bude jasno šta ko zna, a šta ume da radi. Obaveza Srbije je da poveća otvorenost i relevantnost obrazovnih sistema i boljim prilagođavanjem ishoda učenja potrebama tržišta rada, što se postiže upravo stvaranjem Nacionalnog okvira kvalifikacija. To u praksi znači da moramo da osnažujemo ljude kroz sticanje novih veština i znanja kako bi mogli da se prilagode novim uslovima, mogućoj promeni zanimanja, jer tako se može smanjiti dugoročno nezaposlenost i povećati radna produktivnost.

U tom smislu, neophodno je podsticanje strateškog okvira za saradnju u obrazovanju i obuci koji će uključivati sve zainteresovane strane. Rezultat treba da bude primena koncepta celoživotnog učenja, kao što sam već i rekla. Važno je da se osigura, da se kompetencije neophodne za učestvovanje u daljem učenju i na tržištu rada stiču i prepoznaju tokom celokupnog opšteg, stručnog visokog obrazovanja i obrazovanja odraslih. Stvaranjem Nacionalnog okvira podstiče se sprovođenje i Evropskog okvira kvalifikacija.

Za kraj, uspostavljanjem Nacionalnog okvira mi dobijamo novi alat, ali i nove ambicije i izazove. Ostaje nam samo da u primeni zakona pređemo sa reči na dela, a u danu za glasanje moje kolege iz SDPS i ja podržaćemo predloge zakona koji su na dnevnom redu. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Poslanička grupa Demokratska stranka
Zahvaljujem.

Zakoni pred nama, dakle, Zakon o udžbenicima, o Nacionalnom okviru kvalifikacija, prosvetnoj inspekciji, kao i Zakon o elektronskoj upravi i geoprostornim podacima su odlični za ilustraciju jednog procesa rasprave o zakonima i po sadržaju i po značaju. To je prva stvar koju hoću da podelim sa ministrima i saradnicima.

Imate onaj pristup kada kažu – sve valja. To je pristup da se smatra da je vlast svetac. Moja poruka je – pevajte joj tropare onda. Ima i onaj pristup kada kažu – ništa ne valja. To je onaj pristup kada niko nije ni pročitao šta ne valja, ali unapred zna da je svaka vlast niš koristi. Oba su pristupa jednako loša i oba pristupa umeju da proizvode vrlo negativne procese u društvu.

Zašto smatram da su ovi zakoni odlični da počnemo odricanje i od pristupa vlast je svetac, pevajmo joj s ljubavlju u tropare i vlast je đavo, niš ne rade? Zato što imamo zakone pred sobom gde možemo da merimo šta se dogodilo u sektoru za koji su ti zakoni u prethodnim verzijama bili primenjeni i šta se dogodilo u sektorima zbog kojih predlažemo ove zakone. To je fokus koji ja inače imam na sve vrste zakona. Ovi su mi posebno važni.

Ne mislim da je išta, ali išta u jednoj državi važnije od propisa obrazovanja i od ljudi koji se obrazovanjem bave. Nikakva vojska, nikakva bezbednost, nikakvi mitovi, nikakve teritorije, istorije. Ništa važnije od obrazovanja nema. Društva koja to razumeju sami od sebe naprave uspešna društva.

Prvo moje pitanje, jesmo li mi to razumeli? Na žalost mislim da nismo još, ali jesmo donekle. U dva minuta ću podeliti sa ministrom Šarčevićem komentare o onome o čemu nas je informisao o sadržini zakona i o različitosti pristupa ugla gledanja koje imam ja čitajući zakone i koja većinom imaju ljudi kada je recimo u pitanju Zakon o udžbenicima.

Na čega nam se svodi Zakon o udžbenicima? Koliko dece ide u školu u Srbiji? U osam razreda osnovne škole i četiri razreda srednje škole – 800.000. Jedan pristup je da gledate tiraž, 800.000 dece ima tiraž nekih knjiga puta pet knjiga, puta deset knjiga. To je jedan pristup.

Drugi pristup je – šta piše u tim knjigama? Ako imate Zakon o udžbenicima koji će omeđiti okvir za ovo tržište tiraža sami uzmite pa množite, 800.000 dece puta „Priroda i društvo“, puta „Matematika“, puta „Fizika“, to su najlepše knjige, samo te iz „Fizike“, tu nema boljih. Dakle, kada podelite to i cenu jedne knjige onda vidite da tu može da bude 40 miliona evra, 50 miliona evra. Otkud znam. Zašto ovo kažem – otkud znam? Zato što mene tiraž ne zanima, ali moram da budem svesna da će tiraž knjiga za 800.000 dece biti odlučujući za neke odredbe u zakonu i to je tema o koju su udarali zakoni o udžbenicima do sada. Bila, svedočila, učestvovala, molila, pitala, plakala, nemojte ljudi, ali nije uspevalo.

Prva dobra vest je da ovaj zakon nema otpore u tiražu, nešto se dogodilo. Ja bih volela da čujem od ministra bar procenu šta je to izmereno što se do sada dobro dogodilo kod nas primenom dosadašnjih zakona o udžbenicima da sada možemo na potpuno drugačiji način da razgovaramo o odredbama Zakona o udžbenicima.

Zašto kažem da je moj pristup – šta piše u udžbenicima? Zato što je to od ključne važnosti. Zato što ono što vam piše u udžbenicima pokazuje kakvu generaciju hoćemo, čime opremljenu za budućnost da pošaljemo od nas danas 2018. godine, šta hoćemo da deca u Srbiji znaju 2035. godine, šta hoćemo da se vrednuje u Srbiji 2040. godine.

Ja sam bejbi bum generacija, jedna od prvih generacija žena na planeti koja je samo trebala da se rodi i neko se izborio za moja prava da smem da idem u školu, da se udam za koga hoću, da rađam decu ako hoću, ako neću, da se zaposlim ako hoću, da sama putujem. Ništa nisam uradila, samo sam se rodila 60-tih.

Narodni poslanici dobacuju da je to greška. Sada moram da napravim digresiju. Prve odluke da se omogući devojčicama da idu u škole napravila su društva koja su danas najbogatija na planeti i ako tu vrednost ne budemo imali, zaostajaćemo. Ako budemo ponosni na to da smo muškarci koji znaju gde je ženama mesto, imaćemo društvo kome je mesto na dnu lestvice cele planete. To je moja opaska na to da je greška što se neko izborio za moja prava da se ja rodim kao bejbi bum generacija.

Šta je mene učilo, smislilo je da me uči antifašizmu, da me uči da je jedna partija super, da me uči da volimo druga Tita i tatu i mamu i svašta me još učilo vrednosno. Ali me je učilo da su prirodne nauke osnov razvoja, učilo me svim vrstama društvenih nauka. Znači, neko je negde smislio da čitav spektar svega onoga što uče treba da uči moja generacija. Onda smo počeli da eksperimentišemo.

Sad znam, da vam kažem, moje udžbenike, pisce mojih udžbenika i na studijama i u srednjoj školi i u osnovnoj školi, bez obzira da li su pisali udžbenike iz „Matematike“, „Fizike“, „Biologije“. Znači da je vredelo.

Vratiću se na početak. Nikada ne može da sve valja pa da je vlast svetac i da ništa ne valja pa da je vlast đavo. Ako je bilo nečeg dobrog u onom ko je smislio kako treba da izgledaju deca rođena 60-tih, onda je to što ste imali spektar. Mnogo toga lošeg je bilo, o tome neću da govorim.

Moj akcenat na Zakon o udžbenicima je taj – ako su prethodni zakoni o udžbenicima svojim tkivom otklonili neke prepreke, moja molba je – hajde ovaj Zakon o udžbenicima da otvori prostor šta hoćemo da piše u tim udžbenicima da bi znali kako će da izgledaju deca 2040. godine, 2045. godine, šta će da rade.

Samo još jedna opaska o Zakonu o udžbenicima. Najzanimljivija, jedna od najzanimljivijih će biti od tih čuvenih 2% za ulaganje za niskotiražne udžbenike i to spominjem zato što je takva odluka dokaz da možete da gledate u tiraž – 800.000 dece puta tiraž knjiga, ali možete da gledate i vrednosno i kažete da ova deca treba da dobiju udžbenike na nekom drugom jeziku, ali ih je malo, treba da ih bude više, ako je njih malo, onda je i tiraž mali i onda imate vrednosni predlog koji u suštini menja društvo na bolje. Tako da sam duboko uverena da to možemo sa svakom odredbom o svačemu.

Nacionalni okvir kvalifikacija. Kao i za Zakon o udžbenicima, tako i za nacionalni okvir kvalifikacija, tako ću kasnije reći i za geoprostorne podatke i za E upravu, strašno vas molim, neopisivo vas molim do maksimuma moljenja nemojte da obrazlažete da je to zato što je i u EU i da je to zato što ćemo dobiti pare iz fondova. Nije me briga da li je u EU, nije me briga koliko ćemo para dobiti iz fondova. Ako ja mogu nešto da pomognem, pošto dve godine idem po Evropi i pitam – kako će da izgleda finansijska perspektiva 2021. godina? Ako nema para za proširenje, nemojte da pravite budalu od mene. Imam ja moje domaće političare koji vole isto da prave budalu od mene. Ne dam ni njima, ni vama.

Zašto kažem da je važno da izbacimo iz govora da to radimo zato što je to tako u Evropi? Zato što će nam neko dati 24 ili 22,4 miliona evra. Zato što time kažemo – nismo mi to sami smislili. Što nismo? Znam da nismo, ali kada tako kažete onda onaj ko vas sluša kaže – ne bi oni to da Evropa ne daje pare. Nije tačno. Treba nam nacionalni okvir kvalifikacija. Treba vam uređen sistem kako ćete vrednovati za šta je neko kvalifikovan.

Da napravim digresiju koja možda ne izgleda vezano za nacionalni okvir kvalifikacija. Kada smo posle 2010. godine ušli u normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, pojavio se jedan očigledan problem da neko nekom treba da prizna diplome. Mi ne možemo da priznajemo diplome, jer su sve diplome sa naše teritorije.

Oni ne mogu da priznaju diplome zato što oni ne smatraju da smo mi jedna teritorija. Šta da radite, treba da vam rade lekari, sudije, policajci? Pa je izmišljena uz pomoć Švajcarske, ali i uz domaće znanje, svojevrsna agencija preko koje će se priznavati diplome da bi ljudima rešili problem. To je ponovo priča o tome šta gledate? Gledate 800 hiljada đaka u Srbiji, gledate tiraž knjiga ili probleme koje oni imaju?

Mislim da je nacionalni okvir kvalifikacija bio neophodan, da kasnimo, da verovatno mnogi od nas nose odgovornost što nismo vršili pritisak u kući, ovde da gurnemo izvršnu vlast ko god bio da se donese ranije i biće strašno važno da pažljivo uradimo i agenciju i ljude koji će tu raditi, zato što oni imaju jedan neverovatno važan posao koji nema veze sa EU ni sa njihovim novcima, ni sa našim novcima. Ima veze sa izgradnjom kredibiliteta za ono što je nacionalni okvir kvalifikacija. Mi ne verujemo da smo i za šta kvalifikovani ili koristimo mitski rečnik da je sve super, nema boljih od nas, pa te pita koliko imaš nobelovaca, pa imam jednog ili oko njega se otimamo, koliko vi Mađari - 12, pa šta da radimo?

Dakle, ta agencija i primena zakona će biti važna zbog spore i dugotrajne izgradnje kredibiliteta za ono što treba da se dogodi. Mi imamo amandmane koji se tiču i rokova i ovih niskotiražnih udžbenika, to nisu amandmani koji su podneti uslovno da li ćemo glasati ili nećemo, niti su amandmani koji su podneti samo zato da koristimo vreme koje nam je na raspolaganju za pojedinosti.

Mi stvarno mislimo da može da bude poboljšanja uz standardnu moju rečenicu da po rezoluciji koju je ova Skupština donela 2013. godine, svi predlozi zakona treba da uđu sa podzakonskim aktima. Ne treba vam Evropa da bi smislili i razumeli koliko je to dobro. Pa, imam amandmana da onda skraćujem vreme za podzakonske akte i jednom će se verovatno dogoditi to da mi dođe predlog akta ili dođe podzakonski akt.

Argumentacija kaže – ne možemo da napravimo podzakonski akt jer ne znamo kako će izgledati zakon, pa napravi ga tako da si rekao da sve valja u zakonu pa će takav biti i podzakonski akt. A još nijedan zakon nije u ovoj Skupštini izašao, u obliku koji je ušao pa bi se tako menjali i podzakonski akti.

Za zakon o prosvetnoj inspekciji ja imam rezerve koje se tiču ideje da napravimo zakon o prosvetnoj inspekciji, a zašto ne zakon o nekoj drugoj inspekciji? Ne sporim potrebu, ne sporim ni mali broj inspektora, najmanje sporim rešenja. Ja mislim da nama treba ozbiljan razgovor zašto uopšte nemamo dovoljno inspektora za bilo koju oblast.

Demagogija da ne zapošljavamo, nema veze koga ćemo zaposliti, kako da vam kažem, kad to radite onda smanjujete ukupan kredibilitet svih nas, a ne Vlade koja ima loše inspektore ili korumpirane ili ne znam šta već, nije važno. Tako da, ostajem u rezervi, ali o tome ću u raspravi u pojedinostima.

Ministar Ružić je podelio sa nama sve informacije o Zakonu o elektronskoj upravi i geoprostornim podacima. Ono što i postoji o ovom Zakonu o elektronskoj upravi, sve postoji. Manje – više sve ono što smo sada uneli u zakon, već postoji u realnosti. Zašto kažem da su ovi zakoni dobra ilustracija? Zato što možete da merite šta se desilo kad smo prvi put kazali – e, biće elektronske uprave? Opšte ruganje i opšta smejurija i opšte posramljivanje, da se nije neko usudio tu nešto, vidi kako je nama super bez te e-uprave. A vremenski period je dosta kratak, znate možete da ga merite na dve, na šest i na deset godina ukupno koliko se to dešava. Tako da, Zakon o elektronskoj upravi u suštini će kazati kako ćemo da koristimo sve to što već postoji.

Bilo bi dobro da kao što Zakon o udžbenicima smatra da treba da otvori raspravu šta će da piše u tim udžbenicima, tako bi jako bilo dobro kada bi Zakon o elektronskoj upravi otvorio raspravu zašto imamo otpor prema elektronskoj upravi? Zašto nemamo svest o tome kad i koliko radi i zašto nešto ne radi. Zašto ja idem, taj deo najviše volim, pa mi traže lična karta, kopirana, jako to volim, nema lepše od toga.

Prvog juna prošle godine smo stigli do ovog šaltera, svi koji imate bilo kakve podatke, ne moram ja da tražim podatke, nego uradite vi, pa da onda podelimo zašto, gde su bile prepreke, zašto se nije dogodilo? To je zajednički interes. Ili možete da kažete ma sve je super, pa vam pevaju tropari, možete da kažete pa ništa ne valja, pa onda nije ni važno ni kako živimo u potrebi sa našom administracijom.

Elektronska uprava jeste odličan povod, Zakon o elektronskoj upravi odličan povod da o tome najozbiljnije porazgovaramo. Čemu nam služi ta elektronska uprava, ko je kome tu za šta nadležan, šta to meni znači? Nema veze da li sam se porodila, da li treba da predam poresku prijavu, da li treba da mi nađu list o državljanstvu, nije važno.

Zašto to govorim? Zato što e-uprava ne isključuje komunikaciju administracije državne uprave sa nama građanima. Onda, kada padne IZIS, pa ne možete da priđete, neko mora da se obrati građanima, da kaže – izvinite, jeste elektronski, ali dešava se. Kada odnesu u Nišu iz merača filtere za vazduh, onda neko treba da kažem građanima Niša – ne možemo da vam merimo kvalitet vazduha. Taj deo ne košta ništa, a najskuplji je za reforme.

Moje ključne poruke za ove zakone i pažljivo ću pratiti raspravu u pojedinostima da vidim šta će od amandmana biti prihvaćeno i da li smo čuli jedni druge, dakle ključne poruke, ako umemo da nam ovi zakoni budu povod, da stavimo obrazovanje u prioritet i da stavimo onog ko se obrazuje u centar, đaka i studenta, ne štampače, ne profesore, ne tate i mame, ne, mene koja idem u školu onda ćemo napraviti ogroman korak napred. Sve drugo će biti korak nazad za koji mislim da nemamo ni vremena, ni potencijala da preživimo još jedan korak unazad. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ministar Mladen Šarčević. Izvolite.

Mladen Šarčević

| Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
Jako mi je drago da ste otvorili ova neka pitanja, jer delimo neke verovatno iste vrednosti i verovatno razlozi zašto smo ovo radili su vrlo jasni.

U ovom domu, pomenuo sam možda kroz jednu rečenicu, smo usvojili mnogo važne sistemske zakone o obrazovanju u kojima stoji sve ovo o čemu pričate i vi i ja. Ja sam još malo starija generacija i znam isto autore svih udžbenika od osnovne škole do fakulteta, ali znam i da smo u sistemskom zakonu uneli učenje ishoda, primene stečenih znanja, kvalitetnije obrazovanje u Srbiji koje se odavno projektovalo, još početkom 2000. godine, pa je spalo.

Time smo otvorili novi nastavni plan i program, novi okvir kurikuloma, krenuli smo menjanje ciklusa nastave i učenja. To je proces prvi osnovne, peti osnovne i prvi srednje, upravo da bi se desilo ovo o čemu pričamo. Udžbenik samo mora to da prati.

Složiću se sa vama da su dosadašnji udžbenici dali svoju svrhu. Poslednji zakon je napravio konkurenciju udžbenicima i to je njihov najveći doprinos, ali ako vidite da su procedure kilave, ne znam kako drugačije da kažem, i dugo traju, ne možete ispuniti obaveze. Za razliku od drugih delatnosti, škola ima 1. septembar. Odbijete avgust i jul, to su nekorisni meseci, raspust, vama svaki zalet da nešto donesete je nedovoljan i onda izgubite godinu, izgubite ritam i to se vama redovno dešavalo. Tako da mislim da ovim dobijamo na efikasnosti.

Svakako da me interesuje kvalitet udžbenika na prvom mestu, dostupnost svim đacima, cena koja mora da se obori i niz drugih stvari. Digitalni udžbenik nije samo sebi svrha, jer je moda, ali ako vidite, napravili smo jedan pilot projekat, da recimo deca u petom razredu, koji je najveći indikator nekih promena u njegovom životu i odrastanju, kada prestaje da uči pojmove iz prirode i društva, što ste rekli, počinje da uči neke nauke. Biologija im je apstraktna, pojam o ćeliji takođe. Sada kada ubacujete neke elemente koji su njima bliski i dovodite ih u neku bolju poziciju, a pitate ih šta misle, onda dobijate ovo o čemu vi i ja pričamo.

Znači, tu smo potpuno na istoj talasnoj dužini i svrha ovog zakona je da upravo poboljša te manjkavosti, samim tim i udžbenici koji su doneti za ove druge cikluse će važiti. Znači, mi sada menjamo da bi uveli ciklusne promene koje se očekuju da prate kvalitet obrazovanja. Tako da, izlišno je reći zašto je cenzus uveden od 5%. Znate, neki mali izdavač koji će napraviti jedan ili dva kvalitetna udžbenika ima pravo na utakmicu. To je priča gde sigurno očekujemo da će biti bolji kvalitet.

Naravno da će učiti o antifašizmu, naravno da sve vrednosti koje su i mene učili roditelji, pa i nastavnici i profesori, a to je da smo svi ravnopravni po godinama, polu i naciji i svemu drugom su vrednosti koje svakako moraju biti. Celog svog radnog veka, skoro 39 godina, govorim da svaki deo školskog obrazovnog sistema mora počivati na onome kome je posvećen, učeniku i studentu. Nikad nastavnik nema problem kada donosi neku odluku, kada ima dilemu, gde je sada problem, doneće je u interesu učenika ili studenta. Ako tako razmišlja, onda nema problem.

Kada je u pitanju NOK, ja se izvinjavam samo što nisam rekao rečenicu, probao sam sa ovim zakonom više puta da uđem za svog mandata, ali nekako nije stizao na red u proceduru. Da bi dobio hitnost ulaska, znači bila je ova kategorija – izgubićemo novac, a on nije svrha sebi. On je velika pomoć i ja ga se ne bih odrekao kada nemam boljeg i pametnijeg. Znači, ovo smo mi zaslužili, uradili i meni sada zavisi obuka 80.000 ljudi od ovakve jedne podrške koju su dobile sve druge evropske zemlje. Zašto je ne bi dobila Srbija, koja je donela čestite pametne zakone i donosi reformske programe? Naša informatika u petom razredu je hit u Evropi, i to u Srbiji retko ko hoće da kaže. Mi smo svu decu izložili jednom pozitivnom eksperimentu.

Mislim da ovog puta, i kada smo radili reformu gimnazije pitali smo đačke parlamente gimnazija, zaista je sva procedura bila vrlo demokratska, tako da ne bih sada ovo oko para, nije to uslov svakako. Uslov je da se napravi dobar odnos zanimanja i kvalifikacija sa onim što tržište traži, da se uskladi sa svim evropskim okvirima, jer dolaze nam ljudi iz raznih zemalja, studiraju naši ljudi na raznim mestima, po raznim kontinentima. Znači, naš Enik-Narik centar je bio usko grlo, kada sam preuzeo Ministarstvo bilo je preko 3.600 nerešenih situacija. Uspeli smo da odblokiramo, ali ono nije profi telo. Agencija treba da bude profi telo i da se to dešava na jedan način kao u svim civilizovanim evropskim zemljama.

Svakako ćemo biti vrlo zainteresovani, ja sam neko ko će pratiti rad i biti zadužen za rad takve vrste agencije, a ona neće koštati državu mnogo više, jer će ljudi iz Enik-Narik centra i ljudi iz Zavoda za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja koji se bave obrazovanjem odraslih i svim tim drugim kategorijama samo upasti u to telo, uz ono da će kroz takse naplaćivati svoje usluge i pokriti svoj neki rad. Sama ta nezavisnost mu daje neke dobre prerogative.

Kada vam kažem kod inspekcije, mi smo morali da liberalizujemo neki model ko sve može biti inspektor. Ispalo je da maltene samo ono 0,01% ljudi to mogu biti. Znači, ostali smo bili bez inspekcije i to je bio jedan od razloga, uz mnogo razloga, znaće i Bane Ružić o čemu pričam, i maksimalan broj, i otišli u penziju, ne može se zaposliti itd. Apelovao sam na svakog gradonačelnika, na svakog predsednika opštine da ako nastane problem iz prosvete, ja ću mu okrenuti leđa i pričati sve najgore protiv njega. Znači, sve metode sam koristio da ne ostane teritorija bez toga. Nismo uređena država da nam inspektori ne trebaju. Ja ne mislim da ćemo prosvetu popraviti time što ćemo uvesti još ne znam koliko hiljada inspektora, ali moraju da postoje. S druge strane, menjamo način i modele rada, a to je eksterno ocenjivanje, a to je vrednovanje kvaliteta ustanova. Znači, mnogo tema koje smo ugradili u sistemske zakone, ovi zakoni sad pomažu da se to desi bolje. Hvala vam.