Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Mislim da jedna stvar je možda promakla u ovim izlaganjima, a ticala se pitanja koleginice Papuga, vezana je za poljoprivredno zemljište i vezano je za zamenu, eventualno supstituciju, uopšte ceo proces restitucije poljoprivrednog zemljišta.
Situacija sa poljoprivrednim zemljištem, mogu da kažem, pre nekoliko godina i danas, to je bitna razlika, iz jednog prostog razloga zato što smo imali mnoštvo uzurpacija, imali smo mnoštvo lokalnih samouprava koje nisu donosile godišnje programe davanja u zakup, pričam o periodu 2008, 2009. godine, ili već tamo koje godine.
Iskreno ću vam reći, u skladu sa Ustavom Republike Srbije mislim da su nekim stvarima data čak i prevelika ovlašćenja, obzirom na kapacitete koji postoje na lokalnom nivou. Tako da, na nekim mestima imamo lokalne seoske knezove koji su pokušali u prošlosti da rade sve i svašta i mnogi su procesuirani i osuđeni zbog toga.
Poljoprivredno zemljište u kontekstu restitucije, koju ste rekli, u pravu ste vi, ima poljoprivrednog zemljišta dovoljno, 600 hiljada hektara skoro ima državnog poljoprivrednog zemljišta i radi se o jednom od najvažnijih resursa kojima ova država raspolaže. U ovom trenutku negde između 60 i 80 hiljada hektara je sporno.
Vi pričate o supstituciji, jako teška tema, da vraćate nešto što nije nekom uzeto, nego mu kompenzujete to na nekom drugom mestu. Jako teška tema u pogledu, kako bih rekao, pravičnosti, da pravite jednim aktom nepravde, da odgovarate drugim aktom nepravde. Ali, ono što ja mogu da kažem, da smo mi pokrenuli postupke preko Uprave za poljoprivredno zemljište i nadležnog državnog pravobranilaštva za sve one koji su 10 godina, 15 unazad kroz procese privatizacije pokušali da upišu na sebe državno poljoprivredno zemljište. Sada apelujem i na vas i na sve one koji znaju za ovakve situacije da se jave Ministarstvu poljoprivrede, Javnoj upravi za poljoprivredno zemljište, da te konkretne slučajeve, neki dan je bilo u sredstvima javnog informisanja da su neki preveli državno u privatnu svojinu ili neki drugi oblik svojine i to privatizovali. Molim vas sve što znamo mi smo procesuirali.
Ono što je jako važno i o čemu se dosta insistira u Vladi Srbije to je na digitalizaciji u poljoprivredi. Nije to samo proces proizvodnje, nego to je proces otkrivanja uzurpacije na poljoprivrednom zemljištu. Mi od 2017. godine imamo jedan softver gde kompletno prepoznajemo svo državno poljoprivredno zemljište koje je ukršteno sa katastrom i znamo u svakom trenutku šta se dešava na njemu. Pre nekoliko godina imali smo 300 različitih poravnanja gde su ljudi plaćali trostruku vrednost zakupnine kao kaznu zato što to nisu radili kako treba. Uspeli smo prošle godine da to svedemo na 30. Idemo korak dalje.
Mi možemo da pratimo poljoprivredno zemljište sada, to nismo mogli pre par godina, na petodnevnom nivou, da znamo šta se dešava, da li je došlo do uzurpacije, koje je to državno poljoprivredno zemljište i sada idemo u proces čišćenja, gde ulazimo u sve one lokalne samouprave koje su pokušale možda ili nisu znale ili iz nekog petog razloga uradile, nisu ubacile u program davanja u zakup poljoprivredno zemljište svo. Idemo sada prema tim lokalnim samoupravama kroz postupak kontrole, kroz poljoprivrednu inspekciju, da probamo sve da uvučemo u državni fond.
Mi smo prošle godine negde oko 40 miliona evra za državu prihodovali ovim putem, znatno više nego prethodnih godina. Ovo je proces koji je dug. U pravu ste vi, 13,6 milijardi, eventualno one cifre koje se spominju od dve milijarde, tu ima dosta prostora za rad i radimo na tome, ali jako je važno, ne možemo jednu nepravdu ispravljati drugom nepravdom.
Zahvaljujem se na ovoj temi koja je teška. Koliko je ona komplikovana, reći ću samo još jednu stvar i zaključujem time, mnoge stvari imali ste kroz proces restitucije, gde se ulazilo u sisteme za navodnjavanje, pa su se maltene kidali sistemi za navodnjavanje pre par godina da bi bio vršen proces restitucije, da bi bilo vršeno vraćanje. Time pravite jednu, znate kako, mi svi pričamo o navodnjavanju, o novim sistemima za navodnjavanje, a postojeće su dezintegrisale, ne voljom Agencije za restituciju, nego kroz procese veštačenja gde su pojedinci iz komasacione mase vadili i rekli – hoćemo baš to i to. Znate kolika je to nepravda? Napraviti jedan sistem za navodnjavanje trebaju vam milioni evra, srušiti jednim aktom to je isto tako nepravda kao i sve nepravde koje su nastajale. Hvala.
