Hvala.
Prvo, želim da kažem da Vlada i članovi Vlade apsolutno u ovom poštovanom domu ne šire tenzije. Pokušavamo, sa dužnim poštovanjem, da odgovaramo na pitanja i da narodnim poslanicima damo odgovore koje smo kao Vlada dužni da damo.
Mislim da ne tenzije, već neke potpuno netačne informacije šire neki drugi, ali na nama je stvarno da objasnimo građanima da su te informacije netačne, zato što su te informacije važne za svakodnevni život građana. Tako da, ja moram da se potrudim da objasnim ljudima. I, žao mi je. Jedino mi je drago što građani već apriori ne veruju tim ljudima, pa je onda moj posao u tome utoliko lakši.
Što se tiče tog da li ja znam ko je dao tu izjavu, vidite, ta izjava je tačna i dan danas. Ona je tačnija danas nego što je bila tada. Dakle, Briselski sporazum je bio potpuna pobeda Republike Srbije. Dokaz da je on bio potpuna pobeda Republike Srbije je to što Priština ne želi da ga implementira. Da je on bio poraz Republike Srbije, pa, Priština bi ga prva implementirala, valjda. Pa, mi i dan danas insistiramo na Briselskom sporazumu. Jel Republika Srbija kriva što Priština nije implementirala nešto što su ispregovarali i potpisali? Zar smo mi krivi zato što Brisel, moram da kažem, ne poštuje dovoljno svoj sopstveni potpis i vreme i energiju uloženu u to da oni budu garant Briselskog sporazuma?
Mnogo bi drugačije izgledala danas situacija da je Briselski sporazum implementiran i implementiran na vreme, kako je bilo dogovoreno. Apsolutno mislim da reči koje ste citirali, i hvala vam na tome, da one znače danas i da su istinitije danas nego što su bile tada. I danas se pokazuje koliko su one bile tačne.
Dakle, Briselski sporazum je u interesu građana Republike Srbije i integriteta Republike Srbije. Mi ćemo nastaviti da insistiramo da se Briselski sporazum implementira zato što zašto bi dalje razgovarali oko bilo čega drugog ako je neko pokazao da neće, da dogovori, potpiše, ratifikuje i onda neće da implementira. Kako bi onda mogli da nastavimo da razgovaramo oko bilo čega drugog?
Dakle, apsolutno mislim da smo tada pobedili pet prema nula, jer da su oni pobedili pet prema nula, davno bi taj Sporazum bio implementiran. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

Kao što rekoh, dobro je razgovarati, čak i kada se ne slažemo. Ali, ne mogu da se složim, nažalost, sa ovom konstatacijom koju ste sada rekli kako je Briselski sporazum potpuna pobeda Republike Srbije. Mislim da gorke plodove te pobede, nažalost, gledamo i gledaju Srbi na Kosovu i Metohiji svih ovih godina.

Svejedno, slažem se u drugom delu onoga što ste rekli, a to je da je besmisleno razgovarati o bilo čemu dalje dok se ne primeni ono što je prethodno. Tačno, ali mislim da je to zaključak do koga je trebalo doći mnogo ranije, i ne samo vi, nego i vaši prethodnici na mestu predsednika Vlade. Drugim rečima, već gospodin Ivica Dačić kao premijer, pa onda, naravno, i gospodin Aleksandar Vučić, pa i vi, jer i vi, evo, tu ste neko vreme, morali ste doći do istog zaključka koji sada kažete, a i sada nije jasno koliko je tvrd.

Dakle, besmisleno je da se pravi bilo kakav dogovor, sporazum na pijaci, privredni, kakav god, trgovinski, a kamoli sporazum koji se tiče najvažnijeg državnog i nacionalnog pitanja Republike Srbije, na taj način da se vi, odnosno mi, država Srbija, obaveže da primenimo sve, doslovno sve, bolne i, po meni, neprihvatljive stvari koje u suštini znače širenje teritorijalnog integriteta Prištine na čitavu teritoriju, tj. na sever, uključujući i ukidanje sudstva lokalnih, bezbednosnih snaga, naravno, dodelu telefonskog broja, međunarodnog telefonskog broja Prištini, odnosno na Kosovu, a da oni za to vreme ne urade ništa.

Neke bi moje kolege, neki bi na mom mestu upotrebili mnogo teže kvalifikacije, gospođo Brnabić. Pominjale bi se izdaje, prodaje, predaje, veleizdaje. Ja neću to. Evo, moj kolega Slaviša mi dobacuje. Ali, ja vam kažem, u najboljem slučaju, radi se o naivnosti, nesposobnosti i nekompetentnosti. Ne može se na taj način pregovarati o bilo čemu, a kamoli o najvišem pitanju. Ja neću da kažem da nije bilo dobre volje. Prosto, mislim da je bila greška. Da li ste prevareni, da li ste obmanuti, da li je bio pritisak? Da li je, možda, neko time plaćao ili određivao dozvolu da se formira Vlada 2012. godine? Ja u to ne ulazim. Ali, evo, ja vas pitam konkretno – šta sad nameravate da učinite po tom pitanju?

Da li ste spremni da prihvatite da sramnu primenu Briselskog sporazuma, zakasnelu u formi formiranja Zajednice srpskih opština i da vam to bude kompenzacija za, recimo, davanje stolice Kosovu u UN ili za potpisivanje pravno obavezujućih sporazuma? Dakle, to je nešto što je trebalo da se uradi pre pet godina, pre četiri godine, pre tri godine, a ne da vam to sada, ili nekome, posluži… Evo, dobili ste na kraju tu Zajednicu srpskih opština i sada, hajde, idemo dalje, dajte Kosovu, priznajte nezavisnost Kosova. Dakle, hoću da kažem, Ministarstvo spoljnih poslova mi je to potvrdilo više puta pismeno odgovor na moje pitanje da ne dolazi u obzir stolica za Kosovo u UN i da ne dolazi u obzir niti direktno, niti indirektno priznanje kosovske nezavisnosti, a to znači ni potpisvanje pravno obavezujućih sporazuma, jer zna se šta znači pravno obavezujući sporazum između dve ravnopravne strane. Hvala.

Zahvaljujem, kolega
Reč ima predsednik Vlada Republike Srbije, Ana Brnabić. Izvolite.

Moram da se vratim na to da vi kažete da mi danas ubiramo gorke plodove toga što je tada dogovoreno, pa je to dokaz da to nije bila pobeda Srbije. Ja moram da vas podsetim ponovo, opet mi se čini da imamo potpuno nerazumevanje. Dakle, Briselski sporazum nije implementiran. Vi ne možete da kažete Briselski sporazum je loš, pa zato što je on loš mi danas imamo gorke plodove Briselskog sporazuma koji nije implementiran. Da je Briselski sporazum implementiran, mi ne bi imali gorke… Mi imamo danas gorke plodove toga što nije bilo snage u EU i partnerima drugim Prištine i volje da se Briselski sporazum implementira.
Dakle, sa druge strane, to je takođe, ali stvarno, to je potpuno jedna najprostija logika, to je dedukcija. Iz toga sledi da je Briselski sporazum bio u interesu Srbije. Da je on bio u interesu Prištine, a na uštrb Srbije, pa, zašto vi mislite da ga Priština ne bi sprovela? Zašto vi mislite da oni ne bi imali podršku svojih partnera, da se on ne sprovodi? Upravo suprotno, dakle, Briselski sporazum je bila pobeda Srbije. Mi stojimo i dan danas i šta je naš plan, da se uvek vraćamo na to da se Briselski sporazum implementira. Priština, valjda, neće da ga implementira zato što i oni vide da bi Briselski sporazum bila pobeda Srbije, potpuna pobeda, diplomatska pobeda i pobeda dijaloga i političkog umeća.
Daću vam još jedan primer da vi znate kako je… Vidite, mi smo u prošlosti imali, molim vas, stvarno je važno, pa ako mogu samo malo, sporazume koji su postignuti, dogovoreni i u potpunosti implementirani, ali ti sporazumi upravo nisu bili u interesu Srbije. Zato su implementirani i jedan najočigledniji primer, na primer, toga je u Vladi kada je to pregovarao Borko Stefanović, a sa integrisanim upravljanjem granicama. To je dogovoreno, potpisano, odmah implementirano, zato što je bio potpuno loš sporazum za Srbiju, potpuno loš. Dakle, taj sporazum je rekao, u sporazumu koji je tada pregovarala Vlada Republike Srbije koriste se dve reči border i baunderi i sada se svi vraćaju na tu granicu kao na granicu, ne kao administrativni prelaz, zato što je to Vlada Republike Srbije rekla da može.
Kad imate takve sporazume, onda svi trče da ih implementiraju. To je pokazatelj, to je pokazatelj da je Briselski sporazum dobar za Srbiju zato što nije implementiran. Kada imate sporazume koji su dobri za Prištinu, oni se odmah implementiraju sa punom podrškom međunarodne zajednice.
Da ne pričamo o još lošijim stvarima u tom integrisanom upravljanju granicama kada je bilo dogovoreno da Euleks bude prisutan na svim prelazima administrativnim, ali to nije bilo dovoljno jasno ispregovarno, pa Euleksa danas nema, nego je tamo kosovska policija, a mi komunikaciju ni nemamo sa Euleksom. Kada je tako ispregovarano fantastično, onda se to implementira za tri dana. Ne postoji problem,
Briselski sporazum se ne implementira zato što je u interesu Srbije i zato što je dobro pregovaran i zato što je čvrsto pregovaran samo imajući u vidu interes građana Srbije i Kosova i Metohije u okviru Srbije, kao što i jeste.
Na kraju samo da kažem, pominjete kakav je naš plan, plan nam je da uradimo sve što treba da se uradi da se implementira Briselski sporazum. Zajednice srpskih opština kao kompenzacija za stolicu Kosova u UN. Molim vas, kako je moguće da to pitate? Zajednica srpskih opština je deo Briselskog sporazuma. To je ispregovarano. To mora da se implementira zato što dogovori moraju da se poštuju, zato što je to danas, zahvaljujući Briselskom sporazumu, deo zajedničke bezbednosne politike EU. Nema dalje pregovora oko Zajednice srpskih opština, pa vi dajte Zajednicu srpskih opština, mi ćemo dati, a vi ćete dati nešto drugo. Nećemo dati ništa drugo. Znači, nećemo dati ništa drugo. Sporazum stoji i gotov je. To što me pitate je još jedan dokaz da je Briselski sporazum bio dobar za Republiku Srbiju i da je hrabro bilo, na kraju krajeva, od Narodne skupštine što je prošao kroz nju. Hvala.

Zahvaljujem.
Kolega Vukadinoviću, imate dodatna dva minuta. Izvolite.

Definitivno se ne slažemo, ali barem da vidimo oko čega se ne slažemo.

Očigledno je da vi loše, nejasno upotrebljavate reči „nije implementiran“. Nažalost, implementiran je Briselski sporazum u svim tačkama koje su se ticale obaveze Srbije, i to je loše. Nije implementiran u onih pet koje se tiču obaveza albanske, odnosno kosovske strane. To govori o tome da nije bio dobar sporazum.

Što se tiče drugih stvari koje pominjete, moram vas podsetiti gospođo Brnabić i srpsku javnost, šta god mislili o toj prethodnoj vlasti, 2012. godine u leto nije bilo nikakve granice, niti carine, tu su moje kolege, na Brnjaku i Jarinju. Sve to, uključujući implementaciju tih Borkovih sporazuma, uključujući implementaciju, sve je to uradila ova Vlada, odnosno posle 2012. godine. Moje je mišljenje, nažalost, da je zbog toga došla u priliku da bude vlast. Pričaćemo o tome.

Podržavam vašu čvrstinu i žustrinu glasa, ali se plašim da se to negde ne razvodni posle poseta Mogerinijeve ili razgovora, poziva nekih ambasadora.

Bilo kako bilo, gospođo Mihajlović, treba da se rastanemo, a da vas nisam pitam – šta bi sa „Beogradom na vodi“? Upravo sada u aprilu mesecu trebalo je da se usele prve kule po obećanjima sa najvišeg mesta, odnosno predsednika Vučića, da dođe do useljavanja u prve kule „Beograda na vodi“. Koliko ja vidim, imamo više Beograd u vodi, a ne „Beograd na vodi“.

Mene brine nešto drugo i završavam sa time. Da li postoji opasnost, to je vaš resor, da Srbija mora plaćati penale zbog toga što nije izvršila deo nekih infrastrukturnih radova i obaveza po tom ugovoru o „Beogradu na vodi“? Dakle, loš je ugovor, bojim se da ćemo pre ili kasnije, možda ni vi ni ja nećemo sedeti ovde…

(Predsedavajući: Zahvaljujem, kolega Vukadinoviću.)

…gde sada sedimo, već će država Srbija morati da plaća penale. Bolje ga raskinite na vreme. Hvala.

Kolega Vukadinoviću, mislim da sam u uvodnom delu sednice, pre nego što sam započeo sa postavljanjem poslaničkih pitanja bio potpuno jasan i precizan oko samog toka sednice. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše dva minuta, a ne da postavi dodatna pitanja.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala, predsedavajući.

Poštovana predsednice Vlade, ministri u Vladi, nažalost ne svi ministri, a pogotovo ne znam iz kog razloga nije tu potpredsednik Vlade i ministar Stefanović. Niste nas obavestili dopisom da neće biti, a ja sam upravo hteo prvo pitanje da postavim njemu, pa u njegovom odsustvu molim vas, predsednice, da vi odgovorite, a pitanje je vezano za to koje su informacije vezane za ubistvo Olivera Ivanovića.

Postavio sam to pitanje, kao poslaničko pitanje, pre tri nedelje i danas sam upravo dobio odgovor od ministra Stefanovića koji je u odgovoru jedino napisao da je ministarstvo obavestilo Kancelariju Euleksa i UNMIK-a da će učestvovati u istrazi, da su bila dva sastanka operativna vezano za taj slučaj i da je Ministarstvo pravde uputilo isto tako, preko Zavoda, zahtev za uzajamnu pravu pomoć, da stoji na raspolaganju organima privremenim na teritoriji Kosova i Metohije.

Ono što nema u ovom odgovoru, što je bio deo mog pitanja, je – na koga je Oliver Ivanović ukazao kao pretnju za svoju ličnu bezbednost neposredno pred njegovo ubistvo? To smo saznali, saznali smo da je on bio u BIA, da je tamo izneo sumnje i bojazan sa koje strane mu dolaze pretnje, ali nismo nikada dobili i čuli na koga je ukazao.

Druga pitanja takođe su za ministre koji nisu ovde, tako da molim opet vas, gospođo Brnabić, da odgovorite, a to je – šta će Vlada da uradi na osnovu tri pokazatelja da u Srbiji nema borbe protiv korupcije? Tri su primera.

Prvo je „Transparentnost internacional“ u svom godišnjem izveštaju za 2017. godinu gde je konstatovalo da u Srbiji nema primene i unapređenja antikorupcijskih zakona, da je povećanja percepcija stepena korupcije kod građana i da je Srbija pala na pet mesta na listi zemalja koje se bore i kako se bore protiv korupcije.

Drugo je izveštaj „Greka“, tela Saveta Evrope za borbu protiv korupcije, koje je konstatovalo pre nekoliko nedelja da ni jedna od 13 preporuka iz jula 2015. godine nije u potpunosti komplementirana i primenjena od strane Srbije.

Poslednja, Međuvladina organizacija za borbu protiv pranja novca stavila je Srbiju na listu sa 11 zemalja u svetu koje imaju nedostatke u sistemu u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Te zemlje su između ostalog i Etiopija, Irak, Sirija i Jemen. Koji su razlozi zašto Vlada ne radi ništa po svim ovim pokazateljima u borbi protiv kriminala i korupcije?

Zahvaljujem gospodine Đurišiću.
Reč ima predsednik Vlade Republike Srbije, Ana Brnabić. Izvolite.