Po amandmanu, narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.

Mogli bismo da podržimo ovaj amandman, dakle, uz par dodatnih pitanja za predlagača amandmana i za prisutnog ministra Đorđevića.

Dakle, vi ovde predlažete efikasnost planiranja, planiranje u cilju sveukupnog razvoja Republike Srbije sa posebnim osvrtom na bolji pristup u ekonomskim resursima.

Slažem se. Potrebno je imati bolji pristup ekonomskim resursima i načinu na koji će se eksploatisati. To je pitanje i za vas, a i za gospodina ministra.

Ovde u ovoj Skupštini je 2011. godine usvojen Zakon o javnoj svojini. Suština političke odluke i politike kod usvajanja ovog zakona je bilo vraćanje imovine gradovima, opštinama, lokalnim samoupravama i javnim preduzećima, a cilj tog zakona je efikasnije upravljanje upravo tim ekonomskim resursima, tom imovinom.

Dakle, 2011. godine je bila ta neka prethodna većina. Godine 2014. posle tri godine po isteku roka za primenu tog zakona od tri godine je produžen taj rok i samim tim verifikovana politika, javna politika o vraćanju imovine i upisu imovine i lokalnih samouprava, gradova, opština i javnih preduzeća. To je bio preduslov i za buduću koorporativizaciju, za način na koji će javna preduzeća biti efikasnija, ali i za lokalne samouprave koje treba da se bave ne samo, naravno, i komunalnim poslovima, ali ne samo komunalnim poslovima, nego i podsticajem lokalnog, ekonomskog razvoja. Upis imovine je preduslov za podsticaj lokalnog ekonomskog razvoja.

Posle tri godine ponovo produžetak roka i ponovo potvrda ove većine, dakle, ova većina je ponovo potvrdila taj zakon i javnu politiku vraćanja imovine.

Sada je pitanje - zbog čega donosimo te odluke, i za predlagača amandmana, šta je onda stav da Vlada sada donosi zaključke kojim daje preporuke lokalnim samoupravama za vraćanje te imovine državi, a Vlada Republike Srbije je kroz ovu većinu i kroz njene predloge o produženju rokova potvrdila da je to potrebno? Dakle, to jeste nešto što je u kontradiktornom odnosu. Mene tu vaše objašnjenje interesuje. I, naravno, vidite da se radi o ovom aktuelnom trenutku za prenos imovine aerodroma Niš.

Još jedno pitanje u vezi sa tim za ministra ovde prisutnog, jer treba iskoristiti tu priliku da razjasnimo upravo te stvari. Pitanje – zbog čega nije osnovano javno preduzeće aerodromi Srbije, već Aerodromi Srbije, d.o.o? Dakle, očigledno je ideja, i možete da vidite uvidom u APR i registraciju, da je formirano preduzeće Aerodromi Srbije d.o.o, dakle, deoničarsko društvo, a ne javno preduzeće aerodromi Srbije.

Dakle, podsetiću vas na član 7. Zakona o javnim preduzećima, koji kaže da uslove za obavljanje delatnosti od opšteg interesa po članu 7. ispunjavaju javno preduzeće, društvo kapitala i preduzetnik iz člana 3. ovog zakona, mogu da otpočnu obavljanje delatnosti od opšteg interesa kada nadležni državni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja, u skladu sa zakonom, utvrdi da su ispunjeni uslovi za obavljanje te delatnosti u pogledu, prvo, tehničke opremljenosti, kadrovske osposobljenosti, bezbednosti i zdravlja na radu, zaštite i unapređenja životne sredine i drugih uslova propisanih zakonom.

Dakle, Aerodromi Srbije d.o.o. nisu tehnički opremljeni, nema te opreme i kadrovski osposobljeni, jer imaju dva zaposlena u ovom trenutku i ne ispunjavaju ove uslove, jer ćemo se složiti da se ovde radi o delatnosti od opšteg javnog interesa.

Šta imamo u ovom slučaju? Kada spojimo taj odnos politika o javnoj svojini i primeni Zakona o javnoj svojini, neku vrednost koja može aproksimativno da se proceni na 50-ak miliona evra vrednosti aerodroma sa licencama, sa svim dozvolama koje su potrebne, se prenosi ukoliko se donese ovakva odluka na Aerodrome Srbije d.o.o. Dakle, pitanje je - gde je tu javni interes i šta vi mislite upravo u tom vašem pristupu i pristupu Vlade, načinu na koji će se preneti imovina?

Inače, razgovarali smo o tome i voleo bih da čujem vaš stav, jer su stalne primedbe - pa dobro, vi kritikujete, nemate nikakvih predloga. Ponoviću ono u šta zaista i iskreno verujem, i to jeste politika DS, a to je da je stav da infrastrukturu, ne samo aerodromsku infrastrukturu, jer i Aerodrom „Nikola Tesla“ i aerodrom Niš, i „Morava“, su infrastruktura, a operacije i letovi su i Er Srbije i lou kost kompanija nad tom infrastrukturom, da ne treba privatizovati infrastrukturu do iznosa iznad 51%, da država treba uvek da ostane većinski vlasnik. Može da se uvede po ugledu organizacija mnogih evropskih aerodroma, ali država je većinski vlasnik u najvećem delu i tih evropskih zakona, i lokalne samouprave i država, ali sa preko 50% u upravljanju tom infrastrukturom i podsticaju operacija i konkurencije nad tim aerodromima.

Upravo rezultat aerodroma Niš pokazuje upravo razvijenu konkurenciju, jeftinu uslugu i nešto što jeste javni interes, a to su jeftine avio karte i mogućnost putovanja i iz Niša i prema Nišu.

Dakle, molio bih vas da mi, onako kako će predlagač ovog amandmana dati i dodatne argumente i odgovore na ove naše dileme, i vi, gospodine ministre, kažete šta je vaš stav u tom smislu javnih politika vezanih za javnu svojinu i primenu Zakona o javnoj svojini, ali i ovaj deo zbog čega se javno preduzeće i imovina jednog grada prenosi na deoničarsko društvo, a proces prenosa nije u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Mihailo Jokić. Izvolite.

Ja moram da se osvrnem na ovo poslednje izlaganje. Moram da se obratim direktno, nemojte se ljutiti, gospodine Ćiriću, ne znam da li ste vi pravnik ili ekonomista, ali ako govorite o tome da li aerodrom u Nišu treba da bude pod ingerencijama Republike ili grada Niša, vi ovde morate da izađete sa ciframa, sa podacima koje su finansijske mogućnosti grada Niša da ulaže u taj aerodrom koji se mora razvijati.

Aerodrom nije pokretna imovina koja će iz Niša biti preneta u Beograd. Stvar je u tome da je to objekat koji se mora usavršavati i razvijati, u koji se mora ulagati.

Može li svojim finansijskim mogućnostima, prema svom budžetu, prema svom poslovanju, može li grad Niš da to uradi ili ne može? Jer, to je interes Srbije. Vi izađite sa podacima i dokažite da je to moguće. Ako je to moguće, i ako sa tim budžetom i sa trenutnim finansijskim stanjem u kome se nalazi grad Niš, grad Niš može da izdvoji toliko i toliko sredstava koliko je potrebno aerodromu Niš, ja ću prvi da glasam da on bude i ostane u Nišu. A, ovako pričati deskriptivno i opisivati, to je samo gubljenje vreme i to je političarenje. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.

Meni se sviđa ovakav način razgovora. Mislim da to može da bude produktivno da bismo razjasnili, da bismo otvorili sva pitanja. Jer, ovde je mnogo otvorenih pitanja, jer nemamo pred sobom sve ugovore koji očigledno utiču na ovu vrstu odluke.

Ali, ono što ja znam, to je nešto i u vezi sa ovim zakonom o kome govorimo, dakle, direktno je u ovoj temi. Pa, predstavnici lokalne samouprave grada Niša, čijoj većini ne pripadam ja, nego su to vaše koleginice i kolege, u političkom smislu, su doneli odluku. Vaš kolega je, čini mi se, i predsednik Skupštine grada Niša. On vodi tu skupštinu koja je pre dva meseca izglasala srednjoročni plan razvoja aerodroma Niš, u kome se definisalo da od 2018. godine, dakle, pre samo dva meseca, od 2018. do 2028. godine niški aerodrom raste, radi profitabilno, radi samostalno i moguće je ulagati iz sopstvenih sredstava. To je odluka Skupštine grada Niša pre dva meseca i to je planski dokument i politika lokalne samouprave grada Niša, vaših koleginica i kolega, mojih sugrađana.

Pozivam vas da poštujemo pravo lokalnih samouprava da odlučuju o tome.

Vi onda imate apsurdnu situaciju da samo posle petnaestak dana dobiju ovakav zaključak Vlade i sada treba doneti potpuno suprotno rešenje u kojem će reći – ne, nismo sposobni, pogrešno smo glasali, Aerodrom Niš nije osposobljen za tako nešto.

Što se tiče ulaganja, mislim da je to isto važno reći. Dakle, i nama je potrebna puna informacija. Neka uđe DRI i neka utvrdi sve nivoe ulaganja u Aerodrom Niš da bismo imali potpune parametre o njegovoj vrednosti, ko je koliko ulagao, koliko grad i kolika je ukupna vrednost i šta je struktura kapitala i vrednosti toga. Zato govorim o Zakonu o javnoj svojini, SMATSA agencija nezavisna od Vlade je već donela svoje odluke i pre šest meseci usvojeno je takođe na skupštini grada Niša da će ulagati u toranj u Nišu 13 miliona evra. Dakle, nezavisno od budžeta Republike Srbije. To su informacije.

Replika?
(Vladimir Orlić: Može i po amandmanu.)
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić.

Samo jedna napomena.

Nisu stvari toliko komplikovane koliko možda deluju. Dakle, odluka grada uvek može da se uporedi sa informacijama i upravo tim ciframa koje je kolega Jokić pomenuo. Dakle, jednostavno je i ne treba tu ne znam koliko matematike da se utvrdi, na osnovu onoga čime raspolaže grad, da li je to nešto čime raspolaže grad dovoljno da pokrije desetine miliona ulaganja. Mi smo pričali o tome ovde i nije ništa sporno i ništa nejasno. Nije ni pod kakvom maglom, desetine miliona planira Republika da uloži u Aerodrom.

Da li je to nešto …

(Goran Ćirić: Evra?)

…evra. Tako je. Da li je to nešto što može da uradi grad? Svi znaju kako glasi odgovor. Počnite od toga i sve će nadalje biti apsolutno jasno. Na temu onih optužbi da neko nešto hoće namerno da uruši, sroza ili šta već, koliko god sa jedne strane delovalo nerazumno da ga je neko namerno podizao, svojski se trudio da uspešno radi, a hoće da uradi sve potpuno suprotno, jednostavna logika da neko to hoće da uradi, za šta se danas optužuje Republika Srbija, najlakše rešenje bi bilo – ne diraj ništa, ostavi ga tamo i onda se pod izgovorom – nema Niš para, sve ruši samo od sebe, u hipotetičkoj situaciji, naravno. Kada radimo sve suprotno od toga, koliko treba računanja ili prosto samo malo iskrenosti da se zaključi kako glasi istina. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić, po amandmanu.

Svestan sam toga da ne bih dobio repliku svakako. Hoću da razjasnim ovo. Mislim da je ovo civilizovan dijalog i mislim da je potrebno čuti argumente.

Najavljujete da Republika želi da uloži desetak miliona evra, a ja sam vam već rekao šta je potrebno sada od ulaganja niškom aerodromu. Potreban je toranj zbog bezbednosti i potrebno je svetlo koje će obezbediti sletanja po uslovima magle. Procena je 13 miliona evra. Ta sredstva su izdvojena iz Agencije SMATSA u svim planovima kroz već usvojeni plan i kreditiranje Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj.

To je ta infrastruktura i ono što je potrebno ulagati u niški aerodrom. Čak i da je potrebno da Republika ulaže, a mislim da nije, jer to može da se vidi upravo iz ovih analiza i potpunog pristupa javnosti svim ovim informacijama.

Čekajte, pričali smo o IT i spremnosti za subvencije. Najavljivali su dolazak jedne velike IT kompanije, da ne pominjem ime, i obećane subvencije od 9,5 miliona evra, privatnoj kompaniji 19.000 evra po zaposlenom u IT sektoru, a mnogi iz IT sektora i klastera u Srbiji su reagovali na to, jer su rekli da to neće biti novo zapošljavanje nego uzimanje gotovih, najboljih kadrova iz njihovih firmi i slabljenje potencijala IT sektora u Srbije.

Znači, tu smo spremni 9,5 miliona evra investicija u privatnu kompaniju, a sa druge strane uslov za grad Niš i bilo koje ulaganje na tom nivou od 9,5 miliona evra ili 10 miliona evra je taj – prenesite imovinu od 50 miliona evra vrednosti, jer je to preduslov, jer na drugačiji način ne dam pare.

Dakle, o tome treba da razmišljamo svi zajedno i da mislimo na koji način onda podstičemo ljude na lokalnom nivou i u Valjevu i u Nišu i u Subotici i u Novom Sadu, naravno u Beogradu, na koji način podstičemo njihov entuzijazam da razmišljaju o svojoj budućnosti, o svojoj perspektivi, razmišljaju o planskim dokumentima i donose upravo ovakve planske dokumente pre dva meseca, a vi im onda kažete posle sedam dana - više ne važi, to što ste planirali okačite mačku o rep i donesite ovu odluku o prenosu imovine.