Deseto vanredno zasedanje , 27.09.2018.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deseto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/202-18

5. dan rada

27.09.2018

Beograd

Sednicu je otvorio: Veroljub Arsić

Sednica je trajala od 10:00 do 19:05

  • TRAŽENJE OBAVEŠTENJA I OBJAŠNJENJA

  • Zašto Tomislav Nikolić koristi državnu rezidenciju, nereagovanje Tužilaštva i MUP-a povodom afera sa fondacijom Dragice Nikolić, hoće li zadržavanje rezidencije postati praksa za sve predsednike, ovlašćenja predsednika u Brisleskim pregovorima
  • Nenadležnost predsednika da vodi državnu politiku, koje ovlastio predsednika da predleže podelu KiM, kršenje Ustava od strane predsednika Republike Srbije
  • Stara planina i nepokrivenost Internetom i mobilnom mrežom, razvoj zadrugarstva
  • Narušavanje autorskih prava na konkursu Ministartsva kulture, rekonstrukcija Topličinog venca bez dozvole, odgovornost za urušavanje potpornog zida na Grdeličkoj klisuri, zaštita vodnih resursa na Staroj planini i Savskom nasipu
  • Zakon o zdravstvenom osiguranju, obezbeđivanje uslova da pripadnici nacionalnih manjina govore na svojim maternjim jezicima, prevođenje dokumenata na jezike nacionalnih manjina
  • Pedijatar u Rušnju, Zakon o finansijskoj podršci porodicama, rijaliti program
  • Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom
  • Krivični postupak protiv onih koji su uništavali državnu imovinu 5. oktobra, nestabilnost snabdevanja električnom energijuom privrednog društva "Divi"
  • Neobeležavanje 100 godina od proboja Solunskog fronta, Briselski sporazum i ZSO, neobaveštenost Vlade, poslanika i građana o pregovorima sa Kosovom
  • Zaštita radnika i bezbednost na radu, odgovornost za odron brda u Grdeličkoj klisuri
  • Procesuiranje onih koji na Internetu zagovaraju nasilje
  • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Hvala.
    Reč ima ministar Lončar.

    Zlatibor Lončar

    Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, konkretne brojeve ću vam reći na pitanje koje ste postavili, a to je 2014. godine iz RFZO i budžetskog fonda koji do tada nije postojao, znači, formiran krajem 2014. godine upućeno je 1975 dece, od 2014. godine do sada 2018. godine, nije još prošla, a za period od četiri godine, od 2008. godine do 2012. godine ukupno je upućeno 509 mališana. Znači, četiri puta više mališana je otišlo na lečenje i velika većina je izlečeno i to platili dva i po puta više nego što je bilo u prethodnom periodu.
    Nismo smatrali da trebamo da ovo na sva zvona objavljujemo i da tu decu i njihove roditelje koji su bili, koji su izlečeni, da izlažemo tom medijskom pritisku i da pričaju o tome i da kažu išli smo da ih poštedimo, a jednostavno svako onaj ko je prošao to zna kolike su to muke, o čemu se radi. Jednostavno, išli da građani sami osete.
    Nije samo to što smo radili, što su deca otišla tamo, moram da vam kažem, i ovog momenta da se zahvalim, trenutno u Kragujevcu, profesor Ventura iz Španije, operiše naše mališane sa najvećim deformitetima kičme koji se rade samo u jednom ili dva centra u svetu. Znači, on je došao ovde, operiše naše mališane, ne plaćaju ni oni ni njihove porodice, ne plaćaju ništa. Sve je država organizovala i sve država plaća. Em ne plaćaju, em nisu nigde otišli u inostranstvo. U istom momentu, jedan od najboljih hirurga iz Londona operiše naše pacijente sa karcionomom debelog creva, bez otvaranja stomaka laparoskopski. Obučava naše hirurge, naših 40 hirurga i oni to rade u centrima u Srbiji. Profesor iz Rusije operišu u Tiršovoj našu decu i prenose znanje na naše stručnjake da mogu to ovde da rade.
    Znači, to se u ovom momentu dešava dok mi sedimo i pričamo. Još jednom želim svima njima da se zahvalim koji rade svoj posao, ne jure, ne zloupotrebljavaju tu decu. Neka je na čast onima koji zloupotrebljavaju bolesnu decu, njihove slike, stavlja ih na naslovne strane za neke promocije svoje i za već njima znane interese za koje se služe.
    Mi ćemo nastaviti ovako da radimo, ulagaćemo mnogo više, radićemo mnogo bolje, ali nećemo to da zloupotrebljavamo i da pretvaramo u neku politiku. Struka će da vodi svoj posao i da najbolje što može i da najbolje što zna, imamo izvanredne stručnjake, imamo ljude koji znaju, koji su cenjeni i kod nas i u svetu, oni će raditi svoj posao, određivati terapiju gde će se i šta će se i ko će se lečiti. Ne daj Bože da nam glumci, pevači, političari, farmaceutska mafija i ostali određuju gde će ko i kako će da se leči. Nemojte to da dozvolite ni po koju cenu. Na dno će pasti oni koji to zloupotrebljavaju, to se uvek vrati.
    Zato vas molim, posebno obratite pažnju. Iscrpeli su sve, nemaju više šta da rade. Nema ideja, nema rezultata, nema ničega. Oslonili su se na zloupotrebu bolesne dece. Dno dna. Hvala svima.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Reč ima ministar Trivan.

    Goran Trivan

    Hvala lepo.
    Poštovana predsednice, dame i gospodo, samo nekoliko rečenica, dakle, Srbija je ozbiljno namerna da svoju životnu sredinu dovede u redu, a pitanje divljih deponija jedna je od gorućih svakodnevno gledajući kakva nam je Srbija.
    Podsećam vas da je Srbija pre nekoliko godina pokušala da reši pitanje divljih deponija, a da to nije bilo uspešno zbog toga što po mom mišljenju 26 regionalnih deponija zapravo nije stavljeno u pogon. Onda kada budemo stavili u pogon regionalne deponije, stvoriće se uslovi da se sve što se odlaže u Srbiji, odlaže pristojno i u skladu sa propisima.
    U ovom trenutku raspolažemo sa informacijom da u Srbiji ima između četiri i pet hiljada divljih deponija što je ogroman broj. Nisam spreman da u ovom trenutku ulazim u avanturu trošenja novca bez da znamo tačno gde se to nalazi. Kada utvrdimo tačno gde se nalaze, a tu nam treba ozbiljna pomoć lokalnih samouprava, mi ćemo tom poslu pristupiti. Uveravam vas da će Srbija za nekoliko godina izgledati potpuno drugačije nego danas.
    Na kraju, dozvolite mi da kažem da pitanje divljih deponija i nelegalnih deponija je zapravo pitanje lokalnih samouprava, ali da lokalne samouprave, po mom mišljenju, nemaju dovoljno kapaciteta da to same reše, bilo da nemaju novca, bilo da nemaju drugih potencijala.
    Na kraju, dozvolite mi da kažem da postoji svetlih primera u Srbiji. Recimo, oni koji su zainteresovani da reše pitanje nelegalnih deponija u svojim opštinama, neka odu u Nacionalni park Đerdap i videće kako se to radi. Hvala lepo.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Hvala.
    Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.
    ...
    Narodna seljačka stranka

    Marijan Rističević

    Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
    Dame i gospodo, sledeće pitanje je za ministra energetike, ujedno i za ministra životne sredine – šta misli o toplovodu Obrenovac-Beograd, da li će to smanjiti zagađenja i uticati na efikasnije grejanje u Beogradu i jeftinije?

    Sledeće pitanje je za ministra energetike – šta Srbija preduzima da povećamo procenat obnovljive energije, posebno iz poljoprivrede, od biomase i zelene mase?

    Dalje, pitanje za ministra Šarčevića – kako se sprovodi dualno obrazovanje, koja je odgovornost direktora u osnovnim i srednjim školama, šta misli o vršnjačkom nasilju, kako to da sprečimo u osnovnim, pa i u srednjim školama?

    Pitanje za ministra policije. Naime, pre šest meseci je iz jedne političke organizacije, Dveri, stigao materijal u moju kancelariju o zloupotrebama sredstava za izbornu kampanju. Žao mi je što ministar finansija nije prisutan. Radi se o sumi od oko 30 miliona dinara, koja je uplaćena uglavnom za predsedničku kampanju i nešto za redovno finansiranje.

    Sredstva, po dokumentaciji sa kojom raspolažem i koja je meni upućena, iznutra te organizacije su zloupotrebljena. Vi svakako znate da sredstva koja se ne upotrebe u izbornoj kampanji, izborna lista ili izborni kandidat ili predlagač je u obavezi da ta sredstva vrati u državni budžet. To nije učinjeno nego je novac, koji je politička organizacija Dveri dobila za predsedničku kampanju, ispumpan na preduzetničke radnje njihovih članova, uglavnom kandidata sa prethodnih izbora sa izborne liste Dveri nekih odbornika.

    Ukupno je tako ispumpano na preduzetničke radnje, ja ovde imam i šemu, negde oko 30 miliona dinara. Uglavnom se radi o fiktivnim poslovima. Daljom proverom ustanovljeno je da su sredstva podignuta u kešu i verovatno vraćena licima koja vode organizaciju Dveri. Ovde se radi o krivičnim delima i zato mi je žao što ministar finansija nije prisutan, s obzirom da ovi poštenjaci oko Đilasa su svakako prepošteni i prečestiti, pa da se ovo ispita.

    Dakle, radi se o utaji poreza, radi se o pranju novca i stoga mislim, a obavestio sam i Upravu kriminalističke policije, što je bila moja obaveza, obavestio sam Više tužilaštvo i Tužilaštvo za organizovani kriminal, što je takođe bila moja obaveza i zato pitam ministra policije, a kasnije i ministra pravde šta će preduzeti da se ova finansijska malverzacija goni, odnosno da se na pravedan način istraži, jer mislim da se politikom ne može abolirati određeni kriminal.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Reč ima ministar Antić. Izvolite.

    Aleksandar Antić

    Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem se na ovom nizu pitanja. Krenuo bih po redu.
    Toplodalekovod Obrenovac-Beograd, po mom dubokom uverenju, jedan od najboljih energetskih projekata koji se u Srbiji u ovom trenutku razvija. Reč je o projektu izgradnje pre svega infrastrukture dugačke 26 km od Termoelektrane „Nikola Tesla A“ do novobeogradske Elektrane koja u ovom trenutku kao energent za grejanje ogromnog broja Beograđana velikih površina i stambenog i poslovnog prostora koristi gas koji ima za cilj da obezbedi da se deo energije koja se proizvodi u Termoelektrani „Nikola Tesla“ putem tog toplodalekovoda isporuči u elektranu na Novom Beogradu i da se ta energija koristi za zagrevanje novobeogradskih stanova, ali uzimajući u obzir da je iz Toplane Novi Beograd prešao magistralni toplovod i ispod Gazele i taj kapacitet će se koristiti za grejanje jednog dela stanova i poslovnih prostora na teritoriji da kažem centralnih gradskih opština.
    Reč je o projektu vrednom 227 miliona dolara. Taj projekat i komercijalni ugovor za razvoj tog projekta je potpisan sa kineskom kompanijom Čajna Pauer. U ovom trenutku se radi na završetku finansijske konstrukcije za finansiranje tog projekta i ono što je ključni razlog zašto ga ja karakterišem kao jedan od najboljih projekata je pre svega jedan veoma brz period povraćaja te investicije uzimajući u obzir da on garantuje da će minimum, po sadašnjem nivou cena, 43 miliona evra biti ušteda na korišćenju gasa na godišnjem nivou, tako da je reč o projektu koji se vraća u nekoliko godina, četiri do šest godina i kao takav je dobio svu podršku i Vlade Republike Srbije i grada Beograda da se dalje razvija.
    Naravno, pored te ekonomske zaista snažne performanse, ima još dva važna elementa. Utiče s jedne strane dodatno na energetsku bezbednost Srbije, jer mi sad energent gas, koji je uvozni energent, koji koristimo u ovom trenutku, supstituišemo domaćim energentom. Kolega Trivan neće biti srećan pošto je reč o uglju, ali objektivno taj ugalj se u TE „Nikola Tesla“ već sagoreva i sam po sebi neće stvarati dodatno zagađenje u Obrenovcu. Ali, s druge strane, građani Beograda, pa i kolega Trivan među njima, će biti srećni zato što će se u beogradskim elektranama, u novobeogradskoj elektrani smanjiti nivo zagađenja, tako da kumulativno posmatrano mi imamo značajan ekološki uticaj, imamo značajan finansijski efekat i imamo ono što se u Srbiji u ovom trenutku ne kalkuliše i ne pretvara u novac, ali u modernom svetu je to … ponavljam, možda je u pitanju broj jedan u energetici, a to je energetska sigurnost i bezbednost koja postaje daleko veća.
    Ja sam srećan što se taj projekat razvija. Ja se za taj projekat sa mojim kolegama borim već više od dvadeset godina, uzimajući u obzir da je taj projekat počeo da se razvija još davne 1997. godine. Na žalost, usled nedostatka finansijskih sredstava on nije išao u dinamici koja je bila predviđena, ali još na veću žalost 2004. godine genijalnim odlukama tadašnje gradske vlasti taj projekat ne samo što je zaustavljen, nego su povađene cevi i zatrpani svi radovi, tako da mi sada moramo da krenemo ispočetka.
    Kada su u pitanju obnovljivi izvori, ova Vlada je napravila zaista kapitalne rezultate i pomake na tom planu. Moram s ponosom da istaknem da je u poslednjih nekoliko godina za vreme ove i prethodnih vlada, a u periodu od npr. 2012/2013. godine do sada na mrežu postavljeno oko 150 megavata novih kapaciteta za proizvodnju električne energije u Srbiji i svi su iz obnovljivih izvora.
    Mislim da je to nešto što zaslužuje podršku ovog parlamenta i nešto sa čime treba nastaviti. Ono što mogu da potvrdim i pred parlamentom i pred građanima Republike Srbije, da ćemo mi velike rezultate ostvariti i u ovoj godini i do kraja godine. Do kraja godine mi planiramo pored ovih 150 megavata, koji su već na mreži, dodatnih 200 megavata. Pre svega je reč o energiji vetra, pre svega je reč o Vojvodini, pre svega je reč o južnom Banatu i sa tim trendom nastavljamo i u 2019. godini, kada očekujemo dodatnih oko 200 megavata.
    To nas dovodi, i ja očekujem 2016. godine da ćemo u Srbiji imati više od 600 megavata iz obnovljivih izvora, u šta ne računam velike hidroelektrane na Dunavu i Drini, koje su već u našem energetskom sistemu.
    Slažem se sa kolegom Rističevićem da je biomasa jedan od najvećih razvojnih potencijala Srbije, uzimajući u obzir činjenicu da je Srbija bogata i šumama, ali pre svega, poljoprivrednom proizvodnjom. Otprilike kada mi posmatramo ukupan potencijal Srbije, kada su obnovljivi izvori u pitanju, oko 60% tog potencijala predstavlja upravo biomasa.
    Mi dajemo snažne podsticajne mere za razvijanje projekata i iz biogasa i iz biomase, mada je u suštini sve to biomasa samo različite tehnologije. I, na današnji dan, kolega Rističeviću, mi na mreži imamo 27,5 megavata proizvodnih kapaciteta iz biogasa i biomase i sa tim nastavljamo. Oni se ne nalaze na kvoti. Za to ne postoji ograničenje. To je nešto za šta mi želimo da nastavimo u kontinuitetu, da podižemo snagu tih instalisanih kapaciteta.
    Želim da pozovem ljude u Srbiji, pre svega poljoprivredne proizvođače u Vojvodini, da taj jedan snažan potencijal iskoriste i da zaokruže svoj sistem zelene ekonomije, od proizvodnje poljoprivrednih proizvoda, preko stočarstva i sve ono što im iz toga preostane da vrate u energiju, što, ja mislim, da će izuzetno dobro uticati i na njihove budžete. To je ono što je politika ove Vlade.
    Zahvaljujem se i predsedniku Republike što imam snažnu podršku da razvijamo ove projekte i ovakvu politiku u oblasti energetike i mi ćemo sa tim, bez sumnje, nastaviti. Hvala.
    ...
    Socijaldemokratska partija Srbije

    Vladimir Marinković

    Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
    Hvala, ministre Antiću.
    Reč ima ministar Mladen Šarčević.
    Izvolite, ministre.

    Mladen Šarčević

    Hvala, predsedavajući.
    Ovo su bila u stvari tri pitanja. Počeo bih od prvog, koje se vezuje za dualno obrazovanje u Srbiji.
    Ne tako davno smo u ovom domu usvajali Zakon o dualnom obrazovanju i na neki način mogu i da referišem da su početni rezultati više nego dobri, da smo u prvoj godini imali već 8% učenika u okviru srednjeg stručnog obrazovanja koje se opredelilo za ovaj profil i model, a da smo imali 19 obrazovnih profila. Uz sva poricanja da su neki od profila veštački u nestašici, pokazali su upisi u srednje škole koji su se desili i ove jeseni i prošle jeseni.
    U međuvremenu, u saradnji sa Zavodom za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja, kreirano je još 13 dualnih profila i ovog puta smo težište stavili na obrazovanje u oblasti turizma i ugostiteljstva, kao rastuće grane privrede u Srbiji, naročito za IT sektor dualni modeli koji mogu odmah da krenu u rad, mehatroničari, zatim, svi modeli u građevinarstvu i pokazalo se da je i to bio uspešan potez.
    Na mnoga mesta su se javljala dva ili tri učenika, čak i za bravar zavarivač, gde je bila priča da ih ne treba više od dva, sećam se i te diskusije, na šesto po tri mesta javilo se 980 učenika. Da ne govorim da ovo što je malopre ministar Vulin rekao, da ona saradnja između Ministarstva odbrane i prosvete u domenu Vazduhoplovne akademije je pun hit. Za ta zanimanja mehaničara za avio modele i sve drugo, javlja se 10 na jedno mesto. Znači, to su deca koja imaju siguran posao, koja imaju siguran prihod i čije porodice su jako zadovoljne da ovo može da im se ostvari.
    Posebno smo obratili pažnju na sredine koje imaju dosta romske populacije, jer zbog osipanja dece posle osnovne škole ili tokom osnovne škole, shvatili smo da su dualni modeli obrazovanja itekako blagorodni da se ovo desi u pozitivnom smislu.
    Ono što smo uradili na svoj način, napravili smo naš nacionalni model dualnog obrazovanja, poredeći ga, naravno, sa razvijenim zemljama, ali i sa ne namerom, a i nemogućnosti da prepisujemo niti od Švajcarske, ni od Nemačke, ni od Austrije, ali uz velike pohvale, pre svega Vlade Švajcarske, njihovo mentorstvo u srednjem stručnom obrazovanju je potpuni uspeh.
    Mi smo u drugoj godini primene ovih modela sa 31 profilom došli do zaista fantastičnih podataka. U pitanju su 83 srednje škole, u pitanju su 1.380 kompanija, taj broj se stalno menja, koje su ušle tvrdo u dual i preko 3.000 koje su se izjasnile o namerama da uđu u tu priču. Znači, 23% učenika su u srednjem stručnom obrazovanju u suštini u dualu, što niko nije očekivao i tu smo dobili sve pohvale iz EU, ali i od nama dragih zemalja partnera koji su ovo smislili i pokazali da je to odlična priča.
    U svakom slučaju, ovo ima i svoje vaspitne konotacije, jer učenici koji odlaze u kompaniju da imaju praksu, imaju itekako priliku da se uz obrazovanje, uz rad, uz prisustvo mentora, instruktora u kompaniji, što je jedinstveno kod nas, upravo da ne bi deca bila izložena nekoj torturi i bilo kom nekom neprijatnom modelu, a to su oni naši nastavnici stručne prakse, koji bi u slučaju da to nismo uveli ostali bez posla. Tako smo našli dvostruku korist za taj isti model. I, mislim da ćemo to tako nastaviti tako što razgovaramo sa ljudima iz lokalne samouprave, razgovaramo komorom, sa regionalnim komorama, sa kompanijama.
    Znači, nikad nije bilo tešnje saradnje nego između Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, privrednih komora, Udruženja poslodavaca i oni su nama zaista partneri.
    U okviru visokog obrazovanja, a na izveštaj Agencije, odnosno Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta evropskog modela, to je ENKVA, mi smo u tela kao što je Savet za visoko, nacionalni, kao što je Komisija za akreditaciju, odnosno Nacionalno akreditaciono telo, uveli predstavnike privrede, i to, mogu vam reći, „Nordeus“, „Majkrosoft“, „Gorenje“, „Alko banka“ i mnogi drugi viđeni poslodavci u Srbiji su jako rado prihvatili svoje učešće.
    Mi trenutno, inače, radimo i bićemo verovatno u februaru, ako sve bude kako valja, u ovom domu sa Zakonom o dualnom obrazovanju na visokom. Reforme koje radimo sa strukovnim obrazovanjem, pravljenjem akademija, smanjenjem malih grupa, loših modela i programa, u suštini vezujemo onaj uspešniji deo tih priča sa univerzitetom, ali i teritorijalno uređujemo na bolji način tako što su one jako vezane za privredu.
    Ukupan bankarski sektor, ukupan sektor IT, ukupan sektor mašinstva, svih tehnoloških fakulteta, saobraćajnih, su jako zainteresovani. Poslodavci koji dođu da ponude stipendije na završnim godinama mašincima, ETF-ovcima, FON-ovcima su zakasnili, moraju mnogo ranije da se spuste. To nas je ponukalo da krenemo da radimo zakon o izmeni standarda studentskog, koji će uvesti potpuno i novije i kvalitetnije modele stipendiranja. A, dualno na visokom je jedna vrsta dobrog stipendiranja. Ovog puta nemamo onaj odijum da se radi o maloletnim licima, govorim o punoletnim građanima, koji bi inače, ako ne dobiju šansu u dobrim kompanijama, u razvojnim centrima, sigurno potražili negde napolju.
    Mislim da na ovaj način zaustavljamo i tu liniju odlaska mozgova i mladih ljudi i dajemo im šansu da to već od prve godine učenja i studija mogu da u svojoj zemlji iskoriste za dobrobit, a dajemo signal dobrim kompanijama da im se isplati da dođu u Srbiju, samo zarad ne jeftine radne snage, nego razlika između troškova života između jedne Švajcarske i Srbije, između jedne Nemačke i Srbije. Ko ne zna o čemu pričam, dovoljno je da ode jednom u Švajcarsku i da vidi koliki je račun za stanovanje, za hranu i sve druge stvari. A sa tim novcem naši mladi ljudi mogu da zaista imaju visok standard.
    Tako da, ja ću izveštavati svakom sledećom prilikom koji su novi modeli i profili i dokle smo stigli kada je dual na visokom.
    Druga tema je uloga direktora škola. Izmenama zakona, koje smo takođe ovde doneli, sistemskog, o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, došli smo do toga da se uvodi licenciranje direktora škola. Znači, tu je za sada nama pokazala osnova, a to eksterno vrednovanje. Imali smo i danas sastanak sa ljudima iz OECD-a, iz Evropske komisije, gde je to eksterno vrednovanje poslužilo kao osnova sagledavanja sistema i njegovog kvaliteta. Naravno, ja nisam zadovoljan, i da je to nešto što smo i znali, da je skoro 40% u eksternoj jedinici ili dvojci, što nam daje do znanja da mnoge stvari u sistemu nisu na svom mestu.
    Ali, dozvolite, pozvaću se na čuvene primere sa Finskom i svim zemljama koje su te modele pratili. Dve godine minimum traje proces priprema za reforme i mi smo upravo potrošili dve godine. Ali, kod nas su i mnogi delovi reforme već jako vidljivi, u domenu informatičke pismenosti osnovnih škola, gimnazija, u domenu digitalizacije sistema i reformskih kurikuluma koji su krenuli od ove školske godine. Direktor mora da bude izuzetno obučen i mi smo krenuli obuke onih koji imaju najviše ocene i oni će prvi dobiti licence, a uslov u zakonu da bi neko mogao da bude direktor je da ima licencu.
    Svako kršenje zakona, svako nereagovanje na nasilje na bilo koji drugi model ili sukob sa Agencijom za borbu protiv korupcije se uzima licenca, te ne može da bude direktor. Tako će tu stvari biti pojednostavljene i bez obzira ko ga predlagao i šta radio tu su pravila strogo postavljena, a njima je dat vetar u leđa s time što će u novom modelu matrice imati ozbiljniju platu. Za tu platu mora se ozbiljno potrude i da je zarade, te mislim da smo tu na dobrom putu.
    Ono što je stalno vruća tema i to je nasilje koje je prisutno, naravno, po celoj Evropi, i u svim školama Srbije. Ja sam dužan da kažem da smo mi imali izuzetno malo loših, težih slučajeva na početku školske godine. Beležimo Zemun i Kraljevo, i na tome se intenzivno radi i slučajevi su situirani. Postoji još uvek problem da neke škole, odnosno njihovi menadžmenti ne reaguju na vreme, ne reaguju adekvatno, ali ako ne jave u toku 24 sata dolazi do automatske smene direktora, i onda ide istraga šta je rađeno, kako je rađeno itd.
    Mi smo ove godine pojačali sistem time što smo uključili 155 psihologa od nekog perioda kako je to bilo nestalo iz nekog razloga i time smo dali šansu da u školama se neko time bolje bavi, jer psiholog zna kakva je struktura porodice, pedagog, oni sarađuju sa centrima za socijalni rad, oni mogu da uđu u te finese. Uz činjenicu da mi sada dizajniramo novi odnos škola i porodica, dizajniramo u novom zakonu te tzv. opštinske savete roditelja, roditelja ćemo, zakonom smo to već doneli ovde, obavezali da bude odgovorniji. Uzeo sam primer Pančeva 86 roditelja je platilo ozbiljnu kaznu zato što je pravdao izostanke, ali ima i ozbiljno pravo da učestvuje u timu za kvalitet, da kaže da li taj nastavnik kasni na čas ili bilo šta drugo radi šta ne treba. Ne mora da procenjuje njegovu stručnost, ima ko to radi.
    To su kratkoročne mere i to je ono što postoji, SOS telefon, što postoje timovi za kvalitet u Ministarstvu, što ako ne reaguje nastavnik, razredni starešina, psiholog ili direktor, mora da se roditelj hitno javi školskoj upravi, inspekciji ili meni lično. Mi to zaista mislim da smo namerno sve izvadili iz tepiha na površinu da bi se znalo koji je obim tog problema. Tako se u jednom trenutku učinilo da je toga više. Pratimo i statistiku, ne smatramo da je jedan slučaj potreban, ne možemo dobiti Nobelovu nagradu što ćemo napraviti sistem gde toga nema, ali ćemo to imati u punoj kontroli i za dobrobit dece. I uvek je učenik osnovni interes priče.
    Dugoročne mere, neki dan smo pominjali ovde, imao sam pitanje od kolega vezano je bilo za, mislim da me kolega Balša baš pitao, a to je oko strategije obrazovanja koje se nalazi od 2020. godine i mi ove godine, s ponosom mogu da kažem, pokrećemo pilot projekat sa 100 škola celodnevne nastave i jednosmenskog rada. Nažalost, to je stara strategija napisala, Akcionim planom niko nije radio.
    Mi smo počeli akt o mreži i priča je stala, jer lokal to nekako razvlači, krajnji rok je 19. mart sledeće godine. Intenzivno ćemo posle razgovora o platama i sindikatima preći na tu temu. Cilj je da sve škole, znači sa ovim, uslovno rečeno, viška nastavnika, zbog depopulacije, dobiju novi resurs, i da ti ljudi ne brinu za svoj posao, a da produžimo boravak učenika do 16-16,30 časova, gde dobijaju nove kompetencije, nove sadržaje i sport i informatika i sve. Potpuno se umanjuje procenat nasilja, to su radile Nemačka i mnoge druge zemlje, to je proces koji će se raditi i ovde do 2030. godine.
    Ali, mislim da ćemo u budžetu, kada budemo ovde u Skupštini, predstaviti šta mi smatramo da treba prosveti da bi se taj proces ubrzao. Mislim da u prvoj fazi treba sredstava da se velike škole koje spolja imaju gabarite, unutra preurede da dobijemo taj prostor što je najskuplji deo priče.
    Kadar imamo, programe imamo. Znači, tako da mislim da je to dugoročno najvažnija stavka i ona borba koja mislim da će dati rezultat. Hvala vam.