Ministarka Kuburović.

Zahvaljujem uvažena predsednice.
Uvaženi narodni poslanici, da ne bude da ne odgovaramo na pitanje. Postavilo se pitanje šta se to desilo sa srpskim sudovima na Kosovu i Metohiji? Čini mi se da onaj ko postavlja pitanje, upravo samo kritiku upućuje sebi. Podsetiću vas, do 1. januara 2010. godine, na teritoriji Kosova i Metohije bilo je 15 opštinskih sudova, šest okružnih sudova, jedan trgovinski sud. Gle čuda, 1. januara 2010. godine nijednog tog suda više nije bilo, ostaje samo ogoljeni Osnovni i Viši sud u Kosovskoj Mitrovici.
Šta se desilo sa svim sudijama tih sudova? Svi su razrešeni. Ostali su bez posla, bez ikakve funkcije, sa bednom naknadom koja im je bila omogućena na narednih šest meseci. Zašto je bitno šta se desilo 2008. godine, kada je ukinuta nadležnost UNMIK-a, kada je prebačeno sa UN na EU? Vrlo je bitno, zato što je tada predsednik Republike Boris Tadić, pozitivno odgovorio na pismo generalnog sekretara u svih šest tačaka koje je dostavljeno, složio se sa njim da Euleks preuzme nadležnost, da pre svega preuzme nadležnost i u pravosuđu. Upravo je zahvaljujući takvoj politici, koja je bila potvrđena odlukom Vlade Republike Srbije isto 2008. godine kada je doneta odluka o raspoređivanju misije Euleksa, srpski sud je ostao apsolutno bez ikakve nadležnosti.
Da li je mogao da se sprovodi bilo koji krivični postupak u srpskom sudu? Apsolutno nije. Da li je postojala asistencija policije? Apsolutno nije. Da li je mogao bilo koji izvršni postupak da se sprovede? Apsolutno nije. Ostala je isključivo nadležnost da se vode neki vanparnični postupci, da se donose odluke koje niko nije mogao da sprovede.
Šta je uradila ova Vlada? Ova Vlada je omogućila da Srbi na Kosovu i Metohiji imaju srpske sudije, da imaju srpske tužioce, da im sude srpske sudije i tužioci, da im se sudi na srpskom jeziku, da imaju odluke koje mogu da sprovedu, koji mogu da ostvare neko svoje pravo, i plus svakom sudiji i tužiocu je obezbeđena penzija. To niste mislili 2009. godine kada ste sprovodili katastrofalnu reformu pravosuđa, kada ste sve te sudije, 2009. godine je doneta odluka, a počela je da se primenjuje 1. januara 2010. godine. Tako da, o ukidanju srpskih sudova na Kosovu i Metohiji možete samo da zahvalite svojoj politici.

Hvala.
Reč ima ministar Vulin.

Znate, mi idemo u Savet bezbednosti UN zato što on jeste važan, zato što Rezolucija 1244 nije ukinuta i mi je branimo, i ići ćemo na svaki forum, koliko god on bio važan ili nevažan, da branimo interese Srbije i da branimo interese srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
Ali, ono što ste vi uradili je da ste upravo isključili ili umanjili uticaj Saveta bezbednosti UN na svakodnevni život na Kosovu i Metohiji uvodeći Euleks, a umanjujući uticaj UMNIK-u, izbacujući UMNIK policiju, a uvodeći Euleks policiju, uvodeći u potpunosti zemlje koje su priznale Kosovo. To bez Srba nije moglo, to ste vi uradili.
Mi od 2012. godine do danas samo pokušavamo da ispravimo štetu i da krenemo da nešto promenimo, da sačuvamo srpsku državu na Kosovu i Metohiji, a možemo i da se pravimo kao vi, ništa ne priznajemo, a onda kada nas pritisne neko iz Evrope, priznamo sve, prihvatimo sve i naravno, prodamo Srbe na Kosovu i Metohiji. Tako ste uveli Euleks, tako je Euleks ušao, tako ste uveli upravljanje granicama, ne administrativnom linijom, granicama. Tako ste pristali da se uvedu RKS tablice, za one koji ne znaju to znači republika Kosovo tablice, za nas neprihvatljivo. Tako ste pristali i na ukidanje srpskog pravosuđa. Tada ste ukinuli srpsko pravosuđe, a mogli smo da kažemo ovako – nema veze, ne, ništa mi ne priznajemo, neka im sude Albanci, to je dovoljno, neka im sude Albanci, u redu. Neka im sude kako hoće i gde hoće. A, onda ih, kao što znate, silom i nasiljem koje više nema ko da spreči, jer nema oružane snage naše države tamo, kada ih odvedu u neki zatvor, uhapse ih iz bilo kog razloga, mi ćemo reći – neka im sude Albanci, mi to ne priznajemo.
Nama je stalo do života svakog od tih ljudi. Morate razumeti da je tamo ljudi žive u uslovima koji nisu uslovi uređene države Srbije, nego žive u uslovima gde imate više razbojništva i više nasilja u državnim institucijama nego na ulici samo ako ste Srbin. Pa, jel bolje da ima srpskog sudiju u Mitrovici nego da ima albanskog? Je li bolje da ima Srbina u policiji, šta god da piše na njoj, nego Albanca? Pitajte Srbe na jugu kako im je kada imaju jako mali broj srpskih policajaca u KPS-u, a koliko su sigurniji Srbi na severu zato što ih imaju i važno je što ih imaju.
Vi ste crtali granicu između Srba i Srba, a mi smo ispregovarali da se napravi fond za sever Kosova i Metohije od tih carina koje ste vi uveli. Pa Srbi na Kosovu i Metohiji na severu Kosova i Metohije sada imaju milione evra koje sami odlučuju gde će potrošiti. Nismo dali ni da ide preko njihovog budžeta, nego mora da ide preko banke da se ne bi na bilo koji način urušila statusna neutralnost. I tada smo na njihov užas, uspeli da nacrtamo granice severa po prvi put, jer ono na šta se odnosi Sporazum o formiranju Fonda za razvoj severa je prvi put nacrtalo gde je sever. Do tada, ni međunarodna zajednica, a o Albancima da ne govorimo, nisu ni priznavali postojanje severa kao posebnog regiona, nego su hteli da nas utope u albanske regione, pa da se onda na osnovu toga, na osnovu računa o broju stanovnika, da se na osnovu broja odlučuje.
(Narodni poslanik, Slaviša Ristić, dobacuje.)
Možete slobodno da dobacujete, možete i glasnije, možete jače. Trebali ste da dobacujete nekim drugima. Trebali ste to da dobacujete onima koji su pustili braću Mazreku. Trebali ste to da dobacujete onima koji su pustili dve i po hiljade albanskih terorista i doneli za njih Zakon o amnestiji.
Godine 2004. trebali ste da dobacujete toj državi koja nije uradila ništa. Trebali ste da dobacujete 2004. godine, gospodine, da kažete – gde je vojska, gde je policija, gde je srpska država kada gori Kosovo? Trebali ste tada da dobacujete, niste dobacivali. Pa, pošto niste dobacivali tad, ćutite sad. Sad ćutite, jer tada ste ćutali. Trebali ste da dobacite 2008. godine, da kažete tadašnjoj državi, da joj kažete, toj državi – zašto ne reagujete, šta radite, što ćutite? Pošto tad niste dobacivali, sad vi ćutite, jer nemate sad pravo da govorite. Te 2004. godine kada su ćutali, što niste govorili 2005. godine kad ste izručili generala Lazarevića, a bili ste u vlasti i svi zajedno ste bili vlast? I to je bio vaš odgovor na pogrom 2004. godine, izručite generala Lazarevića. Tada ste trebali da dobacujete, a ne treba da dobacujete sada. Ako je neka politika doživela krah, onda je to ta politika, to je ta politika. Pravimo se da ne priznajemo, a molimo samo da prođu izbori, pa priznajete šta hoćete i mi ćemo pomoći u tome.
Dakle, to je ta politika i to je politika koja je doživela krah, tada ste trebali da dobacujete, žao mi je što niste, evo, tu vam je i ministar iz kosovske vlade, ministar poljoprivrede, dakle, trebali ste njemu da dobacujete tada. Kada ste tada ćutali, onda možete da ćutite i sada. Hvala.

Izvolite.

Gospodo ministri, očigledno da ste se vi zbunili. Pitam ja a vi odgovarate, a ne obrnuto. Ni na jedno od osam pitanja koje sam postavio niste dali odgovor, osim što ste komentarisali ono što sam ja govorio.

Ti teroristi koji su ubijali policajce i vojnike, gospodo ministri, pa, sede sa vama u vlasti Kosova. Taj Ramuš Haradinaj je premijer koga ste vi podržali, vaša Srpska lista. Vi sa njim sedite dole, koga vi optužujete sada za to? Opet je neko drugi kriv za to, je li? I to što vi uporno bežite od odgovornosti, šest godina vladate, šest godina tražite krivce u nekome drugome za sve vaše neuspehe, zato što ste svu vlast potpisivanjem Briselskog sporazuma dali Albancima i što ste bili na ivici da izdate i teritoriju Republike Srbije, zato što su danas građani Srbije zaduženi za 10 milijardi evra novih od kako ste na vlasti, imaju najniže plate u regionu, najniže penzije, imamo najniži rast u svetu, u Evropi imamo najniži rast BDP-a i vi tražite neke druge.

Znate kako, gospodo ministri? Ako radite neki posao, a vi ste na vlasti šest godina, ne tražite alibi u drugome, nego ako ne znate, povucite se. Podnesite ostavke, sklonite se, dajte nekome drugom ko neće optužiti svoj narod, ko neće optužiti srpsku crkvu, ko neće optuživati nekog ko je vladao šest godina pre njih da je kriv za sve što su oni uradili. U Srbiji i u narodu postoji reč odgovornost, koja očigledno za vas ne predstavlja ništa. Prestanite da brutalno lažete građane Srbije. Bićete upisani u sudu istorije.

Zahvaljujem.
Dajem reč poslaniku Marijanu Rističeviću. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, ja se slažem sa jednom rečju koju je rekao gospodin Aleksić, a to je odgovornost.

Pročitaću vam depešu američke ambasade od 17. decembra 2007. godine. Zvaničnik Demokratske stranke predsednika Tadića, Vuk Jeremić, uporno je molio Sjedinjene Američke Države da odlože priznanje Kosova do okončanja Tadićevog reizbora, kako bi osigurale demokratsku pobedu i održale put Srbije ka evropskim integracijama. Dalje kaže američka ambasada u toj depeši koju je objavio Vikiliks – Borislav Stefanović, koji je blizak predsedniku Tadiću, rekao je da je predsednikov reizbor od kritične važnosti za ostvarenje DS-ovog cilja, uspostavljanju snažne veze između SAD i Srbije. U tom smislu, Stefanović je uporno molio Sjedinjene Američke Države, svetionik slobode, kako je on rekao, da odlože priznanje Kosova do okončanja drugog kruga predsedničkih izbora. Odlaganje kosovske deklaracije omogućilo bi Tadiću da izbegne poraz, to kaže Stefanović u depeši Vikiliksa. Pitam ministra unutrašnjih poslova i ministarku pravde, ako se vrati, da li je ovo krivično delo koje se zove krivično delo veleizdaje?

Po pitanju graničnih prelaza na Brnjaku i Jarinju, 26. jul u 23.17 časova, „Srbi večeras na blokadama kod prelaza Brnjak, situacija u opštini Zubin Potok večeras je mirna, ali napeta, predsednik opštine Zubin Potok Slaviša Ristić rekao je večeras Tanjugu da su ljudi uznemireni zbog poslednjih dešavanja u toj opštini i da će ostati na blokadama na prelazima do jutra, ali i narednih dana“, 26. jul u 23.17 časova. Ako laže Slaviša, ne lažu papiri.

Sledeće pitanje je za ministra odbrane. Šta će Srbija preduzeti u daljem naoružavanju, jer postoji izreka da je suludo reći – ali samo dobro naoružana i opremljena vojska može sačuvati mir, imajući u vidu neke spoljne sile koje žele da zavade balkanske državice i balkanske narode? Ja mislim da i mi samo dobro naoružani i opremljeni možemo sačuvati mir. I s tim u vezi, koliko može, da nam kaže nešto u vezi sa modernizacijom vojske i dobrom opremom.

Pitanje za ministra zdravlja – koliko je dece lečeno u poslednjih pet godina o trošku RFZO-a, koliko u poslednjih godina iz budžetskog fonda i da li je njemu poznato da je neko iz ta dva fonda odbijen, a da je podneo uredni zahtev?

Pitanje za ministra životne sredine – šta će preduzeti u zbrinjavanju životne sredine, uklanjanju divljih deponija?

Pitanje za ministra policije i pravde – šta će preduzeti…

(Isključen mikrofon.)

Hvala.
Izvolite, reč ima Aleksandar Vulin.

Evo, ono što je pitanje iz moje oblasti.
Država Srbija je zauzela stav vojne neutralnosti, kao što znate, odlukom ovog visokog doma. Vojna neutralnost govori da morate da budete naoružani, sposobni i spremni da odgovorite na svaku pretnju, ne čekajući pomoć od bilo koga drugog, jer pomoći neće ni biti. Vojna neutralnost je najčasniji izbor, ali i najteži izbor. Vojna neutralnost omogućava da sami donosite odluke, ali isto tako i da se sami naoružavate i spremate za ono najgore. Vojska Srbije mora da bude toliko snažna, toliko naoružana da je faktor odvraćanja svakom potencijalnom agresoru. Mi se ne naoružavamo da bi bilo koga napali, da bi od bilo koga uzeli zemlju, vodu, vazduh, već samo za to da naša zemlja, voda i vazduh ostanu naši i da mi odlučujemo u svojoj zemlji kako ćemo živeti. Do 2012. godine Vojska Srbije je planski uništavana. NJeno naoružanje, njen kadar, njena imovina, sve ono što jednu vojsku čini je bilo planski uništavano. U to vreme smo imali predsednika Republike, vrhovnog komandanta, koji je rekao – šta će nam vojska, nećemo više nikad ratovati. Reći to na Balkanu je u najmanju ruku neodgovorno.
Mi ćemo, zahvaljujući na prvom mestu politici iz vremena Vlade Aleksandra Vučića, koja je obezbedila dovoljno novca da možemo da kupujemo naoružanje, obezbediti da iduće godine, nakon što potpišemo i sporazum sa Belorusijom o nabavci još četiri „miga“, imamo 14 „migova 29“, sa odgovarajućim unapređenjima i modernizacijama, tako da možemo da kažemo da ćemo imati 14 „migova“ u generaciji „četiri plus“, što nikada nismo imali i što je nešto što u regionu nema niko. Iduće godine takođe očekujemo da će u Srbiju stići i tri helikoptera Mi-17, već imamo dva potpuno nova, četiri borbena helikoptera Mi-35, što su helikopteri koji su svetski vrh, nema boljih na svetu i to je nešto što nikada nismo imali. Imali smo mnogo ranije tokom 90-ih, imali smo dva Mi-24, koja su sada potpuno neupotrebljiva i, naravno, potpuno devastirana jer su ih posle 2000. godine stavili na ledinu i ostavili da trune, a oni su mogli još dugo, dugo da rade i štite nebo naše zemlje, ali vojska nije trebala, zato su to planski uništavali.
Dakle, četiri Mi-35, helikopteri koji će zaista značajno poboljšati sposobnost naše vojske.
Takođe, stići će još pet helikoptera H-145, govorim samo o vojsci, ali tu je i policija koja će takođe dobiti još četiri helikoptera H-145, koji su najmoderniji i najbolji helikopteri u svojoj klasi. Helikopteri će biti naoružani, dakle, moći će da odgovore na svaku pretnju.
U prvom kvartalu iduće godine u Srbiju će, po Sporazumu o vojno-tehničkoj saradnji sa Ruskom Federacijom, stići 30 tenkova, modernizovanih. Stići će 30 BRDM-ova, takođe remontovanih i modernizovanih. Očekujem da će do kraja godine u naoružanje naše vojske ući i najnovije haubice Nora, kao i najnovije oklopno vozilo „Lazar“, „Lazar 3“. Kupili smo najmodernije puške, kupićemo još najmodernijih pušaka belgijskog proizvođača „Herštal“.
Srpska vojska napreduje. Nikada do sada nismo imali tako visok nivo materijalnih rezervi, ratnih rezervi, trupnih rezervi. Nikada do sada nismo imali da svaki pripadnik vojske, aktivni pripadnik vojske, ima po dve uniforme M10 i još jednu radnu M93, da ima nov komplet čizama.
Nikada se toliko nije ulagalo u vojnu infrastrukturu, da se radi od hangara za smeštaj tehnike do kasarnskog uređenja za smeštaj naših vojnika. Plate nam se povećavaju i u apsolutnom i u relativnom iznosu, posebno nakon povećanja koja takođe očekujemo, nikada nisu bile veće.
Vojska Srbije nije samo naoružanje, vojska Srbije su ljudi, Vojska Srbije su njeni vojnici, njeni oficiri, njeni podoficiri, njena civilna lica. Nivo obuke se diže na daleko viši nivo nego što je bio pre 2012. godine kada je urađeno nešto što ne može da se objasni. Uvedena profesionalna vojska, a praktično ukinuta rezerva. Svuda na svetu, tamo gde ste uveli profesionalnu vojsku kao malu, sposobnu, dobro obučenu i opremljenu, pojačali ste rezervu zato što profesionalna vojska služi da izdrži prvi udar, a onda neko dođe. E, taj neko je posle 2000. godine jednostavno ukinut. I, to sada vraćamo.
Suočavamo se i sa izazovima koji do sada nisu postojali, pa smo tako u okviru generalštaba formirali Upravu za sajber ratovanje, moramo da znamo da nam dolaze pretnje na koje, o kojima do sada nismo ništa znali, ni na njih nismo mogli da računamo. Sada i to radimo. Vojska Srbije se značajno jača i značajno unapređuje.
Ono što je meni najvažnije, to je da se popravlja i podiže standard svakog pripadnika Vojske Srbije. Da radimo i više nego do sada na vojnom školstvu, u smislu da vojno školstvo zaista bude vojno, da pripremamo oficire, a ne menadžment u odbrani. Znate, do sada kada oficir završi Vojnu akademiju njemu na diplomi piše menadžer u odbrani, ne oficir, on je menadžer u odbrani. E, pa vraćamo vojno u Vojnu akademiju i vojno u vojnu gimnaziju. Uvodimo i vraćamo, vrlo važno, srednje stručne vojne škole, da odškolujemo decu da budu i radarski tehničari i avio tehničari.
Vraćamo, dakle, sve ono što je planski i namerno rušeno i urušavano, sada vraćamo i zato možemo sa zadovoljstvom da kažemo da Vojska Srbije postaje ne samo najjača u regionu, nego što je najvažnije, ona postaje garant mira i naše bezbednosti, naše slobode.
Kada se krenulo na sever Kosova, sa već poznatom akcijom „Zlatna sablja“ sa idejom da padne sever Kosova, vojska i policija su imali takav odgovor da se sa tom akcijom stalo i da se odmah odustalo. Tako da, kada nas pitate šta smo uradili, uradili smo to da ne dođe do krvoprolića i da ne dođe do napada na sever Kosova i Metohije i uradili smo to da svi znaju da se „Oluja“, „Martovski pogrom“ nikada više neće ponoviti, a to je moguće zato što imate Aleksandar Vučića koji se izborio za to da nam država bude dovoljno bogata i sposobna da sve ovo može da plati.
Mi smo kupili više raketa za godinu dana, nego naši prethodnici od 2000. do 2012. godine, a o ukupnom naoružanju da vam ne govorim i kapitalnom i svakom drugom. Eto, to smo uradili. Vojska Srbije je u stanju da sačuva naš način života, da sačuva slobodu svakog građanina Srbije. Hvala.