Predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, iz diskusije svih ovih dana, može se zaključiti da su ministar i ministarstvo vrlo posvećeni zaštiti životne sredine, a čuli smo i moje kolege koje su dale niz konkretnih predloga kako da efikasnije i brže primenimo Zakon o zaštiti životne sredine.

Pregovori sa EU o Poglavlju 27 o zaštiti životne sredine su najteža i najkomplikovanije i procena eksperata su da će Srbiji za puno dostizanje evropskih standarda u toj oblasti biti potrebno više od 20 godina i najmanje od 10 do 12 milijardi evra.

Razlog za ubrzani rast ekologije leži u činjenici da je pod čovekovim uticajem došlo do globalnih promena uslova života na planeti koji prete i samom opstanku čovečanstva. Od ekologije se očekuje da budući da se bavi funadmentalnim zakonitostima funkcionisanja biosfere ponudi rešenja za prevazilaženje ekološke krize. Na primer, navešću kako je Kancelarija za mlade grada Beograda realizovala krajem prošle godine projekta „ Mladi, Tesla i ekologija“ sa ciljem informisanja mladih o važnosti životne sredine. Projekta odgovara na problem letargije mladih po pitanju iskorišćavanja obnovljivih izvora energije. Ujedno projekat se bavi problemom svesti mladih o zaštiti životne sredine. Osnova oba problema je ista, manjak informisanosti o pomenutim temama.

Svih ovih dana se trudimo, mi poslanici da ukažemo široj javnosti na važnost očuvanja životne sredine i da svako treba da da svoj doprinos. Ako nas je puno koji tako mislimo i mali pojedinačni doprinos je veliki za planetu. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Ivana Nikolić.
Da li neko želi reč?
Koleginice Nikolić, izvolite.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podnetim amandmanom na član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine ističe se važnost očuvanja održivog ekološkog razvoja. O tome, svakako treba da se vodi računa naročito kada govorimo o izmenama zakona koje se odnose na propisivanje pravnog osnova, odnosno za izradu podzakonskog akta tj. pravilnika kojim bi se tačno definisalo šta će se u smislu ispunjenosti uslova za zaštitu životne sredine proveravati kod korisnika IPARD sredstava, odnosno kada se stvara prilika za korišćenje sredstava za nove investicije, šta tu treba i kako raditi, a da se čuva životna sredina.

Ovo je jako važno, jer zaštita životne sredine je odgovornost svakog pojedinca i obaveza svakog činioca u društvu, lokalne samouprave, privrede, državnih institucija i svi imaju odgovornost u borbi za zdravu životnu sredinu. Nažalost, svest u našoj zemlji i nije na zadovoljavajućem nivou, ali Vlada, aktuelna se bavi ovim problemom, najpre osnivanjem posebnog ministarstva koje će se baviti ovom oblašću, primenom i sprovođenjem pravnih tekovina EU u oblasti zaštite životne sredine. Radi se na ulaganju i opremanju administrativnih kapaciteta i što je jako važno o ovoj temi se govori i radi sa aspekta razvijanja i tehnološkog opremanja resursa i u sistemu obrazovanja. Dakle, ova oblast koja se prožima kroz sve oblasti društvenog života mora ići u korak sa ovim izazovima i jasno je da će biti tema nadalje kada se radi o Republici Srbiji, kada se radi, kada se gradi, kada imamo sve više investicija i kada postajemo ekonomski sve jači. Hvala vam.

: Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Vesna Marković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Svetlana Nikolić Pavlović.
Da li neko želi reč?
Koleginice, izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, jedan od najvećih problema sa kojim se suočava današnje globalno društvo je briga za ekologiju i životnu sredinu, a nacionalni parkovi Republike Srbije podrazumevaju jedan od najviših oblika zaštite životne sredine. U Srbiji ima pet nacionalnih parkova, a to su: Nacionalni park Fruška Gora, Đerdap, Tara, Kopaonik, Šar-planina. To su zaštićena područja od izuzetnog prirodnog ali i kulturno-istorijskog značaja. Sve klimatske promene kao i većina prirodnih nepogoda rezultat su čovekovog negativnog uticaja na životnu sredinu. U poslednje vreme sve češće slušamo priče o održivom razvoju, a da nažalost većina nas i ne zna šta to znači.

Da se još jednom podsetimo, održivi razvoj je razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjice, a da ne dovodi u pitanje sposobnost budućih generacija da zadovoljni vlastite potrebe.

Kako će sledeće generacije da zadovolje svoje potrebe kada se većina nas ponaša neodgovorno? Poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani, odgovor je vrlo jednostavan - ako nastavimo da i dalje iskorišćavamo prirodu, a da pritom ne brinemo dovoljno o njoj, sledeće generacije će teško opstati. Zato je neophodno da se oslonimo na korišćenje obnovljivih izvora energije, odnosno trajnih izvora energije, kao što su sunčeva energija, energija vetra, energija reka, talasa, toplotna energija, hidrosfere, biosfere, biomase, biogasa, odnosno biogoriva.

Svi mi treba da krenemo od sebe, da shvatimo značaj očuvanja ekosistema i životne sredine i da promenimo svoje loše navike. Jedino na taj način možemo da zaštitimo prirodu, našu decu i našu budućnost. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Darko Laketić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Branimir Rančić.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, kolega Rančiću.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, gospodine Trivan, poštovani gosti iz ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, moj amandman se odnosi na ekološko nasleđe, pa ću u tom smislu i govoriti.

Na osnovu pozitivne zakonske regulative Republike Srbije, Zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o zaštiti vazduha, Uredba o ograničenim vrednostima emisije zagađivača materija u vazduhu, Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha, kao i potrebe države Srbije u postupku pridruživanja EU, u prilagođavanju zakonskoj regulativi u poglavlju 27. realizacija projekta pod nazivom „Glavni projekat za monitoring emisija zagađujućih supstanci iz energetskih postrojenja“, JKP Gradska toplana Niš, sa procenom uticaja na abijentalni vazduh, a on, da vas podsetim, izgleda ovako, koju je uradio menadžment Gradske toplane Niš, stručne službe i profesori odgovarajućih fakulteta.

O drugom projektu, takođe iz Gradske toplane Niš, „Istraživanje hidrotermalne bušotine u krugu Gradske toplane Niš“, koje je takođe izgleda ovako, nemam vremena da govorim.

Bazira se na implementaciji opreme i odgovarajućeg softverskog paketa, koji će omogućiti centralizovano upravljanje emisijom gasova koji se produkuju sa sagorevanjem goriva, koje Gradska toplana Niš koristi kao energente, a u cilju smanjenja emisije zagađujućih supstanci i produkta sagorevanja.

Od 1973. godine u Nišu se primenjuje sistem organizovanog daljinskog grejanja sa 14 izvora toplote i tri toplane u 11 kotlarnica.

S obzirom da mi je vreme isteklo, nekom drugom prilikom ću govoriti o ovim projektima. Hvala lepo.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Srbislav Filipović.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Filipoviću, izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, o značaju ove teme, zaštita životne sredine, rekao bih da se u našim medijima i u javnosti ne govori tako često, a to je tema koja je od značaja za naše građane, za njihovu budućnost, rekao bih, za budućnost naše dece i one generacije koje će daleko posle nas živeti na ovim prostorima, mnogo značajnija od politikanstva i uvreda, kakve smo mogli da čujemo na račun i Vlade Republike Srbije i Aleksandara Vučića i SNS prethodnih dana u raspravama u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Moramo daleko više raditi na edukaciji kada je u pitanju životna sredina, na obrazovanju mladih, na edukaciji u tom smislu da naraštaje koji će preuzimati jadnog dana odgovornost za budućnost ove zemlje edukujemo koliko je značajna životna sredina i ta tema za njih i za njihovu decu.

Potrebno je, naravno, izdvajati veća sredstva za zaštitu životne sredine. Sve je to lako reći, treba stvoriti taj novac i uveren sam da Vlada Republike Srbije, čiji ste i vi član, marljivo radi na tome i vide se rezultati. Svakog dana više novca ima u budžetu i upravo taj posvećen i marljiv rad je doprineo tome da mi danas možemo daleko ozbiljnije, temeljnije da se posvetimo i ovom pitanju, kažem, nažalost, tek možda danas ovom pitanju na takav način, ali u budućnosti sasvim sigurno daleko više.

Uveren sam da će svi projekti o kojima se govorili ostvariti upravo onakve rezultate kakve očekujemo i da ćemo svi zajedno moći da kažemo ono što sam ostavio za kraj, a to je da ako mi ne sačuvamo životnu sredinu za našu decu, neće niko drugi. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Da li neko želi reč? (Da)
Koleginice Kovačević, izvolite.