Zahvaljujem predsedavajući.
Zahvaljujem na vrlo iscrpnim i jako konkretnim odgovorima jer mislim da smo upravo otklonili neke dileme i nejasnoće koje su se postavile kao pitanja, a pitanje je namerno bilo ovako koncipirano da bismo dobili pravi odgovor sa pravog mesta, a ne da ja prepričavam ono što jeste suština zakonskih odredbi.
Ono što je važno, a ja hoću da prokomentarišem, da se jasno vidi jedna posvećenost apsolutnom stavu, da se sve mora podrediti domaćim poljoprivrednim proizvođačima, bilo da je u pitanju poljoprivreda, voćarstvo, stočarstvo i sve grane toga.
Znači, hrana je isto što i nafta, samo domaća, stabilna, zdrava proizvodnja hrane može da obezbedi jednu apsolutnu sigurnost i stabilnost funkcionisanja Srbije kao države.
Poštujmo svoju istoriju, seljak je uvek bio taj i ta hrana sa sela koja je stizala u gradove, mnogo puta je sačuvala Srbiju i omogućila joj da ne zavisi od drugih.
Prema tome, koliko god koštalo, to se mora obezbediti.
Što se tiče sudija za prekršaje, verujem da ministar Nela Kuburović deli mišljenje sa mnom i zaista verujem da je to mali korak u budžetu ili mala rupa u budžetu ili mali trošak iz budžeta, da se neke 573 plate, koliko trenutno ima zaposlenih sudija za prekršaje ili 606 ili koliko ima sistematizovanih, izjednače sa njihovim kolegama i iskreno verujem da je to mnogo veći doprinos nezavisnosti srpskog pravosuđa, kompletiranju, jednostavno, stabilnosti u funkcionisanju sudskog sistema, nego bilo kakvi ustavni amandmani kojima će se bez razloga pokušati parlamentu Srbije iz ruku da se oduzme nadležnost za prvi izbor sudija, zamenika tužilaca, predsednika Vrhovnog suda i Republičkog javnog tužioca, ali o tome konkretnije kada dođe vreme. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Petar Petrović. Izvolite.

Gospođo predsednice, poštovani članovi Vlade na čelu sa premijerkom, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću u ime poslaničke grupe Jedinstvena Srbija da postavim par pitanja na koja očekujem odgovor.

Jedno od prvih pitanja za večeras jeste, a odnosi se na isplatu naknade osobama, odnosno ženama koje se nalaze na trudničkom i porodiljskom bolovanju. Naime Jedinstvenoj Srbiji je posebno zadovoljstvo što je Vlada i predsednik Republike, gospodin Vučić, prepoznali problem koji je u Srbiji višedecenijski, a to je da se u Srbiji unazad nekoliko decenija, ne bih rekao godina, rađa manje dece nego što umire, pa nam je Srbija iz dana u dan, iz meseca u mesec, iz godine u godinu sve manja i manja.

Pre nekoliko meseci mi smo doneli zakone koji idu za tim da se pospeši rađanje dece u Srbiji, da se nagrade sve majke koje se opredele da rode jedno, dva, tri ili više dece i da se nagrade, da tako kažem, posebnim naknadama iz budžeta Republike Srbije, a plus ono što im pripada ako su u radnom odnosu po osnovu primanja iz radnog odnosa.

Međutim, u praksi, ja moram to da kažem, počele su da se dešavaju po malo čudne stvari, pa očekujem da Vlada preduzme određene, ja bih rekao, energične mere da se spreči to kašnjenje u isplatama naknada ženama koje se nalaze na trudničkom i porodiljskom bolovanju. U ovom trenutku ta kašnjenja su od dva, tri i četiri meseca. Evo, imam primer od pre podne gde mi se obratila gospođa iz Beograda da se porodila 25. juna, a da do dana današnjeg još nije dobila prvu naknadu za porodiljsko odsustvo.

Mislim da tu nije problem u Vladi, nije problem u zakonu, nije problem u uredbama i u uputstvima za primenu ovih zakona, ja bih rekao da je osnovni problem u činovnicima koji rade i obrađuju predmete po lokalnim samoupravama po sistemu – stavi predmet u fioku, pa će doći jednog dana na red.

Zato mislim da ministarstvo nadležno za ove poslove mora pod hitno da reaguje i da se takve stvari ne dešavaju, jer nisu sve trudnice i nisu sve porodilje u takvom materijalnom stanju da mogu da izdrže par meseci bez primanja. Mislim da je, bar mi iz Jedinstvene Srbije mislimo, da je mnogo praktičnija bila ona prethodna isplata bez obzira, znam i znamo šta je rukovodilo ministarstvo i Vladu da posegnu za izmenama ovih zakona, zato što je bilo pojedinačnih zloupotreba u povećavanju plata pred porođaj ili zapošljavanje nezaposlenih trudnica da bi ostvarile pravo na budžetska primanja.

Dakle, da bi smo to…(Isključen mikrofon)

Hvala vam. Vreme vam je prošlo.
Ministar Slavica Đukić Dejanović. Izvolite.

Zahvaljujem na ovom pitanju, jer je prilika da još jedanput konstatujemo da davanja za stimulisanje populacione politike nikada u ovoj državi nisu bila veća nego sada.

Upravo ste vi izglasali Zakon o finansijskoj podršci porodici i neću pominjati, jer vi znate dobro koje su to cifre, ali činjenica da do desete godine za svako drugo i treće rođeno, odnosno četvrto rođeno dete su povećani iznosi kada je u pitanju treće i četvrto rođeno dete, 12 i 18 hiljada, daje ustvari jednu sigurnost i mogućnost da se standard deteta do desete godine bude obezbeđen u skladu sa svim standardima dobrih praksi zemalja koje to čine u okruženju, s tim da smo u odnosu na finansijski potencijal mi zaista napravili jedan prioritet koji jeste vredan i pozdravljanja, ali nikada dovoljno sredstava za stimulisanje ovog segmenta života porodica i naših građana i majki, odnosno standarda dece.

No, ono što jeste istina, to je da je u implementaciji samog zakona bilo i nekakvih nejasnoća i ja moram reći da je zakon stupio na snagu 1. jula. Prema tome, sva rešenja koja su data trudnicama, porodiljama pre toga, apsolutno se moraju poštovati. Zakon je upravo napravio izmenu ovog segmenta o kome ste vi govorili. A, ovo što je Vlada uradila upravo zbog nekakvih nejasnoća i tendencija da ovo bude zakon koji će se, verovatno, najčešće menjati i dopunjavati, formirana je komisija sa predstavnicima određenih i ministarstava i sekretarijata, i statistike i za dečiju zaštitu, koja na dnevnom nivou prati primenu zakona.

Dakle, sva finansijska davanja upravo idu majci, trudnici, porodilji od 1. jula. Sve što je ranije iz administrativnih i drugih razloga kasnilo, ispravlja se. Sve što finansijski nije dobijeno mesec za mesec ili je kasnilo dva do tri meseca biće do kraja godine i čim finansije to omoguće isplaćeno svakoj ženi, a da li će biti nekih izmena i podzakonskih akata koji će konkretno dati odgovore na konkretna pitanja koja ste i vi danas postavili i koja postavljaju i dobronamerni, ali, nažalost, često i oni koji imaju zlu nameru i prosto neće da vide koliko je segment populacione politike tek počeo da živi i koliko se odvaja od socijalne politike.

Znate, socijalno davanje je sa tendencijom da se popravi materijalni status porodice i deteta. Populaciona politika ne vidi razlike u socijalnom statusu ni majke, ni deteta, ni porodice. Ona zapravo na isti način stimulativno deluje na sve. Ove mere koje smo doneli, prosto, važe apsolutno za sve.

Ono što ćete, verovatno, vi raditi, to je da ćete na predlog Vlade Republike Srbije već krajem ove kalendarske godine ili početkom sledeće imati prilike da raspravljate o dopunama i izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodici, ali te dopune i izmene ne mogu biti proizvod proizvoljnih želja. Moraju biti zasnovane na jednoj dobroj ravnoteži izmešu tendencije Vlade da natalitetna politika, pronatalitetna politika bude zaista prioritet države, ali i finansijskih mogućnosti kojima raspolažemo.

U tom smislu, da li je bilo nekih mera koje su ranije bile bolje? Možda ih je i bilo, ali nikada nije bilo većeg obuhvata građanki koje su obuhvaćene finansijskom podrškom, naravno da je tako.

Često se navode primeri da neka žena možda može dobiti dve i po hiljade dinara samo svakog meseca kada ode na trudničko bolovanje. Ta žena bi po ranijem zakonu dobijala na primer tri hiljade dinara, ali ona čim rodi dete, ona dobija ne 39 hiljada, nego 100 hiljada jednokratnu pomoć ako se radi o prvom detetu.

Dakle, kada govorimo o ukupnoj količini novca koja se usmerava na svaku trudnicu, na svaku majku, na svako dete, to su zaista veće sume novca. U tom smislu, razumem i vašu sugestiju i vaše pitanje, ali bih zamolila da možda u lokalnim sredinama dajemo objašnjenja koja treba da razdvoje socijalnu politiku od populacione, koja treba da razdvoje prava iz radnog odnosa od pronatalitetnih stimulacija koje Zakonom o finansijskoj podršci dominantno je bila tendencija nas i vas ovde kada ste donosili taj zakon i da u perspektivi budemo svesni da ćemo morati u skladu sa popravljanjem materijalnog statusa države relativno često da menjamo ovaj zakon.

Demografski indikatori se jako sporo menjaju i mi ćemo morati sve više i više da odvajamo stimulativnih sredstava i podsticaja, ne samo finansijskih, nego i drugih u pogledu usklađivanja rada i roditeljstva, u pogledu snižavanja psihološke cene roditeljstva, podizanja znanja o reproduktivnom zdravlju koje je na prilično niskom nivou i da uključujemo jedinice lokalne samouprave u sva ova pitanja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima Petar Petrović. Izvolite.

Gospođo ministarka bez portfelja, ovo nije bila kritika Vladi i vama, ovo je samo bila konstatacija. Grad iz kog ja dolazim nema te probleme, jer smo mi već godinama i pre ovih zakona isplaćivali naknade porodiljama i trudnicama, tako da imamo uhodan sistem za tu isplatu, i tamo u Jagodini nema kašnjenja. Ja govorim šire i u Srbiji ima mnogo takvih slučajeva i Vlada mora hitno da preduzme određene mere da izvrši kontrolu, ali dobro, otom-potom.

Drugo pitanje odnosi se na ministra energetike, gospodina Antića. S obzirom da je počela grejna sezona, a da ima informacija da su mnoga akumulacijska jezera prazna i poluprazna, pa me interesuje, i JS interesuje da li će biti problema u narednom zimskom periodu sa snabdevanjem strujom, odnosno i snabdevanjem gasa zbog grejanja? Znamo da je u Srbiji mnogo toplana prešlo sa mazuta i uglja na gas, tako da, zbog zagađenja sredine, itd, tako da bi gledaoci koji prate ovaj prenos, uopšte svi građani Srbije bili u situaciji da čuju iz prve ruke da li će biti problema ili neće biti problema sa grejanjem, odnosno sa snabdevanjem električnom energijom.

S druge strane, zamolio bih ministra poljoprivrede, gospodina Nedimovića, ako me sluša, da pokuša da odgovori na pitanje da li Vlada ima plan da se poboljša zaštita poljoprivrednih useva od elementarnih nepogoda, odnosno grada? Znamo da je i ove godine bilo dosta problema u mnogim sredinama u Srbiji. Nemojte, molim vas, samo da mi pričate da treba da se osiguraju usevi itd. Znaju naši poljoprivredni proizvođači da treba da se osiguraju, ali obično od osiguravajućih zavoda dobijaju maksimalno 30% od onoga što se uništi.

Prema tome, mislim da moramo da nađemo načina da zaštitimo poljoprivrednike, jer nemaju mogućnosti svi da nabave zaštitne mreže, nemaju mogućnosti ni para svi da se osiguraju itd. To naročito pričam zbog onih malih gazdinstava koja imaju pet, šest, sedam, osam hektara zemlje, i kada ih pogodi ta elementarna nepogoda, onda oni ostaju bez letine, ostanu bez elementarnih prihoda za život.

S druge strane, treba ministarstvo da preduzme neke mere da lokalnim samoupravama brže transformiše sredstva za isplatu onim licima koja ispaljuju rakete na gradonosne oblake, jer tu lokalne samouprave nisu u mogućnosti, nemaju finansijska sredstva da mogu adekvatno da nagrade te ljude i onda dolazi do toga da ljudi jednostavno neće da budu volonteri, neće da rade taj posao, a da za to ne dobijaju adekvatnu nagradu.

Dakle, ako želimo dobro poljoprivrednom proizvođaču, naročito onom sitnom, dajmo, pružimo mu elementarne uslove da možemo da ga zaštitimo od onoga, što se kaže, što pada s neba. Hvala.

Ministar Nedimović ima reč. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani poslanici, očigledno je da je ovo danas dan za poljoprivredu.
Pre nekoliko dana, tačnije prošle nedelje, u četvrtak, zaključili smo ugovor o nabavci automatskog protivgradnog sistema za Radarski centar Valjevo. O čemu se konkretno radi? Naš sistem zaštite od grada je arhaičan. Radi se o pozicijama, o infrastrukturi koja je napravljena šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, koja je bila umrežena sa kompletnom takvom i sličnom infrastrukturom u okruženju. A, oblaci, pogotovo gradonosni, ne poznaju granice. Ne zna on kada dođe do Drine, da ne sme da pređe ili da li sme da pređe baš tamo. Tu je u stvari najveći problem. Pričam ovo simbolički, kod Drine.
Naš postojeći sistem funkcioniše na sledeći način, funkcionisao je. Imali smo u svakom selu jednu, dve, tri protivgradne stanice, i kada iz RHMZ putem radio veze, kako je to funkcionisalo pre 50 godina, javi se licima koji su strelci, a to su najčešće u poslednje vreme lica koja imaju 60, 70 godina, naročito u seoskim sredinama, e, onda ti ljudi moraju da odu na kraj sela, pošto je to obično na kraj sela, da odu do tog mesta, da potrefi koordinate, da li je putem radio veze dobro preuzeta koordinata ili ne. To je sve mnogo nepoznanica u čitavom sistemu.
Zato smo mi zajedno sa RHMZ uradili posebnu studiju koja je trebala prvo da nam kaže na koji sistem da idemo, da li sistem automatske protivgradne zaštite, gde imamo automatske lansere raketa, bez ljudskih posada, zasnovane na najsavremenijim tehnološkim dostignućima, ili da se ide, što je bilo priče pre jedno 10, 15 godina, da se ide na nabavku aviona za zaprašivanje oblaka i ostalo.
Međutim, studija je rekla da treba da se ide na automatsku protivgradnu zaštitu. Zašto smo odlučili da sad idemo prvo na Valjevo? Znam da mnoge ovo ne interesuje, pošto ne znaju ni kako izgledaju protivgradne stanice, ni lanseri, a puna su im usta priče o odbrani poljoprivrednika. Verovatno nisu ni videli kako to izgleda. To je ono što je na kraj sela, najčešće jedna bela kućica, ima najčešće zelena vrata. Ko je radio taj zna, a ko nije radio, neće nikad ni da sazna, pošto ćemo to polako da guramo ka zaboravu.
Rakete koje su korišćene šezdesetih, sedamdesetih godina su bile dometa svega tri kilometra, dakle, jedan sistem koji je nekad verovatno u to vreme bio najpogodniji i najbolji koji se mogao implementirati.
Danas postoje rakete koje imaju domet do osam kilometara, tako da je potreban znatno manji broj radarskih stanica, jer može veći prostor da se čuva. Kako izgleda takva jedna stanica koja će biti implementirana u radarskom centru Valjevo? Na sledeći način. Ona će biti fizički postavljena opet u nekoj katastarskoj opštini na jednoj parceli, imaće automatski navođenje iz radarskog centra. Mi imamo 13 takvih radarskih centara. Bukvalno putem softvera će biti uparivani oblak zajedno sa raketom. I, kako to funkcioniše? U savremenim sistemima imaćemo sistem i kontrole, znaćemo tačno gde je koja raketa otišla, kakav efekat je postigla. Sada ne znamo ni ko je ispalio, ni koliko, osim kada odemo da pregledamo stanje kakvo je bilo i kad vidimo da li se u nekom selu nešto izručilo ili nije.
Zašto Valjevo? Valjevo je prvo na udaru sa one strane, jer nemamo sinergiju sa protivgradnim sistemom BiH. Mi smo imali tu najviše štete uz Drinu, u opštinama Bajina Bašta, LJubovija, Mali Zvornik, pa idući. Znači, svuda je bio problem. Evo, Veran viče i u Koceljevu.
Sledeća dva koja će ići su Radarski centar Bukulja, Aranđelovac, zato što tu imamo puno voća, jer tu su najveće štete koje se dese, zato što je tu najveća ta dodata vrednost koju izgubimo. I, sledeći će biti Radarski centar Fruška Gora, jer on pokriva prostor Srema, južne Bačke, jedan deo Banata zahvata i može da zaštiti veliku količinu poljoprivrednog zemljišta.
Mi moramo takvih radarskih sistema da izgradimo 13 ukupno, na 13 radarskih centara. Ukupan trošak za sve to je negde oko 25 miliona evra. Prvi će biti građeni početkom sledeće godine do nove sezone. Potpisan je ugovor sa „Trajalom“ iz Kruševca, domaćom kompanijom koja će to ovo da gradi i mi ćemo imati mnogo veću efikasnost nego što smo imali do sada, ako ništa drugo, mnogo veću predvidivost i mogućnost kontrole. Da ljudi budu sigurni i da znaju, protivgradni sistem ne može da zaštiti 100% na ovakav način. On može 60% do 70% u ekstremnim situacijama da zaštiti prostor. To moramo da kombinujemo sa finansijskim instrumentima.
Jeste, gospodine Petroviću, da ste rekli – nemojte mi pričati o osiguranju, ali to mora da bude dopuna svemu ovome. Mi ćemo za sledeću godinu za ovaj prostor koji je bio najizloženiji u prethodnim godinama, taj prostor uz Drinu, dati dodatnu podršku za te lokalne samouprave koja će biti i do 70% povraćaja premije osiguranja. Nadam se da ćemo napraviti sistem koji je predvidljiviji, bolji i efikasniji.
Ove godine, ova godina je bila neverovatna, ove godine je najveća količina raketa koja je ispaljena ja mislim u prethodnih 20 godina. To je zato što smo imali takvu godinu, naročito u maju i junu mesecu. Obzirom na količinu gradonosnih dana, šteta koja se desila, nažalost, imali smo na prostoru centralne Srbije, tamo oko Topole, Aranđelovca, Velike Plane, ostale prostore smo uspeli da zaštitimo, ali nismo uspeli sve. Sa ovim novim sistemom nadam se da će efikasnost biti mnogo veća. Kažem, sledeće godine Radarski centar Valjevo, raspisujemo tendere za ove dve, tj. za Frušku Goru i za Bukulju i idemo dalje. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Antić. Izvolite.