Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Gospodo poslanici, poštovani oni koji prate zasedanje Narodne skupštine, želeo bih, pre svega, nekoliko reči da kažem, radi javnosti.
U prethodnoj raspravi se čulo da, na primer, je bilo reč ovde o tome da se menja neki zakon, bilo šta, a činjenica je da je ovo prvi put da se na jedinstven način reguliše materija građevinskih proizvoda.
Na ovakav način tražiti bilo kakav amandman kojim se briše da postoje bilo kakva pravila, to samo govori o jednoj stvari da neko želi da živi u situaciji gde ne postoje nikakva pravila. Ovim se uvode jasna pravila, na jasno utvrđen način, kakav postoji u čitavom savremenom svetu. Ovaj amandman – briše se, ja ne znam šta može drugo da znači? Da se ukida Zakon o opštem upravnom postupku? To znači da nema niko nikakva prava. Ja sam to tako shvatio.
Druga stvar, pre svega, ispred Vlade želim da kažem, da priča o ugovorima za Moravski koridor, kao prvo, ne postoji nikakav ugovor, a kamoli bilo kakva ugovorena cena.
Treća stvar, po prvi put smo u situaciji da dođemo u priliku da gradimo Moravski koridor. Ja o tome slušam već jedno 20-30 godina. Slušam i o nekim drugim auto-putevima koji se završavaju.
Tako da, molim vas, jedino što ja vidim ovde ružičasto ili lila, ne znam koje je boje, je nešto s moje leve strane. Drugo ništa ne vidim.
(Gordana Čomić: Šta je sada bilo?)
Jedna kravata lila, nema veze s vama. Vidim ja malo više nego što vi vidite, a ne vidi se sa vaše leve strane.
Ono što je činjenica, to je da u ovoj zemlji raste bruto društveni proizvod. I to kažu sve svetske finansijske institucije. To ne možete da opovrgnete. Raste zaposlenost ljudi. Privredna aktivnost raste. Ja ne znam šta vi više hoćete, osim da tražite ono što možda vama lično pripada, pa dođete u upravu za agrarno plaćanje.