Hvala ministre Antiću.
Reč ima ministar finansija, dr Siniša Mali. Izvolite.

Hvala lepo.
Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje koje je vezano za doprinose, odnosno fiskalno opterećenje zarada, još prošle godine Vlada Republike Srbije napravila je prvi korak ka smanjenju fiskalnog opterećenja na zarade time što je neoporezovani deo zarade podigla, nivo zarade, podigla sa 11.790 dinara na 15.000 dinara. Na tu razliku porez se ne plaća i to je bio samo prvi korak i prvi signal da smo posvećeni tome da polako smanjujemo fiskalno opterećenje na zarade, što jeste zahtev najvećeg broja poslodavaca u našoj zemlji, kako stranih, tako i domaćih.
Doneli smo odluku od 1. januara 2019. godine, idemo sa ukidanjem doprinosa za nezaposlenost na teret poslodavca u iznosu od 0,75%. To smanjuje ukupno fiskalno opterećenje na zarade sa 63% na 62%. To je prvi, odnosno drugi i još jedan veliki korak ka tome da smanjujemo fiskalno opterećenje na zarade kako bi učinili naše tržište rada još konkurentnijim, kako bi i našu zemlju učinili još konkurentnijom i atraktivnijom za investicije i kako bi smo ovaj trend smanjenja stope nezaposlenosti, povećanja broja zaposlenih i otvaranja novih fabrika i rasta naše ekonomije i zadržali.
Ono što je za nas prioritet u narednom periodu, da ne zaboravim, izvinjavam se, od 1. oktobra takođe, kao podrška našim mladima, imamo poreske olakšice gde se, za one koji su šest meseci na birou rada, koji su završili fakultet, a žele da započnu svoj biznis, imate mogućnost da krenete i pokrenete svoj biznis, da ne plaćate godinu dana ni poreze, ni doprinose i vi i vaših prvih devet zaposlenih.
Dakle, na takav način pokušavamo da načinimo, odnosno učinimo tržište rada još konkurentnijim i da naši mladi dobiju priliku da započnu svoj biznis. Inače, ne postoji nikakva razlika između subvencija za strane i domaće investitore, apsolutno su i uslovi i pravila isti. Mislim da smo u tome ostvarili veliki napredak. Podsetiću građane Srbije, mi ove godine imamo 4,9% rasta BDP. Među smo nekoliko najbrže rastućih privreda u Evropi, dakle ne više u regionu, region smo prevazišli, u Evropi. Kao posledica toga, sa skoro 26% stope nezaposlenosti 2013. godine, sada smo na 11,9% i dalje je to visoko, ali se iz meseca u mesec vidi napredak i broj zaposlenih raste, što je upravo osnova naše politike koju sprovodima u ovom trenutku.
Ono što je nama neophodno i želimo da uradimo u narednom periodu, pogotovo od 2019. godine pa nadalje, a to je da ovako visoku stopu rasta održimo i pokušamo čak i da je uvećamo. Zato ćemo do kraja godine, evo, to je već mesec, mesec i po, dva dana, izaći, malopre sam i rekao, sa novom strategijom koja je vezana sa smanjenje fiskalnog opterećenja zarada. Idemo sa poreskim podsticajima koji važe za celu privredu, a važiće i za IT industriju, koju će tu industriju kao pokretače razvoja, u narednom periodu, učiniti još atraktivnijom, još poželjnijom za investicije. Veliki broj naših ljudi već tamo radi i mi smo prošle godine imali preko milijardu evra prihoda od te industrije i hoćemo to da unapredimo u budućnosti.
Idemo sa novim zakonom o naknadama. Važna stvar koju takođe traže privrednici u Srbiji, čeka se na to već nekoliko, rekao bih, više od decenije, evo i to ćemo sada da uradimo i napravimo, u budžetu za 2019. godinu, koju ćete imati priliku da vidite za par nedelja, imate preko 200 milijardi dinara samo za kapitalne investicije. Dakle, još jedan snažan podstrek za dalji razvoj. Tu su projekti koji se odnose na izgradnju Moravskog koridora i dalje nastavak na izgradnji Koridora 11 i velikog broj drugih i tunela, autoputeva, mostova i železničkih pruga koji treba dalje da podstaknu razvoj naše ekonomije.
Na kraju, da ne zaboravim da pomenem jednu veoma važnu stvar i za građane Srbije i za sve one koji prate privredna kretanja u našoj zemlji, donesena je odluka i usvojena, da od 1. januara 2019. godine, minimalna cena rada poraste sa 143 na 155 dinara. Time će minimalna zarada porasti na preko 27 hiljada dinara po prvi put. Mislim da je to veoma važno, jer prethodne vlasti i za vreme prethodnih vlasti ta minimalna cena rada ili se po malo povećala ili povećavala za jedan ili dva odsto, ili se nije povećavala uopšte.
Mi smo krenuli od 130 dinara, na 143, sada na 155. Dakle, progresivno raste minimalna cena rada, što samo znači bolji standard i bolji kvalitet života za naše radnike, a naravno i velika poruka da su se naše javne finansije stabilizovale i da u narednu godinu ulazimo sa potpuno uravnoteženim budžetom. Već treću godinu za redom smo u suficitu, kao što znate, mi smo za prvih devet meseci ove godine, suficit nam je skoro 50 milijardi dinara, i to nam daje za pravo da planiramo budžet za 2019. godinu takav da ćemo imati i novce za kapitalne investicije i za socijalna davanja i za sve ono što je neophodno da bi podigli kvalitet života i standard u našoj zemlji. Hvala puno.

Hvala ministre.
Reč ima ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Branislav Nedimović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, možda ću zvučati dosadno, ali čovek je pitao i moramo da odgovorimo, to je naša dužnost na osnovu Poslovnika. Poslanik je pitao i moja obaveza je da odgovorim. Pošto je bila serija pitanja, mora da bude i serija odgovora.
Jedno pitanje koje je bilo prisutno jeste kada će biti povećan, odnosno zašto se ne povećavaju subvencije za poljoprivredu. Podsećanja radi, nije loše s vremena na vreme podsetiti se, pre sedam godina budžet za subvencije u poljoprivredi bio je 110 do 115 miliona evra 2011. i 2012. godine. Danas iz državnog budžeta Republike Srbije je 270, 280 miliona evra, 2,5 puta više za sedam godina. Koliko sam išao u školu, ovo je više nego ono prvo. Plus na sve ovo, nama su na raspolaganju još i sredstva iz IPARD fondova, svake godine po 40, 50 miliona evra. To nismo imali situaciju do ove godine. Mislim da je to više nego što je ikada bilo.
Ima jedna stvar koju moram da iznesem ovde, koju je poslanik koji je postavljao pitanje, bila je povezana tema sa prehrambenom industrijom, odnosno sa poljoprivrednim zemljištem za privatizaciju i svim tim ostalim čudima. Konkretan primer, 2016. godina, april mesec, mesto dešavanja Sremska Mitrovica, Fabrika za preradu mesa „Mitros“. Podsećanja radi, ta fabrika nije radila deset godina, ona zapošljava 350 ljudi, 2016. godine u aprilu je otvorena. Dođe izvesni gospodin koji je postavio ovo pitanje pred fabriku i kaže – treba ovo zatvoriti. Meni ništa drugo nije ostalo, već da onim ljudima objasnim da je neko hteo da ostavi njihove porodice bez 50, 60 hiljada plate, jer tamo je tolika plata. Da li bi to bilo pošteno? Možda iz njegovog ugla da, naš posao je posle deset godina bio da tu fabriku revitalizujemo. Ona je danas izvoznik, ona danas ima 800 kooperanata u našem gradu. Sada vi, ljudi, procenite šta je tu bolje u celoj priči.
Znam da taj gospodin zna da je ovo istina što pričam. Verovatno je bolje katanac, po njemu, nego 350 radnih mesta, onoliko koliko smo uspeli da obezbedimo tamo, i ne samo ova fabrika, već i druge fabrike.
Jedna priča koja je vezana za dizel gorivo. Vlada razmatra, Vlada želi da reši ovaj problem za poljoprivredne proizvođače ali, gospodo draga, mi možemo da se pokrijemo onoliko koliko je jorgan dugačak. Podsetiću samo na jednog ministra poljoprivrede iz 2009. godine. Čovek je obećao subvencije za nekomercijalna gazdinstva od 40.000 dinara, na po godine je prekinuo sve, kaže – ovo više ne važi. Danas 59.000 tužbenih zahteva imamo iz cele Srbije, najviše iz Mačvanskog okruga, ljudi koji su podneli tužbeni zahtev. Nije to sad samo – plati tih 20.000 ili 40.000 koliko nije isplaćeno, nego sve sudske troškove i sve komplet. Država Srbija platila je 1,2 milijarde u prethodnih nekoliko godina na ime jedne neodgovorne procene, odluke, ne znam ni ja šta je, pa šta sada treba da kažem?
Možda bih bio najbolji kada bih rekao – da, mi ćemo to da rešimo za dva minuta, daćemo 50 dinara po litru, ali koliko jorgan dugačak, toliko možemo da se pokrijemo. Ne mogu da obećam i ne mogu da uradim ono za čega nismo još završili kompletnu finansijsku konstrukciju. Kada završimo, obavestićemo svakog u ovoj zemlji. Biće meni prvo zadovoljstvo to da uradim. Ali, ne možemo neodgovorno da se ponašamo kako su se neki ponašali. Nije ovo jedini primer, ovo je jedan od primera u čitavoj ovoj priči.
Za sada toliko o poljoprivredi, možda još koji put. Hvala puno.

Hvala, ministre Nedimoviću.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.
Izvolite, kolega Obradoviću.

Na početku ću citirati čuvene stihove Jovana Jovanovića Zmaja iz pesme „Pačija škola“ – Ništa više ne nauči pačurlija ta nego što je i pre znala ga, ga, ga, ga, ga.
Dakle, od 12 pitanja Vlada Republike Srbije nije odgovorila ni na jedno pitanje prave opozicije. Lako je vama da odgovarate na pitanja Vojislava Šešelja, Čedomira Jovanovića ili Nenada Čanka iz lažne opozicije … (Isključen mikrofon.)

Kolega Obradoviću, hoćete li vi da se fokusirate na pitanje ili na Zmaja?
Prijavite se ponovo.

Hvala, predsedavajući.

Da se vratimo na suštinu. Nezaposlenost ste smanjili tako što je preko 200.000 ljudi više umrlo nego što se rodilo za šest godina vaše vlasti i tako što je 400.000 ljudi za šest godina vaše vlasti otišlo iz ove zemlje. Tako ste smanjili nezaposlenost. A kako ste napuni budžet? Tako što ste smanjili plate i penzije, povećali poreze, takse i akcize, smanjili subvencije poljoprivrednim proizvođačima i povećali cenu dizel goriva, gospodine ministre, gde vi utičete na cenu sa 55%, koliko iznose akcize i PDV u ceni dizel goriva u Srbiji, koja je jedna od najskupljih u Evropi.

Da idemo da rešimo određene probleme. Zašto niste krivično gonili one koji su odgovorni za pljačkašku privatizaciju za ovih šest godina? Zašto nema zakona o ispitivanju porekla imovine svih političara i tajkuna, koji ste obećali pre deset godina? Zašto vam u Vladi sedi nekadašnji direktor Agencije za privatizaciju, jednog njenog sektora, gospodin Siniša Mali? Zašto njega ne procesuirate i krivično gonite za pljačkašku privatizaciju, za koju je direktno odgovoran, nego ste ga stavili u Vladu Republike Srbije?

Nemojte da obmanjujete i lažete ovaj narod. Nikada mi nismo govorili da se zatvore fabrike koje su otvorili strani investitori, nego da se naše pare iz budžeta koji ste opljačkali od građana, kojima ste smanjili plate i penzije, daju našim privrednicima i poljoprivrednicima, a ne stranim investitorima i to je istina.

Što se tiče potpredsednika Vlade gospodina Nebojše Stefanovića, on bi mogao da odgovori na pitanje – da li se njegov otac bavi trgovinom oružjem i da li je on svom rođenom ocu dao dozvolu za trgovinu oružjem? Naravno, mogao bi da odgovori na jedno veoma važno pitanje – da li je tačno da je SNS između dva kruga predsedničkih izbora 2012. godine uplatila dva miliona evra na račun nepostojeće marketinške agencije koje nema u APR, iza koje stoji Vučićev kum Goran Veselinović i tako državne pare prebacila u stranačke privatne džepove?

Na kraju, ključno pitanje za predsednika Vlade Republike Srbije, pitanje za svakog ministra lično i tražim od njih direktan odgovor – da li su spremni da prihvate Kosovo u UN i razgraničenje kao razmenu teritorija po principu naše za naše? Da ili ne? Kada je Vlada, kao ona koja vodi spoljnu politiku Srbije, ovlastila Aleksandra Vučića da tajno pregovara? Kada smo doneli pregovaračku platformu sa pregovorima u Narodnoj skupštini…

Poslaniče, vi niste izgleda bili na ovom času, vi ste to pitali i dobili ste odgovor. Dobili ste odgovore.

Kada će tema Kosova i Metohije doći na dnevni red Narodne skupštine Republike Srbije? Dve i po godine od građana Srbije krijete o čemu pregovarate tajno iza leđa Narodne skupštine Republike Srbije o Kosovu i Metohiji.
Molim vas, odgovorite na pitanje – ko je ovlastio Aleksandra Vučića i kada ste mu dali pregovaračku platformu, kada je ona bila ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije? Ko vama daje za pravo da vi trgujete delom državne teritorije? Niste opet odgovorili na pitanje da li pregovarate o Preševu, Bujanovcu i Medveđi ili poklanjate i taj deo državne teritorije.