Gospodine Marinkoviću, uputila bih vas, a ne znam da li ste ikada bili kod gospođe Radmile Stojanović u biblioteku Narodne skupštine Republike Srbije. Kao poslanik imate pravo da odete, izvolite pa pogledajte stenografske beleške od modernog srpskog paralmentarizma, dakle, od uspostavljanja srpske državnosti, od 1835. godine od prve Skupštine koja je konstituisana u mom rodnom Kragujevcu, da li je ikada u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a evo tu je i gospodin Martinović, kao čovek koji dobro poznaje istoriju srpske državnosti i srpskog parlamentarizma da vas malo poduči, neko uveo spisak zabranjenih reči? Da li ima spisak, gospodine Martinoviću zabranjenih reči? Ima, u Knesetu, znam da ste vi blizak jevrejskom tamo lobiju, stalno posećujete i ambasadu, to je vaša stvar, putujete tamo. To tamo ima, ali dok se to ne izglasa u Republici Srbiji, vi gospodine Marinkoviću ne možete da kažnjavate narodne poslanike zbog reči koje su izgovorene.
Sada, da ja imam vremena, ali opet vas upućujem u skupštinsku biblioteku, da se malo podučite, pa da vidite da su narodni poslanici govorili – bitango, lopužo, ovakav, onakav. Ko je mogao za to da snosi bilo kakvu odgovornost. Pa, ko ste vi da pravite cenzuru u glavi Ružice Nikolić? El vas zbog toga ona treba da posmatra, pošto je gospođa Nikolić defektolog po struci, da vas posmatra sa pozicije defektologa. Stvarno, gospodine Marinkoviću.