Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena ministarko Kuburović sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, podnošenjem ovog amandmana se dodatno definiše član 4. ovog zakona, a naročito ističe posebno sagledavanje problema saniranja posledica bujica.

Zakonom o vanrednim situacijama uvedeni su aspekti smanjenja rizika od prirodnih elementarnih nepogoda, definisane su uloge i nadležnosti svih relevantnih aktera u sistemu, uključujući i građane, državne organe, autonomne pokrajine, lokalne samouprave, privredna društva i druge organizacije, zatim međunarodnu saradnju i druga pitanja povezana sa strukturom i funkcionisanjem sistema.

Srbija je izložena raznim opasnostima od raznih elementarnih nepogoda, uključujući i zemljotrese, poplave, suše, šumske požare i oluje. Naši građani su počeli mnogo odgovornije da se odnose prema vanrednim situacijama.

Poplava koja nam se dogodila u maju 2014. godine bila je velika prekretnica za Srbiju. Od tada se puno toga promenilo u svesti ljudi, lokalnim zajednicama i u komunikaciji državnih organa.

Obzirom na sve to i kroz predloge zakona na dnevnom redu, odgovorno rukovodstvo koje danas deluje na političkoj sceni, vodeći brigu pre svega za život građana, donosi predloge zakona koji će omogućiti preventivno i pravovremeno delovanje u suočavanju sa opasnostima i u slučaju da se iste dogode moći će efikasno i odgovorno da se deluje na saniranju posledica istih.

Zato će Srpska napredna stranka u danu za glasanje glasati za ovaj i ostale predložene zakone. Hvala.

Hvala, dr Pavlović.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik dr Darko Laketić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Borka Grubor.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, Predlogom zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama stvoriće se neophodni normativni uslovi za efikasnije sprovođenje zaštite od elementarnih i drugih nepogoda, što će doprineti povećanju stepena bezbednosti građana.

Jedino ovakvim krovnim sistemskim zakonom mogu se uspostaviti obavezna osnovna načela na kojima se čitav sistem zasniva i definisati zakonska rešenja utemeljena na savremenim metodama i najboljim praksama koje se primenjuju sa istim ciljem i sa kojima se pojedinačna rešenja iz različitih oblasti dalje usklađuju.

U toku katastrofalnih poplava 2014. godine most na Jadru kod Draginjca je poklekao pred nabujalom rekom. Oko 8.500 meštana Gornjeg Jadra iz oko desetak sela je ostalo bez komunikacije sa ostalim delovima teritorije grada Loznice. U pomoć je prvo pritekla naša vojska koja je postavila pontonski most koji je koristio meštanima sve dok tadašnja Vlada na čelu sa predsednikom gospodinom Aleksandarom Vučićem nije izgradila most na Jadru čija je ukupna vrednost 58,8 miliona dinara.

To je bio samo jedan od 276 sagrađenih mostova u toku dve godine na područjima zahvaćenim poplavama u ukupnoj dužini od 15km mostova. Samo u Mačvanskom okrugu, naša država je 2015. i 2016. godine u rekonstrukciju 125km saobraćajnica uložila oko 40 miliona evra. Zahvaljujem.

Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Ivana Nikolić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Ivana Nikolić.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane predstavnice ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na 4. član Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama kako bi se dodatno definisao pomenuti član koji se odnosi na upravljanje rizikom od katastrofa na način koji se zasniva na međusektorskoj saradnji, odnosno na međusobnoj koordinaciji. Kroz sve oblasti obuhvaćene zakonom o kome sada raspravljamo i kroz oblasti koje su definisane kroz zakone na dnevnom redu iz domena Ministarstva unutrašnjih poslova i iz domena Ministarstva pravde mora postojati jaka međusektorska saradnja i partnerstvo, i to su principi po kojima se zasniva delovanje odgovornog rukovodstva koje sprovodi program SNS.

Dok predsednik Republike sprovodi politiku boreći se za očuvanje mira i stabilnosti, na prvom mestu, koji se bori za privredni rast i razvoj naše zemlje, neki gradonačelnici i predsednici opština koji urgiraju dobrobiti takvog delovanja predsednika Aleksandra Vučića odlaze u Evropu i svet i govore sve najgore o njemu, o svojoj državi, o Vladi Republike Srbije. Umesto toga, moralnije, korektnije i sigurno sa pozitivnim ishodom bi bilo da se bave, za početak, bar ovim oblastima koje su definisane iz domena ovih zakona o kojima danas raspravljamo i za početak mogu da se bave barem preventivnim delovanjem.

Primer, nakon suočavanja sa katastrofalnim poplavama, opština Ub, opština iz koje dolazim, i od prošle godine potpisnica Protokola o saradnji gradova i opština sliva Kolubare, i namera je da lokalne samouprave koordinisano rade na pripremi planskih i strateških dokumenata iz oblasti upravljanja rizicima, iz oblasti razvoja jedinica civilne zaštite i još mnogo toga. Tako treba da rade gradonačelnici i predsednici opština, koordinisano, utemeljeno interesu svojih građana. Hvala.

Hvala.
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Milena Turk.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Sandra Božić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr LJubiša Stojmirović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Krlić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Savkić.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama, a koji glasi – primenom ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na sanaciju bujica.

Kada je reč o rešavanjima, koja se tiču reagovanjima u vanrednim situacijama, ona su utemeljena na već postojećim rešenjima. Novina je da su neka pojednostavljena, kako bi se obezbedila njihova olakšana primena, ali im je osnova ostala ista, s obzirom da su se dosadašnja rešenja pokazala kao vrlo efikasna.

Najbolji primer jeste reagovanje Vlade Republike Srbije na majske poplave 2014. godine i izazovi koji su se javljali u svim fazama, od evakuacije i radnji koje su za cilj imale da se neminovna šteta smanji na minimum, do sanacije iste.

Krizni timovi su bili u stalnom kontaktu sa različitim lokalnim centrima, koordinacija, pozivani su za hitnu pomoć, reagovali su na situacije koje su predstavljale neposrednu opasnost po život ljudi i materijalnih dobara. Uz to, krizni timovi su koordinirali radom 16 ministarstava i agencija koje su bile uključene u reagovanje na ovu prirodnu katastrofu na nacionalnom nivou, a svako ministarstvo je osnovalo svoj tim za krizne situacije. Zaposleni u sektoru su koordinirali rad kriznih timova i aktivnosti Crvenog krsta Srbije, kao i sa stranom pomoći koja je stizala.

Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama stvara pravne osnove za uspostavljanje jedinstvenog integrisanog sistema i usklađuje se sa realnim potrebama zaštite spasavanje stanovništva i materijalnih dobara od eventualnih i drugih nepogoda. Hvala.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Goran Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik LJiljana Malušić
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Gledajući u budućnost, Srbija bi prirodnu katastrofu trebala da posmatra kao mogućnost i šansu da ispravi nedostatke koji postoje već dugi niz godina, a program sanacije i obnove bi trebalo posmatrati kao sastavni deo plana za ekonomski razvoj.

U tom smislu, problemi kao što su identifikacija i smanjenje rizika bi trebalo da budu deo razvojnog plana, budući da oni negativno utiču na najosetljivije grupe – siromašne, Rome, lica sa niskim primanjima, lica sa invaliditetom, žene.

Ono što je ključno za smanjivanje rizika jeste popravka, rekonstrukcija, proširenje, unapređenje infrastrukture za odbranu od poplava, kao i poboljšanju oblasti odlaganja otpada u rudarstvu i ostalim proizvodnim aktivnostima. Uz to, unapređivanje sistema za predviđanje poplava je još jedan preduslov za smanjenje rizika od prirodnih katastrofa, čemu se može pristupiti na regionalnom nivou kroz saradnju sa susednim zemljama i stvaranjem ekonomije obima.

Kada se desi velika katastrofa, kao što su bile poplave 2012, 2014, 2016, delom i 2017. godine, prva mera je saniranje, oštećenja na nasipima i drenažnim sistemima usled poplava. Kao što je i bio slučaj sa prethodnim velikim poplavama, zabeleženi su svi događaji i evidentirane su žrtve i štete. Što se ovo događa? Upravo zbog toga što apsolutno ništa nije ulagano u vodoprivredu od 2008. do 2013. godine, bilo ne ponovilo se.

Treba reći da ključno obeležje ovog zakona predstavlja stavljanje preventive. Znači, preventiva, edukacija u prvi plan i, prema svim podacima kojima raspolažu UN, svaki dinar koji se uloži u vodoprivredu se osam puta ovaploti. Treba sprečiti, a ne lečiti i sigurna sam da će u danu za glasanje svi podržati naše amandmane. Hvala na pažnji.

Hvala, koleginice Malušić.
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Mijatović.
Izvolite.