Reč ima predsednica Vlade.

Želim samo jednu kratku stvar, jer mi se čini da je važna i čini mi se da je dezinformacija plasirana da bi sutra čitali u raznim medijima. Čuli smo danas da nameštamo tender za „Lastu“. Neću ići dalje. Imala bih, poštovanom narodnom poslaniku, još svašta nešto da odgovorim, ali ne bi bilo korektno, jer ne možemo da imamo danas takvu vrstu polemike.
Želim da kažem građanima Srbije da je ovo dezinformacija, da budem politički korektna i da kažem da je dezinformacija, da je samo plasirano, verovatno ne namerno. Dakle, niti je objavljen tender za „Lastu“, niti je urađena procena vrednosti, finalna, „Laste, niti je u ovom trenutku tender u bilo kojoj fazi blizu objave. Dakle, nameštanje tendera za „Lastu“ je dezinformacija koja je plasirana, valjda, da bi sutra građani rekli kako nameštamo ovde, i to će biti za mog brata ili brata predsednika ili brata ministra finansija. Vidim da su braća. Pošto ne možete nama ništa da nađete, onda hajde po porodici.
Dakle, ne brinite ništa. Tender za „Lastu“ nije čak ni objavljen. Hvala vam.

Rističeviću, da li želite dopunsko pitanje?

Zahvaljujem.

Dakle, gospođo premijerko, nastavljam moje pitanje – da li vam je poznato da ti lažni prekogranični kanali u koje spadaju „Nova“, N1, trinaest „Sport klubova“ itd. nisu registrovani u Srbiji i da su vezani, povezani sa SBB? Taj isti SBB domaćim kanalima koji plaćaju sve naknade ne plaća za 80% programa, koje koristi, ništa, a ovim lažnim prekograničnim kanalima plaća i po nekoliko evra po korisniku kojih u Srbiji SBB ima 900.000, što znači da im svakog meseca ispumpa na desetine miliona, to je vezano i za ministra finansija, evra.

Dakle, da li znate, takođe, da ti lažni Đilasovi, Šolakovi, „United media“, prekogranični kanali neovlašćeno prekrajaju program reklamama i da domaćim medijima, kroz emitovanje, nezakonito, reklama, uzimaju prihode? To se kreće na godišnjem nivou preko 20 miliona evra. Dakle, ispumpavanjem pretplate preko SBB i naplaćivanjem reklama, umetanjem reklama, SBB i vezani prekogranični lažni kanali, piratski kanali na takav način uništavaju domaće medije koji ostaju bez prihoda.

Vama je poznato da „Telekom“ daje i do 150 miliona dobiti, a ima 2,5 puta manje tržište od SBB. Od 2015. godine SBB, to je vezano i za ministra finansija, nema nikakvu dobit. Dakle, on to ispumpava preko ovih lažni prekograničnih kanala.

Sada sam vam odgovorio i gde su Đilasovi milioni, odakle mu ti milioni, a takođe sam i odgovorio gde su falkoni, gde je vaš državni falkon.

Vi se vozite kršem, a gospodin Čolak s vozi najnovijim modelom „Falkona“ od jednog golf terena do drugog golf terena. Dakle, novcem pretplatnika građana i poreskih obveznika Republike Srbije, on je kupio sebi „Falkon“ umesto da taj „Falkon“ pripadne državi Srbije i da se njime voze sadašnji i budući funkcioneri. Hvala.

Hvala.
Reč ima predsednica Vlade.

Ušli ste poštovani narodni poslaniče u opasne teritorije. Sada ćete biti jedan od najgorih protivnika slobode medija zato što je to tabu tema. Nažalost, mi ne smemo o tome da razgovaramo, jer se radi o SBB.
Reći ću vam mnoge stvari, vi ste u potpunosti u pravu i građani to treba da znaju, ali kada sam ja o tome pričala prošle nedelje napali su me da ja napadam nezavisnost medija u inostranstvu. Pričala sam samo o podacima, o faktima, o tržištu, o zakonima i o naknadama koje treba da se plaćaju u budžet Republike Srbije za građane Republike Srbije.
Dakle, nisam pričala ni o medijskom sadržaju ni o tome za koga ću, ni protiv koga ću, ni da li su objektivni, ni da li su neobjektivni, da su slobodni, ili su zarobljeni i od koga su zarobljeni. Dakle, nisam ni o čemu tome pričala, ali sam ih napala.
Znate, neko o tome mora da priča. Ako je ovo demokratska država i država institucija i država u kojoj se borimo za vladavinu prava, onda moramo da imamo hrabrosti da o tim stvarima pričamo iako će nas napasti i mene i vas, da smo protivnici slobode medija, nažalost.
Reći ču vam, po podacima koje ja imam, SBB u zemlji u kojoj postoji kompletna cenzura i monopol, SBB drži 51% tržišta, distribucije medijskog sadržaja u Srbiji, 51%. Recimo, tamo gde ja živim, u mom stanu, ja ne mogu da imam „Telekom“, ja mogu da imam samo SBB. Dakle, ja nemam mogućnost izbora.
Mnogi tako, po celoj Srbiji, zahvaljujući tome kako je SBB ulazio na tržište, kako je tada radila siva ekonomija, kako je to bilo podržano od tadašnje Vlade Republike Srbije i političke elite, i kako je sve to preko noći legalizovano bez i jednog jedinog dinara. Nažalost, ponovo mi tu danas ne možemo ništa da uradimo. Taj SBB danas drži 51% distribucije medijskog sadržaja.
„Telekom Srbija“, mislim da drži negde oko 36%, „Pošta Srbije“ ako se ne varam oko 4%. „Telekom Srbija“ plaća tri puta više od SBB i mi to ne možemo da proverimo, odnosno RATEL to ne može da proveri, zašto SBB tako plaća, zato što oni to tretiraju kao poslovnu tajnu.
Ako pipnete u to, bićete najveći protivnik slobode medija. Vi ćete biti ti koji gušite slobodne nezavisne medije, ti koji uvodite cenzuru, videćete to još večeras, ako ne sutra ujutru, ali sigurna sam da ćete videti večeras.
Pošto ovo o čemu ste pričali jeste dosta kompleksno i građani uglavnom ne razumeju, daću vam jedan primer koji će građani u potpunosti lako razumeti. Dakle, ja na dnevnoj bazi gledam na kanalima SBB, po numeraciji prvi kanal, drugi kanal, o tome kako je najveći problem naših evropskih integracija pristupanje EU, ali pre svega našeg društva uopšte je nepoštovanje vladavine prava.
Svaki dan slušam o poštovanju vladavine prava od ljudi koji na najgrublji mogući način krše Zakon o elektronskim komunikacijama i baš ih briga. Baš ih briga. Nikom ne objašnjavaju zašto, ni kako, baš ih briga za prekršajne prijave nezavisnih regulatornih tela. Dakle, Zakon o elektronskim komunikacijama, član 100. kaže – operator je dužan, u ovom slučaju SBB, operator je dužan da prilikom distribucije medijskog sadržaja poštuje logičku numeraciju kanala koji određuje regulator, uzimajući u ovom slučaju REM, uzimajući u obzir prirodu medijske usluge i zonu pokrivanja za koju je izdata dozvola za pružanje medijske usluge. Regulator vrši nadzor i stara se o izvršavanju obaveza operatora, propisanih odredbama ovog člana, u saradnji sa regulatornim telom nadležnim za oblast elektronskih komunikacija. Dakle, regulator određuje numeraciju, član 100. vrlo jasno u Zakonu o elektronskim komunikacijama.
Svaki dan nam sole pamet o vladavini prava ljudi koji apsolutno ne poštuju tu regulaciju. Dakle, oni ne poštuju numeraciju. Dakle, regulator kaže – prvi kanal mora valjda biti u jednoj zemlji javni servis, nacionalna televizija RTS. Operator koji drži 51% tržišta distribucije medijskog sadržaja u Republici Srbiji kaže – mene baš briga, meni će to biti treći kanal, prvi će mi biti „N1“, pa će mi biti „Nova S“, pa će mi biti RTS i REM može samo da da prekršajnu prijavu koja njih naročito ne brine.
Ali, mi to nikada ne čujemo. Mi to ne čujemo nikada u izveštaju Evropske komisije. Nikada za taj problem sa nepoštovanjem zakona, vladavine prava, nezavisnih regulatornih tela, institucija niste čuli, zato što je to tabu tema. Mi o tome ne smemo da pričamo zato što ako o tome pričamo gušimo slobodu medija i tzv. nezavisne medije i to je problem o kome želim da pričam zato što ako pričamo o vladavini prava, gospodo krenite od sebe, kao što mi krećemo od sebe. Kao što svaki pojedinac u ovom društvu treba da krene od sebe, krenite od sebe.
Recite nam dve stvari. Prvo, kako je moguće da „Telekom“ koji ima mnogo manji procenat tržišta plaća tri puta veću naknadu građanima Republike Srbije i kako je moguće da suprotno članu 100 zakona o elektronskim komunikacijama operator koji drži 51% distribucije medijskog sadržaja ne poštuje Zakon o elektronskim komunikacijama i nezavisno regulatorno telo?
Dakle, nastavićemo da pričamo o ovome zato što želimo da pričam o vladavini prava, želimo iste uslove za sve, želimo da se borimo protiv sive ekonomije, nelegalne i nefer konkurencije na tržištu. Hvala.

Imate komentar?

Komentar je sledeći. Kaže – reemitovanje iz stava 1. tačke 3. člana 74. Zakona o elektronskim medijima ne postoji ako je izvorni program izmenjen. Ne samo da je izmenjen, nego se emituje iz Srbije i tako radom na crno, piratski kanali uništavaju domaće regularne televizijske kanale.
Po pitanju vladavine prava, ne bih puno, ali želimo Evropskoj komisiji moj komentar, gde oni nama nešto zameraju oko nedostatka dijaloga. Čisto da znate, da im prenesete, ja sam voljan ovo i u pisanoj formi da vam dostavim.
Kaže – do 3. juna uprkos bojkotu vlast se javljala 10.084 puta ili 60 po poslaniku u ovom parlamentu. Opozicija se javljala 8.570 puta na jednu trećinu, što je 102. javljanja po poslaniku. Znači, gotovo duplo više. Vreme koje je utrošeno dok se govorilo u direktnom prenosu, vlast je imala 551 čas na dve trećine parlamenta, opozicija 575 časova na jednu trećinu parlamenta. Što znači, vlast 3,3 časa, opozicija 7,1 čas. Odnos Dveri koji se najviše bune i SNS, Dveri 1419 javljanja na sedam poslanika ili 202 puta, SNS 7.212 puta na 105 poslanika, 68, tri puta manje se javljala. Vreme, Dveri 70 časova, 10 časova po poslaniku, SNS 366 časova ili 3,4 časa po poslaniku.
Mislim da oni misle da je demokratija uvoz imperijalnih proizvoda, a mi mislimo da se ona pravi iznutra i stoga sam i pisao Evropskoj komisiji i vama dostavio kopiju. Hvala.

Hvala.
Reč ima poslanik Fatmir Hasani. Izvolite.

Uvažena predsednice parlamenta, poštovani predstavnici Vlade, narodni poslanici, albanska manjina u Srbiji, ni kriva ni dužna ostala na začelju svih manjina u Srbiji što se tiče manjinskih prava. Momentalno smo u magli, svašta se kaže, piše i planira za nas, a mi ne znamo ništa. Mi i Srbi i ostali koji žive u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, čekaju otvorenih ušiju šta će da se desi u buduće kod nas.

Albanska manjina od 1990. godine, od kad imamo poslanike u ovom visokom domu, čeka skoro sa istim zahtevima, kao i pre 29 godina. Naše diplome, stečene u univerzitetima na Kosovu, još se ne priznaju. Više od 20 godina čekamo knjige za osnovne škole koje još nismo zaokružili i završili do kraja. Neka prava, koja smo imali za vreme Tita i Miloševića, sada ih nemamo.

U Preševu je ukinut Osnovni sud i Osnovno tužilaštvo. U Bujanovcu od Osnovnog tužilaštva ostala je jedinica Osnovnog tužilaštva iz Vranja. Broj zaposlenih u ovim pravosudnim organima ne odgovara strukturi stanovništva u ove tri opštine. U Bujanovcu predsednik suda treba da bude iz redova albanske nacionalne manjine. U policijskoj stanici u Bujanovcu smo u velikom minusu. Prazna mesta se ne popunjavaju kada se neko penzioniše od strane policajca i drugih zaposlenih. Vatrogasna služba u Bujanovcu nema ni jednog Albanca. Katastarska služba u Preševu ima samo jednog Albanca, a katastarska služba u Bujanovcu, od devet radnika, ni jedan nije Albanac. U srednjem nivou vlasti u Pčinjskom i Jablaničkom okrugu, da ne pričamo, od 16 vrsta inspekcija, samo je jedan Albanac. Nemamo ni jednog u drugim državnim institucijama srednjeg nivoa vlasti. Pre četiri godine se penzionisao republički prosvetni inspektor, sa sedištem u Vranju i dan danas nije se popunilo to mesto.

Bolnica u Vranju od 600 radnika, nema ni jednog Albanca, a u Niškom regionu ništa nemamo, tu da ne ulazimo.