Zahvaljujem.
Predsednica Vlade, izvolite.

Samo ću se kratko osvrnuti na situaciju na Kosovu i Metohiji i kako mi to možemo da nazovemo i kako i sama sam se trudila u više navrata i u poslednje vreme i u poseti Londonu, i u poseti Republici Francuskoj da razgovaram i da upoznam ljude o tim taksama.
Rekla bih da često o tome govorimo administrativno, kao direktno kršenje CEFTA sporazuma, Sporazuma o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi, sporazuma koji je potpisan još 2006. godine, kao što su i predstavnici EU rekli to je takođe i direktno kršenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koje su privremene institucije u Prištini potpisale sa Evropskom komisijom, ali ljudski nazvati to ne možemo drugačije nego akt najbrutalnijeg i najdirektnijeg kršenja osnovnih ljudskih prava i sloboda ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji. To je ništa drugo do ne civilizacijski čin, suprotan svim standardima EU, evropskih vrednosti i svetskim civilizacijskim standardima, koje danas 21 veku govore o slobodnom protoku robe, usluga i ljudi. To je ne civilizacijski čin i najbrutalniji akt protiv ljudskih prava i sloboda srpskog, ali i drugog nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji.
Mi ćemo to nastaviti da pričamo, nastavićemo da se borimo za Srbe na Kosovu i Metohiji i nastavićemo da se borimo da svi u celom regionu makar poštuju one najosnovnije civilizacijske standarde koje na žalost u ovom trenutku Priština apsolutno ne poštuje. Hvala.

Izvolite komentar, izvinjavamo se.

Mi svi znamo kako žive Srbi na Kosovu i Metohiji i znamo kako pojedine države se ponašaju i da postoji kontinuitet u tome. Mislim da možda malo više treba da iskoristimo one države koje nisu u EU, a koje su veliki prijatelji Srbiji, da preko njih i zamolimo njih, da kada dođu u Srbiju odvedemo ih u Severnu Mitrovicu, u severni deo Kosova i Metohije i da se oni lično uvere kako Srbi žive na Kosovu i Metohiji.

Mogu da konstatujem i da kažem da međunarodna politika ove države je veoma na visokom nivou, da predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, dobro se bori, dobro štiti Srbiju. Isto tako i ministar inostranih poslova Ivica Dačić. Moram da se vratim na opoziciju, ne morate vi da imate neku funkciju, jer funkcija se dobija preko birača kad se izađe na izbore.

Ne možete samo sve vreme da napadate i kritikujete, ajte bar sada, evo to je moj poziv opoziciji, nisam video nijedno saopštenje kada su u pitanju takse i humanitarna katastrofa na Kosovu i Metohiji, šta je to što je njihova poruka, kakav je njihov program i da vam kažem, malo više dižu tenziju građanima Srbije porukama koje su lažne, poruke koje ne mogu da se demantuju istog trenutka.

Tako da neću reći da smo pasivni, ali mislim, ne sviđa mi se odgovor ministra Malog, kaže, mi predlažemo i mi donosimo odluku. Pa, jeste, ali šta me briga ministre šta će Evropa da kaže za one lenguzare koji ne rade i ne dolaze na posao. Ovde se radi o parama građana Srbije i oni koji primaju platu u parlamentu mora da je zarade. Ovo ovde je mašina, strug i za mašinom poslanici moraju da budu, a ne u holu.

Hvala na komentaru, poslaniku, Markoviću.
Sledeći je Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Ovde nema većine kolega iz opozicije, mislim da je to šteta, ali je poznato da oni bojkotuju i zbog čega bojkotuju sednice, ali primećujem, gospođo predsednice Vlade da i vaši redovi su nešto malo proređeni, odnosno nijednog od potpredsednika Vlade ne vidim oko vas, tu su ministri. Ali, nije problem što nema potpredsednika Vlade nego što su to ljudi kojima sam hteo da postavim neka pitanja, pa ćete vi morati po komandnoj odgovornosti da preuzmete umesto njih.

Dakle, nema gospodina Ivice Dačića, prvog potpredsednika, nema gospodina Nebojše Stefanovića, nema Rasima LJajića i nema Zorane Mihajlović. Sva četiri potpredsednika su pretpostavljam opravdano odsutni. Da, nema čak ni gospodina Vladana Vukosavljevića koga sam takođe hteo nešto da pitam.

Zato ćemo da krenemo od najlakšeg i najjednostavnijeg, pitanje za vas zapravo, koja procena je vaša, pretpostavljam da to nije moglo bez vaše odluke, odnosno odluke Vlade, nametnula ili prelomila da ministar Đorđević ode na putovanje na Maldive, da učestvuje na Forumu – Investiranje države Maldive i koji je to važan državni posao bio da se zaputi ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja do Maldiva da bi promovisao ili doprineo investiranju u državu Maldive? Pored ministra ako je i trebao neko da ide, imamo ministra spoljnih poslova, imamo ministra turizma, imamo ministra sporta, pa su možda mogli oni.

Bilo kako bilo, to je manje važno, ali može da bude zanimljivo, moje drugo pitanje je nešto važnije, jeste, zašto, to možda može ministar Mali da odgovori, zašto država prodaje svoj udeo u Komercijalnoj banci? To sam pitao i pre neki dan ovde, očekujem i pismeni odgovor ali nije loše ni ovako uživo.

Verujem da je tu neka ekonomska filozofija koju ministar Mali uvažava i usvaja i pretpostavljam da je on tu dosledan jer je bio angažovan i u poslovima u Agenciji za privatizaciju početkom 2000-ih godina, ali znam da je ova vladajuća većina vrlo elokventno kritikovala mnogo puta praksu tadašnjih nekih drugih vlasti, vlada da prodaju, rasprodaju državnu imovinu, posebno su bili osetljivi na prodaju banaka, a mi smo došli u situaciju da praktično imamo više banki, sem Poštanske štedionice sa domaćim vlasništvom.

Tuđa ruka svrab ne češe, ako je loš menadžment, ako loše radi, banke promenite rukovodstvo, poslovodstvo pa dajte druge sposobne ljudi koje navodno imate u svojim redovima.

Hvala, nastavićete u sledećem, isteklo je vaših tri minuta.
Reč ima predsednica Vlade, Ana Brnabić.

Prvo, želim da vam kažem da svi članovi Vlade koji u ovom trenutku nisu u Skupštini, apsolutno su opravdano odsutni. Mi, sutra na Vidovdan imamo veliki broj, stvarno odličnih događaja koji upravo pokazuju kako se Srbija kreće, kako se razvija, između ostalog i otvaranje aerodroma u Kraljevu, što verujem da će biti izuzetno značajno za ceo taj deo Srbije, ali svakako i za sve građane Srbije, generalno.
Ministar Dačić je u inostranstvu, bavi se svojim poslom, a potpredsednica Vlade, Mihajlović je u Kraljevu, ministar Stefanović na međunarodnoj policijskoj vežbi u Nišu, ministar Vukosavljević u Baču, gde smo završili zajedno sa EU rekonstrukciju bačke tvrđave koja se danas otvara.
Tako da, u svakom slučaju, svi su na svojim radnim zadacima, rade za građane Republike Srbije, imamo dobre uspehe, predstavićemo neke stvari sutra, neke stvari prekosutra u Somboru, neke stvari u ponedeljak, ali mogu vas uveriti poštovani narodni poslaniče da su svi odsutni iz opravdanih razloga i videćete vi i sami kao građani Republike Srbije te rezultate.
Što se tiče putovanja ministra Đorđevića, ali na kraju krajeva, i putovanja ostalih članova Vlade, rekla bih da mi zbog ogromnog broja aktivnosti koje imamo u interesu Republike Srbije i građana Republike Srbije, često ako ste obratili pažnju u prethodnom periodu smo morali da preuzimamo neke od odgovornosti iz različitih resora, zato što smo obavljali istovremeno par različitih stvari.
Ministar Dačić, potpredsednik Vlade, ministar Dačić nije mogao u tom trenutku da bude na Maldivima, koji su nama izuzetno važni, izuzetno važan potencijalni partner, pre svega, po pitanju Kosova i Metohije i ministar Đorđević je uskočio i putovao na Maldive.
Na Maldivima se za razliku od nekih poslanika opozicije nije provodio, bio je na Maldivima, tačno jedan dan, što verujte, ne bih poželela nikom, niti mislim da bi bilo ko poželeo sebi da ide 15 sati do Maldiva na jedan dan, ima šest bilateralnih sastanaka i vrati se onda u Srbiju i putuje još dodatnih 15 sati, ali je to neophodno i mi ćemo biti svuda u svim zemljama, u svim krajevima ove zemaljske kugle ukoliko treba da se bori za suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije, za interes Republike Srbije svih građana Republike Srbije.
Dakle, menjao je tamo potpredsednika Vlade, ministra Dačića i bio je na Maldivima čitav jedan dan sa šest bilateralnih sastanaka. Takođe, kao što sam ja bila predstavljala Srbiju na stogodišnjici Međunarodne organizacije rada u Ženevi, gde sam, recimo, sedela sa predsednikom Vlade, Burkine Faso, gde smo razgovarali, takođe o pitanju Kosova i Metohije, da bi objasnili tim nekim državama koje su priznale jednostranu proglašenu nezavisnost Kosova, šta se sve dešavalo u poslednjih 11 godina, kako se situacija na terenu promenila, šta je Republika Srbija sve učinila da dođe do dijaloga sa Prištinom, u interesu regionalne stabilnosti boljeg života građana i kako to Priština ne prihvata i da pozovemo te ljude da razmisle da li su oni doneli pravu odluku nakon ovih 10, 11 godina, da pogledaju situaciju na terenu i da razmisle o tome da li su u tom trenutku doneli pravu odluku.
Nažalost, u najvećem broju tih razgovora, evo ja sam imala tu situaciju u razgovoru sa predsednikom Vlade Burkine Faso, i znate šta mi je rekao? Mi smo 2010. godine videli da naša odluka nije bila u suprotnosti sa Međunarodnim sudom pravde, odnosno sa Međunarodnim pravom, zato što je to Međunarodni sud rekao, dakle, na inicijativu tadašnjeg ministra spoljnih poslova Republike Srbije i onda se vi danas kao predsednik Vlade Republike Srbije nađete u situaciji da vam neko iz sastanka u sastanak od Maldiva do Burkino Faso, priča da je ono što je uradio vaš ministar spoljnih poslova 2010. godine, najveći argument toga da su oni bili u pravu, odnosno da nisu prekršili međunarodno pravo kada su priznali jednostranu proglašenost nezavisnost Kosova. I pored toga i pored takvih prepreka na koje mi danas nailazimo, zahvaljujući neverovatnoj neodgovornoj politici 2008, 2009, 2010. i 2011. godine, mi ćemo nastaviti da se borimo.
Što se tiče „Komercijalne banke“, mi možemo danas raspravljati, ostaviću naravno i ministru finansija da govori malo o tome, ali reći ću vam ovo, mi danas možemo raspravljati o tome da li je privatizacija „Komercijalne banke“ dobra ili nije dobra.
Moje lično mišljenje je da je dobra i da je to u interesu i bankarskog sektora i Republike Srbije, ali mi čak i u Vladi imamo različita mišljenja po tom pitanju. Ja mislim da država nije najbolji mogući menadžer banaka, mislim i uvek sam se plašila i plašim se i dalje kada razmišljam o održivosti onoga svega što radimo, da će nekada, svakako nije realno da će možda uskoro, ali u jednom trenutku će neko drugi preuzeti funkcionisanje Vladom.
Ako imate „Komercijalnu banku“, možete ponovo da imate u budućnosti ljude koji će koristiti ovakve stvari za izvlačenje državnog novca, za partijsko finansiranje, neće im biti u interesu stabilnost države, a to smo videli toliko puta u poslednjih, deceniju i po, već će im biti u interesu da koriste banke, državna preduzeća, institucije, privredna društva u većinskom vlasništvu, države za partijsko finansiranje, izvlačenje lične koristi, itd.
To je nažalost bio slučaj u prošlosti sa „Komercijalnom bankom“, kada je neko drugi imao odgovornost za vođenje Vlade Republike Srbije.
Ali, nama, kao i mnogo stvari tu nije ostavljen mnogo veliki prostor za manevre.
Godine 2011. je potpisan Sporazum sa Međunarodnim finansijskim institucijama, Evropskom bankom za obnovu i razvoj, IFC kao delom Svetske banke, nemačkim DEG i Svedfondom o tome da oni ulaze u vlasništvo „Komercijalne banke“, ali da imaju put opciju koju mogu da aktiviraju, ukoliko mi ne uđemo u privatizaciju „Komercijalne banke“.
Ta put opcija nije nimalo slatka, ona nije ni malo u interesu Republike Srbije ni građana Republike Srbije, ali je to potpisano 2011. godine. Dakle, 2011. godine je neko doneo odluku o privatizacije „Komercijalne banke“.
Dakle, možete sada da pričate sa tim ljudima, mi ponovo nalazimo najbolji mogući način da izađemo iz cele te situacije, tako da obezbedimo najbolje moguće finansiranje, funkcionisanje „Komercijalne banke“, stabilnost Republike Srbije i našeg bankarskog sistema i kredibilitet Republike Srbije, kao pouzdanog partnera i to je upravo ono što radimo u ovom trenutku. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Mali.

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, samo da se osvrnem na ono što je predsednica Vlade rekla oko „Komercijalne banke“, a ja verujem da je gospodin Vukadinović vaš komentar više bio plod neznanja, nego neke zle namere da na pogrešan način informišete građane Srbije.
Upravo, privatizacija „Komercijalne banke“ se desila 2011. godine. Dakle, u tom trenutku Republika Srbija postaje i ostaje suvlasnik banke sa 43%, oko 43%. Dakle, mi smo manjinski suvlasnik, većinski su mali akcionari i četiri velika fonda o kojima je predsednica Vlade i govorila, tako da se u ovom trenutku radi o tome da mi poštujući Sporazum koji je neko drugi potpisao 2011. godine prodajemo manjinski udeo u toj banci, a privatizacija je 2011. godine završena.
Ozbiljna država mora da poštuje sporazume koje je neko drugi potpisao, i ako se možda sa tim sporazumom ne slažemo. Ta put opcija je jedna, slobodno ću reći, loša stvar za nas, zato što nekome drugome garantuje vrednost, bez obzira na to, unapred poznatu vrednost, na to kolika je prava vrednost na tržištu u tom trenutku.
Opet kažem, i tu gorku pilulu smo popili i ići ćemo dalje sa tim, ali veoma je važno da razumete da je proces pronalaženja strateškog partnera za „Komercijalnu banku“, deo reformskog procesa koji radimo, sa jedne strane zajedno sa MMF-om, a sa druge strane da povećamo konkurentnost na našem bankarskom tržištu.
Mi ćemo do kraja godine izaći pred vas ovde i sa predlogom seta zakona koji su vezani za unapređenje funkcionisanja i rasta tržišta kapitala u Republici Srbiji. Sa novim Zakonima o investicionim fondovima, novim Zakonom o alternativnim fondovima, možda ćemo ići na izmenu i dopunu Zakona o finansijskim tržištima. Ići ćemo, takođe, na veliki broj poreskih podsticaja koje treba da unaprede i da promovišu finansijsko tržište, kao deo tog tržišta je i bankarski sektor.
Mi smo, kao što znate, pre mesec i po dana izašli iz suvlasništva u „Jubmes“ banci. Takođe smo bili manjinski akcionar sa 22, 23%. To ćemo uraditi i sa „Komercijalnom bankom“. Partner koji će tu doći, dakle, govorimo o kredibilnim partnerima, velikim bankama u regionu, koje treba dodatno da ulože novac u dalji razvoj te banke, a mi ćemo sa novcem koji zaradimo, ako sve, naravno, prođe kako treba, koncentrisati i uložiti ga i na izgradnju bolje infrastrukture i na nove autoputeve i na podršku mladima kroz razne podsticaje za zapošljavanje, ulagaćemo dalje i u obrazovanje i u zdravstvo i u socijalnu zaštitu, u sve ono što je obaveza države da ulaže, kako bi standard građana i kvalitet života podigli u što kraćem vremenskom periodu, a banka neka bude vođena onim koji se bavi bankarskim biznisom. Pri tome, hoću da napomenem da će od banaka koje su u vlasništvu Republike Srbije „Banka poštanska štedionica“ i dalje ostati u našem 100% vlasništvu. Hvala.