Dame i gospodo narodni poslanici, nikada nisam nešto posebno cenio one ljude koji se olako zadužuju, koji jedan dug zamenjuju drugim, koji ovaj život shvataju po sistemu - lako ćemo.
Međutim, uvođenje sudskih izvršitelja je najgori način, znači, država je našla najgori način da se takvoj pojavi stane na put. Ima mnogo drugih, pa čak i efikasnijih načina i zašto ne pogledati u zakonodavstva drugih država. Evo, recimo, Ruska Duma je donela Zakon o ličnom bankrotstvu, znači, bankrot lični, gde se tamo tačno propisuje kako i na koji način se vrši taj bankrot, gde se čoveku ne može uzeti stan u kojem živi, ne može mu se uzeti automobil, ne može mu se uzeti laptop i mobilni telefon. Sve drugo je predmet plenidbe, uzimanja itd. To bolje znaju pravnici.
Dakle, ne možete vi naplatiti dug od nekoga ako mu uzmete sve mogućnosti koje mu stoje na raspolaganju da taj dug, eventualno, izmiri. Znači, ne možete nekom poseći krila i onda od njega tražiti da leti.
Izvršitelji. To je jedna organizacija koja je tako umrežena, gde bukvalno običan čovek niti to može da shvati, pa čak i predstavnici države i pravosudnog sistema, Ministarstva pravde ne mogu da im doskoče i da vide čime se sve oni bave. Imamo situacije da, recimo, se vrši otkup duga. Recimo, jedan izvršitelj je pokušao kod jednog dužnika da odradi nešto, nije uspeo, drugi izvršitelj koji smatra da će moći to, da ima možda jače instrumente ili jače argumente, da uradi otkupljuje od njega dug. Imamo slučajeve gde je praktično taj jedan dužnik stigao tek do četvrtog izvršitelja koji je uspeo da naplati, bolje reći, da utera dug.
