Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2019.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/311-19

1. dan rada

28.11.2019

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:10 do 19:10

OBRAĆANJA

Vladan Vukosavljević

| Ministar kulture i informisanja
Hvala.
Uvaženi narodni poslaniče, ako sam dobro razumeo vaše pitanje se odnosilo na ocenu zadovoljstva ili neke vrste zadovoljstva radom javnog servisa u delu koji se tiče kada je bar reč o mom resoru prisutnosti programa iz oblasti kulture i o drugim temama koje su srodne toj temi.
O tome je u više navrata ovde bilo reči, ja sam isticao i tada i sada nemam posebno ništa novo da kažem, da javni servis RTS ima program posvećen oblasti kulture, ali taj program se emituje u dosta kasnom večernjem terminu koji je često iz različitih razloga tehnički, zbog ritma života nepristupačan većem broju ljudi, ali javni servis, da naravno, bez ikakve sumnje, da odgovorim direktno, mislim da na javnom servisu treba da bude više programa posvećenog u oblasti kulture, naravno i obrazovanje i drugih stvari, ali kakvog takvog programa ima. Međutim, njegov obim i vreme emitovanja nisu u dovoljnoj meri u skladu sa zamišljenom misijom javnog servisa i to ponavljam i ovaj put.
Međutim, s druge strane, to nije, sada nasuprot ovom što sam rekao, već kao dopuna jedne opšte slike, na drugim televizijama koji imaju naslovnu frekvenciju takvih programa skoro da uopšte nema. Dakle, nema skoro ni minuta posvećenog programima iz oblasti kulture i ta stvar je takođe zabrinjavajuća i mi smo o tome takođe govorili ovde u mnogo navrata.
Strogo formalno gledano, jasno da javni medijski servisi u obavljanju svoje delatnosti uživaju institucionalnu autonomiju, tako se to zove, i uređivačku nezavisnost, a naročito u pogledu utvrđivanja koncepcije i određivanja programskih sadržaja, što je poznato, u skladu sa zakonom. Ali, sada, kao i što je poznato da javni medijski servisi jednom godišnje podnose Narodnoj skupštini radi razmatranja i odlučivanja, znači radi razmatranja i odlučivanja, izveštaj o radu i poslovanju za prethodnu godinu sa izveštajem nezavisnog revizora, te da je Narodna skupština jedini organ koji odlučuje o prihvatanju ili neprihvatanju izveštaja o radu i poslovanju javnih medijskih servisa.
U tom formalnom delu koji zakon određuje na ovaj način krije se možda jedna mogućnost da se na neki od tema koje ste vi afirmisali ovom prilikom, a i ranije, utiče u određenoj meri. Dakle, ako je reč o problemu, problem je zajednički, možda problem nije idealna reč, ali reč je o oceni jedne situacije i svakako da onome što je zamišljena i ostvarena misija javnih servisa treba raspravljati na mestima koje su najpozvanije da se o tome raspravlja, pored ostalih to jeste Ministarstvo kulture i informisanja, ali jeste i REM, ali jeste bez sumnje i Narodna skupština koja usvaja takav izveštaj jednom godišnje.
Dakle, prostora ima i verujem da će aktivnosti vezane za tu temu moći da daju neke rezultate. Mi veoma dugo i veoma često govorimo o tome, ali se čini da to postaje polako opšte mesto i da se mirimo sa konstatacijom da programa namenjenih iz oblasti kulture nema u dovoljnoj meri, to je uz rizik da pogrešim, manje-više opšte prisutna ocena, uz rizik da grešim u tome što kažem, ali mislim da ne.
Prema tome, čini mi se da je možda vreme ili je već ranije bilo vreme, ali sada je bez sumnje vreme da se o tim temama i tim fenomenima porazgovara i deluje na način koji bi doveo do veće afirmacije programa iz oblasti kulture i drugih kvalitetnih sadržaja koje se emituju na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, o čemu je takođe bilo dosta reči. Ali, svakako da javni servis RTS iz različitih razloga ima jednu veću obavezu i veću odgovornost prema ovom društvu i prema ovoj zajednici. Hvala na pažnji.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Izvolite.
...
Pokret socijalista

Đorđe Komlenski

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Naravno da se ne mirimo ni sa čim što može da bude bolje u Srbiji, pa ni situacijom koja je u pitanju kada su mediji, kada je u pitanju kultura. Naravno da postoje inicijative da se, i koje mislim da treba podržati i prihvatiti, da se i na ostalim medijima koji imaju nacionalnu frekvenciju uvede obavezan deo programa koji će biti baziran na promociji kulturnog sadržaja, obrazovanje. Ne vidim ni jednu prepreku da bi se to uradilo ili zašto je neko dobio nacionalnu frekvenciju ako ne ispunjava nešto što je od nacionalnog interesa za Republiku Srbiju.
Prema tome, to je očigledno nešto što je bilo omaška ranija, nije razlog da mi to u narednom periodu ne sankcionišemo, kao što naravno ni poslanici neće stati sa inicijativom da se definitivno raščisti pozicija nelojalne konkurencije na podneblju medija, a to je kada je u pitanju "N1" i druge kvazi prekogranične televizije. Namerno koristim ovaj naziv, jer ja sam apsolutno siguran da oni nemaju pravo da rade to što rade, na način koji rade u Republici Srbiji. Ne radi se ni o kakvom reemitovanju i iskreno rečeno, ježim se od odgovora koji dobijamo od REM-a kao narodni poslanici na pitanja, koji treba prvenstveno da štiti interese svih emitera u Republici Srbiji, a ne samo prekograničnih, koji pokušava da nas ubedi da je reemitovanje tehnički, a ne pravni problem.
Zaista očekujem da će državni organi napokon poslati forenzičare ekonomske, jer su oni ti koji prvi treba da zakorače tamo i utvrde da li tu postoji poreska utaja ili ne postoji, kako bi ovaj proces tekao dalje. Ukoliko to ne bude, naravno, preduzećemo korake koji su mi jako dobro poznati u svim ovim procedurama, da dođemo do konačne istine, jer nema razloga da oko toga trošimo ovoliku energiju. Ili je istina da oni nemaju pravo to što rade da rade na takav način, ili mi nismo u pravu. To treba jedanput za svagda zatvoriti i razjasniti do kraja. Hvala lepo.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Nema odgovora na komentar.
Reč ima Elvira Kovač.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara
Zahvaljujem, poštovana predsednice.

Predsedništvo, predsednice i članovi Vlade, moje pitanje se tiče strategije podsticanja rađanja. Naime, ovu strategiju je Vlada Republike Srbije donela je još 16. marta 2018. godine. U okviru nje i konkretno posebno cilja dva, usklađivanja rada i roditeljstva, kao pojedinačan cilj navedeno je usklađivanje roditeljskog i profesionalnog domena. Jedna od aktivnosti predviđenih za realizaciju tog cilja je tzv. uvođenje licence, podržavajuće za porodične obaveze, za firme koje poštuju obaveze i ritam roditelja.

Moje konkretno pitanje je da li su preduzete konkretne mere u cilju realizacije pojedinačnog cilja usklađivanja roditeljskog i profesionalnog domena? Koje su te mere? Koji i kakvi su efekti do sada preduzetih mera? Posebno, koji su efekti uvođenja licence podržavajuće vrlo rogobatno formulisano, za porodične obaveze, jer mi to razumemo kao femili, frendli za firme koje poštuju obaveze i ritam roditelja?

Pitanje bih postavila, ako je moguće, samoj predsednici Vlade, ministru za rad, boračka i socijalna pitanja, u drugom krugu i samoj ministarki zaduženoj za populacionu politiku i dodatna pitanja. Pošto u samoj strategiji stoji da su nosioci za realizaciju pojedinačnog cilja u ovoj strategiji upravo Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo privrede, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, i smatram da su autori strategije vrlo dobro definisali da zapravo ova tri ministarstva budu nosioci realizacije cilja usklađivanja roditeljskog i profesionalnog domena zato što je zaista kompleksno ovo pitanje, jer su posledice demografskih promena evidentnog starenja našeg stanovništva, smanjenja stope fertiliteta, migratornih procesa.

Znači, sve to zajedno su zaista vidljivi u svim oblastima života, kako ekonomije, socijalne i zdravstvene politike, samim tim se nekako menjaju i menja poslovno ponašanje, kulturne navike, drugačija je nekako tražnja za uslugama i proizvodima, menja se ka pojedinim vrstama usluga.

Činjenica je da demografi već duži niz godina, da ne kažem decenijama, upozoravaju na posledice fenomena nedovoljnog rađanja u Srbiji, nažalost, i zalagali su se za strateški pristup države, zato je dobro što mi imamo ovu Strategiju za podsticanje rađanja, prirodni priraštaj, za to je potrebno 2,1 dete. Cilj zapravo ove strategije je 1,85 deteta po ženi, a trenutne brojke su nažalost svega 1,48. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima Ana Brnabić.
...
Srpska napredna stranka

Ana Brnabić

| Predsednica Narodne skupštine
Hvala vam na ovom izuzetno važnom pitanju i možda nedovoljno ovde u Skupštini razgovaramo o ovoj zaista jako, jako važnoj temi.
Moram da kažem da sam ponosna zato što sam predsednica Vlade koja je nakon Vlade Aleksandra Vučića zaista ovoj temi poklonila jako mnogo vremena i energije, podigla vidljivost ove teme i otvorila diskusiju, čini mi se, u širem društvu o načinu kako mi rešavamo problem nataliteta koji imamo, ne samo mi u Srbiji, već ima čitava Evropa, i koje su eventualno strašne posledice ukoliko mi danas ne uspemo da uradimo dovoljno da preokrenemo ovaj trend.
Dakle, svakako ću zamoliti ministarku Đukić Dejanović da malo više o tome priča. Ja ću danas sa građanima Republike Srbije da podelim jednu informaciju o kojoj smo mi diskutovali na Vladi, koju je takođe i predsednik Vučić podelio pre neki dan sa građanima Republike Srbije, a na koju smo mi izuzetno ponosni, izuzetno smo srećni zbog nje i govori nam da uprkos tome što su svi govorili da je zaista u jednom kratkom roku nemoguće promeniti neke stvari, da je ipak možda moguće, mada treba vremena da vidimo da li je ovo trend ili je samo incidentno.
Rekla bih da je ovo za sada možda jedan od tri najveća uspeha svih nas zajedno u ovoj godini. Dakle, u ovoj godini u periodu između januara i septembra Srbija je konačno imala plus 1,32%, dakle, imali smo pozitivan natalitet, odnosno više dece je rođeno ove godine nego prošle godine – i to za 612, 612 dece je više rođeno u odnosu na isti period prošle godine.
Svi ostali u regionu, koliko god zemlje mnogo ulagale u ovo pitanje i podsticaje za rađanje dece, a čini mi se da u tome svakako i već neko vreme prednjači Mađarska, svi ostali u regionu nastavljaju da imaju negativan prirodni priraštaj. Dakle, Albanija minus 8,62, dakle, 1.864 dece manje nego prošle godine, Hrvatska minus 2,9, 797 dece manje nego prošle godine, Srbija 612 više nego prošle godine, Mađarska minus 1,85, Bugarska minus 1,60, Rumunija minus 6,32%, Crna Gora minus 3,18%, Severna Makedonija minus 11,09%, što znači 1.153 dece manje nego 2018. godine, Bosna i Hercegovina minus 2,17%, Slovenija minus 2,54%.
Ponavljam, jedino je Srbija u plusu 1,32%. To mora da znači da su nekako i građani, bez obzira što ste vi ove godine, odnosno krajem prošle godine, usvojili Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, mi smo to dosta promovisali. Postoji još stvari o kojima smo razgovarali i sa udruženjima roditelja i organizacijama koje se bave ovom problematikom.
U ovom trenutku zaista već neko vreme intenzivno radimo sa Ministarstvom finansija da nađemo najbolji model za finansiranje još nekih olakšica, da ispravimo neke stvari u tom zakonu na koje su nam sa punim pravom skrenuli pažnju i neki narodni poslanici u Skupštini i neke organizacije. Dakle, očekujem da ćemo i dalje na tome raditi i da će biti sve bolje. Ali činjenica je da smo uspeli da podignemo vidljivost te teme.
Takođe smo sa Privrednom komorom Srbije ove godine uveli nagradu „Prijatelj porodice“, nagradu koja prvi put prepoznaje kompanije u jednom otvorenom takmičenju u kom se oni prijavljuju, prepoznaje kompanije koje na najbolji mogući način usklađuju rad i roditeljstvo. Naš Zakon o radu nije toliko loš u tom smislu. Dakle, on prepoznaje i modalitete fleksibilnog radnog vremena i rada od kuće, ali u nedovoljnoj meri to poslodavci u Republici Srbiji primenjuju.
Znači, postoje kompanije koje dobro to primenjuju, postoje kompanije koje idu i van toga, dakle, daju još neke dodatne benefite roditeljima kako bi promovisali takvu kulturu u okviru svoje kompanije. Mi smo prvi put ove godine prepoznali te kompanije, dali im te nagrade i uz određenu medijsku podršku pokazali drugim kompanijama kako je to moguće i koliko su onda i sami zaposleni srećniji i zadovoljniji u tim kompanijama, onda naravno i produktivniji.
Dakle, mi ćemo nastaviti u ovom smeru, pažljivo ćemo pratiti. Ja čak u mom kabinetu imam jednu osoba koja je zadužena samo da reaguje na probleme koje imaju pojedinačno porodilje ili trudnice, da kontaktira ministarstva, inspekciju rada, druge inspekcije, kako bi obezbedili da čak i na toj nekoj osnovi, rekla bih, pojedinačno ljudi budemo tu da pomognemo tim ženama da ostvare svoja prava i da obezbedimo da poslodavci u najvećoj mogućoj meri poštuju zakone. Dakle, mi ćemo tu uvesti još neke dodatne mere u smislu dodatne reforme inspekcija, tog kontakt centra za građane, za sve inspekcije, na kome u ovom trenutku radimo, tako da ako neko i u ovom smislu ne zna kome da se obrati, može da se obrati na taj kontakt centar, a onda ćemo mi sami reagovati, bez obzira kojoj inspekciji je to upućeno.
Očekujem svakako u 2020. godini dodatne značajne izmene, da još više učvrstimo naš pravni okvir, ali to što su sami građani prepoznali ovo kao jako bitnu temu je zaista, čini mi se, donelo ovom pozitivnom pomaku na koji smo mi jako ponosni, zato što vidite i po ovim brojevima koliko je teško tako nešto ostvariti, čak i za zemlje koje mnogo više sredstava ulože, koji se mnogo duže bave ovom problematikom. Zaista očekujem da i u timu sa predsednikom Vučićem i njegovim timom imamo još bolje rezultate u budućnosti, a svakako ćemo raditi dodatno i na samoj implementaciji svega iz Strategije za podsticanje rađanja. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Imate li još pitanja? Da. Postavite ih.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara
Zahvaljujem se na ovim odgovorima.

Ja sam konkretno htela baš da pričamo o samom istraživanju Ministarstva bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku i upravo Republičkog zavoda za statistiku koje je pokazalo konkretne podatke, naime, da svaki treći poslodavac odobrava preraspodelu radnog vremena, da tek svaki peti poslodavac dozvoljava klizno radno vreme, a 90% poslodavaca ne dozvoljava rad od kuće. Znači, kakva je situacija trenutna? U ovoj studiji je učestvovalo 330 poslodavaca, sa više od 126.000 zaposlenih i sprovedena je uz podršku Privredne komore Srbije, kao što smo to čuli, i pokazala je da od raznih vidova fleksibilnog radnog vremena poslodavci su najotvoreniji ka onoj klasičnoj zameni smene, što je naša realnost. Stoga je zaista jasno da je neophodna pomoć države u usklađivanju rada i roditeljstva.

Što se tiče same ministarke i Ministarstva bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku, znam da se od 2016. godine dodeljuju bespovratna sredstva za sufinansiranje mera populacione politike namenjene gradovima i opštinama i našim lokalnim samoupravama.

U protekle tri godine prema mojim podacima finansirana je 161 opština i gradovi sa oko 1,2 milijarde dinara, oko 10 miliona evra, zato što je u samoj Strategiji podsticanja rađanja stoji da je aktiviranje lokalne samouprave, da ona treba da se aktivira. Po ovim pitanjima lokalna samouprava je, ako motu tako da kažem, bliža građanima i ona najbolje može prepoznati potrebe konkretnih roditelja.

Na temelju navedenog zaista me zanimaju, pošto znam da sigurno ministarka ima dobre primere iz raznih lokalnih samouprava koje posećuje, da li su zažive ove mere. Moram da podelim sa prisutnima i kao majka iz Zrenjanina. Znam da je Zrenjanin pre dve godine, grad Zrenjanin je dobio sredstva od vašeg ministarstva, da je trajalo. Imali smo ozbiljnu anketu. Znači, u gradu Zrenjaninu imamo 19 vrtića gde svaki roditelj kontaktiran, anketiran i izvršena je procena potreba tih roditelja, mnogi od njih rade u dve, pa i u tri smene.

Od 1. decembra počinju da rade dva dežurna vrtića koja će pored klasičnog radnog vremena raditi do 23 časa, znači do 11 časova uveče za one koji rade do 10 sati i radiće i vikendom. Sada se naravno otvorilo pitanje, šta sa onima koji rade noćne smene, da li uvesti vrtiće 24 sata. Bitno je da se razmišlja o tome i zanimaju je možda još neki dobri pozitivni primeri. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima Slavica Đukić Dejanović.