Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2019.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/311-19

1. dan rada

28.11.2019

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:10 do 19:10

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić-Dejanović

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Kovač, zahvaljujem na tako dobrom informisanju u vezi sa temama na kojima radi Vlada od onog momenta kada je sadašnji predsednik država, tada predsednik Vlade ocenio da jedan od prioriteta Vlade treba da bude rad u resoru na čijem sam ja čelu.

Vlada zaista vrlo povezano, vrlo integrativno prilazi pitanju nataliteta, populacione politike, analizi demografskih indikatora i zapravo nema ni jednog segmenta u Vladi koji se ne bavi ovim pitanjem.

Na kraju i činjenica da je predsednik Nacionalnog saveta za populacionu politiku, predsednik države, govori o tome koliko je ovo izuzetno značajno pitanje. Ne daje nikakve političke poene jer dobri rezultati se ne mogu uopšte očekivati za vremenski period koliko traje mandat jedne vlade, ali dobri koraci jesu ohrabrujući. Premijerka je upravo iznela neke od njih. Ja bih samo, pre nego što pređem na direktan odgovor na vaše pitanje, htela da kažem, da u analizi struktura majke koje su dobile određene finansijske podsticaje.

Sve je više zaposlenih žena se ostvarilo kao roditelj iz godine u godinu i to već možemo govoriti treća godina o jednom trendu. S druge strane kada smo analizirali strukturu obrazovanja majki koje imaju troje dece, svaka četvrta je visoko obrazovana i uz podatak da među deset zemalja, a među tim zemljama su i one koje pripadaju EU, Rumunija, Bugarska, Mađarska, sve Republike bivše Jugoslavije i Albanija, jedino mi imamo pozitivan broj rođenih beba, dakle povećan u odnosu na isti period prethodne godine ohrabruje i smatramo da su mere intenzivno realizujemo zaista dale početne rezultate.

Vi ste pomenuli istraživanje vezano za usklađivanje rada i roditeljstva. Sa Privrednom komorom i Republičkim zavodom za statistiku organizovali smo to istraživanje, koje je obuhvatilo preko 126 zaposlenih, reprezentativni uzorak je bio blizu 4.330 poslodavaca smo najdirektnije kontaktirali. Naša početna ideja je bila da promenimo normativu kako bi usklađivanje rada i roditeljstva dalo bolje rezultate u pronatalitetnim merama.

Šta se dogodilo kada smo analizirali rezultate? Dogodilo da zapravo zaposleni imaju vrlo malo informacija o tome šta Zakon o radu sve daje kao mogućnost, a onda naravno da poslodavci ne mogu povoljno odgovoriti ako nemaju zahteve. Mi smo krenuli najpre edukacijom zaposlenih kroz saradnju onih lica koja su zadužena za ljudske resurse u pojedinim privrednim i svim drugim subjektima. Država kao poslodavac finansijske institucije, privredni subjekti, svi su podjednako važni kada je ova tema u pitanju i mi smo zapravo ovo istraživanje radili uzimajući u obzir uzorke iz svih ovih pomenutih subjekata.

Što se tiče sredstava koje dodeljujemo jedinicama lokalne samouprave, htela bih da podsetim da pre tri godine ukupno 130 miliona je bilo opredeljeno za 15 jedinica lokalne samouprave. Pre dve godine, zapravo pre godinu dana, ukupno 50 miliona za 61 jedinicu i ove godine smo imali sumu novca od 650 miliona i ukupno je 85 gradova i opština dobilo sredstva. Kako izgleda uopšte dodela tih sredstava jer mi se čini da je bilo upravo od kolega poslanika nekih nedoumica i nejasnoća u vezi sa tim kako se sredstva dodeljuju.

Vidite, to javno oglašavanje daje mogućnost svakoj opštini i svakom gradu da se pripremi i da aplikuje. Preduslov je da imaju lice na nivou svog veća u Skupštini koje se bavi demografsko populacionim pitanjima i da mora prethodno napraviti analizu. Dakle, na neki način da bismo dali nepovratna sredstva osmislili smo da mora svaki grad i svaka opština da analizira svoju strukturu, demografsku, populacionu, pitanje migracije, aktivnog starenja i da se pojavi sa vrlo konkretnim programom za koji doživljava da je apsolutni prioritet kada je u pitanju populaciona politika upravo za taj grad.

Jedan od gradova na naše veliko zadovoljstvo koji već u dva navrata dobija sredstva jeste Zrenjanin. Zrenjanin je između ostalog tražio sredstva da obezbedi i adaptira kuće na periferiji grada koje će dodeliti mladim bračnim parovima koji imaju jedno dete ili su se tek uzeli i tek planiraju proširenje porodice, odnosno roditeljstvo.

Desetak ovakvih lepih primera i ukupno 27 iz ovih sredstava rešenih stambenih pitanja je bio i te kako značajan podsticaj da mladi ljudi ostanu tamo gde su dobili krov nad glavom i da se tu zaposle. Bilo je naravno i drugih vrlo kvalitetnih primera. Inače, najveća suma novca jeste otišla na adaptaciju i dogradnju prostora za predškolske ustanove zbog toga što su tu liste čekanja još uvek relativno velike, ali rezultat je da je dve i po hiljade mališana, dečaka i devojčica dobilo smeštaj u predškolske ustanove. U sedam sela smo po prvi put uspeli zajednički sa jedinicama lokalne samouprave da osnujemo jasleni uzrast za brigu dece.

Dakle, polazeći od činjenice da smeštaj u predškolsku ustanovu nije samo rezultat koji će smanjiti brigu roditelja o tome gde se nalaze deca, nego da ima obrazovni karakter, da jača kompeticiju tih naših najmlađih sugrađana oko ostvarenja najrazličitijih ciljeva, mi zaista mislimo da je ta investicija vrlo opravdana. Bilo je takvih zahteva koji su naizgled delovali vrlo neobično, jedna jedinica lokalne samouprave, mislim da sam vam to jednom i rekla, je tražila 18 električnih bicikla da bi popravila natalitet, Šid je bio u pitanju. Za mene je bilo malo nelogično kako ćemo to električnim biciklima popraviti natalitet. Međutim, saradnice porodica i medicinske sestre koje obilaze decu i starija nemoćna lica, pošto Šid ima 18 sela, svaka od njih je dobila taj bicikl i neuporedivo brže stizala do odredišta i provodila neuporedivo duži vremenski period u kući, baveći se negom deteta, negom stare osobe, kako bi mladi roditelji mogli da se posvete i sebi i da razmišljaju i da osete na kraju koja je to podrška države.

Dakle, maštovitost onih koji aplikuju za ova sredstva je velika, o tome možemo pričati, prosto ne bih da uzimam mnogo vremena, ali od ukupne sume koju ste i sami izneli jeste najveći broj sredstava otišao za predškolske institucije, nažalost neke prazne škole smo adaptirali za takve prostore. U Subotici se na primer dogodilo da smo adaptacijom kuhinje koja 30 godina nije adaptirana, i koja je u jezivim uslovima spremala 5000 obroka dnevno, podigli broj obroka na 12 hiljada.

Ovo su duboko životna pitanja. Ovo su pitanja koja se tiču zaista mladih ljudi koji stiču sve više poverenja u to da im je država tu negde i da se na nju mogu osloniti kada planiraju proširenje porodica. Zaista delim zadovljstvo sa svima vama, poštovani narodni poslanici, i u ime Vlade i predsednika države još jednom se zahvaljujem što zajednički radimo na ovom pitanju.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ministar Đorđević. Izvolite.

Zoran Đorđević

Poštovani poslanici, ja bih sa još jednom stvari da vas upoznam. Naime, koliko smo mi kao Vlada Republike Srbije odlučni o tome da se borimo i protiv sive ekonomije, protiv rada na crno, isto tako smo i zauzeli se za borbu protiv svih onih koji krše prava našim majkama, porodiljama i trudnicama i koji krše neko radno pravo, kad su one u pitanju.
U tom smislu, vi znate da smo na onom besplatnom telefonu koji se tiče Inspekcije za rad, 0800-300-307 uveli opciju 2, koja podrazumeva da sve one majke, porodilje i trudnice koje znaju da im se krše prava, mogu tu da prijave te slučajeve.
Od 22. jula do 27. novembra, bilo je ukupno 208 poziva, od toga 55 su se ticala zaposlenih trudnica i 84 onih koje su nalazile na porodiljskom odsustvu. Inspekcija je učinila 105 inspekcijskih nadzora i od tih 208, 103 su bila saveti putem telefona.
Od tih 105 bilo je 13 rešenja i 36 naloga za zapisnike, zatim četiri ukazivanja na prekršaje, podneli smo 10 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. To se sve odnosilo na 22 poslodavca, za ukupno 13 trudnica i devet porodilja.
Ceo spisak i ceo registar se vodi ažurno, nema privilegovanih, nalazi se na sajtu Ministarstva u opciji Inspektorat rada – registri i u njemu može, bukvalno, iz nedelje u nedelju da se vidi koji su to poslodavci koji su kršili zakon i koji su oduzeli neko pravo trudnicama i porodiljama.
Kao što sam rekao, ni jedan neće biti privilegovan, pogotovo ne u ovakvim slučajevima i biće kažnjeni maksimalnom kaznom. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima predsednica Vlade.
...
Srpska napredna stranka

Ana Brnabić

| Predsednica Vlade RS
Samo bih za kraj da dodam, podsetila me ministarka Đukić Dejanović kada je rekla da se radi o duboko životnim pitanjima i vi ste, takođe, rekli da to nije pitanje kojim se bavi jedan resor i da je zaista nemoguće da imate nekakvu uspešnu politiku, implementaciju te strategije, bez da, kroz razne resore svi zajedno radimo na tome. Čini mi se da poštovani narodni poslanici mogu da vide da smo zaista svi duboko predani ovom poslu.
Dodala bih samo za kraj još i ono što smo uradili, u smislu elektronskih usluga za nove roditelje i kako pokušavamo da olakšamo život i novim roditeljima i roditeljima sa nešto većom decom.
Dakle, mi smo pre par godina uveli sistem e-beba, elektronski sistem za prijavu novorođenčeta, kako bi roditelji praktično odmah u porodilištu prijavili rođenje deteta, ne provodili tri dana jureći od šaltera do šaltera.
Mi smo pre dve godina, onda, implementirali sistem e-beba faza 2, dakle, tu smo dodali, kao što znate, to smo promovisali upravo u Zrenjaninu, roditeljski dodatak. Tako da, danas i za roditeljski dodatak prijavljujete preko tog sistema i dobijate na vaš mobilni telefon samo sms poruku da će vam roditeljski dodatak biti uplaćen u narednih 45 dana na taj i taj račun.
Zaista, sve što smo mogli da uradimo da poboljšamo svaki put tu uslugu, da damo i vremena i mira roditeljima da se bave bebom.
Mi smo sad dodatno tu uslugu poboljšali time što mi sada i kad roditelj izlazi i kad beba izlazi iz porodilišta, oni dobijaju jedan papir na kome su upisane ne samo sve stvari koje smo mi završili za njih, da znaju šta je sve završeno i šta još treba oni dodatno da završe, već i informacije o novom zakonu. Tako da, znaju koliki su sada roditeljski dodaci i kakva prava imaju za prvo dete, drugo dete, treće dete, itd.
Tako da, stalno smo, nekako, u komunikaciji, trudimo se da budemo i sa organizacijama koje se bave ovim pitanjem i sa samim roditeljima, da razumemo šta je to što mi još dodatno životno možemo da uradimo da im olakšamo.
Mi smo, takođe, pre par godina uveli i elektronsku uslugu za upis dece u vrtić, e-vrtić. To je do sada, do pre 18 meseci bilo dostupno samo u četiri lokalne samouprave u Srbiji.
Pozvali smo lokalne samouprave da se dodatno prijavljuju. Sada imamo 145 lokalnih samouprava. Nama je plan da u toku 2020. godine sve lokalne samouprave uključimo u ovaj projekat e-vrtić, tako da se svuda deca upisuju, ukoliko roditelji to žele, elektronski, bez odlaska u vrtić. Ponovo, ušteda vremena, maksimalni mogući konfor za roditelje i za cele porodice.
Uveli smo od ove godine, od 1. septembra elektronski upis u osnovne i srednje škole. Još jedina stvar koja je ostala da ne bude potpuni elektronski upis je potvrda o lekarskom pregledu.
Mi smo sada uvezali taj sistem sa IZIS-om, sa elektronskim sistemom zdravstvene zaštite. Tako da, 1. marta 2020. godine, kada počinje upis, vi ćete upisivati decu u škole bez ikakvog potrebnog dodatnog papira. Sve to država završava za vas.
Konačno, još jedan ogroman problem koji rešavamo je izgradnja novih vrtića. Tu zaista moramo mnogo više da uložimo. Ministarstvo prosvete je potpisalo Sporazum o saradnji sa Svetskom bankom i izgradnja novih vrtića se naći i u nacionalnom investicionom programu i u narednih nekoliko godina poseban fokus ćemo posvetiti izgradnji novih vrtića, opremi za vrtiće i radu sa decom, već od predškolskog uzrasta. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Elvira Kovač.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara
Hvala vama.
Drago mi je što smo prikazali koliko toga je urađeno da bi se olakšalo roditeljima. Volela bih u završnom komentaru da naglasim da zaista države koje imaju stope fertiliteta više od prosečnih, kao što su na primer Švedska, Holandija i ostale, one generalno nemaju posebne politike koje su usmerene na povećanje fertiliteta, nego jednostavno su, reklo bi se, „džendr senzitiv“ ili ti rodno osetljiva društva, u kojima se jednostavno kreiraju takvi uslovi, obezbeđuje podrška svih segmenata društva porodicama.
Zanimljivo je da u spomenutoj strategiji za podsticanje rađanja Vlade Republike Srbije je naznačeno i da je u nordijskim zemljama aktivno učestvovanje oca u roditeljstvo, odsustvo prilikom rođenja prvog deteta povećava verovatnoću da će oni poželeti i drugo dete.
Podsetila bih sve nas da je u skladu sa Zakonom o radu u Srbiji moguće da otac deteta koristi odsustvo sa rada radi nege deteta do navršenih 365 dana, ali nažalost praksa je takva da procenti statistike pokazuju da svega između 4% i 5% očeva se odlučuje za ovo. Tako da, mislim da treba da radimo i na promociji ove mogućnosti.
Porodično podržavajuće okruženje ohrabruje uključenost očeva u podizanje dece, ispunjavanje porodičnih obaveza, čime bi se svakako pozitivno uticalo na opštu promenu koncepta razumevanja rodne ravnopravnosti. Mislim da upravo primer nordijskih zemalja koje sam spomenula dokazuje da sama rodna ravnopravnost može dovesti do povećanja stope fertiliteta. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

Đorđe Vukadinović

Poslanička grupa Nova Srbija - Pokret za spas Srbije
Zahvaljujem.

Imam samo dva puta po tri minuta i zato moram biti vrlo brz i konkretan, a apelujem da i odgovori budu takvi, po mogućstvu.

Gospodine Trivan, mi smo se prošli put kada smo razgovarali, vi ste najavili, bio je problem taj aktuelni, mini hidroelektrana „Raketa“ i svega onog što se dešavalo, nemile scene. U vezi sa tim ja sam imao nekoliko pitanja i vi ste tada najavili da ćete vrlo brzo doći u Skupštinu sa novim zakonom ili izmenama i dopunama Zakona o čovekovoj okolini, o zaštiti okoline koji bi taj problem trebao da reši.

Pitam – dokle je to stiglo? Da li možemo očekivati da će u ovom sazivu taj zakon o zabrani mini hidroelektrana i da li će on sadržati, zaista, to – zabranu izgradnje mini hidroelektrana ili samo zabranu u zaštićenim područjima, jer to su dve različite stvari?

Mislim da ima osnova i za kompletniju zabranu. Kao što sam rekao, ako neko od ovih investitora ima pravo na neko obeštećenje, bolje mu dati nego da rizikujemo nemile scene i neku vrstu mini rata koji se vodio po mnogim krajevima, i ružne scene i razbijene glave i povrede koje su se dešavale širom Srbije na tim gradilištima.

Drugo pitanje je isto za vas, tiče se druge teme, a to je ova najavljena zabrana uvoza automobila sa nižim standardima, ekološkim. Tu je malo zabunu, rekao bih, izazvao i predsednik Republike sa svojim nastupom u jednom intervju. To je dosta izazvalo zbunjenost kod građana, mada je bilo nekoliko pokušaja da se ta stvar razjasni.

Dakle, ljudi su bili u strahu da će maltene neko da im oduzima automobile sa ovim neadekvatnim motorima, ili će to biti samo zabrana uvoza motora sa ispod evro 4 standarda. U vezi s tim, jedno stručno mišljenje vaše da li se vi slažete i da li mislite, bez obzira što je nama bolje, da imamo što bolji, i svi se slažu da imamo što bolji vazduh, ali da zapravo, naši automobili nisu glavni zagađivač čovekove okoline i vazduha, čak ni u gradovima gde su mnogo veći problemi, zapravo, ložišta, odnosno ogrev koji se koristi, pogotovo u zimskoj sezoni? Dakle, daleko od toga da automobili ne zagađuju, ali mislim da je to suviše skup namet, suviše visok namet na džepove većine naših građana koji voze upravo automobile, u ogromnom procentu, 80% je upravo tih koji bi sad došli pod udar ove zabrane.

Za gospodina Lončara samo kratko pitanje koje se odnosi na obolele od multiple skleroze, njih ima oko devet hiljada, i kakve su šanse njihove da se po ovom modelu i za njih obezbedi terapija kompletna i sa novijom ili najnovijim generacijama lekova? Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima ministar Trivan.