Hvala.
Samo da dodam par reči.
Evo je ta naslovna strana, famozna naslovna strana NIN. Poruka ne može biti jasnija. Mislim da se svi slažemo u tome. Ne može biti jasnija poruka. Ja ću je čuvati, čuvaću je dok god sam na ovom mestu, da kada god razgovaram, od sada pa nadalje sa evroparlamentarcima, predstavnicima EU, evropske komisije, raznih međunarodnih organizacija, kad god pričamo o slobodi medija, evropskim vrednostima, demokratiji, demokratskom društvu, da bude uz mene da bi objasne oni, šta u stvari to znači. Šta znači to sve? Da li su ovo građanske evropske vrednosti?
Ono što je, dodatno sada zanimljivo. Svaki dan imate nešto novo, pa je tako bilo kada je bio onaj skandal sa vešalima na Terazijama, pa su onda optužili SNS da je iza tih vešala. I to su onda preneli svi tzv. nezavisni mediji, kao bombastičnu informaciju. Kada je ispalo da su Dveri, nigde više nema informacije. Niko više iz Saveza za Srbiju o tome ne priča.
Pa je onda tako bilo za paljenje knjiga. Za paljenje knjiga su ponovo optužili SNS. Kada je MUP jedva nekako našlo dokaze, jer bez bilo kakvih dokaza ne bi verovali šta se u stvari desilo, onda nikog dalje nije bilo. Nikoga nije bilo da se izvini tim građanima, ni Marinike Tepić, ni Bastaća, ni Đilasa, nikoga, a nije bilo više ni natpisa u medijima, tim nezavisnim. Samo je nestala tema. I tako sve ide šizofreno. Ovi nešto urade, pa onda na kraju ponovo optuže vlast. Kada vi dokažete, e onda to više kao tema ne postoji.
Dakle, juče je izašla ova naslovna strana, odnosno jutros je izašao ovaj NIN, pa je povučen, pa su samo skinuli ovu fotografiju koju su tako lepo isekli, kropovali, da bi se postarali da daju tačno najjasniju moguću poruku. Kada je reagovao vlasnik. Reagovao vlasnik, rekao ljudi aman, u zemlji gde je pre nekoliko godina ubijen predsednik Vlade snajperom, zaista nije u redu. Nije to ta vrednost, pa koliko god želimo da kritikujemo tu vlast i koliko god ne volimo Aleksandra Vučića i tu Vladu, nije u redu. Skinite to. Šta se desilo danas? Optuže nas za cenzuru. Zamislite, sad smo mi opet krivi. Pa, potpuno van pameti, sad smo mi krivi za cenzuru.
Šta se onda dalje danas dešava? Baš pre nego sam došla u Skupštinu, gledam vesti, poštovani narodni poslanik koji prima platu, ali ne dolazi na posao, gospodin Miroslav Aleksić, ima pres konferenciju i šta kaže dan posle ove naslovne strane koja je direktni atak na Aleksandra Vučića, kaže – vlasnik poljoprivrednog dobra „Jovanjica“ na kojoj je pronađena velika količina marihuane, po hapšenju prvo zvao koga? Andreja Vučića. Nastavlja se, svaki dan, nemaju nijedan jedini dan pauze. Nemaju pola sata pauze.
Dakle, nema veze. Sad naslovna strana, neko je tamo, tamo je vlasnik naterao da skinu naslovnu stranu, optuži Vladu, optuži Vučića da je on to uradio. Evo, evo cenzura, evo kako nema slobode medija, a istovremeno odmah Andreja Vučića da ga je čovek koji je vlasnik poljoprivrednog dobra na kojem smo mi pronašli, ova Vlada, ovo Ministarstvo unutrašnjih poslova, mi smo pronašli tu plantažu.
E, kaže – ja imam pouzdane informacije da je on prvo zvao Andreja Vučića i pozivam Tužilaštvo da se oglasi o ovom saznanju. Ma, ja pozivam Tužilaštvo da konačno reaguje. Da li je istina ili nije istina?
LJudi, ako nije istina, pa onda optužite tog Aleksića, bre! Da li ovako treba da se vodi politika u Srbiji?
Da li je dosta progona jedne porodice? Na šta ovo liči?
Onda kaže – pored Andreja Vučića, taj vlasnik je često kontaktirao sa ministrom Nebojšom Stefanovićem, možda se zato Nebojša ne oglašava.
Zamislite, ministar koji je naložio da Ministarstvo, policija ode tamo. Da li vi razumete koliko je to van svake pameti? Šta se u ovoj Srbiji dešava?
Dakle, potpuno nenormalno.
Konačno, ko je čuo da je napadnut Gavrilo Kovačević, član Gradskog veća Beograda, član SNS? Koliko je ljudi čulo? Zašto? Zato što ne mogu da čuju. Valjda zato što u ovoj zemlji nema slobode medija, zato što mi, valjda, govorimo šta će u medijima da se piše. Ne, zato što on nije Borko Stefanović, zato ljudi nisu čuli.
Zato što članu SNS danas u Srbiji smete da razbijete glavu bejzbol palicom, to je dozvoljeno. To je dozvoljeno, kao što je dozvoljeno da direktno pozivate na ubistvo legitimno izabranog predsednika Republike, a odmah sutra nastavite napade na njegovu porodicu. Tužilaštvo tome mora da stane na put.
Pozivam Tužilaštvo – Molim vas, oglasite se o ovom saznanju.
Ali, ako nije istina, optužite gospodina Aleksića za laži koje iznosi. Jednom krenite od nečega kako bi omogućili da se u ovoj zemlji normalno živi, normalno radi i kako bi omogućili da mi, kao Vlada, možemo, imamo vremena da radimo svoj posao za građane Republike Srbije, a ne da se stalno i stalno, nanovo i nanovo branimo od ovakvih budala. Hvala.

Hvala, predsednice Vlade.
Reč ima ministar odbrane, gospodin Aleksandar Vulin.
Izvolite, gospodine Vulin.

Poštovani predsedavajući, predsednice Vlade, poštovane dame i gospodo ministri, drugarice i drugovi, dame i gospodo narodni poslanici, znate, ja sam sad, i izvinite me što kasnim malo, ja sam sad bio na posednutom objektu Vrtogoš i bazi kadrova Čuka, u kopnenoj zoni bezbednosti, gde naša vojska vodi računa i brine o tome da svaki centimetar naše teritorije bude zaštićen, bude siguran, da nikakve političke, separatističke provokacije koje mogu da se dese u tom prostoru na bilo koji način ne ugroze svakodnevni život svakoga od nas, svih građana Srbije, bez obzira na veru, nacionalnost.
Bio sam sada sa našim momcima i devojkama u kopnenoj zoni, kojima ne smeta što je hladno, kojima ne smeta što pada kiša, koji se ne žale što je tako, koji su beskrajno ponosni što su u Vojsci Srbije i što čuvaju našu zemlju. Zato me izvinite što sam zakasnio, ali molim vas da ih svi zajedno pozdravimo, oni ovo prate.
Znate, umesto da danas budemo ponosni na to što je Vojska Srbije po drugi put u godinu dana dobila povišicu plate, što nema više ni jednog vojnika koji nema bar jedan komplet novih čizama i bar dva kompleta novih uniformi, umesto da danas pričamo o tome koliko smo ponosni na vrhovnog komandanta, mislim na predsednika Vučića, koji je u stanju da se suprotstavi svim pritiscima koji dolaze sa bilo kog dela sveta i da sačuva našu spoljnu politiku, da sačuva našu politiku vojne neutralnosti, mi ćemo morati da se bavimo jednim lažovom koji se odaziva na ime Aleksić.
Ali, šta da radimo, to je politika i to moramo da radimo i pošto Tužilaštvo ne reaguje, pošto sudovi ne reaguju, ja sam tom Aleksiću dao mogućnost da na sudu dokaže sve svoje laži. Idemo na sud, kad neće sud, tužiću ga ja.
Dakle, Aleksiću je svaki pošten rad kriminal ili, u najmanju ruku, sumnjiv. On vidi ministra kako bere paradajz, kako bere rotkvice, mora da je neki kriminal. Nemoguće da čovek radi svojim rukama, on to nije radio.
Znate, ja sam seljačko dete, mene nije sramota da radim sa svojih 10 prstiju. Ponosan sam na mog Dragutina i na mog Jovu. Oni su me naučili kako se radi sa 10 prstiju i da treba i da se pomogne, pa kad vidiš da domaćinu padnu šljive, pa kad vidiš da ne stigne pred kišom da se pokupi seno, a ti dođeš da pomogneš.
Ja sam te 2015. godine sa rukovodstvom Nacionalne službe za zapošljavanje, došao u Jovanjicu, jer smo dobili informaciju da ne samo tu, nego u čitavoj poljoprivredi u okolini Beograda nedostaje sezonskih radnika. Doveo sam celo rukovodstvo NSZ da malo vide iz prve ruke kako žive i kako rade oni koje oni treba da zaposle i nije me sramota zbog toga i ponosan sam zbog toga i uvek bih to ponovo uradi.
Iako sam ja 2015. godine mogao da znam šta će se dešavati 2019. godine, onda što taj ološ ne optuži Bratstvo manastira Hilandar, koje je tog istog Koloviju primilo u svoje Bratstvo i dalo mu blagoslov da se njegovo preduzeće i imanje zove po imanju manastira Hilandar, to je Luka Jovanjica?
Što ne kažete ološu to? Nije zgodno politički, jer znate da bi narod odmah prozreo šta govorite, jer znate da bi narod odmah rekao – evo ih, lažu, optužuju Hilandar, hoće Hilandar da optuže za trgovinu narkoticima zato što je jedan čovek izneverio njihovo poverenje. Hoće li to da urade? Neće.
Znaju da to nije pametno da urade, znaju da nije politički pametno da urade, nego će pokušati da odrede nekog od nas ne bi li ga slatko pljuvali, a navikli da mi ćutimo, navikli da se mi ne branimo, navikli da bežimo od sudova, navikli da kažemo – ma, pusti, budala, proći će. Neće proći.
Što me nije optužio kad sam čistio Zvezdarski park? Posle toga u tom Zvezdarskom parku, isto tako, dešavale su se i tuče, bilo je narkomana, bilo je svega i svačega, naša policija svaki dan se bori protiv takvih. Što me ne optuži da sam kriv i za to? Jesam, čistio sam Zvezdarski park.
Što me ne optužio za svaku bolest koja se desi u Beogradu, od alergije? Jesam, čistio sam u naselju Stepa Stepanović polja od ambrozije, jer nije moglo drugačije. Što me i za to ne optuži?
Svaki pošten rad, sve što liči na pošten rad, sve je to njima povod za pljuvačinu, za mržnju, za laž.
U ovoj zemlji stavite predsednika Vlade pred snajpersku pušku, predsednika države stavite pred snajpersku pušku i pravite se da je to normalno.
Moramo da čekamo da se smiluje vlasnik novina, da kaže, da uvede zdrav razum. Da li moramo da čekamo na to? Da li moramo da čekamo da se vlasnik smiluje? Da li postoji u ovoj zemlji neki zakon, da li postoji u ovoj zemlji neki zdrav razum, koliko toliko morala?
Dame i gospodo, ja sam uređivao jedan časopis, ne samo jedan, ali govorim o jednom političkom časopisu koji je bio vrlo kritičan prema tadašnjoj vlasti. Što nismo stavili Tadića pred snajper.
Šta mislite, koliko sekundi bi trebalo da me uhapse, da me zatvore i da bace ključ da sam ja stavio Borisa Tadića i slikao ga iza snajpera?
Šta mislite koliko uvodnika bih dobio o tome kako je u ovoj zemlji ubijen Zoran Đinđić, a, evo, mene koji hoću da ubijem njegovog naslednika? Za Vučića to ne važi? Što da ga ne ubiju, je li? On može i da se ubije?
Što niko ne razmišlja o tome, ima on decu, ima ljude koji ga vole? Što ne razmišljaju o njemu? Ko želi da stane ispred snajpera? Ko želi da ga stavite ispred snajpera? Ko želi da ga optužite da šuruje sa narko dilerima zato što je brao paradajz?
Sram vam bilo! Da imate srama, verovatno biste se stideli. Ali, što kaže naš narod, ne plaši se onog ko se ničega ne boji, plaši se onoga ko se ničega ne stidi.
Moji seljaci vole da kažu – taj je dao obraz u arendu.
Taj je dao obraz u arendu, kao što je prodao svoju partiju Vuku Jeremiću. Što ne priča koliko je dobio para za to što ne priča o kriminalnoj bandi zbog koje ceo svet saslušavao Vuka Jeremića?
On je našao nekoga da napada zato što je sa svojih 10 prstiju hteo nešto da uradi, hteo nešto da pokaže.
Hajde, usudi se, optuži hilandarsko bratstvo, optuži sve kupce u "Maksiju", optuži "Maksi" što su prodavali organski paradajz, što nisu znali da je u pitanju neko ko će sutra biti optužen za nelegalnu proizvodnju opijata i to ne govori neko u čijoj koaliciji su ljudi koji se zalažu za legalizaciju kanabisa. Pa, oni uopšte ne razumeju što su ga uhapsili. NJima uopšte nije jasno što hapse tog čoveka. Oni se bore za to da marihuna bude legalna. NJima uopšte nije jasno što to rade. Pa oni ljudi javno puše marihuanu. Pa, da li treba na Bastaća da vas podsećam? Oni uopšte ne razumeju što su ga uhapsili. Oni se ljute na ministra Stefanovića što hapsi trgovce i dilere marihuanom, kad Bastać ne može da puši legalno, nego mora ilegalno da se snabdeva marihuanom. Ne razumeju oni ništa. Ne razumeju oni ovu Srbiju. Ne razumeju oni da njihova mržnja neće im doneti nikakav politički poen. Ništa dobro od nje neće videti.
Naravno da svako od nas se uznemiri, povredi. Ja sam 30 godina u politici, ali neću uopšte pred vama da krijem da me ovo uznemiri. Imam dva sina. Da li oni treba da slušaju da im je otac bio narko diler? Da li to treba da slušaju? Ja treba da im objašnjavam razliku između branja paradajza i rada sa svojih 10 prstiju, sa ološem i bitangama koji će da nas stave u to kolo u kome sami igraju.
Ne krijem pred vama da sam uznemiren, ne krijem pred vama da sam ljut, ne krijem pred vama da sam zgađen takvim ljudima i nadam se da će jednom u ovoj zemlji sud biti merilo za sve, da ćemo izaći već jednom pred sud, on i ja, ako se dokaže da sam ja brao paradajz, a on pokušavao da na tome, na toj mržnji i zlu, da na tim lažima. ubere neki bedni politički poen, ako se za to uopšte dobijaju politički poeni, pa da čujem jednom ono veliko izvini, da čujem da kaže i da prizna da je lažov. Ako neće, pa neka ga sud bar natera na to. U ovoj zemlji ima suda.
Još jednom molim sve sudove i tužilaštva da reaguju kada ovako nešto čuje i uradi se. Nemoj više da čekamo da se neki gazda smiluje da smrtnu presudu, da poternicu, da pokušaj ubistva treba da skloni svojom dobrom voljom. U ovoj zemlji mora da ima zakona. Nije dobra volja da ne smeš da pretiš smrću predsedniku Republike ili bilo komo građaninu ove zemlje. To nije dobra volja, to je zakon. Hvala.

Hvala, gospodine Vulin.
Gospodin Marković ima pravo još na komentar dva minuta. Izvolite.

Hvala.
Imam i dve preporuke. Jedna preporuka je za ministra prosvete, da se obaveste sve škole koje imaju mogućnost i postoji dovoljan broj učionica da mogu od sledeće godine da upisuju one struke koje su nekada bile, a to su zanati, pošto su deficitarni u Srbiji, kao što su varioci, stolari, tesari i keramičari.
Druga preporuka je, imajući u vidu da je ova godina bila sušna, da je mnogo manje žita i pšenice zasejano ove godine nego što je bilo prethodne godine, šta je to što je preporuka od Ministarstva poljoprivrede za poljoprivredne proizvođače? Koju poljoprivrednu kulturu da seju kako bi znali da ta poljoprivredna kultura sutra ima tržište i da mogu da žive od svog rada?

Hvala, gospodine Markoviću.
Sada reč ima gospodin Vladimir Đurić.
Izvolite.
(Dragan Marković: Da li je tu ministar prosvete?)
Jeste, ali nema sada mogućnost ministar da odgovori.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.
Sada je tačno 18,45 časova. Ova sednica traje do 19.00 časova i gotovo sam siguran da, ako mi se bude ovoliko dugo odgovaralo na poslanička pitanja, nećemo stići da čujemo moj završni komentar, te će moja poslanička prava biti oštećena.

Stići ćemo, kolega.

Vi ste kao predsedavajući dozvolili ministru odbrane, a sada dozvoljavate ostalim poslanicima da dobacuju.

Ministru odbrane ste dozvolili da ovde iznosi i svoje neke privatne uznemirenosti. Ja razumem to što je on imao potrebu ovde da iznese, ali nije poslovničko vreme predviđeno za to. Mogao je sazvati pres konferenciju u holu, pa sve to reći takođe u ovom domu.

No, moje pitanje koje želim da delegiram ovde odnosi se na ono o čemu smo razgovarali dok nije krenula ova kampanja odgovaranja na afere. Čini mi se nekako da proizvođačima afera i otkrivačima afera i vama te afere jako odgovaraju, jer onda možete slupate sat vremena i onda ne možemo da se bavimo životnim temama, a to smo radili u početku ove senice, bavili smo se životnom sredinom, npr. i pitanjima finansiranja socijalnih politika u porodici.

Ja želim da delegiram ministru Antiću pitanje šta će da uradi u pogledu investicionih potreba EPS-a, jer, po najnovijim analizama, kapaciteti EPS-a uskoro će biti nedovoljni da namire rastuće potrebe i biće potrebne ogromne investicije u nove kapacitete, biće potrebno nadomestiti dotrajale kapacitete i zameniti i prepraviti postojeće kapacitete zbog zaštite životne sredine, jer je EPS postao jedan od najvećih zagađivača životne sredine u Srbiji.

Ja sam danas u plenumu to rekao i sada ću ponoviti - jedna TE "Kostolac B" emituje 130 hiljada tona ugljendioksida godišnje. To je emisija jednaka zajedničkoj emisiji svih nemačkih termoelektrana.

Dakle, u poslednjih pet godina EPS-ova proizvodnja opada. Osam posto je manja nego u 2013. godini. Propisi EU kada bi se primenili na Srbiju u pogledu emisije štetnih materija iz EPS-ove proizvodnje, koštali bi EPS 500 miliona evra i postojeći proizvodni model EPS bi bio potpuno ekonomski neisplativ, a daću još jedan podatak koji je dala Energetska zajednica u ovom domu Narodne skupštine.

Kada bi za Srbiju trenutno važili evropski propisi u pogledu emisije štetnih gasova i kada bi Srbija po tim propisima morala da plaća emisione kvote i penale za prekomernu emisiju i trovanje vazduha koji građani dišu, pa kada bi taj dodatni trošak tih penala prevalili na cenu struju i na krajnjeg korisnika, struja u Srbiji bi morala poskupeti čak 24%.

Podsećam da se EPS obavezao da će do 2027. godine sprovesti evropske zahteve u pogledu zaštite životne sredine. Interesuje me da li postoji uopšte plan ovih ogromnih, masovnih investicija, jer investicioni gep EPS-a u poslednjih šest godina je… EPS je već u kašnjenju sa minimum 400 miliona evra investicija u poslednjih šest godina samo do nivoa amortizacija, a investicije su potrebne preko toga. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Antić. Izvolite.