Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, uvaženi građani, današnja rasprava predstavlja na neki način nastavak budžetske sednice, zato što raspravljamo o zakonima koji prate Zakon o budžetu. Kroz ovaj set zakona se zapravo i tehnički implementiraju određene mere Vlade koje su predviđene ekonomskom politikom oličenom u Zakonu o budžetu.

Najpre, što se tiče Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i Zakona o porezu na imovinu, čije se izmene predlažu, načelno su oni prihvatljivi i mogu se pozdraviti, zbog propisivanja elektronske korespondencije sa poreskom upravom i zbog oslobađanja građana obaveza podnošenja određenih poreskih prijava, na primer u porezu na nasleđe i poklon.

Naravno, biće potrebno rešiti probleme koji su sprovođenju zakona koji sadrže mere digitalizacije se javljaju, pogotovo u manjim sredinama. Ali, u načelu, ovo su dobre mere, videćemo kroz raspravu o zakonu u pojedinostima.

U pogledu Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima na obavezno socijalno osiguranje, tu sada ima jedna od prvih mera koja se predviđa, da se za 70% umanjuje osnovica za porez na zarade novonastanjenog obveznika, dakle zaposlenog i nažalost javnosti nije do kraja objašnjen pojam novonastanjenog obveznika, odnosno zaposlenog, tako da se javljaju spekulacije.

Mi svakako ne želimo da populisti raspiruju strah od migranata ili netrpeljivost prema izbeglicama sa prostora bivše Jugoslavije, jer je Srbiji i njenoj privredi potreban svaki kvalifikovani radnik, bilo da je reč o domaćem obrazovanom radniku sa veštinama za 21. vek ili nekome ko je u Srbiju došao iz, recimo, Republike Srpske, pošto je novosadski univerzitet prepun studenata koji iz Republike Srpske u Novi Sad dolaze po kvalitetno obrazovanje iz oblasti računarskih nauka i mnogi od njih i ostaju u ovoj brzorastućoj privrednoj grani koja svoju ekspanziju ima baš, eto, sticajem okolnosti, iz sredine iz koje ja dolazim, a to je Novi Sad. Na Vladi je svakako da kreira ambijente na tržištu rada, da tržište rada svu ovu ponudu rada apsorbuje i da zaposli sve.

U pogledu doprinosa na penzijsko-invalidsko osiguranje, za koji je predloženim izmenama predloženo smanjenje za pola procentna poena u delu doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje na teret poslodavca, tu imamo određene kritike. One se pre svega tiču sveukupne ekonomske politike proklamovane Zakonom o budžetu, zato što mislimo da je ovo smanjenje moglo biti veće. Jer, da nisu prekomerno povećane plate u javnom sektoru, a obrazložiću zašto mislim da su prekomerno povećane, u čemu se ta prekomernost vidi, ovo smanjenje je moglo biti oštrije, najmanje za još jedan procentni poen, što bi privredu rasteretilo za još skoro 13 milijardi dinara, kao jedna sveukupna neselektivna subvencija celoj privredi u vidu smanjenja ulaznih troškova rada.

Ovo povećanje plata je stoga nužno još jednom iskomentarisati, jer govori o tome zašto je predloženo nedovoljno smanjenje, po našem mišljenju, po mišljenju Stranke moderne Srbije. Dakle, to povećanje plata ide ispred očekivane nominalne stope rasta BDP-a, to je negde oko 5,5%, realan će biti oko 3,5%, ako se doda inflacija, to je to, i to je jedini indikator budžeta na kojem, da kažemo, projektovana krvna slika javnih finansija ulazi u crveno. Samo na tom jednom indikatoru koji, eto, nije urađen školski i nije urađen po knjigama.

Kada plate javnog sektora rastu po stopi većoj od stope nominalnog privrednog rasta, ekonomski udžbenici kažu da se na taj način troši nezarađeni budući dohodak i to u naše tek konsolidovane javne finansije unosi nepotreban budući fiskalni rizik buduće potencijalne nestabilnosti.

Dodatni problem je i u tome što je to povećanje urađeno paušalno, po sektorima, a da istovremeno nemamo definisane platne razrede i nemamo tu dugo godina čekanu analizu reforme zaposlenosti u javnoj upravi, u javnom sektoru, u javnim preduzećima. Mi ne znamo kao država kako treba resistematizovati zaposlene u javnom sektoru. Taj problem rešavamo zabranom zapošljavanja, koja je i dalje na snazi, pa za posledicu imamo ukupne viškove, ali istovremeno i manjkove na važnim pozicijama u javnom sektoru.

Istovremeno se zabrana zapošljavanja zaobilazi zapošljavanjem na povremenim i privremenim poslovima, jer broj ovakvih radnika je od 2014. godine porastao 50%. Dakle, tamo gde ih je bilo 10, sada ih ima 15. Na taj način su očekivane uštede od jedne ovakve mere izostale.

Fiskalni savet je takođe dao primedbu da u fiskalnoj strategiji izostaju dugoročne strateške mere strukturnih reformi, pre svega reformi javnog sektora i pre svega reformi javnih preduzeća. Moramo se kao poslanička grupa Stranke moderne Srbije složiti sa ovim primedbama, zato što smo slabo šta čuli o dugoročnim reformskim planovima, na primer, "Elektroprivrede Srbije". Nedavno smo dobili analizu problema u poslovanju "Elektroprivrede Srbije" i konstatovano je da su nedovoljne investicije ovog javnog preduzeća učinile da je ono postalo najveći zagađivač životne sredine u Srbiji. Tu je frapantan podatak da samo jedna termoelektrana Kostolac B emituje 130 hiljada tona sumpordioksida godišnje, što je jednako ukupnoj godišnjoj emisiji svih nemačkih termoelektrana.

Dakle, sleduju nam mere reformi koje će morati dovesti do internih ušteda u mnogim javnim preduzećima, pre svega u EPS-u, a verovatno se podrazumeva i ozbiljnije povećanje cene struje, koje neće biti fer prema građanima ako reforme javnih sektora i ovih javnih preduzeća izostanu. Poskupljenje struje je već najavljeno od 1. decembra i ono će delom potrošiti neki taj dodatni dinar u porodičnom budžetu koji je posledica nekih poreskih olakšica i povećanja minimalne cene rada.

Ipak, uprkos svemu ovome, mi smo pribegli jednostavnom, opštem, nekom linearnom sektorskom povećanju plata i to je sprečilo da ova podsticajna mera smanjenja doprinosa na penzijsko-invalidsko osiguranje bude oštrija, bude veća i da se privreda na taj način bolje podstakne. Nažalost, svi ovi faktori koji koče privredni rast, i dalje stoje, a srpskoj privredi potrebni su upravo veći podsticaji ove vrste, pre svega na fiskalnom rasterećenju rada. Jer, iako su nam ova fiskalna opterećenja na rad manja od regiona, mi zapravo i nemamo drugih konkurentskih prednosti, jer ne možemo da se pohvalimo prevelikim raspoloživim investicionim i obrtnim kapitalom u privredi, nemamo ni preteranu pravnu sigurnost, pa smo zbog toga prinuđeni da subvencionišemo investitore u Poglavlju 23 procesa pridruživanja EU koji se bavi vladavinom prava, nismo dovoljno odmakli, daleko smo od zatvaranja tog poglavlja. Tako da nam je ova mera fiskalnog rasterećenja rada jedna od retkih koja nam je preostala da našu privredu podstaknemo.

Da nam je potreban jači privredni rast koji bi se ovim merama mogao podstaći govore i podaci kada se porede Srbija i region centralne i istočne Evrope: 2008. na 2019. godinu Srbija je rasla 19%, region centralne i istočne Evrope, dakle, zemlje u okruženju 34%, znači 19:34 posto. Prva polovina 2019. godine - Srbija je rasla 2,8%, centralna i istočna Evropa 4%.

Ne možemo se u privrednom rastu pozivati na jednokratne fenomene kada smo imali privredni rast, zbog toga što je prethodna godina bila katastrofalna, jer je suša potukla BDP u poljoprivredi, pa je naredna godina merena sa tako niskom osnovicom imala veliki rast, ili kada smo imali povoljniju konjukturu na tržištima evro-zone, kada je cena naftnih derivata išla naniže, pa je to išlo našoj privredi na ruku, jer je to zapravo snižavalo ulazne troškove i predstavljalo neku neselektivnu podsticajnu meru iz okruženja za celu srpsku privredu. Svih tih faktora sada više nema i ne očekuju se. Naprotiv. Dakle, trendovi su već u evro-zoni i u regionu okrenuti.

Zbog toga smo u Stranci moderne Srbije stava da se trebalo pribeći meri blažeg povećanja zarada u javnom sektoru, onoliko koliko nominalni rast BDP dozvoljava, dakle, recimo, 5,5%-6%, a da se ta ušteda kroz manje povećanje iskoristi da se država odrekne dela fiskalnih prihoda kroz veće smanjenje fiskalnih opterećenja na rad.

Mere koje su dobre su te što će se na još godinu dana produžiti olakšice u vidu 65% do 75% povrata doprinosa za socijalno osiguranje na zaradu novozaposlenog lica, što novoosnovani poslodavac za zaradu osnivača će biti takođe oslobođen tri godine od dana osnivanja doprinosa na zarade osnivača i što na zaradu novozaposlenog lica se poslodavac oslobađa doprinosa za penzijsko-invalidsko u naredne tri godine, i to 100%, 95% i 85% po godinama.

Videćemo koliko će ove mere novčano vredeti privredi. Bolje bi bilo da su one bile propraćene još i nekim dodatnim smanjenjem akciza, pre svega na naftne derivate. Nažalost, to je u budžetu izostalo i to će se osetiti po privrednom rastu koji je, po mišljenju Stranke modrene Srbije, nerealno projektovan na 4% za iduću godinu, ne samo zbog ovih, nekih naših propuštenih prilika da uvedemo podsticajne mere, nego i zbog okruženja koje polako već ide u pravcu recesije.

Drugi zakon na koji bih se u diskusiji osvrnuo je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima na socijalno osiguranje i na najsporniji član koji se zove test samostalnosti, kolokvijalno. Cilj tog testa koji uvodi zakon je da se utvrdi da li lice koje obavlja neki posao ima status preduzetnika, pa je kao pravno lice preduzetnik u ugovornom odnosu sa naručiocem posla, ili je priroda tog posla takva i način obavljanja tog posla takav da to lice, zapravo, je u statusu zaposlenog kod naručioca posla, u kom slučaju cela vrednost obavljenog posla bi trebala biti opterećena fiskalnim porezima i doprinosima na zarade.

Juče smo na Odboru za finansije dosta polemisali o tome. U međuvremenu smo dobili i stav udruženja Digitalna zajednica, jer potpuno je jasno da je ovaj jedan test samostalnosti uperen i usmeren na to da se poveća naplata poreza kod IT preduzetnika. Priroda tog testa samostalnosti na to ukazuje, vidi se da to nije namenjeno boljem oporezivanju drugih paušalaca, dakle, advokata, na primer, vidi se da to nije cilj takvog testa samostalnosti.

Digitalna zajednica nam je prosledila neke svoje predloge amandmana koje smo podneli, o njima ćemo razgovarati u raspravi u pojedinostima. Ono što ovde u načelnoj raspravi samo želim da kažem je da Digitalna zajednica nema problem sa tim da plati porez, već da ima problem ako će njihove poreske obaveze biti utvrđivane po nepreciznim kriterijumima koji će biti predmet subjektivnog tumačenja poreskih inspektora koji su možda u nedovoljnoj meri upoznati sa specifičnostima IT delatnosti i načina obavljanja poslova.

Podsetiću vas, recimo jedan od kriterijuma je broj radnih sati u određenom vremenskom periodu koji je proveden u radu za jednog naručioca. To je u IT delatnosti, kod IT preduzetnika dosta teško izmeriti. Nije precizno definisano da li se misli na osam sati u toku radnog dana, znači, navedeno je od 0 do 24 određeni broj dana u godini, bilo kada.

Dakle, kriterijumi su takvi da praktično svaki IT preduzetnik može na tom testu samostalnosti i pasti i proći i bojimo se da ćemo otvoriti problem pravne nesigurnosti koji će za posledicu imati sledeće: IT preduzetnik će ugovoriti posao po određenoj vrednosti, nakon izvesnog vremena će od strane poreskog inspektora biti oboren na testu samostalnosti i onda će retroaktivno biti zadužen da plaća neke poreze i doprinose, što mu ruši potpuno, unapred, finansijsku predvidivost njegovog poslovanja i pravnu sigurnost.

Razumemo da je potrebno suzbijati sivu ekonomiju, ali ni jedna kreativna mera na stvaranju pravnih osnova i kreativnih matematičkih modela za naplatu poreza nije toliko efikasna kao vraćanje poverenja građana u državu.

Kad kažem vraćanje poverenja građana u državu, onda tu mislim, pre svega, na transparentno prikazivanje trošenja javnih finansija, da građani budu sigurni da je njihov poreski dinar potrošen tačno toliko i tačno onako kako oni smatraju da je najbolje u javnom interesu koji i interes tih građana, da nemaju sumnju da je poreski dinar proneveren, da je 22 milijarde slupano na kazne, penali i sudske oštete koje država plaća, nego da znaju gde tačno svaki njihov poreski dinar ide.

Kada imamo vraćeno poverenje građana u državu, tada će mnogi problemi u naplati poreza i u suzbijanju sive ekonomije nestati, jer će građani znati da njihov put, da njihov vrtić, da kvalitet njihove škole zavise od poreskog dinara koji svi treba da plaćamo i koji je razrezan fer i pošteno i jednako svima i da država nije jednome majka, a jednome maćeha.

Dakle, poslanička grupa Stranke moderne Srbije će dodatno staviti primedbe na ovaj test samostalnosti u dogovoru sa predstavnicima Digitalne zajednice, čije ćemo amandmane podneti i o detaljima ćemo raspravljati kada bude bila rasprava u pojedinostima.

Što se tiče rasprave u načelu, od strane Stranke moderne Srbije toliko za sada. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja pozdravljam podatak da je nezaposlenost spala ispod 10%. To znači da će porasti prihodi u PIO fondu, prihodi zdravstvenog osiguranja, prihodi lokalnih samouprava zbog poreza na plate, itd.

Ono što je najbitnije za naše građane je da kad je niska nezaposlenost, onda rastu dnevnice, onda se pravednije raspoređuje novac između kapitala i radne snage. Dakle, kada imate visoku nezaposlenost, onda poslodavac može da bira, može da daje niže dnevnice, ali kada je, zahvaljujući investicijama i novom zapošljavanju, došlo do niske nezaposlenosti, doći će i do manjka radne snage.

Kad imate manje radne snage onda to poslodavac koji želi da ima kvalitetnog radnika mora da plati više svojom voljom više nego što bi to platio ukoliko je nezaposlenost 25% koliko je bila za vreme ovih žutih nesrećnika koji nas kritikuju što brže ne rešavamo sve probleme koji su nastali za vreme njihove vladavine, odnosno one koju su oni napravili.

Verujem da će niska zaposlenost doći do većih penzija, jer će penzijski fondovi biti puni, dovešće i do boljih zdravstvenih usluga i do većih plata u zdravstvenom sektoru zato što će takođe, Republički fond za zdravstveno osiguranje biti puniji, imaće više novca, a samim tim moći će da poveća plate u zdravstvu. Takođe, verujem da će biti izgrađene nove bolnice, da će biti obnovljeni ili zanovljene one koje treba obnoviti.

Sve polazim od proizvodnje. Prilikom privatizacije, ili bilje reći grabizacije, koja je bila nepažljiva, ovi koji bojkotuju sednice otpustili su nekoliko stotina hiljada ljudi. Tih nekoliko hiljada ljudi nije otpušteno iz javnog sektora, javni sektor je rastao, a oni koji su trebali da izdržavaju taj javni sektor, oni su ostali bez posla, ostali su bez plate, bez dostojanstva i svojim ukućanima, svojim novim pokoljenjima, sinovima i ćerkama nisu mogli da posluže kao primer da vredi pošteno raditi i za taj pošteni rad biti nagrađen.

Lišeni dostojanstva tumarali su predgrađima bez ikakvog posla. Nova vlast je zahvaljujući investicijama uposlila, pre svega u proizvodnji, veliki broj ljudi. Rezultat toga je i pokrivenost uvoza izvozu. Pokrivenost uvoza izvozom za vreme ovih nesrećnika je bila jedva 50%, sada je skočila na 70 i nešto %.

Ono što raduje je podatak da se značajan deo uvoza odnosi na uvoz sirovina i opreme prilikom novih investicija, što ohrabruje i pruža novu nadu da i ovih 10% uskoro neće biti nezaposlenih, već će nezaposleno biti samo oni koji ne žele da rade poput ovih koji bojkotuju sednicu Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da razumem povećanje takse za pretplatu RTS. Mogu da razumem da je to neophodno, ali ja za to neću da glasam. To je moj lični stav prema uredničkoj postavi u RTS-u i njenom direktoru Draganu Bujoševiću.

Dakle, postavio sam RTS-u pitanje u vezi njenog odnosa sa „Dajrekt medijom“, odnosno firmom Dragana Đilasa. Dobio sam odgovor na pitanje 25. jula, u kome Dragan Bujošević kaže, između ostalog, da jeste imao ugovore sa „Dajrekt medijom“ oko prenosa sportskih događaja, da je kupovao sportska prava, ima ugovor sa „Dajrekt medijom“ kao ovlašćenim pravnim licem, da je pravno lice, ne znam, od strane Međunarodne košarkaške federacije itd, ovlašćeno. Predmet ovog ugovora su prenosi evropskog prvenstva itd. Ta prava su plaćena novcem RTS-a, ali je odbio da mi da podatke o kakvim poslovima se radi.

Rekao je da je to tajna, da su se ugovorne strane složile da sadržina tih ugovora bude tajna. Sad, zamislite Javni servis, poslovna tajna, tako su naznačili. Kaže – ugovorne strane su se saglasile da usvojeni podaci i informacije u vezi sa realizacijom ugovora predstavljaju poslovnu tajnu.

Dakle, Javni servis RTS ima poslovnu tajnu sa Draganom Đilasom, koju narodni poslanici koji treba da glasaju da se taksa na brojilo uveća, da se na takav način ta vrsta pretplate uveća, ne mogu da saznaju sadržine njihovih ugovora sa Draganom Đilasom, odnosno njegovom firmom, jer eto, oni se dogovorili da to bude poslovna tajna za nas obične smrtnike.

Kad je to poslovna tajna, ja ne želim da glasam za tajne Dragana Bujoševića i Dragana Đilasa, koji je dok je vršio vlast bio vlasnik svih sekundi na RTS-u, na Studiju B, Boga mi i na Pinku, koji je svoje emisije emitovao na RTS-u, emitovao na PINK-u, emitovao na svim televizijama. Recimo, ova „48 sati svadba“ je emitovana ne znam koliko 50, 100, 200 epizoda i sve su plaćene od strane RTS.

Dok je bio vlasnik televizijskih sekundi reklamnog prostora, on je bio glavni i odgovorni urednik svih medija. Dakle, mediji koji nisu emitovali njegove sekunde i njegove reklame nisu mogli da računaju da će uopšte dobiti pravo na oglašavanje. S jedne strane je zakupljivao reklamni prostor, sa druge strane, štampani i elektronski mediji su bili ucenjeni, jer ukoliko mislite da dobijete reklame najvažnijih preduzeća i proizvoda, vi ste morali da izađete u susret Draganu Đilasu, odnosno da mu predate svoj reklamni prostor i svoje sekunde.

Tako je Dragan Đilas, dok je bio predsednik izvršnog odbora DS, dakle, najviši partijski funkcioner partije koja je držala vlast i dok je bio gradonačelnik, ili kradonačelnik Beograda, dok je pravio dug na javnoj funkciji u gradu Beogradu od 1,2 milijarde evra, u isto vreme sticao na svoje privatne firme prihode od 619 miliona evra. Bio je veoma uspešan u privatnim firmama zahvaljujući monopolu i na RTS-u, na sekundama nad medijima iz kojih je isisavao novac. Stoga je bio uspešan u privatnom biznisu, a usput je kontrolisao sadržinu programa i niko ništa nije smeo da kaže protiv njega i Borisa Tadića.

Ta vrsta njegovog biznisa je bila svojevrsna kontrola medija. Mogao je da cenzuriše koga hoće, što je i činio.

Danas je taj čovek, koji i dalje ima ugovore sa RTS-om, a nedavno je bilo i jedno hapšenje, kada je Dragan Đilas, koji nije bio uhapšen, odjednom počeo da se buni zbog hapšenja direktora firme za koju je tvrdio da više nije njegova. Dakle, i dan danas postoje biznisi Dragana Đilasa sa medijskim kućama.

Otuda čudi što se RTS nije branio od upada te rulje koja sebe naziva opozicijom, Savezom za Srbiju, nije se branio RTS, barem po meni ne dovoljno, ili se branio tek onako. Ja čak mislim da su neki od njih u RTS, posebno urednici, koji su čak u vezama sa liderima opozicije, reći ću čak i u bračnim, da su priželjkivali da se taj upad desi.

Nisam uveren da to nije bilo u dogovoru i naručeno. Dakle, Dragan Đilas tvrdi da televizija u kojoj je on zaradio milione i milione, da ta televizija nije objektivna, iako nijedan urednik, nijedan urednik nijedne redakcije nije promenjen. Svi su iz vremena kada su vladali ovi žuti žohari.

Takođe, Dragan Bujošević nije svakako naš kadar. Ja verujem da mi ni portira nismo zaposlili u RTS. I danas treba da dignemo takse da Dragan Bujošević ima dovoljno novca da može da posluje sa Đilasom i da to proglasi poslovnom tajnom.

Ta vrsta ponašanja RTS-a, da uvek za njih mora da bude dovoljno novca, gde mogu da prave gubitke koje će država pokrivati, za mene je neprihvatljiva. Itekako onih 619 miliona evra koje je Dragan Đilas prihodovao potiču iz RTS-a.

Na kraju, da se ne bavim previše RTS-om, jer ja svakako neću glasati da im se dodeli više novca, mislim da oni treba na tržištu nešto da zarade, a ne da se kače na džepove običnih građana.

Na kraju, nešto da kažem o penzijskom i invalidskom osiguranju zemljoradnika i da ponovo apelujem da se dug od 160 milijardi samo za PIO osiguranje zemljoradnika mora regulisati, da se to, recimo, proda za 5% vrednosti. Na takav način ćemo steći novi novac, ali neki ljudi koji za sada ne plaćaju PIO osiguranje, kad regulišu stare dugove, ponovo će krenuti da plaćaju PIO osiguranje, svesni toga da će dočekati pravo da imaju penzije. Na takav način ćemo imati dve vrste prihoda – prihod zbog toga što smo regulisali stare dugove i, sa druge strane, imaćemo tekuće prihode svake godine zato što će pojedini osiguranici ponovo rešiti da plaćaju PIO osiguranje, svesni da će posle 15 godina ostvarivati pravo na penziju, koja je u ovom trenutku nešto manja od socijalne pomoći, ali mnogi poljoprivrednici, ne želeći da prodaju zemlju da bi bili socijalni slučajevi, opredeliće se da plaćaju i da dostojanstveno uđu u tu minimalnu penziju. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članovima 27. i 205. Poslovnika, određujem pauzu do 16.00 časova, kada nastavljamo sa radom u delu sednice koji se odnosi na postavljanje poslaničkih pitanja Vladi poslednjeg četvrtka u mesecu.
(Vjerica Radeta: Kada se nastavlja rad ove sednice?)
Rad ove sednice se nastavlja u 16.00 časova, a kada se završi postavljanje poslaničkih pitanja, bićete obavešteni o nastavku sednice za sutrašnji dan.
(Posle pauze.)

Poštovani narodni poslanici, pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16.00 do 19.00 časova, saglasno članu 205. Poslovnika Narodne skupštine.
Pre nego što pređemo da postavljamo poslanička pitanja, dozvolite mi da vas podsetim na odredbe Poslovnika Narodne skupštine koje se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja.
Izlaganje narodnog poslanika koji postavlja pitanje ne može da traje duže od tri minuta.
Posle datog odgovora na poslaničko pitanje imate pravo da u trajanju od najviše tri minuta komentarišete odgovor na svoje pitanje ili postavite dopunsko pitanje i po dobijanju odgovora date izjašnjenje o odgovoru u trajanju od najviše dva minuta.
Nisu dozvoljene replike i ukazivanja na povredu Poslovnika, u skladu sa članom 216. i u skladu sa tim molim da podneste prijave za postavljanje pitanja.
Najpre će dobijati reč narodni poslanici koji ne pripadaju ni jednoj poslaničkoj grupi, a zatim poslanici od najmanjoj prema najvećoj poslaničkoj grupi.
Prelazimo na postavljanje poslaničkih pitanja.
Prvi prijavljeni je poslanik Muamer Zukorlić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, moje prvo pitanje se odnosi na socijalna i zdravstvena prava učenika verskih škola.

Naime, bio sam sudionik donošenja zakona o crkvama i verskim zajednicama 2006. godine i smatrali smo da smo tada konačno otklonili nepravdu koja je trajala svo ono komunističko vreme u pogledu prava učenika verskih škola.

Međutim, nekoliko narednih godina, skoro više od decenije se nismo suočavali sa tim problemom. Zadnjih meseci dobijam sa terena žalbe na tu temu da pojedini učenici verskih škola zapravo imaju problem da ostvare svoje zdravstveno i socijalno pravo zbog određenih dopisa ili uredbi koje su došle od strane nadležnog ministarstva.

Moje pitanje je zašto smo ušli u taj problem i kada i kako ćemo to rešiti, s obzirom da u zakonu nemamo taj problem, ali su očito u pitanju različita tumačenja ovog pitanja u pogledu shvatanja pojma šta su zvanične škole, odnosno škole koje rade u okviru sistema obrazovanja Republike Srbije.

Moje drugo pitanje se odnosi na to kada će se razmotriti ili nadam se, ukinuti odluka o zapošljavanju u javnom sektoru? Pre svega me zanima školstvo, jer sam po poziciji predsednika Odbora za obrazovanje upućen u sve ono što se tiče te oblasti.

Sada imamo toliko nagomilanih problema od enormno velikog broja privremeno uposlenih u školama, koji zapravo stvaraju koncentraciju nekvaliteta i nemogućnosti motivacije, nemogućnosti, zapravo, afirmacije samog kvaliteta, pre svega, nastavnika u tim školama i otvaranja mogućnosti različitih zloupotreba uticaja na te ljude, s obzirom na njihov nerešen status u školama, što se u zadnje vreme drastično odražava na kvalitet u školama, odnosno u sistemu obrazovanja.

Smatram da bi bilo od izuzetne važnosti preispitati ovu odluku, da li u celosti, pretpostavljam da bi to bilo najlakše i najefektnije, ali ako ne, barem da se pokuša analizirati negativne refleksije vezane za školstvo, gde su zaista, dakle, negativne posledice veoma prisutne.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Zoran Đorđević.

Poštovani poslaniče, dobro sam upoznat i pričali smo o tome i ja sam razgovarao sa ministrom Šarčevićem, koji nije ovde, dogovoreno je sa njim da on da odluku, s obzirom da bi medrese ušle u sistem i da bi mogle da steknu pravo iz socijalne zaštite, nama je potrebno da se one nađu u sistemu školstva Republike Srbije.
Nama je potrebno da samo ministar Šarčević donese tu odluku i po njegovom obećanju, a imali smo i dva sastanka na tu temu, ta odluka se očekuje vrlo brzo i tog trenutka ti problemi će nestati. Toliko i hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima predsednica Vlade.