Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Pridružio bih se pitanju koleginice koja je sada postavila pitanje nadležnom Ministarstvu prosvete. Isto pitanje, jer isto to podržavam zato što je vrlo bitno. Problemi su i kod nas isti.

Moje sledeće pitanje vezano je za energetiku, za niskonaponske mreže. Pitanje je Distribuciji Srbije – da li će se u 2020. godini povećati sredstva nadležnim distribucijama regionalnim i opštinskim, da se uradi i pojača niskonaponska mreža u ruralnim delovima naših opština. Veliki broj takvih opština su Svrljig i Bela Palanka, Gadžin Han, Knjaževac i još puno takvih opština u Srbiji gde je niskonaponska mreža u lošem stanju, gde je napon niži nego što je dozvoljen i da je to veliki problem svih naših žitelja u tim opštinama, odnosno i našim selima. U selima je potreba ista, a znamo da su naši poljoprivredni proizvođači redovne platiše električne energije.

Drugo pitanje je, nadležnom Ministarstvu zdravlja. Konkretno, pošto smo svedoci da ćemo u periodu koji dolazi imati veće potrebe zato što je demografska slika takva kakva jeste u tim našim opštinama o kojima sada govorim. Potreba je za većim brojem zdravstvenih radnika, kako doktora, tako i medicinskih sestara zato što su teritorije opština velike, zato što su nam sela razruđena i stara populacija ljudi.

Ambulante koje su nekada postojale, sada ne rade u većem broju takvih opština, baš zbog toga što ima nedovoljan broj radnika, zato što određeni broj doktora i sestara ode u penziju, a na njihovo mesto se neki ne primi.

Moje pitanje je da li će nadležno Ministarstvo zdravlja obezbediti prijem radnika, doktora, medicinskih sestara i vozača u takvim opštinama da se i dalje ima mogućnost za ambulantama gde su doktori i medicinske sestre, da mogu u svakom trenutku naši poljoprivredni proizvođači i ljudi koji žive u našim selima da imaju sebi obezbeđenu zdravstvenu zaštitu. To važi i za specijalističke stvari, kao što je interna medicina. Da li će se Pravilnik promeniti, da male sredine imaju pravo na ove specijalnosti koje su bitne za te lokalne samouprave, jer veliki broj ljudi koji su bolesni od kardiovaskularnih oboljenja, srca, hipertenzije i svega ostalog.

Još jedno pitanje koje bih postavio, konkretno vezano je za demografiju. Da li će biti mogućnosti da u periodu koji dolazi 2020. godine, pošto smo sada usvojili budžet, da se obezbede veća sredstva, najmanje 50% da budu veća izdvajanja za nerazvijena područja, područja gde je demografska slika veoma loša, odnosno gde je veliki broj starih ljudi i gde treba da se pojača natalitet. Da li će tu moći da se poveća finansijska mogućnost za 50% u tim opštinama? To su opštine demografski ugrožene, devastirane i nerazvijene. Da se u tim opštinama poveća za 50% finansijska pomoć našim majkama, odnosno budućim majkama i deci i 70% da bude za decu koja se tamo rađaju, za razliku kao do sad dok je za sve isto.

Još jedno pitanje, vezano je za Ministarstvo finansija. Pošto smo usvojili budžet, imamo sada i vrlo brzo sa današnjim danom usvajanjem finansijskih zakona vezanih za poreske olakšice, da li će postojati mogućnost da nadležno Ministarstvo finansija kroz poresku politiku obezbedi uslove da se stimuliše finansijska pomoć za one privredne subjekte koji će otvarati svoje firme, svoje pogone u nerazvijenim, devastiranim opštinama. To je četvrta grupa nerazvijenosti, da se u tim opštinama, tim privrednim subjektima stimuliše pomoć kroz oslobađanje za obavezne poreze, doprinose, za zapošljavanje radnika na teret poslodavca, da budu za 50% oslobođeni, odnosno 70% i ta razlika da se da u platu veću za radnike. To je bila stimulacija da tamo dolaze investitori u naše opštine i to bi bilo povoljno i potrebno za devastirane opštine. Ja sam kao poslanik podneo amandmane koji o ovome govore.

Još nešto, pošto znamo da je 13. juna 2019. godine na predlog nadležnog ministra Krkobabića, zaduženog za regionalni razvoj, formiran nacionalni tim za spas sela, gde je u okviru tog tima bio i naš predsednik Vučić koji je rekao da je selo nešto najbitnije za našu Srbiju, mene interesuje da li će tim za spas sela o ovome raspravljati, jer mislim da je ovo potrebno i neophodno za život svih koji žive na jugoistoku i u celoj Srbiji.

Zahvaljujem.
Reč ima Aleksandar Marković.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre prelaska na poslaničko pitanje, želim da obavestim javnost da je danas 332. dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na posao za koji uredno primaju platu. Drago mi je što su se i neki mediji zainteresovali za ovu temu, koju često potenciram ovde u Narodnoj skupštini, jer je važno da građani znaju koliko košta njihov nerad i kakav je zapravo njihov odnos prema funkciji koju obavljaju, prema Narodnoj skupštini, ali i prema građanima Srbije.

Imam dva poslanička pitanja.

Prvo poslaničko pitanje je upućeno Ministarstvu unutrašnjih poslova, a tiče se mučkog prebijanja člana Gradskog veća grada Beograda i sekretara opštinskog odbora SNS u Zemunu, Gavrila Kovačevića, koji je brutalno pretučen bejzbol palicama pre dva dana ispred svoje kuće, ispred kuće u kojoj živi sa svojom porodicom.

Naime, da li je policija obavila sve neophodne radnje, ne bi li se utvrdilo ko su počinioci ovog gnusnog dela i da li postoje činjenice da je napad, ili barem indicije, da je napad politički motivisan?

Zašto ovo pitam? Zato što je u pitanju osoba koja nema nikakvih neprijatelja, koja nije ni sa kim u sukobu i posebno osoba za koju se ne vezuje ni jedna afera. Istovremeno, reč je o osobi koja je vrlo eksponirana kao funkcioner gradske uprave grada Beograda i jedan od istaknutijih aktivista SNS u Zemunu.

Ako imamo sve to u vidu, ja otvoreno sumnjam da je motiv za ovaj divljački napad isključivo politički, pogotovo ako imamo u vidu atmosferu u društvu, koju generišu pripadnici Saveza za Srbiju, atmosferu svakodnevnih poziva na nasilje i fizički obračun sa svima koji ne misle kao oni. Dakle, imamo atmosferu u kojoj mesecima imamo razne i brojne pretnje nasiljem i obećanjima kako će da nas biju, šamaraju, šišaju do glave, jure po ulicama, sačekuju ispred zgrada, pet metaka u leđa i sve ostale monstruozne pretnje sa kojima se mi koji pripadamo SNS suočavamo svaki dan već više meseci.

Da li je ovaj događaj zapravo kulminacija svih tih pretnji i poziva na progon političkih neistomišljenika, a koji dolaze iz kuhinje Dragana Đilasa, Boška Obradovića, Vuka Jeremića, Bastaća i svih ostalih iz tog Saveza za Srbiju?

Sećamo se Jove Bakića koji je poručivao da će nas juriti na ulicama. Sećamo se kako su jurili Gorana Vesića u centru grada, sa namerom da ga linčuju nakon promocije knjige. Sećamo se pretnji šamarima funkcionerima SNS, da će svako od njih naći svog naprednjaka koga će da šamara. Pa ja sad pitam - da li je neko iz Saveza za Srbiju konačno našao svog naprednjaka za šamaranje u vidu Gavrila Kovačevića?

Nismo zaboravili ni izjavu onog Siniše Kovačevića, potpredsednika one Đilasove stranke, koji je rekao - ja ću da bijem. Evo šta je rekao, potpuno Hamletovski, biti ili ne biti, ja sam tu dilemu razrešio, ja ću da bijem. I više nema nedoumica, niti ih sme biti. Mi treba da bijemo, na svaki način, na svaki način, ponavljam, na svaki način. Eh, kako je tužno biti Kovačević. Ali, ne Dušan, već samo Siniša.

Šta ovo znači? Jel ovo znači da svako ko ovo sluša treba da odabere nekoga za koga mu se učini da je adekvatna osoba da se fizički obračuna sa njim?

Odmah u startu da budemo načisto, niko od nas iz SNS se ne boji nikog od njih. Mi znamo da su u pitanju obične kukavice. Jaki su samo kada su u gomili.

Moje drugo pitanje je posledica toga, porasta agresije i govora mržnje i stvaranja atmosfere netrpeljivosti i pretnji fizičkim nasiljem, što je ovih dana u porastu. Kulminacija toga je naslovna strana NIN-a od juče.

Pitanje je upućeno svim novinarskim udruženjima, a posebno Savetu za štampu, onom famoznom Savetu za štampu koji uvek nađe za shodno da kritikuje neke naslovne strane i tekstove u štampanim medijima, a za sada nismo dobili osudu naslovne strane, monstruozne, skandalozne, sramne naslovne strane NIN-a, ako može kamera da zumira - dakle, da li će reagovati i konačno osuditi, vrlo jasno osuditi, dakle ne pokrivati sa nekim saopštenjima nemuštim u smislu da im nije jasna naslovna strana, da traže dodatno objašnjenje od uredništva, itd? Tražimo jasnu osudu ove sramne i skandalozne naslovne strane NIN-a.

Postavljam pitanje - koja je poruka ovakve fotografije? Da li je ovo direktan poziv na ubistvo predsednika Republike? Da li je ovo priželjkivanje ubistva predsednika Republike? Jer, mi znamo sa kakvim mozgovima imamo posla. Mi znamo da imamo posla sa ljudima koji su se otvoreno radovali kada je Vučić završio na VMA, čak priželjkivali fatalni ishod.

Na samom kraju, predsedavajuća, želim da poručim svima da ne nasedaju na laži kako je NIN povukao, tobože, naslovnu stranu. Nije ništa povukao NIN, evo je današnja naslovna strana, ovo je današnji broj NIN-a, na naslovnoj strani je fotografija Aleksandra Vučića na koga je upereno oružje, mitraljez.

Zahvaljujem i potvrđujem da i moj primerak NIN-a takođe ima ovu skandaloznu fotografiju.
Sada prelazimo na utvrđivanje dnevnog reda saziva ove sednice.
U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Pre odlučivanja, odlučujemo o predlozima za stavljanje na dnevni red akta po hitnom postupku, dopunu dnevnog reda i spajanje.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Republike Srbije i Evrodžast-a.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: niko nije glasao, te nije prihvaćen predlog.
Dopune dnevnog reda.
Narodni poslanik Nemanja Šarović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica u vezi sa ubistvom i političkom pozadinom ubistva Zorana Đinđića.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za - jedan poslanik.
Narodni poslanik Nemanja Šarović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti u vezi sa pritiscima na državne organe i kršenje zakona tokom izbora za narodne poslanike u Narodnoj skupštini održanih 2016. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: niko nije glasao.
Poslanik Božidar Delić, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o pravima boraca i porodica poginulih i nestalih boraca.
Da li je Božidar Delić tu?
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 11, protiv – niko, uzdržan – jedan.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj Predlog.
Poslanica Vjerica Radeta, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Porodičnog zakona.
Izvolite.

Hvala.

Ovih dana se u medijima pojavila jedna informacija koja je prilično obeshrabrujuća. Kaže Zavod za statistiku da je u poslednje tri godine u Srbiji više od 5.700 dece oduzeto od bioloških roditelja i dato u neke centre ili su dati verovatno neki i na usvajanje, pod starateljstvo najviše.

To zaista treba da zabrine sve u Srbiji. to nije mali broj, radi se o deci, o živim ljudima koji preživljavaju traume zato što ih odvajaju od roditelja. Pitanje, iz kojih razloga, a pitanje na koje mi želimo da skrenemo pažnju kroz predlog i iniciranje. Izmena Porodičnog zakona je upravo taj da se sagleda koliko se dece oduzima biološkim roditeljima zato što roditelji nemaju sredstava da izdržavaju svoju decu.

Jedna je stvar kada zaista postoje razlozi da se utvrdi nesporno da neko nije sposoban da bude roditelj, ali ako su u pitanju ljudi koji razumeju šta je roditeljstvo, koji vole svoju decu, koje deca vole, koji žele sve najbolje svojoj deci, ali spletom okolnosti nisu u stanju da im obezbede normalne uslove za život. Znate, u Srbiji je vrlo teško da neko ko je siromašan izgradi pristojan krov nad glavom, da školuje decu, da kupuje deci garderobu, knjige itd.

Mi zato mislimo da kroz izmenu ovog zakona treba da otvorimo jednu ozbiljnu raspravu i da ne dozvolimo da nijedno jedino dete bude uzeto od roditelja, bioloških roditelja, samo zato što su oni siromašni. Stalno govorimo – za jedno dete koje se daje drugim porodicama da ga čuvaju i paze, te porodice dobijaju po 50.000 dinara mesečno, a kada bi porodica čije je to dete ili ako ima više dece za svako od njih dobila po 50.000 dinara, oni bi mogli odlično da žive, navikli na izuzetno skromne uslove, takoreći nikakve uslove, oni bi i te kako mogli da se snađu sa tim iznosom novca. To je ono na čemu mi insistiramo.

Nije dobro, osim zaista u krajnjoj nuždi, kada je to potpuno opravdano, decu odvajati od njihovih bioloških roditelja, razdvajati rođenu braću i sestru i da nam to bude samo zato što su ljudi siromašni, nedopustivo je. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 10 narodnih poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodna poslanica Vjerica Radeta predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika.
Izvolite.

Ako postoji nešto što je urgentno danas u Narodnoj skupštini, onda je to ova izmena Zakona o izboru narodnih poslanika, koju mi predlažemo već više od godinu dana.

Mnogo je problema u Narodnoj skupštini izazvala činjenica da je svojevremeno Ustavni sud doneo neustavnu odluku da je, zamislite, iz Zakona o izboru narodnih poslanika Ustavni sud brisao odredbu Ustava. To je nečuveno, ali dobro. Bilo, prošlo, na nama je da taj problem rešimo. I danas imamo problema sa ne znam koliko poslaničkih grupa ovde, sa svaki dan novom poslaničkom grupom, sa izmenama sastava poslaničkih grupa. Evo, sad, recimo, vi ste odlučili, po nalogu ovih iz Evrope što vam dolaze, da konačno poštujete Zakon o izboru narodnih poslanika i da se bira nadzorni odbor u Skupštini.

Skupština bira pet članova nadzornog odbora i oni se biraju srazmerno broju poslanika u poslaničkim grupama. Volela bih da vidim tog eksperta koji je u stanju da danas izračuna kako bi to bilo u ovoj Narodnoj skupštini koja je promenila, uvećala, ne znam za koliko, broj poslaničkih grupa od formiranja ovog saziva do dana današnjeg i još uvek će verovatno biti takvih izmena.

Dakle, mi vrlo konkretno vas molimo da dobro razmislite, da ako nećete da prihvatite predlog SRS, nagovorite Vladu Republike Srbije, neka bude njihov predlog, da se izvrši ova izmena zakona, samo tako što će se odredba Ustava koja kaže da je narodni poslanik slobodan da svoj mandat stavi na raspolaganje stranci sa čije liste je izabran u Narodnu skupštinu. Samo to, ta izmena bi potpuno promenila stanje u parlamentu, potpuno bi promenila odnos javnosti prema Narodnoj skupštini, promenila bi odnos narodnih poslanika tog budućeg saziva, jer to, recimo, da je kasno da se primenjuje na ovaj saziv, ali za budući saziv tako nešto mora da se pripremi, jer će biti, verujte, problema. Videćete šta će se sve dešavati i u izbornoj kampanji i kod konstituisanja sednice i na sam dan izbora.

Znate, takav javašluk u tome što neko smatra demokratijom danas u Srbiji postoji, da to postaje prosto neizdrživo. Mi samo hoćemo da se ono što možemo da uredimo zakonom, da uredimo. Ako ne možemo zakonom da uredimo naslovnu stranicu NIN-a, postoji možda neki organ koji će se, odnosno postoji sigurno, ali možda će se pozabaviti tom naslovnom stranom. Ali hajde da mi rešimo ovde ono što mi možemo da rešimo. Verujem da ne postoji ovde narodni poslanik, pogotovo pravnici, koji ne misle u ovom momentu da je naš predlog zaista jedino mogući.

Evo, još jedanput apel, ako nećete po našem predlogu, neka Vlada predloži, pa da raspravljamo i da usvojimo tu izmenu zakona. Hvala.

Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za – 10 narodnih poslanika.

Narodna poslanica Vesna Nikolić Vukajlović predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o stavljanju van snage Zakona o radu.

Da li želi reč? (Ne)

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje – niko nije glasao za ovaj predlog.

Narodna poslanica Nataša Sp. Jovanović predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o državljanstvu Republike Srbije.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Izvolite.

Gospođo Gojković, dame i gospodo narodni poslanici, već više od 15 godina traje progon i teror Srba od strane mafijaške vlasti Mila Đukanovića u Crnoj Gori. Ova Vlada i kada je Vučić bio premijer, a sad i Ana Brnabić nisu pokrenuli to pitanje institucionalno, da pokušaju da razgovaraju o tome da se Srbima iz Crne Gore omogući, što im omogućava Ustav naše zemlje i ovaj zakon čije izmenu tražimo, da steknu državljanstvo Srbije.

Stvari su postale još mnogo gore. Ne samo da proganjaju sve Srbe za koje saznaju da su dobili državljanstvo Srbije, iako dugo čekaju, izbacuju ih sa posla, maltretiraju članove njihovih porodica, već taj separatistički režim Mila Đukanovića, antisrpski, u svoj toj svojoj histeriji sada nasrće na imovinu Srpske pravoslavne crkve.

Proterali su srpski jezik i pismo iz škola, lektiru su promenili za decu, pa tako srpska deca u Crnoj Gori, a skoro polovina njih se izjašnjava da pripadaju srpskom narodu, ne mogu da uče ništa o Aleksi Šantiću, Jovanu Jovanoviću Zmaju, Desanki Maksimović, Branku Radičeviću. Sve su to oni izbacili iz lektire, iz udžbenika, a uveli su neke njima drage pisce.

Da apsurd bude još veći, dame i gospodo narodni poslanici, taj antisrpski režim dozvoljava svakome u Crnoj Gori da uzme dvojno državljanstvo, ako je u pitanju Albanija, Hrvatska, može i Tajland, može bilo koja druga zemlja, ali ne dozvoljavaju da postanu državljani Republike Srbije ako imaju državljanstvo Crne Gore. Zbog čega? Zbog toga što bi samom mogućnošću da dobiju državljanstvo Srbije Srbi iz Crne Gore to iskazali na takav način i time se povezali sa svojom maticom i odmah bi bio, naravno, ugrožen projekat te njihove države koja je takva kakva jeste i koja služi NATO paktu i zapadnim silama, a naravno i Šiptarima, ali sve protiv Srba.

Zato je potrebno da prihvatite ovaj amandman, da ubrzamo mogućnost da svi oni koji žele da dobiju državljanstvo Republike Srbije, mnogi od njih, dakle, ne žele ni da ostanu više i da žive sa svojim porodicama u Crnoj Gori, dobiju to u roku od šest meseci. Zašto šest meseci? Šest meseci je sasvim dovoljno da nadležne službe po podnošenju dokumentacije MUP-a Republike Srbije izvrši provere i ako je sve u redu, ako su i uverenje iz matične knjige rođenih i svi drugi papiri i dokumenti koji se prilažu korektno doneti, sa važećim rokom, da država Srbija reaguje u roku od šest meseci.