Hvala. Prekoračili ste vreme.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – 10.
Poslanica Ružica Nikolić, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama Zakona o presađivanju ljudskih organa.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje. Niko nije glasao.
Poslanik Filip Stojanović, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o dopunama Zakona o graničnoj kontroli.
Filip Stojanović ima reč.

Zahvaljujem, gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o graničnoj kontroli i tražim da se on uvrsti u dnevni red današnje sednice.

Svima je poznato da su najvažnije karakteristike svake zemlje njene međunarodno priznate granice kojima je ona odvojena od drugih zemalja, odnosno svojih suseda. Država Srbija ima definisane međunarodno priznate granice prema svojim susedima. Granice države Srbije prema svom južnom susedu, odnosno prema Albaniji, definisane su Rezolucijom 1244, koje je doneo Savet bezbednosti UN. Nažalost, Srbija je jedna od retkih zemalja kojoj je nasilno otet deo teritorije od strane 19 država NATO pakta, te kao i neke druge države koje žele da legalizuju stanje okupacije i da granica AP Kosova i Metohije, prema ostatku Srbije proglase kao međunarodne granice.

Mi ne krivimo aktuelni režim zbog situacije u kojoj se našlo Kosovo i Metohija, ali krivimo zbog nečeg drugo. Naime, rukovodeći organi Republike Srbije moraju neprestano insistirati na Rezoluciji 1244, koja garantuje celovitost državne teritorije Republike Srbije. Međutim, do sada mi nismo videli da ovaj režim insistira na Rezoluciji 1244 i to smatram nedopustivim.

Podsećam vas da po Rezoluciji 1244 Srbija ima pravo da na granici prema Albaniji rasporedi 1000 pripadnika svojih snaga bezbednosti. Uvek ću tražiti od svih režima i da insistiraju na poštovanju Rezolucije 1244. Ova Rezolucija garantuje celovitost teritorije Republike Srbije i nema govora o nikakvoj podeli ili razgraničenju, to je stav svih Srba sa Kosova i Metohije. Ovo tim pre, što se međunarodne okolnosti polako menjaju na našu korist i ubeđen sam da nećemo dugo čekati dan kada će Kosovo i Metohija ponovo biti integrisano sa ostatkom Republike Srbije.

Zato, oko državne teritorije ne bi smelo da bude nikakvih kompromisa, dok se o drugim temama može razgovarati sa Albancima. O ovom pitanju režim mora biti beskompromisan ne pristajući ni na kakve pregovore i dogovore na ovu temu. Zato imamo Ustav Srbije, imamo Rezoluciju 1244 i imamo uz nas Rusiju i Kinu. Smatram da će usvajanje ovog zakona koji sam ja predložio stvoriti jasne pretpostavke i neophodnosti što skorijeg stavljanja okupiranog dela naše teritorije pod punu našu kontrolu. Zahvaljujem.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – osam poslanika.
Predlog nije prihvaćen.
Poslanik Tomislav LJubenović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje. Niko nije glasao.
Poslanik Dubravko Bojić, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, već sam govorio da je dobro da se jedna ovako važna tema ponavlja, s obzirom na značaj i aktuelnost problematike kojom se bavi, kako bi se sa više različitih aspekata osvetlio ovaj fenomen droge.

Borba protiv droge je borba za zdravlje, a zdravlje je zaštitni znak svakog društva, najveća privilegija i dostignuće svakog pojedinca. Moju današnju diskusiju u velikoj je opredelio događaj od pre dva dana kada je na poljoprivrednom dobru, neću navoditi njegovo ime u blizini Stare Pazove, policija otkrila ilegalnu laboratoriju za proizvodnju marihuane, u veštačkim uslovima i zaplenila 649,4 kilograma osušene marihuane i 65.581 stabljiku ove opojne droge u sirovom stanju ukupne težine od 3.954 kilograma.

Moram ovde da istaknem da nisu retki primeri porodičnog uzgoja ovih biljaka gde se cela porodica bavi uzgojem ovih biljaka. Nisu retki primeri da dete ili deca bez znanja roditelja bave ovim poslom, kao i primeri da se roditelji bez znanja dece bave uzgojem ovih biljaka, ali ovo je redak primer da se kolektivno cela firma, direktor, osam uhapšenih i još jedan koji je u bekstvu, bave organizovano proizvodnjom marihuane. Stručnjaci kažu da počneš sa marihuanom, završiš sa heroinom. Marihuana uvodi u paranoju, izaziva psihičku zavisnost. To je put u duševnu bolest.

Dame i gospodo, postavlja se jedno logično pitanje, kako to s obzirom na ovakve uspehe u borbi, zapleni velikih količina droge, kako da se ne odražavaju na srpsko tržište narkotika, kako da ne dođe do nestašice droge ili u krajnjem do povećanja njene cene. Odgovor na ovo pitanje je u velikoj omasovljenosti uzgoja biljaka od kuća, stanova, vikendica, pomoćnih objekata, terasa, podruma, garaža, bašta, njiva, polja, livada, šuma. Stručnjaci kažu da se ove biljke danas gaje kao prosečna povrtarska kultura, a svi oni koji se bave uzgojem ovih biljaka poseduju laboratoriju za spremanje droge. Ovih laboratorija danas kažu ima u Srbiji koliko i kazana za pečenje rakije.

Hvala.
Zaključujem glasanje: za – 11 poslanika.
Predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Zoran Despotović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Da li neko želi reč? (Da-)

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, po ko zna koji put poslanička grupa SRS je podnela predlog izmena i dopuna zakona koji bi mnogo toga rešio i dao pozitivne efekte kako u poljoprivredi tako i kad su u pitanju psihoaktivne supstance, prava boraca i porodica poginulih i nestalih boraca, Zakona o izboru narodnih poslanika, kao i Predlog zakona o stavljanju van snage Zakona o izvršenju i obezbeđenju i mnogo drugih predloga za koje skupštinska većina ne želi da prihvati jer jednostavno ih ignoriše.

Kada je u pitanju poljoprivreda i ruralni razvoj predložili smo bolje rešenje od postojećeg za razvoj ove grane privrede. Želimo da poljoprivredni proizvođač smanji troškove proizvodnje i da svoj rad, poboljša svoj tržišni položaj i nažalost gde decenijama unazad svaka vlada govori kako je poljoprivreda naša razvojna šansa, ali sa ovakvim odnosom ništa se ne čini da se položaj našeg poljoprivrednog proizvođača poboljša. Kroz recimo veće subvencije, i veća ulaganja, odnosno da se više bazira na ruralni deo Srbije koji još malo ima mlađe populacije a koja bi bila stimulisana i ostala u tim sredinama i rešila svoju egzistenciju kako bi prehranili svoju porodicu.

Razlog za donošenje ovog zakona je taj što bi Vlada, odnosno resorna ministarstva povećala novčana sredstva kako za mleko tako i za biljnu proizvodnju. Tako da smo predložili da se donja granica za mleko po kvartalima kojom se ostvaruje premija smanji, a posebno tamo gde su otežani uslovi a proizvodnja na minimum. U tom slučaju donja granica premije za mleko po kvartalima umesto dosadašnjih 1500 smanji na 1000 litara, kako bi oni sa otežanim uslovima proizvodnje mogli ostvariti pravo na premiju.

Zatim smo predložili da se premija za mleko poveća sa dosadašnjih 7 dinara na 10 dinara, dok za biljnu proizvodnju postojeće rešenje po hektaru iznosi trenutno najviše 6.000, predložili smo da to bude najmanje 9.000 dinara. Time bi pokazali, ako prihvatite ove predloge, da vam je bar malo stalo do ruralne Srbije i njenog poljoprivrednog proizvođača. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – osam poslanika.
Nije prihvaćen predlog.
Poslanik Sreto Perić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o stavljanju van snage Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Da li narodni poslanik Sreto Perić želi reč? (Da.)
Izvolite.

Stav SRS je da svaki dužnik ispunjava svoje obaveze, bez obzira kolike su one, koliku vrednost i značaj za njega imaju. Međutim, u stvarnosti, u životu se može desiti da dužnik dođe, odnosno zapadne u situaciju da otežano ide ispunjenje njegovih obaveza. Potraživanje je pravo gde se ostvaruje pravo u slučaju da dužnik ne pristane dobrovoljno da izvrši tu obavezu, a ostvaruje se kod suda.

Srbija je jedna od retkih država koja je odlučila da ovaj deo ostvarenja prava poveri paradržavnim ili parasudskim organima.

Od 2011. godine, građani Srbije imaju problem sa takvim zakonom, usledile su izmene i dopune, pa novi zakon, pa u toku ove godine ponovo izmene i dopune, međutim, to nije donelo nikakvo dobro građanima Srbije. Naprotiv, i dalje situacije je ista, iako je i etički kodeks o ponašanju javnih izvršitelja donet 2016. godine, ni on nije dao neke ozbiljnije rezultate kada je u pitanju zaštita dužnika.

Da bi vi razumeli SRS se ne zalaže samo da zaštiti dužnike, naš interes i cilj je kao ozbiljne političke stranke, državotvorne stranke, da zaštitimo i poverioce i dužnike i smatramo da je to jedino moguće preko nadležnih sudova.

Jedne prilike je ministar pravde, gospođa Nela Kuburović, izjavila, ali ona izjavljuje u 2018, 2019. godini, da je bio problem 2011. godine kada su u pitanju razna izvršenja, pa je onda država morala da interveniše na taj način što je donela takav Zakon o izvršenju i obezbeđenju. Onda se posle hvali nekim finansijskim rezultatima i efektima, pa to nije dobro.

Sada imamo jedan sudski spor koji traže duže od decenije. Mislim da je izvan granica države Srbije poznata i čuvena afera „Indeks“ nije rešen.

Da li će nekom ministru u narednom periodu pasti na pamet da osnuje neki organ, kako bi se on sad mogao zvati ne znam… da osnuje neki organ koji će preuzeti određen broj sudskih predmeta i pokušati da ih reši efikasnije i brže nego što to rade naši sudovi.

Mi prihvatamo činjenicu da sudovi nisu uvek ažurni, ali na tome treba poraditi. To treba dovesti u red, a ne tako što ćemo im oduzeti, izuzeti iz njihove nadležnosti ono što bi i po Ustavu i po zakonu, trebalo da bude isključivo u nadležnosti sudova i poveriti nekom ko, ja bih rekao više nema ni osećaj, izgubi se to. Znate, ako neko enormno mnogo zarađuje i ako je u prilici da za godinu, odnosno dve godine zaradi 2,1 milion evra kao izvršitelj, on nema osećaj realnosti, nema stvarnost. NJemu sve postaje imaginarno, njemu je valjda novac jedino najbitniji.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – osam poslanika.
Narodni poslanik Nikola Savić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima.
Da li narodni poslanik Nikola Savić želi reč? (Da.)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam predlog da se dnevni red ove Skupštine dopuni Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima.

Udžbenici su jedna veoma važna oblast, gde se naša najmlađa populacija prvi put susreće sa nečim ozbiljnim i sve tokom celog svog školovanja.

Međutim, u ovoj oblasti, danas vlada bukvalno haos gde udžbenike piše svako, izdaje svako i svako vrši njihov odabir. Ovde, pre svega mislim na one udžbenike koji se odnose na nacionalnu istoriju, nacionalnu kulturu, nacionalnu pismenost i sve ostalo.

Zato i ne čudi što nam se dešava da neke nama susedne zemlje ili zemlje bivše Jugoslavije, prisvajaju kulturno-istorijske spomenike, naše književne epove i ostalo.

Recimo, ko danas razmišlja o tome što država Albanija odavno smatra da je Skadar na Bojani njihova građevina, pa čak i onu našu čuvenu narodnu pesmu „Zidanje Skadra na Bojani“, su pre pevali. Naravno, glavnim junacima su dali neka albanska imena i njihovi učenici već odavno uče da je to albanski nacionalni ep, albanska nacionalna pesma, znači mlada Gojkovica, više nije mlada Gojkovica, nego kod njih se zove Safira ili već ne znam kako, i ovde u ovoj zemlji niko o tome ne vodi računa.

Imamo i slučaj odnedavno, gde se jedna čuvena srpska crkva na KiM, na Novom Brdu, već tamo je istaknuta zastava Albanije i to su kosovski Albanci prihvatili kao svoje kulturno i istorijsko nasleđe.

Ovakvih primera ima mnogo. Svi mi, recimo, gledamo kada imamo priliku uveče „Slagalicu“ na "RTS1", ali već od vremena i od momenta kada je umrla Milka Canić, možemo primetiti da tamo možemo sresti svega i svačega, potpuno neverovatnih činjenica, stvari koje nemaju veze sa nekom logikom i sa nekom elementarnom pismenosti. To je posledica toga što se udžbenici ne pišu na adekvatan način, i kao što sam rekao, što udžbenike piše svako, izdaje svako i svako vrši njihov odabir.

Ovo i ne čudi ako znamo da monopol na tržištu udžbenika u našoj državi imaju, pre svega, slovenačke, hrvatske i nemačke firme, zato i ne čudi...