Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – sedam poslanika.
Nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Miladin Ševarlić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog deklaracije o genetički modifikovanim organizmima i proizvodima od GMO.
Izvolite.

Zahvaljujem.

U periodu od januara 2012. godine do decembra 2016. godine u Srbiji smo organizovali kampanju „Srbija bez GMO“. Rezultat te kampanje je jedinstven u Evropi. Preko 7.000 odbornika u 136 opština i gradova jednoglasno se izjasnilo za Deklaraciju protiv uvoza, uzgoja, prerade i prometa GMO i proizvoda od GMO.

Nijedna skupština opštine ili grada do danas nije poništila tu deklaraciju. Na osnovu toga, kao nestranački narodni poslanik 2017. godine sam podneo ovaj predlog krovne deklaracije, koji je potpuno isti tekst. Razlika je samo u jednom članu. Obavezuje se Narodna skupština da će pre razmatranja izmena i dopuna postojećih zakona u kontekstu GMO ili donošenja novih sprovesti narodni referendum da se građani izjasne, jer je osnovno ljudsko pravo, prvo, da ima šta da jede i drugo, da odlučuje šta će on jesti.

Zašto Narodna skupština to ne želi? Nije mi jasno. Evo, ovo je tekst izmenjenog člana 5. Zakona o bezbednosti hrane. Zakon glasi – genetički modifikovana hrana i genetički modifikovana hrana za životinje, hrana i hrana za životinje dobije od GMO. Životinje su označene kao posebna podgrupa korisnika, a ljudi nisu označeni. Zašto se stidimo da navedemo da su i ljudi korisnici genetički modifikovane hrane po odredbi člana 5. izmene i dopune Zakona o bezbednosti hrane, koji je usvojila ova Narodna skupština? Ovo je i jezički potpuno neprimereno srpskom jeziku, što je potvrđeno u Institutu za jezik SANU. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri poslanika.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru narodnih poslanika.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: niko nije glasao.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: niko nije glasao.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog rezolucije Narodne skupštine o priznanju i osudi genocida nad Jermenima počinjenom u Osmanskom carstvu u periodu od 1915. do 1922. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: niko nije glasao.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: niko nije glasao.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su dovele do nezakonitog oduzimanja dozvole za rad Akcionarskog društva za osiguranje „Takovo osiguranje“, Kragujevac.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: niko nije glasao.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o Vladi.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: niko nije glasao.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: niko nije glasao.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: niko nije glasao.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru narodnih poslanika.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: niko nije glasao.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o radu.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: niko nije glasao.
Narodni poslanik Ana Karadžić predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog odluke o obrazovanju komisije za istragu i utvrđenje broja žrtava agresije NATO pakta 1999. godine.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, prošlo je 20 godina od NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, 20 godina od činjenica da je Savezna Republika Jugoslavija bombardovana bez odluke Saveta bezbednosti UN i protivnom međunarodnom pravu. Ovim putem poslanička grupa Pokreta socijalista podnosi predlog za dopunu dnevnog reda, kako bi se oformila komisija koja će utvrditi tačan broj žrtava NATO agresije imenom i prezimenom.

Mi danas na čelu Srbije imamo vlast koja se seća svojih žrtava, koja odaje počast žrtvama svih ratova, počev od obeležavanja Vidovdana, preko Prvog srpskog ustanka 1804. godine, zatim Drugog svetskog rata, proboja Sremskog fronta i preko Srba stradalih i prognanih u „Oluji“ 1995. godine.

Vlada Republike Srbije obeležava preko 80 godišnjica svake godine i odaje počast svim stradalima. Takođe se obeležava i Dan sećanja na žrtve NATO agresije, ali mi nemamo konačan broj žrtava stradalih i mi nemamo njihova imena i prezimena. Mi to dugujemo porodicama žrtava. Mi to dugujemo našoj deci i dugujemo našoj državi.

Naš narod je više puta stradao od NATO agresora - 1995. godine bombardovana je Republika Srpska, 1999. godine Savezna Republika Jugoslavija.

Nažalost, 2000. godine došli su na vlast neki kojima taj podatak uopšte nije značajan, pa su NATO agresiju nazivali često i NATO humanitarnom intervencijom ili akcijom. Uništili su našu vojsku, uništili su topove, uništili su haubice, uništili su tenkove. Bivša vlast, a sadašnja opozicija nije se setila da oda počast stradalim u NATO bombardovanju, da utvrdi ko su ta deca, ko su te majke, braća, sestre, ko su ti vojnici heroji koji su stradali od NATO zločinaca. To nije pokušala da utvrdi, ali je brže bolje pustila preko 200 albanskih terorista iz zatvora i sramotno optužila Republiku Srbiju da je genocidna država.

Godine 2016. Skupštini od strane opozicije podnet je predlog o genocidu u Srebrenici. Srbija nikada nije bila i nikada neće biti genocidna država. Dok su bili plaćeni da državu uništavaju i ruše, u istoj toj Srbiji nikada imenom i prezimenom nisu utvrdili ko su te žrtve NATO agresije, gde je ubijeno preko 2.000 civila i ranjeno preko 6.000, od toga 2.700 dece. Mi ne znamo konačan spisak i ne znamo sva imena, ali molimo narodne poslanike da danas podrže predlog da se oformi ta komisija, da se istraži i utvrdi tačan broj žrtava NATO bombardovanja…

(Predsednik: Završite rečenicu.)

… kako bismo kaznili bar na neki način ovaj zločin protiv mira koji 20 godina nije kažnjen. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 13 poslanika.
Narodni poslanik Bojan Torbica predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama.
Da li želite reč?

Zahvaljujem.

Prvog januara 2010. godine u zakonodavni sistem Republike Srbije uvedeni su prekršajni sudovi. Sudije prekršajnih sudova sude predmete iz oblasti borbe protiv korupcije, carine, budžetskog sistema, deviznog poslovanja, pristupa informacijama od javnog značaja, radiodifuzije, prometa eksplozivnih materija, vojne materije, zaštita od požara, bezbednosti saobraćaja, javnog reda i mira, prekršaji iz nadležnosti nadzora DRI i još mnogo drugih oblasti.

Raznovrsnost predmeta i broj propisa kojim se služe ne može se porediti ni sa jednom drugom materijom u drugim sudovima, što im daje posebnu težinu. S obzirom da u radu koriste približno 270 zakona i oko 800 podzakonskih propisa, što od sudija zahteva posebnu veštinu u primeni i praćenju i tumačenju zakonskih i podzakonskih propisa. Činjenica da su stručnost i osposobljenost za obavljanje sudijske funkcije, koje pri izboru na sudijsku funkciju moraju da ispune, identični sa uslovima koje moraju da ispune sudije drugih sudova, a vrednovanje i ocenjivanje je po osnovu Pravilnika o kriterijumima, merilima i postupku za vrednovanje rada sudija i predsednika sudova identični su sa vrednovanjem drugih sudija. Dolazimo u situaciju da domaće zakonodavstvo sudijama prekršajnih sudova daje status sudija sa svim obavezama, ali ne i sa svim pravima.

Izuzev zarade prekršajnih sudija sve ostale kategorije zaposlenih u prekršajnim sudovima imaju isti način obračuna zarade sa svojim kolegama.

Još nešto, a ne manje važno, samo Prekršajni sud u Beogradu, prethodne, 2018. godine naplatom novčanih kazni u budžet Republike Srbije uneo je milijardu i 222 miliona dinara. U istom periodu, za zarade sudija i sudijskog osoblja sa doprinosima isplaćeno je tri puta manje sredstava ili, preciznije rečeno, 465 miliona dinara.

Oni zaista nisu teret ovog budžeta i za razliku od nekih drugih, oni svoje plate trostruko opravdavaju. Zbog toga smo i podneli ovaj predlog za izmenu zakona kako bi jednom zauvek ispravili decenijsku nepravdu prema sudijama u prekršajnim sudovima. Zahvaljujem.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema, od ukupno prisutnih 143 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Aleksandar Stevanović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o javnom redu i miru, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Aleksandar Stevanović želi reč?
Izvolite.

Uvaženi potpredsedniče, dame i gospodo, Stranka moderne Srbije predlaže jednu manju izmenu Zakona o javnom redu i miru da bi se otklonila jedna duboka nepravda prema jednom marginalnom delu našeg društva.

Naime, prema našem važećem zakonu, osobe koje se bave prostitucijom mogu prekršajno da odgovaraju zbog bavljenja tom profesijom. Taj izbor mnogima nije jasno razumljiv, to je jasno, mnogi sebe ne mogu da zamisle, ali u suštini svako ima pravo da radi sa svojim telom šta hoće, a posledice ovakvog tumačenja, kada se može prekršajno odgovarati zato što se pružaju takve usluge, jesu da se mnoge prostitutke više plaše policije, nego svojih mušterija.

Takođe, taj zakon mnoge od njih može staviti u vrlo neizdrživu poziciju, ako su samohrane majke, što je jako često slučaj, posebno kod onih koji rade na marginama te profesije, i da usled kazni koje plate dođu u poziciju da ne mogu izdržavati svoju decu, odnosno da im se ta deca oduzmu.

Naš predlog je da se zadrže sve odredbe koje se tiču kriminalizacije i organizovanja prostitucije, ali da osobe koje svakako žive u teškoj poziciji u našem društvu ne budu dodatno kažnjene zbog toga što se bave profesijom prostitucije. Verovati da će ta profesija nestati je, naravno, jedna od najnaivnijih koja postoji u bilo kom društvu. Izuzetno je naivna i ne zovu je uzalud najstarijim zanatom na svetu.

Takođe, verovati da će se kaznama nešto postići je prilično kontraproduktivno i u suštini kažnjava one osobe koje možda jesu najveće žrtve svojih vlastitih izbora.

Još jednom, mi pozivamo na to da se izvrše izmene Zakona o javnom redu i miru i da se prostitutke ne kažnjavaju novčano zbog toga što se bave tom profesijom. Sve ostale stvari su nam sasvim u redu, da se kažnjavaju i korisnici i oni koji organizuju taj posao, makroi takođe, da se još strože kažnjavaju oni koji organizuju maloletničku prostituciju.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema, od ukupno prisutnih 144 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Aleksandar Stevanović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Krivičnog zakonika, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Aleksandar Stevanović i Saša Radulović 8. novembra 2017. godine.
Izvolite gospodine Stevanoviću.

Upravo smo posmatrali dosta u medijima posetu jednoj specifičnoj farmi, u stvari to je staklenik i dosta je moderan staklenik - postizao je vrhunske prinose i sa te strane nismo mi u ovom Predlogu izmena zakona o Krivičnom postupku rekli da u ovom trenutku treba razgovarati o legalizaciji tog biznisa, iako mislimo da treba podneti javnu raspravu, da je treba povesti veoma jasno i uvažiti iskustva zemalja, kao što su Portugalija, Island, mnogobrojnih zemalja, mnogobrojnih saveznih država u SAD.

Međutim, ono što mi smatramo je da je potpuno nenormalno da neko zbog toga, što je u nekom momentu konzumirao marihuanu može dobiti krivični dosije i dobiti zatvorsku kaznu.

Svako ima pravo da bira svoj stil života, ako je punoletna, odrasla osoba i da sa svojim telom radi šta god hoće. Kao što svako u Srbiji ima pravo da bude alkoholičar, da upražnjava bilo koji porok, sve dok on ne ugrožava druge ljude, ne vidimo ni jedan razlog da bilo ko konzumira laku drogu marihuanu bude krivično gonjen, da mu se stavlja izvesnost loše budućnosti zbog krivičnog dosijea. Da neka mlada osoba koja sa 18 ili 19 godina konzumirala marihuanu dođe u poziciju da ne može da radi na mnogim pozicijama u državnoj upravi.

Mislimo da je to duboko pogrešno i smatramo da treba staviti zakonski limit šta je to posedovanje lakih droga za ličnu upotrebu. Smatramo da na taj način treba odvojiti pitanje životnog stila, od pitanja stavljanja u promet lakih droga, i mislimo da treba izbeći stigmatizaciju i pretvaranje u kriminalce u onom momentu nekoliko stotina hiljada, ako ne brojke koja je bliža milion ljudi.

Ako želite imati takav zakon, taj zakon je duboko ciničan prema realnosti koja postoji u Srbiji. S toga još jedanput ponavljamo, mi smatramo da treba postojati minimalna količina lakih droga za ličnu upotrebu koja ne podleže kriminalizaciji. Smatramo da ne treba se sakrivati iza medicinskih efekata marihuane, nego da to treba biti pitanje ličnog izbora jer tim izborom niko ko to konzumira ne ugrožava bilo koga osim samog sebe, a punoletni ljudi imaju pravo da donose i dobre izbore i loše izbore, jer su to samo njihovi lični izbori.