Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za je glasalo devet poslanika.
Narodni poslanik Nikola Savić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.
Da li narodni poslanik Nikola Savić želi reč? (Da.)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, tražio sam da se dnevni red ove sednice dopuni i tačkom koja se odnosi na izmene i dopune Zakona o bezbednosti na putevima. Ako je ovaj prethodni Zakon o udžbenicima koji sam obrazlagao iz jedne druge oblasti i ako tu možda treba malo više da se poradi, treba više vremena, više državne strategije, više ljudi da se uključi, više razmišljanja, Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima je jedna rutinska stvar gde treba samo promeniti jednu, odnosno dve odredbe u jednom članu zakona. Radi se o regulisanju saobraćaja na raskrsnicama, gde se doslovno tumačeći slovo zakona ne može jasno u precizno utvrditi ko je vinovnik eventualne nesreće ili saobraćajne nezgode na tim raskrsnicama.

Bez obzira što se ova Vlada hvali, hajde da kažemo i s pravom da je uradila mnogo autoputeva i da se to i dalje radi, doduše, Predlog ovog zakona ne odnosi se na autoputeve, jer tamo nema semafora, nema raskrsnica, ali ovo je jedna trivijalna stvar gde bi Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja trebalo da ovo uzme u obzir i promeni jednu, odnosno dve odredbe u jednom članu ovog zakona, kako ne bi bilo dileme o tome ko je vinovnik saobraćajne nezgode.

Stručnjaci iz oblasti saobraćaja ovu problematiku tretiraju na jedan način, stručnjaci iz oblasti prava ga tretiraju na drugi način i kada dođe do suda, do sporova to se oteže u nedogled. Tako da, ovo je jedna stvar za koju nije potreban nikakav novac, nikakvo posebno naprezanje, jednostavno samo dobra volja Ministarstva za saobraćaj.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za - devet.
Narodni poslanik Miroslava Stanković Đuričić predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji.
Reč ima narodni poslanik Miroslava Stanković Đuričić. Izvolite.

Zahvaljujem.

U ime SRS podnela sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji. Svedoci smo izuzetno loše demografske slike Republike Srbije i svake godine Republika Srbija izgubi od 35 do 38 hiljada stanovnika i, ako se ovako nastavi, za četrdesetak godina imaćemo tri miliona stanovnika manje nego danas.

Ako svemu dodamo činjenicu da više od 300 hiljada parova ima problema sa neplodnošću, dolazimo do toga da je Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji izuzetno važan, a problem nataliteta jedan od gorućih problema Republike Srbije.

Oni koji prolaze kroz ovu bitku znaju koliko je teško prikupiti svu potrebnu dokumentaciju kako bi se došlo do komisije za sam ulazak u proces.

Kao neko ko je i sam prošao kroz ovaj proces, mogu da kažem da su parovi često neshvaćeni i da se osećaju usamljeno i bespomoćno.

Trebalo bi postići da dijagnostika bude jednostavna, brza i pristupačna, što trenutno apsolutno nije slučaj.

Neophodno je ukinuti starosnu granicu i ostaviti komisiji da proceni po individualnom reproduktivnom potencijalu.

Treba omogućiti svakoj ženi koja ispunjava medicinske uslove da pokuša da se ostvari kao majka.

Takođe, treba zakonom regulisati pitanje muške neplodnosti, odnosno obezbediti muškarcima da se leče o trošku Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja. Zatim, povećati broj finansiranih pokušaja biomedicinski potpomognute oplodnje od strane Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, kao i omogućiti proces sa zamrznutim materijalom parovima koji imaju problem muške neplodnosti, kao i parovima koji su zdrav materijal zamrzli pre nego što su ušli u proces lečenja malignih oboljenja.

Takođe, omogućiti finansiranje troškova Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za zamrzavanje i odmrzavanje materijala. Omogućiti proces i onim parovima koji su se već ostvarili kao roditelji bilo prirodnim putem ili putem vantelesne oplodnje. Zašto bi ti parovi bili osuđeni na jedno dete ukoliko žele još dece i ukoliko je jedini način da se opet ostvare kao roditelji upravo biomedicinski potpomognuta oplodnja, a takvih parova nema malo?

Ovo pravo je garantovano i Ustavom Republike Srbije, članom 63. koji kaže da svako ima pravo da slobodno odluči o rađanju dece i da Republika Srbija podstiče roditelje da se odluče na rađanje i pomaže im u tome.

Ovaj problem je veoma složen i osetljiv i treba mu temeljno pristupiti i rešavati ga. Predlažem da podržite ovaj Predlog izmene i dopune Zakona zbog alarmantne demografske slike Republike Srbije. Zahvaljujem.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – devet.
Narodni poslanik Aleksandar Šešelj predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izvršnom postupku i obezbeđenju.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: niko nije glasao.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo sa javnim beležništvom raskrstili 1945. godine. besmisleno je da se mi pozivamo na neke evropske demokratske principe i da mi uvodimo javno beležništvo na štetu naših građana.

Javni beležnici su velike štetočine, koji su uvedeni u pravni sistem Republike Srbije. Šta je ono što je karakteristično kod javnih beležnika? To je da su njihove tarife trostruko veće nego što su to bile tarife i takse koje je ostvarivao i naplaćivao sud u redovnom postupku.

Prema tome, ako imate beležnika koji je za godinu zaradio 80 miliona u jednoj opštini Beograda, onda mora biti ovo pitanje rešeno na jedan drugačiji način. Građani su brže i lakše dolazili do overavanja isprava pred sudom. Kada građanin treba da overi ugovor o prometu ili neki drugi pravni posao da obavi, mogao je to da obavi u toku jednog sata najduže. Sada to ne može građanin da ostvari pred javnim beležnikom ni danima, jer javni beležnik sada vam zakazuje overu kao kada idete na operaciju kod lekara, pa sada birajte šta vam je činiti.

Javni beležnici nisu opravdali cilj za koji su oni bili zapravo i osnovani i ugrađeni u pravni poredak. Zato SRS predlaže da se ukinu javni beležnici.

To je jedna mala grupa ljudi koju je bivši režim izabrao, ali to su ljudi koji se enormno bogate na štetu naših građana, pa nije svejedno ako overavate ugovor pred sudom koji košta možda 30 ili 40 hiljada najviše ili ćete kod beležnika da overavate ugovor i sve one radnje koje on nabroji po svojoj specifikaciji da to bude i po nekoliko stotina hiljada dinara.

Prema tome, dame i gospodo, SRS predlaže da se ukinu javni beležnici i da se vratimo u redovno stanje pred naše sudove.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 11.
Narodni poslanik Petar Jojić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakonika o krivičnom postupku.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite.

Gospođo predsednice Narodne skupštine, gospodo narodni poslanici, radi se o jednoj veoma važnoj materiji iz oblasti krivičnog prava koje nije dobro uređeno u Republici Srbiji. Naime, mnoge odredbe Zakonika o krivičnom postupku i Krivičnog zakonika nisu usaglašene sa Ustavom Republike Srbije, a ujedno ni sa uporednim pravom modernih evropskih i drugih država.

U ime SRS ja sam predložio da se izvrši izmena i dopuna Zakonika o krivičnom postupku, a pre svega u članu 379. stav 1. koji bi trebao da se menja i da glasi – ako na glavni pretres ne dođe oštećeni kao tužilac ili privatni tužilac, niti njihov punomoćnik, koji su uredno pozvani, a postupak nisu opravdali, predsednik veća će naložiti da oštećeni kao tužilac, privatni tužilac ili njegov punomoćnik opravdaju izostanak u narednih osam dana pod pretnjom obustave postupka.

Posle stava 2. predložio sam da se dodaju st. 3. i 4. „Ako oštećeni u tom slučaju kao tužilac, privatni tužilac ili njihov punomoćnik u ostavljenom roku opravdaju izostanak sa glavnog pretresa u smislu stava 2. ovog člana, predsednik veća će nastaviti postupak u skladu sa odredbama zakona“.

Treći stav sam predložio: „Ako oštećeni kao tužilac, privatni tužilac ili njihov punomoćnik nakon ostavljenog roka ne opravdaju izostanak, predsednik veća će rešenjem obustaviti postupak“.

Dame i gospodo, Ustav Republike Srbije je normirao jednakost stranaka u postupku. Međutim, ovde nema jednakosti ako na glavni pretres ne dođe javni tužilac. Javni tužilac vam je privilegovan. On može da ne dođe na glavni pretres, pa će veće tog suda odložiti glavni pretres i zakazati za neki drugi dan. Ali, ukoliko oštećeni i kao privatni tužilac ne dođe, onda se postupak obustavlja.

Ovim predlogom zakona, dame i gospodo, unapređuje se, pre svega, ova norma u Zakoniku o krivičnom postupku i stranke u postupku, kako oštećeni, kako privatni tužilac, izjednačavaju se, kao što su to nadležnosti i prava i obaveze javnih tužilaca.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – devet poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Petar Jojić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopuni Krivičnog zakonika.
Izvolite.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam u ime SRS predložio izmenu i dopunu Krivičnog zakonika, i to u članu 19, gde sam predložio da se menja i da glasi – nužna je ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od sebe ili drugog, od svoga dobra ili dobra drugog odbije istovremeni protivpravni napad.

Stav 3. predlažem da se manja i da glasi – učinilac koji je prekoračio granice nužne odbrane blaže će se kazniti.

Posle stava 3. predlažem da se doda novi stav koji glasi – ako učinilac prekorači granice nužne odbrane usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom, oslobodiće se krivičnog gonjenja.

Dame i gospodo, mi smo svedoci u Republici Srbiji da godišnje na hiljade krivičnih dela razbojništava, ubistava, silovanja, pljački, svesni smo svega toga što naši građani doživljavaju i preživljavaju, a da zakonom nije regulisano da taj građanin ima pravo na samoodbranu, da štiti sebe, svoj život, svoju bezbednost, svoju imovinu i da na taj način bude u skladu sa Ustavom zaštićen. Ovo pitanje je detaljno rešeno u uporednom pravu, kako kontinentalnog, tako i evropskog.

Prema tome, ovde se ukazuje nužna potreba da se u Krivičnom zakoniku konačno reguliše nužna odbrana, jer svaki čovek ima pravo na nužnu odbranu.

Imali smo slučaj u Žarkovu, kada je kriminalac provalio prozor kroz kupatilo, ušao je u kuhinju, u kuhinji je porodica doručkovala, kriminalac je uzeo nož i napao gazdu, a gazda je tada, tom prilikom, upotrebio nož i njega ranio, a on je pobegao kroz prozor od kupatila i na kraju je završio, jer je u bolnici preminuo. Ali, taj čovek, koji se banio, koji je branio i sebe i imovinu svoju i svoje građane, taj čovek je bio izložen godinama krivičnog gonjenja i suđenja.

Prema tome, smatram da je ovde nužno da se izvrše izmene i dopune Krivičnog zakonika.