Zahvaljujem.
Na član 70. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 70. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite.

Razvojem društva i tržišta svakako da se pojavljuje potreba za zaštitu pronalazaka kvaliteta robe, turističkih i sportskih manifestacija i svega drugog što se u poslednje vreme sve češće sreće i kod nas u Srbiji.

Možda su i trebale nove odredbe ovog zakona, ali nama se ne dopada što vi u obrazloženju zbog čega prelazite na novi Predlog zakona o žigovima, jeste i usklađivanje, odnosno dovođenju kompatibilnog stanje sa propisima Evropske unije.

Da li će sutra možda izmene i dopune ovog zakona uslediti, ako vi i „mali Šengen“ dovedete na određeni nivo vaših želja? Ima potrebe samo da mi uskladimo ovo i da one koji rade, oni koji imaju viziju i žele dobro svojoj državi tj. državi Srbiji da njih i zaštitimo.

Mi ćemo imati, a već i sad imamo i pojedince, ali uglavnom to na ličnom nivou pokušavaju da zaštite proizvode sa geografskim poreklom.

Vi koji baš onako nestrpljivo čekate i hrlite tim putem ka EU znate koje su beneficije. Mi lično mislimo da do toga nikada neće doći, ali ne znači da kvalitet proizvoda, da njihovu zaštitu koja su proizvodi u Srbiji ne treba da zaštitimo.

I znate, u slučaju određivanja kvota da proizvodi sa zaštićenim geografskim poreklom nisu obuhvaćeni tim kvotama, sa jedne strane, a sa druge strane, cene tih proizvoda su veće i nekoliko puta, čak se pominje i deset puta da su bolje cene, što znači da će građani Srbije biti motivisani da se udružuju, pre svega, da imaju organizovan pristup tržištima kako domaćem, tako i stranim tržištima. Tu je potrebna pomoć. Mislim da Zavod za zaštitu i unapređenje može da da određenu vestu pomoći tu, a i Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj, svakako bi trebalo malo više i ozbiljnije da posveti pažnju ovom problemu. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 82. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dubravko Bojić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred Srpske radikalne stranke podneo sam na Predlog zakona o žigovima amandman na član 82. stav 6. koji se menja i glasi: „Korišćenjem žiga ne smatra plaćanje takse za produženje važećeg žiga kao i zaključivanje ugovora o prenosu prava, licenci i tako dalje“. U obrazloženju za donošenje ovog zakona naveli ste direktivu iz 2004. godine, pa je nejasno što da direktiva nije ugrađena u tekst zakona iz 2009. godine, a toliko se apostrofiralo i direktiva iz 2015. godine i opet ostaje nejasno zašto ona nije ugrađena 2018. godine, kada su vršene izmene i dopune tadašnjeg zakona.

Na osnovu ovih činjenica moguće je doneti pogrešan zaključak da se neko tek sada toga setio, tako da je došao na dnevni red ovaj Predlog zakona.

Za donošenje celovitog Zakona o žigovima nije dovoljna, kako ste naveli, potreba da se otklone nedostaci terminološke prirode. U cilju ilustracije ovoga što je navedeno nije na odmet i malo statistike. Od 116 članova novog zakona direktiva iz 2004. godine imala je upliv u osam novih članova u delu o građansko-pravnoj zaštiti, a direktiva iz 2015. godine pominje se direktno u 25 članova, što znači da sve ostalo čine članovi starog zakona, tačnije 83 člana ili procentualno 71%. Suština zakona je da žig postoji i da se štiti na domaćem i na međunarodnom planu. Dobro je što je ovaj član pravni okvir građansko-pravne zaštite, kao i jačanje zaštite žiga i delotvornije suzbijanje njegovog krivotvorenja.

Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 84. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 90. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite.

Ovde se radi o zaštiti znaka, odnosno, tačnije rečeno, sprečavanje zloupotrebe zaštićenog znaka.

Ima nešto što je mnogo krupniji problem kada je u pitanju zaštita, a to je da se zaštitimo od ovoga uvozničkog lobija koji u ovu državu Srbiju uvozi sve i svašta. Čak i udžbenike uvozimo. Možemo tako da kažemo, da čak i udžbenike uvozimo, zahvaljujući, pre svega, snalažljivosti pojedinaca koji su u državnoj administraciji, a ta administracija se zove Vlada Srbije. Zašto? Pa, zato što smo bukvalno prepisali i uzeli neke, kako kažu, evropske norme i te evropske norme uvek idu u korist onih koji uvoze robu veoma, veoma sumnjivog kvaliteta, svake vrste, a pri tome ostvaruju veliki profit i mi se tu ne možemo suprotstaviti.

Možete zamisliti kakva će konfuzija da nastane kada uvede se elektronski žig, odnosno zaštitni znak, a pogotovu što će, na osnovu usvajanja ovog zakona, početi prijavljivanje zaštite znakova, odnosno prijavljivanje žigova, koje će se registrovati na 10 godina. To će biti potpuna konfuzija.

Ne vidimo mi koji će to odbrambeni mehanizam imati Vlada da se suprotstavi, recimo, ovom već pomenutom uvozničkom lobiju, što je bukvalno karcinom na tkivu ove države i to treba da se prekine.

Ministar je rekao pre neki dan ovde da ima volju, ima želju, ima odlučnost da spreči ovu lakrdiju kada su u pitanju udžbenici, blago rečeno lakrdiju, jer to su mnogo dugoročnije posledice, ali da vidimo kako će to biti primenom ovoga zakona, da vidimo kako će se to poznatijim većim svetskim kompanijama suprotstaviti Vlada kada je u pitanju zaštita i žiga i znaka.

Zahvaljujem.
Na član 98. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 109. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, kolega Saviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član 109. govori o kaznama koje se izriču za prekršioce zakona i ja sam mojim amandmanom tražio da se poveća raspon ovih kazni. Znači, da se poveća raspon.

Zbog čega je to bitno? Pa, ako je veći raspon kazni, onda se na pravedniji način mogu sankcionisati prekršioci određenih odredaba zakona, jer nije svejedno, pošto se radi o vrlo specifičnoj oblasti. Znači, to su žigovi i nije svejedno da li će, recimo, neko biti kažnjen za neku trivijalnu stvar koju je prekršio, a koja po svojoj suštini ne proizvodi nikakve negativne posledice u primeni ovog zakona ili neko ko je odgovorno lice, u pravnom licu ili na bilo koji drugi način da snosi odgovornost, da napravi takav prekršaj, da proizvede izuzetno veliku štetu ne samo vlasniku žigova ili onome na koga se odnosi ovaj zakon, nego i široj društvenoj zajednici, sredini i zbog toga treba napraviti opet jednu diferencijaciju tako da se kazna rasporedi u jednom dijapazonu koji je će obuhvatiti najpravednije moguće izricanje kazne.

Dakle, mislim da ovakve stvari postoje, prekršajne kazne za izrečene prekršaje i u drugim zakonima i mislim da bi Vlada i Ministarstvo trebalo da vode računa o ovome ne samo kada je u pitanju ovaj zakon, nego kada su u pitanju i ostali zakoni koje predlaže Vlada, a donosi ih ova Skupština.

Zahvaljujem.
Na član 112. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANjA I VASPITANjA.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite.

Poslanička grupa Srpske radikalne stranke osim što učestvuje veoma vredno i stručno u raspravama o predlozima određenih zakona i ostalih akata, kao i u podnošenju amandmana i obrazloženju svakog od našeg amandmana, mi osim ovoga što nam vi namećete o čemu treba da raspravljamo, što naravno nije problem, vlast ste, može vam se, ali mi, osim toga, radimo, odnosno, pre svega radi javnosti skrećemo pažnju i Vladi i ministrima na neke krucijalne životne stvari, na neke stvari od nacionalnog interesa i očekujemo da konačno ministri počnu da se bave i tim našim inicijativama i predlozima i ne samo da se bave, nego zaista da to postane sastavni deo našeg života.

Ja ću sada da ponavljam radi javnosti, da podsetim šta je to što su poslanici SRS u poslednje tri, skoro četiri godine, od kad smo u ovom sazivu Narodne skupštine, šta smo mi to od opšteg interesa zahtevali od Vlade Republike Srbije i od vladajuće većine. Tražili smo da se ukine postojeći Zakon o izvršiteljima, kolokvijalno rečeno i da se donese nov zakon, da se postupak izvršenja vrati u nadležnost sudova.

Tražili smo, ministre, i konkretno od vas da se najhitnije u Srbiji formira institut koji bi se bavio presudama Haškog tribunala i svom ostalom dokumentacijom koja u Haškom tribunalu postoji. Ne možete reći da to nije od nacionalnog interesa.

Tražili smo da država Srbije u znak zahvalnosti štampa dela Petra Hankea i to je juče ministar kulture rekao u odgovoru na naše pitanje da se već vode razgovori i da će biti zaključen ugovor sa „Službenim glasnikom“ i to je zaista odlično. Dobro je da postoje ministri koji prihvataju naše inicijative.

Tražili smo da se kao krivično delo uvrsti da krivično odgovara svako onaj ko javno kaže da se u Srebrenici desio genocid. Takođe, nešto što je toliko važno, nacionalno pitanje, da je prosto neverovatno da vi nemate razumevanja za takvo nešto.

Tražili smo da se Ruskom humanitarnom centru u Nišu dodeli diplomatski status i da se još jedan takav centar otvori u Novom Sadu.

Tražili smo da najniža plata i najniža penzija budu 37.000 dinara, koliko je vrednost najniže potrošačke korpe.

Tražili smo da se ukinu prijemni ispiti za upis na fakultete. Ministre Šarčeviću, dobro je, vi ste pre neki dan najavili da će to zaista i da se desi.

Dakle, vidite da ništa ne boli kada se prihvati inicijativa SRS, ali bismo voleli da osim ovoga prihvatite i tu našu inicijativu, obećali ste čak, rekli ste da ćete kao patriota da uradite sve da se to uradi, da se najhitnije formira taj institut za analizu haških presuda i ostalog dokaznog materijala koji postoji u Haškom tribunalu. To su suštinske stvari.

Ovo što mi danas ovde raspravljamo u ovom predlogu zakona, vi ovde opet ništa suštinski ne menjate. Govorite vi o tome da treba da se, ne znam, uskladi ovaj zakon sa Zakonom o zaštiti podataka o zaštiti ličnosti, pa ne znam koji su to još informacioni sistemi itd. To su više, ovo što danas ovde imamo u ovom predlogu zakona, to su više stvari za podzakonske akte nego suštinski za zakon.

Zato mi insistiramo i ponavljaćemo vam do kraja ovog mandata koje su to bitne stvari od opšteg društvenog i nacionalnog interesa i državnog interesa na kojima srpski radikali insistiraju već skoro četiri godine, a za koje vi nemate sluha. Hvala.