Zahvaljujem koleginice Pešić.
Reč ima, po amandmanu narodni poslanika Neđo Jovanović.
Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, kada govorimo o amandmanu, čini mi se da su ove kritike bile upućene ranije kada je mnogo što šta negativno građeno, a vezano je za Inženjersku komoru i onda bi bili daleko kritičniji i to osnovano kritičniji, kada su u pitanju problemi vezani za ovu oblast o kojoj pričamo.

Imajući u vidu jedno potpuno neuređeno stanje koje je postojalo i da je radio ko je kako i šta hteo, a da apsolutna odgovornost nije nikakva postojala.

Ono što se isključivo sa jednog pravnog aspekta posmatranja može zaključiti, kada su u pitanju ove odredbe koje se napadaju amandmanima, jeste činjenica da upravo ovim činjenicama koje ste predložili se sprečava ili sužava prostor, kako zloupotreba, tako i određenih manipulacija kada su u pitanju sticanja određenih stručnih sertifikata, licenci i sve ostalo.

Dakle, upravo je to ograničenje ili sužavanje prostora, da se radi kao što se nekada radilo, pa je mogao kako je ko hteo i na koji način je hteo da dođe do bilo kakvog, da ga pežurativno nazovemo, papira, na osnovu na koga će steći legitimitet ili legitimaciju da može da se upusti u ovako značajne poslove od opšteg interesa, kao što je prostorno planiranje, a u konkretnom slučaju izrada urbanističkih planova.

Naravno, one moje digresije koje sam izneo kao u nekom načelnom delu, kao diskutant, kada je bila priča oko rešenja koja se dostavljaju licenciranim licima i da li ta rešenja mogu biti konačno danom dostavljena ili ne, ta digresija ostaje. Tu nemam apsolutno ni jedan jedini problem da krajnje dobronamerno ukažem na to.

Ali, o tome možemo da pričamo kasnije, kada eventualno budemo razgovarali i o praktičnoj primeni zakona i rezultatima praktične primene ovog zakona. Kako će se u praktičnoj primeni ovaj zakon prepoznati, odnosno oni koji ga primenjuju da li će ga primenjivati na adekvatan način, sa jedne strane, a sa druge strane da li je ta adekvatnost zaista moguća, s obzirom na problematiku u određenim odredbama ovog zakona.

Da ne bih ponavljao ono što sam malo pre rekao, jer bi bilo stereotipno i deplasirano, mislim da ono što je intencija vašeg Ministarstva bila jeste da se stepen stručnosti kada su u pitanju svi oni koji učestvuju u postupcima izrade projekata, oni koji učestvuju u postupcima izgradnje moraju pojaviti sa velikim stepenom odgovornosti za svoj rad sa jedne strane, a sa druge strane pokazati izuzetno visok stepen stručnosti koji opravdava poziciju ili ulogu onoga koji učestvuje u ovim postupcima.

Zbog toga postoji podrška Socijalističke partije Srbije za ovakve predloge zakona i za ovakvo normiranje zakona. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Jovanoviću.
Pre nego što idemo dalje, samo jedno pitanje za vas. Pretpostavljam da ste sve vreme trošili vreme poslaničke grupe, jel, tako?

Izvinjavam se, nisam to na vreme rekao. Da, trošim vreme poslaničke grupe, a ne ovlašćenog predstavnika.

Zahvaljujem, kolega Jovanoviću.
Reč ima narodni poslanik Slavica Živković. Po amandmanu.
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moram nešto da kažem kao ovlašćeni predstavnik moje partije, a govorim o radu Inženjerske komore i o postupku izdavanja licenci. Vrlo je bitno, bez obzira na probleme koji su postojali u Inženjerskoj komori u prethodnom periodu, nije baš da su se licence dobijale kako je ko hteo.

Ja sam i u svom izlaganju vezano za zakone u ponedeljak vrlo jasno rekla da komisije koje postoje u Inženjerskoj komori i dalje Inženjerska komora sprovodi postupak polaganja stručnog ispita.Komisije su sastavljene zaista od najkompetentnijih ljudi, kako iz reda nauke, tako i iz struke.

Ono što se javilo kao problem u Inženjerskoj komori jeste jedan, da kažem dosta nedefinisan sukob koji je paralisao rad Inženjerske komore. Ministarstvo je pokušalo u par navrata da interveniše i da pomogne da se funkcionisanje Inženjerske komore vrati na prethodni nivo.

S obzirom da te intervencije nisu urodile rezultatima, zaista je bilo nemoguće. Ono što je jedino moglo u tom trenutku da se uradi to je da taj posao na sebe preuzme Ministarstvo, što se sada i radi, s tim što je Inženjerska komora zadržala postupak polaganja stručnog ispita, a sam postupak izdavanja licenci je preuzelo Ministarstvo i to funkcioniše jako dobro.

Ono što se ovim zakonom dodatno propisuje i što smatramo da je jako dobro jeste Program permanentnog usavršavanja koji će biti obavezan za sve inženjere, građevinske struke i arhitekte, urbaniste, kao što je to i u nekim drugim strukama.

Građevinarstvo je nešto što napreduje iz godine u godinu, i jednom stečeno zvanje diplomiranog inženjera se ne može smatrati dovoljnim za njegov čitav radni vek. On mora da pohađa određene stručne skupove i mora da svoje znanje dodatno usavršava kako bi bio konkurentan i u toku svog čitavog životnog veka. I to je apsolutno u redu.

U prethodnom periodu Program permanentnog usavršavanja je sprovođen, ali nije bio obavezan. Određene strukovne organizacije su se bavile organizovanjem naučnih skupova, organizovanjem određenih seminara na zahtev privrede, na zahtev struke.

Određeni sertifikati iz ovih oblasti su bili potrebni mladim inženjerima koji se nalaze na fakultetima koji se bave istraživačkim radom, kao potvrda za napredovanje u više zvanja, ali u privredi to nije bio uslov.

Zato smo možda i dolazili u probleme u prethodnom periodu da se na određene zahteve u privredi nije moglo odgovoriti na adekvatan način.

Obavezno usavršavanje građevinskih inženjera sigurna sam da će u narednom periodu doprineti samo jednom boljem kadru, znači kadru građevinskih inženjera koji će biti dodatno edukovan, koji će odgovoriti na sve zahteve savremenog građevinarstva i koji će nama i kao zemlji obezbediti jedan kadar koji je potreban da ne moramo nikada doći u situaciju da angažujemo nekoga iz inostranstva da nam uradi neke stvari koje su vrlo bitne zato što mi možda nismo dovoljno ulagali u naš inženjerski kadar.

Ono što sam navela kao jedan problem i što je primećeno u postupku permanentnog usavršavanja u nekom prethodnom periodu kao neobaveznog jeste odsustvo mladih inženjera iz privrede.

Ja želim to još jednom da pomenem. Gospođa ministarka kada je odgovarala rekla je da je to novim programom predviđeno da će imati u vidu taj problem i da će mladi inženjeri koji su zaposleni i angažovani na ovim velikim infrastrukturnim projektima imati mogućnost da se permanentno usavršavaju po posebnim programima.

Hoću još jednom da kažem da je to važno za sve inženjere u Srbiji, gde god da rade i da podzakonskim aktom koji se bude definisao Program permanentnog usavršavanja za inženjerski kadar iz građevinske struke u narednom periodu se mora predvideti mogućnost finansiranja Programa permanentnog usavršavanja za mlade inženjere koji su zaposleni u privredi.

Smatram da ćemo na takav način doprineti njihovoj obuci da ostanu da rade u Republici Srbiji jer će tu imati priliku da se usavršavaju, a ne da imamo trend odliva mladog stručnog kadra i želje da odu negde u drugu zemlju gde će imati priliku da se dodatno usavršavaju.

Smatram da su predlozi koji se nalaze u Zakonu o planiranju i izgradnji, a tiču se permanentnog usavršavaju izuzetno dobri i da će to unaprediti naše građevinarstvo.

Zahvaljujem, koleginice.
Reč ima narodni poslanik Neđa Jovanović. Po amandmanu.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Imajući u vidu da iskreno izuzetno uvažavam diskusije uvažene koleginice Slavice Živković koja krajnje stručno, utemeljeno, kompetentno iznosi stavove vezane za teme dnevnog reda, što je učinila i sada. Postoji samo jedna njena digresija u odnosu na ono što sam istakao u malopređašnjoj diskusiji, a radi se o Inženjerskoj komori. Neću generalizovati, niti smatram da je generalizacija prihvatljiva na bilo koji način, jer generalizacija nas vodi u jednu sasvim drugu, apsolutno negativnu stranu, a to znači da sve one koji su u određenoj branši, u određenom poslu, okvalifikujemo na negativan način.

Ja to ne želim, ali moram podsetiti i građane Srbije, a to sigurno zna i uvažena koleginica Živković da je postojao period rada Inženjerske komore pre 2010. ili 2011. godine, kada smo imali zaista određene situacije koje se ne mogu prihvatiti kao pravno prihvatljive, a radi se o tome da brojni, nazovimo licencirani stručnjaci u bilo kojoj oblasti, da li se radi o prostornom planiranju, izvođenju radova ili bilo čemu drugom imali su određenih nedostataka ili propusta u svom radu koji su bili na granicama protiv pravnog delovanja, da ne kažem izvršenja krivičnog dela.

Ne znam da li je u tom periodu neko od tih kolega uvažene koleginice Živković bio sankcionisan? Iako jeste, to je vrlo mali broj. Da li je bilo ko od onih koji su se ogrešili i grubo ogrešili o zakon snosio materijalnu odgovornost? Sa stanovišta sudske prakse kojoj pripadam znam da nije, a i ako jeste to je bio vrlo mali broj slučaja.

Zbog toga ukazujem, bez namere da kroz generalizaciju okvalifikujem negativno uvažene stručnjake iz te oblasti, visoko kompetentne, i inženjeri i arhitekte i sve ostalo, samo sam skrenuo pažnju da je krajnje vreme da se to preseče i to se čini ovim zakonom. Koleginica Živković i ja se tu potpuno slažemo, imamo potpuno identičan stav, isto mišljenje. Ove odredbe ovog zakona ukazuju na to da smo suzili mogućnost, ograničili mogućnost zloupotreba koje su do sada činjene, a bilo ih je na sreću ne mnogo.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 12. amandman je podnela narodni poslanik Marina Ristić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vera Jovanović.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, ministarko sa saradnicima, kolege poslanici, u periodu od 2012. godine, kada smo tog trenutka zatekli oko 500 gradilišta, danas ih ima oko 55.000, gde god da vas put nanese, svuda se vide kranovi. Zahvaljujući Aleksandru Vučiću i njegovoj viziji, Vladi Srbiji i Ministarstvu građevine, od te 2012. godine izgrađeno je oko 350 km auto-puta, kao i 350 km rekonstruisanih pruga.

Pokrenut je novi ciklus investicija u infrastrukturi vredan više od 10 milijardi evra, a to su auto-put Preljina-Požega, 30,9 km, Moravski koridor, odnosno auto-put Pojate-Preljina, 110 km, auto-put Beograd-Sarajevo, sa deonicama Sremska Rača-Kuzmin, 17 km i Požega-Užice-Kotroman, 60 km, auto-put Ruma-Šabac, kao i brza saobraćajnica Šabac-Loznica, obilaznica oko Beograda, koja se momentalno gradi i Fruškogorski koridor, oko 45 km. Zatim, prva deonica auto-puta Niš-Merdare-Priština.

Ako bih mogla da nabrajam još koliko, mogla bi da, ali moram da pružim i svojim kolegama da se jave. Na kraju, moram da kažem i to da građane niko ne može da prevari, jer brigu za njih i njihove pristojnije uslove za život i odgovornost pokazao je predsednik Aleksandar Vučić i SNS. Hvala.