Zahvaljujem.

Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.

Izvolite.

Hvala predsedavajući.

U ime poslaničke grupe SRS, podneo sam amandman na član 10. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 10. je predložena izmena naziva Odeljka 9. i člana 37. osnovnog zakona. Predloženo je da u nazivu reči umesto – odgovorni planer, sada piše – odgovorni prostorni planer. Inače, odredba člana 37. se odnosi na to ko može biti odgovorni planer, tj. odgovorni prostorni planer.

U obrazloženju koje je dalo ministarstvo gospođe Mihajlović stoji da se naziv licencirani prostorni planer uvodi radi usklađivanja sa direktivom o priznanju stručnih kvalifikacija, jer ovaj profesionalni naziv daje licu ovlašćenje za obavljanje regulisane profesije. Znači da je lice osposobljeno za obavljanje regulisane profesije, jer je zadovoljilo sve popisane potrebe i formalne i stručne uslove.

Ono čime nismo nimalo iznenađeni kada je gospođa Mihajlović u pitanju, jeste činjenica da se ovim izmenama i dopunama snižava kriterijum za lice koje može biti odgovorni prostorni planer. Umesto najmanje pet godina odgovarajućeg stručnog iskustva na izradi dokumenata prostornog planiranja, sada ovim zakonom se predviđa odgovarajuće stručno iskustvo u trajanju od najmanje tri godine.

Značajna izmena se odnosi na to da se sada stručnim iskustvom smatra iskustvo stečeno na izradi, odnosno saradnji na izradi prostornog plana, odnosno dela prostornog plana. Zakon koji je trenutno na snazi podrazumeva da je stručno iskustvo stečeno isključivo na izradi dokumenata prostornog planiranja, što predstavlja snižavanje jednog kriterijuma.

Mi smo amandmanom predložili brisanje ovog člana. Jedino što bi bilo u interesu građana Republike Srbije jeste prihvatanje ovog amandmana. Hvala.

Zahvaljujem, kolega.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.

Hvala vam, predsedavajući.

Gospodine Milićeviću, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Mihajlović sa saradnicima, ja želim da govorim o velikom značaju projekta koji je podržalo vaše Ministarstvo i Vlada Srbije, a tiče se već višegodišnjeg programa koji sprovodi JP Gradska stambena agencija u Nišu, a radi se o programu socijalnog stanovanja, odnosno stanovanja uz podršku kako je to definisano novim zakonom.

Dakle, počela je izgradnja tri stambena objekta lamela 7, 8 i 9 na lokaciji Majakovskog u Nišu. To je četvrta, zadnja faza izgradnje na ovoj lokaciji gde je završeno i useljeno šest stambenih objekata od L1 do L6 sa ukupno 235 stanova.

Imamo lamele L5 i L6 koje su završene i useljene u periodu od decembra 2017. godine do marta 2018. godine sa 70 stanova. Vlada Republike Srbije je preko Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture finansirala sa 46 miliona dinara izgradnju 18 stanova za davanje u zakup pod neprofitnim uslovima, a koji ostaju u vlasništvu gradske stambene agencije. Sredstva od zakupa ostaju kao prihod gradskoj stambenoj agenciji i koriste se za dalju izgradnju.

Grad Niš je finansirao izgradnju 14 stanova za porodice čije su kuće srušene na klizištu u selima Mramor i Krušce.

Vredi napomenuti i da je interesovanje na prethodnom konkursu za dodelu stanova bilo izuzetno veliko, naročito u lamelama L5 i L6. Za zakup jednog stana konkurisalo je čak pet porodica, a za kupovinu jednog stana konkurisale su po tri porodice. To je realan pokazatelj da ovakvim vidom gradnje, uz podršku Vlade Republike Srbije i grada Ništa, treba nastaviti i u narednom periodu, jer za to postoji potreba stanovništava koje svoje pravo na stan, odnosno na neku nekretninu, odnosno nepokretnost ne može ostvariti po tržišnim uslovima.

Sredstvima koje javno preduzeće Gradska stambena agencija ostvaruje od zakupa i od prodaje stanova finansira se izgradnja novih objekata, u ovom slučaju kroz finansiranje dela troškova izgradnje lamela 7, 8 i 9, na lokacijama Jakovska u Nišu, koju sam već pomenula.

Donošenjem Zakona o stanovanju i održavanju zgrada Vlada Republike Srbije, u saradnji sa lokalnim samoupravama, rešava stambeno pitanje porodicama koje po tržišnim uslovima nisu u mogućnosti da reše stambeno pitanje, i to je od velikog značaja za moje sugrađane.

U tri stambena objekta, L7 do L9, bruto površina objekata je čak oko 8.000 kvadrata, izgradiće se 106 stanova površine oko 6.000 kvadrata, različite strukture, od jednosobnih preko jednoiposobnih, pa sve do troiposobnih stanova. Stanovi su projektovani prema najnovijim standardima i normativima koji se odnose na stambene objekte, kao i prema Pravilniku za energetsku efikasnost objekata.

Stanovi su namenjeni, kao što sam rekla, pre svega porodicama bez stana, odnosno licima koja nemaju u svojini stan ili porodičnu kuću na teritoriji Republike Srbije i licima koja ne mogu sopstvenim sredstvima da reše stambenu potrebu po tržišnim uslovima za sebe i za svoju porodicu, za svoje porodično domaćinstvo, a pod uslovima i kriterijumima koje propisuje Zakon o stanovanju i održavanju zgrada. Prednost će imati lica koja pripadaju ranjivim društvenim grupama, što je još jedna od stvari koje bih ja pohvalila.

Takođe, izgradnju objekta Gradska stambena agencija finansiraće iz sopstvenih sredstava od ranije prodatih stanova i to u iznosu od 40% ili 60%, a u iznosu od 60% npr. potrebnih sredstava obezbediće kreditom komercijalnih banaka namenjenih projektnom finansiranju stanova. Stanovi su namenjeni za prodaju. Devedeset stanova za prodaju i 16 stanova za davanje u zakup.

Ono što je jako važno da se kaže zbog mojih sugrađana, jeste da su cena stana i visina zakupa određeni prema kriterijumima koje propisuje zakon, a u skladu sa odgovarajućim uslovima programa stambene podrške.

Projektovana cena stana iznosi oko 700 evra po metru kvadratnom, bez PDV. Konačna prodajna cena stana, kao i visina zakupa biće utvrđena u završnoj fazi realizacije projekta. Ukupna vrednost investicije sa svim pratećim troškovima je oko 500 miliona dinara i to je veliki projekat za grad Niš.

Javno preduzeće Gradska stambena agencija, još samo nekoliko rečenica želim da kažem, sa ovim ne staju, sa sprovođenjem programa održivog stanovanja, već nastavljaju aktivnosti. Imamo još jednu lokaciju u Nišu, to je ulica Petra Ranđelovića na Ledenoj steni, gde je predviđena izgradnja četiri stambena objekta sa preko 200 stambenih jedinica.

Zbog izmene i dopune Plana detaljne regulacije opštine Palilu, koji je usvojen 2015. godine, za tu lokaciju na Ledenoj steni postojeći urbanistički plan iz 2010. godine je prestao da važi, tako da je tamo neophodna sada izrada novog projekta, nova projektna dokumentacija, čekaće se građevinska dozvola i konačno projekat za izvođenje radova. Planirana je izgradnja objekta u dve faze, a za ovu namenu u 2020. godini planirana su sredstva od 12 miliona dinara. Lokaciju na Ledenoj steni čine katastarske parcele koje su ukupne površine oko 6.000 kvadrata i početak izgradnje očekuje se u 2021. godini.

Dakle, paralelno se različite aktivnosti vode u gradu Nišu, koji je zaista postao mesto na kome se svakodnevno gradi. Dakle, paralelno sa izgradnjom novih 106 stambenih jedinica, radi se kompletna projekta dokumentacija za novih preko 200 stambenih jedinica.

Želim da vam kažem da ovakvi projekti zaista imaju veliki značaj za lokalnu samoupravu iz koje ja dolazim i za stanovnike grada Niša. To su pokazale i analize koje su vršene i koje su pokazale da i dalje postoji potreba za jeftinijim stanovima i to po kriterijumima koji su već unapred određeni.

Ja vas pozivam da i dalje sarađujete sa gradom iz kog ja dolazim, jer će vam grad Niš uvek biti dobar partner na ovakvim projektima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice Žarić Kovačević.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.
Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvažena ministarsko sa saradnicima, ja se javljam isključivo po amandmanu i vezujem diskusiju isključivo za amandman, pa ne mogu ni u kom slučaju da prihvatim argumentaciju zbog čega bi se ovaj amandman trebao prihvatiti, imajući u vidu da nema adekvatno obrazloženje.

Radi se o sledećem. Ovde je u pitanju prostorno planiranje. Ako postoji bilo kakva barijera od zloupotreba, onda ta barijera treba da bude uređeno prostorno planiranje. Kamo lepe sreće da smo uređeno prostorno planiranje imali do sada, ne bi imali problema koji se vezuju za praktičnu primenu Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno ne bi imali stihiju ili anarhiju u oblasti izgradnje. Ako je prostorno planiranje takvog značaja, a nesumnjivo da jeste, onda se tim pitanjem moraju baviti izuzetno stručne osobe. Da bi se taj stručni profil stekao, potrebno je ispuniti i određene uslove koji su za taj stručni profil neophodno potrebne. Između ostalih i sertifikacija, odnosno licenciranje.

Ovde apsolutno ne vidim ništa sporno da odgovorni prostorni planer mora imati odgovarajući stepen stručne spreme, stručno iskustvo i, naravno, sertifikat, odnosno licencu. A gde to stručno iskustvo može da stekne, osim na samim poslovima prostornog planiranja? Dakle, ono što je dobro normirano, normirano je upravo da se stručnim iskustvom smatra iskustvo stečeno na izradi prostornih planova. Gde bi drugo mogao da stekne to iskustvo nego na izradi prostornih planova.

Imajući u vidu da je ova odredba predloženog zakona više nego jasna, a svojom, da je tako nazovem, pravničkom imperativnošću, odnosno obaveznošpću nameće neophodnost da se u buduće, odnosno od dana donošenja ovog zakona na jedan vrlo precizan način utvrđuje ko može da obavlja ovako značajne vrste poslova. Jer, ovaj posao koji se vezuje za odgovornog prostornog planera je posao koji u oblasti planiranja i izgradnje može biti sigurno na vrhu piramide odgovornost. Zašto? Zbog toga što se upravo kroz ono što odgovorni prostorni planer uradi i potpiše, pa čak i garantuje da je njegov potpis verifikacija svega onoga što je urađeno u skladu sa zakonom, to znači preuzimanje ogromnog stepena odgovornosti da je posao prostornog planiranja urađen i legalno i legitimno.

Zbog toga smatram da ovaj amandman ne bi trebalo prihvatiti, a imajući u vidu da su se ostale kolege u nekom širem konceptu izjašnjavale o projektima i investicijama koje je država učinila, moram da istaknem jednu činjenicu koju niko neće dovesti u sumnju, a ta činjenica se vezuje za teritoriju Zlatiborskog okruga i odnosi se na Aerodrom „Ponikve“. Jedna od sigurno jako bitnih odluka koju je donela Vlada Republike Srbije jeste da se Aerodrom „Ponikve“ preuzme, odnosno da se upravljanje aerodrom izmesti iz grada, da grad nema upravljačka prava, a da ta upravljačka prava i sva ostala prava koja se odnose na Aerodrom „Ponikve“ preuzme država.

Očigledno je da se radi o jednoj odluci koja ima višestruko pozitivan značaj, s obzirom da će se u aerodrom uložiti ni manje ni više nego 20 miliona evra, a ako grešim vi me ispravite, da li je to ta cifra ili ne, imajući u vidu da grad nije imao mogućnosti, ni kapacitete, ni bilo šta drugo, da iznese teret ne samo finansiranja i ulaganja, već čak i upravljanja tim kapitalnim objektom za taj kraj.

S obzirom da veliki deo pratećih objekata i sadržaja koji aerodrom po zakonu mora da ispuni, nisu bili zastupljeni tamo gde treba da budu, pored sletno-poletne staze, odnosno piste, svih ostalih tehničkih i drugih uslova, koji moraju takođe biti zakonom zadovoljeni. Sve to grad, ni u kom slučaju nije mogao, govorim o gradu Užicu, nije mogao da iznese na svoj teret, zbog toga je taj teret odgovornosti i obaveze prema aerodromu sa pravom preuzela država.

Ono što se sa velikim stepenom poverenja očekuje, imajući u vidu i dosadašnja iskustva, jeste očekivanje građana cele teritorije zapadne Srbije, da će ova ulaganja vrlo brzo da se realizuju i da će aerodrom Ponikve, u sklopu ostalih aerodroma, odnosno u sastavu ostalih aerodroma, imati puni kapacitet i funkciju, što znači funkciju komercijalnih letova, a to je od nemerljivog značaja za sve ono što se vezuje za potrebe građana i što je u interesu građana. Kako kada je u pitanju oblast turizma, tako i u oblast razvoja privrede, privrednih potencijala i svega onoga što taj kraj trenutno nema, a sigurno je da će imati nakon realizacije ovog projekta.

Imajući u vidu, da je turizam, da kažem, jedan od primarnih projekata koji se vezuju za planove i realizaciju planova na teritoriji Zlatiborskog okruga, onda moram da skrenem pažnju da turističke destinacije, kao što su Zlatibor, Tara i Zlatar, imaju i te kako veliki značaj nakon realizacije ovog projekta, s obzirom da će i auto-putevi, odnosno putna infrastruktura morati pratiti realizaciju projekta, koji se vezuje za aerodrom, a na taj način normalno i sve ono što se vezuje upravo za turističke potencijale, doživeti punu afirmaciju.

Da ne zaboravim, da je tu jako značajno da je u blizini aerodroma, nešto što se iz godine u godinu sve više i sve bolje afirmiše, a to je lokalitet Mokre Gore, Drvengrad i povezanost sa Kamengradom u Višegradu.

Prema tome, ono što može da se kaže, kao jako dobro, jako pozitivno, to je realizacija projekta za koji se nadam da će biti vrlo brzo i da ćemo dobiti ono što već dugo čekamo, a logično je da nismo uspeli, imajući u vidu nedostatak potencijala i kapaciteta. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Jovanoviću.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? Da.
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić.
Izvolite, kolega.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici i ja, kao i moje ostale kolege, sam tražio brisanje ovog člana 11. i svih ostalih članova na koje sam podneo amandmane, na Predlog ovoga zakona, ne iz razloga što je ovo jedan nevažan zakon, naprotiv, iz razloga što se radi o jednom izuzetno važnom zakonu i smatram da ovaj zakon treba preraditi, odnosno da treba temeljno doneti jedan novi zakon.

U oblasti planiranja i izgradnje, nažalost već dugi niz godina vlada ovaj, hajde da kažem, jedna politika koja ne vodi rešavanju ovih stvari i ne mogu da kažem da je ovo nastalo sa ovom Vladom, to vuče korene još od nekih davnih vremena.

Ali, ono što je karakteristično za ovu Vladu i ovo Ministarstvo, da je taj urbanistički haos, hajde da ga tako nazovemo, nekada vladao na periferiji gradova, kada su se masovno stanovnici, iz seoskog područja doseljavali u regionalne centre i tamo kupovali placeve i pravili svoje porodične kuće.

Sada, nažalost naša sela odumiru, nema toliko ljudi koji bi, odnosno mladih koji bi mogli da dođu u grad i taj urbanistički haos sa periferije gradova, preselio se u centralna gradska jezgra.

To je ono što je najveća zamerka ovoj Vladi, odnosno ovom Ministarstvu, pored onih stvari oko korupcije i sličnog.

U centralnim gradskim jezgrima, po velikim gradovima, kao što sam rekao, vlada haos. Ja bi to nazvao jedan urbicid, vrši se nadgradnja, dogradnja, tamo gde ne postoje nikakvi tehnički uslovi, nikakve tehničke karakteristike.

Tamo gde je negde bilo tri, četiri i pet kuća, kupuju se kuće i tamo gde su nekada živele četiri, pet i šest porodica prave se stambene zgrade, gde živi po 20, 30, a nekada i 50 porodica i nema parkinga, nema svih drugih elementarnih uslova i zaista sa tom praksom mora jednom da se prestane.

Zahvaljujem, kolega Saviću.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Olivera Pešić.
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem predsedavaući. Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Srbija je na 9. mestu na svetu po izdavanju građevinskih dozvola, i to ne kažemo mi poslanici SNS, niti to kaže predstavnik predlagača, nego to kaže Duing biznis lista Svetske banke. Toliko o tome, pošto je bilo nekih diskusija na tu temu da li neko priznaje tu poziciju Srbije ili ne, a bili smo na 186. mestu 2014. godine, 2015. godine na 139. mestu, 2016. godine na 36. mestu, 2017. godine na 10. mestu, a 2018. godine na 11. mestu na Duing biznis listi Svetske banke.

Ovo su ogromni rezultati za Srbiju, između ostalog to su rezultati i efekti zakona koje mi danas ovde poslanici SNS ustvari i branimo.

Poređenja radi, da bi građanima Srbije bilo jasnije, o čemu govorimo i koliki smo uspeh postigli, ja ću vam reći pozicije na koje se nalazi zemlje u regionu – Albanija na 166. mestu, BiH na 173. mestu, Hrvatska na 150. mestu, Mađarska na 108. mestu, Rumunija na 147. mestu, Slovenija na 119. mestu.

Ovo su izuzetni rezultati.

Što se tiče ukupnog rejtinga Srbije na Duing biznis listi, mi smo na 44. poziciji i napredovali smo u odnosu na 2018. godinu za četiri mesta, a od 2014. godine, pozicija Srbije je izgledala ovako – 2014. godine 91. mesto, da skratim 2016. godine 47. mesto, 2018. godine 48. mesto, kao što sam malopre pomenula, i sada na 44. mestu i ovo su sve rezultalti efekti donetih zakona.

Ja pozivam kolege narodne poslanike da u nastavku sednice, govorimo o zakonu.

Kada govorimo o planiranju i izgradnji, imamo samo jednu molbu za potpredsednicu Vlade, a to je da učinite sve što je u vašoj moći, da se u Leskovcu što pre krene sa radovima na obilaznici. Hvala unapred.