Neću vam dozvoliti i dalje da iznosite takve činjenice, pogotovo bez ikakvog zakonskog utemeljenja i dokaza.
Razumeo sam vašu povredu Poslovnika.
Međutim, član 106. kaže – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Trenutno je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji u pojedinostima, amandman na član 4.
Evo ja prihvatam da govorim o čitavom zakonu, o čitavom zakonu. O svim oblastima koje su vezane za planiranje i izgradnju. Ali, ne mogu da prihvatim da govorim o svemu i svačemu. Gubi svaki smisao.
Dalje koleginice - za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način, kao i svaki drugi vid postupka koji ugrožava slobodu govora. Govornik na sednici Narodne skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica koje se odnose na privatni život drugih lica.
Idemo dalje. Opomena se izriče narodnom poslaniku, pa sada se nabraja, itd. ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog Poslovnika. Ja ništa od svega toga nisam koristio. O ovim merama koje su predviđene ni jednu nisam koristio.
Razumem kolegu Mirčića što ne može da govori šta je on zamislio i način na koji je on hteo. Mogao je to da kaže i na mnogo korektniji način to što je želeo. Ne, hteo je da kaže ovako kako je rekao. E, zato sam mu prekinuo izlaganje i zatražio od njega da se vrati na raspravu u pojedinostima u skladu sa Poslovnikom.
Onda sam, koleginice Radeta, dobio kroz dobacivanje uvrede.
(Vjerica Radeta: Moraš da istrpiš uvrede.)
Moram da istrpim uvrede. Ne, ne moram da istrpim uvrede.
(Vjerica Radeta: Po Poslovniku.)
Po Poslovniku, narodni poslanik Vjerica Radeta.
Samo se prvo izjasnite da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje o vašoj povredi Poslovnika, pa onda nova povreda Poslovnika.

Ne mogu da se izjasnim zato što mi niste dozvolili puna dva minuta da govorim. Sada nadam se da hoćete.

Član 107. je ovaj put u pitanju. Vi ste sada pokazali vašu širinu.

(Predsedavajući: Do dva minuta.)

Vi niste primenili ovo, niste primenili ono. Gospodine Arsiću, kažete dozvoljavate da se priča o celom zakonu. Čuj vi dozvoljavate da se priča o celom zakonu, a zakon se menja. Svašta ćemo danas čuti od vas.

Ako kažete – ali ne dozvoljavate, šta ne dozvoljavate? Nešto što se vama ne sviđa. Nigde u zakonu ne piše predsednik Republike. Nigde u zakonu ne piše predsednik najveće stranke trenutno u Srbiji, a svaki poslanik vaše stranke govori o tom imenu. Mi ne mislimo da to ne treba. To je vaš izbor, vaša stvar, i vi slobodno govorite o tome.

Ali, ne razumemo zašto vi mislite. To je osnovni problem vas u vlasti. Vi mislite da možete apsolutno sve, a s druge strane da mi možemo samo onoliko koliko vaše suptilne uši žele da čuju. To ne može tako. Vi dobro znate da to ne može tako. Primenjujte vi Poslovnik koliko god hoćete striktno, ali ga ne primenjujete striktno i mi na tome ne insistiramo.

Juče sam dva sedela na tom mestu gde vi sada sedite. Bile su oštre replike između vas i poslanika SRS, vas lično, između ministra i poslanika SRS, oštre reči, prilično grubi izrazi su razmenjeni. Nije mi palo napamet da vam skrenem pažnju da to ne možete da koriste, jer možete, jer ste narodni poslanik, jer vam je obaveza da kažete sve ono što mislite da treba javnost pre svega da čuje. Mi ne pričamo o Zorani zato što nam ona nešto znači. Mi pričamo zato što je to interes javnosti.

Tačno dva minuta.
Da vam odgovorim. Znate i sami da su odredbe Poslovnika kada su u pitanju replike drugačije nego kada je u pitanju rasprava u načelu ili u pojedinostima. To sam bar ja od vas tako naučio. Ali svakako i kao predsedavajući morate da vodite računa kada predsedavate da kada je redovna rasprava, ne podrazumeva replike, da koliko toliko ostanemo u raspravi koja je po dnevnom redu, barem malo.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika? (Ne.)
Hvala lepo.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč?
Kolega Periću, izvolite.

Gospodine predsedavajući, vi dobro znate da se poslanici SRS ozbiljno i stručno pripremaju za sve rasprave, ne čitaju napisane govore, nego ono što je adekvatno u datom momentu izgovori i to ponekad može da bude striktno vezano za zakonski predlog. Nekada može da bude vezano i za odnos ministra prema zakonskom predlogu, na odnos ministra prema resoru koji on vodi, na odnos ministra prema građanima. Sve je to ono što mi možemo da govorimo.

Vrlo često poslanici SNS su govorile o ličnostima koje nisu tu najteže reči. Još češće smo se mi složili sa tim, odnosno bili saglasni sa tim i to prihvatili. Sada je gospođa ministar tu i ima mogućnost da odgovori na ono o čemu mi pričamo.

Moram i neke kolege da podsetim da na prvog godini Pravnog fakulteta, možda su to i prve jesenje lekcije kada se uči šta je to jedna pravna norma i šta je to zakon. Niko nije devalvirao zakonske propise kao što je gospođa Zorana Mihajlović. Zamislite kada se nešto menja 14 puta. Da budem korektan, nije to sve u njenom mandatu. Šta to govori? Ponekad steknem utisak da mi ovde raspravljamo i treba da donesemo odluke koje su na nivou mesne zajednice.

Zakonski predlog je nešto što se ne menja baš tako često, uvažavajući i potrebe građana Srbije. Gubi smisao, a onda postane devalvirano. Ne mogu ljudi da se snađu, s jedne strane, a s druge strane, ne mogu da znaju o čemu se tu radi.

Mi moramo, gospođo Mihajlović, da osvetlimo gde je onih 300 miliona. To je dvostruki problem. Uglavnom se auto-putevi i drugi kapitalni objekti izgrađuju od kredita. Ima ona narodna, koju svaki dobar domaćin zna, jel tako, kolega Matiću, koja kaže - radi, štedi, investiraj. To su tri osnovna postulata. Ne treba biti nešto posebno obrazovan, pa da čovek to zna. To važi i za Vladu. To važi i za državu Srbiju, važi za sve nas.

Sad mi tragamo - gde je tih 300 miliona? Na jednoj strani, to je direktna šteta. S druge strane, finansiraju se suvlasnici i vlasnici te američke multinacionalne kompanije koja je u prošlosti, a i u sadašnjosti, a ako ne budemo menjali svoj odnos prema njima, i u budućnosti će kreirati živote građana Srbije. Mi moramo da dignemo glas protiv toga. I onda usput, šta se moglo od tih 300 miliona uraditi, to je već nešto drugo.

Evo ga, vratio se i kolega Martinović. Ja mislim, kolega Martinoviću, da je Republika Srpska progledala od momenta od kad je Zorana Mihajlović otišla iz nje. Ali, eto, mi sad imamo tu tešku sudbinu i, rekao bih, nesreću da se borimo protiv nje.

Jel ovde neko od narodnih poslanika govorio, čak je i ministar Siniša Mali rekao ono vezano za švajcarce i težak problem građana Srbije i onda se setio predsednik države, Aleksandar Vučić, i rešio taj problem. Uglavnom je i u drugim stvarima učestvovao u rešavanju. Eto, da kažemo da mu je to i dužnost.

I ne treba niko da se brine za glasače SRS, njih će biti ili neće, koliko su razumeli i politiku i ono što mi radimo i kakvi smo kao njihove komšije, kao njihovi predstavnici, i to je za nas osnovno. Mi se i ne trudimo da uzmemo vaše glasače, a dobro nam je poznato na terenu i kako vi do nekih dolazite. Postoje ljudi koji su potpuno ubeđeni i misle da svaki član SRS rade dobro. Ja mislim da ima onih koji rade dobro, koji su korektni, vrlo obrazovani ljudi, kao što sam potpuno siguran da Zorana Mihajlović, sad da ne ulazimo ni u tu stručnost, ne radi dobro, radi na štetu interesa građana Republike Srbije, a bogami i predsednika države i Vlade u celini.

Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Veroljub Matić.

Zahvaljujem.

Ja ću da kažem nešto, vezano je za Zakon o planiranju i izgradnji i za jednu grupu članova od 3. do 19. To sam govorio i u ponedeljak.

Ali, nešto što nije rečeno ovde, a to je Zakon o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, za dodatno finansiranje za Projekat unapređenja zemljišne administracije u Srbiji.

To jeste pripalo ministru za finansije, ali, suština tog zakona praktično pripada ovom ministarstvu, pa hoću kroz svetlo Zakona o planiranju i izgradnji da kažem deo tog posla, a vezano je za nešto čime se ja i profesionalno bavim, a to je geodezija i Republički geodetski zavod.

Ovaj sporazum ćemo ratifikovati ovde i on je u iznosu od 21 milion evra. Sredstva su namenjena prvenstveno za procenu vrednosti nepokretnosti i masovnu procenu objekata. Ono što je najbitnije za ovaj zakon, to je uspostavljanje registra objekata, njegovo održavanje i ažuriranje, na osnovu obnove satelitskih snimaka.

To je nešto gde ćemo mi u svakom momentu imati jedno ažurno stanje objekata na teritoriji Republike Srbije i to je nešto što praktično u sprovođenju planiranja, prvenstveno planiranja, znači mnogo.

Dalje - izvršiće se kompletna digitalizacija u zemljišnoj administraciji. To znači da ćemo praktično sve imati u digitalnom obliku, a kad imamo u digitalnom obliku, onda brzina, reagovanje, dolaženje do podataka je takva da se to radi u delu sekunde, da ne kažem u sekundi. Zato je ta digitalizacija i ubrzanje i kvalitet. To što će Republički geodetski zavod uraditi i imati to startno stanje, podlogu, itd, omogućava planerima, arhitektama, ljudima od struke iz te oblasti da jako dobro planiraju, počev od infrastrukture objekata itd, čak i u poljoprivredi.

Ovde nije ništa rečeno ali mislim da je jako bitno, a to je katastar vodova. Katastar vodova je u malom obimu digitalizovan. On će se sad digitalizovati i od njega umnogome zavisi, s obzirom da se on uglavnom, u najvećoj meri, nalazi podzemno, naravno da se deo nalazi i nadzemno, bez dobrog katastra vodova i digitalizacije tih podataka praktično nemamo taj kvalitet za dobru podlogu, za dobro planiranje.

Unapređenje katastra, modernizacija adresnog registra. Adresni registar je nešto gde nam nešto govori da ta nepokretnost ima svoje ime i prezime u smislu vlasnika. Da li je to preduzeće, da li je to fizičko lice, manje je bitno.

Dalje, nešto što je bitno, a to je poboljšanje rada Republičkog geodetskog zavoda u celini i njegovih isturenih jedinica po opštinama i gradovima, odnosno to su službe za katastar nepokretnosti.

Ovaj projekat će sprovoditi Republički geodetski zavod, što govori da Republički geodetski zavod sa svojim jedinicama u opštinama i gradovima je jako bitan za funkcionisanje ukupnog sistema u našoj državi.

Ono što sam ja čuo ovde i juče i prekjuče u raspravi, često deo poslanika, pogotovo iz opozicije, zna da kaže da ne valja katastar, da nešto ne valja, itd. Mislim da je to što se govori iz nerazumevanja. Jer, znate šta, ako svi mi koji smo vlasnici nepokretnosti, sve jedno ko je to, pokažemo jednu punu odgovornost prema toj svojoj nepokretnosti i odradimo svoj posao koji treba da odradimo i dostavimo određene podatke Republičkom geodetskom zavodu i katastru, onda će nam Republički geodetski zavod stvarno izgledati jako dobro, ako smo mi odgovorni prema onome što mi držimo kao vlasništvo ili ono što držimo kao korisništvo. Ta naša puna odgovornost daće jedan pun kvalitet radu Republičkog geodetskog zavoda i katastara. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega Matiću.
Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Zahvaljujem.
Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Zahvaljujem.
Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Belačić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Zahvaljujem.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Jojiću.

Hvala, gospodine potpredsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, odredbom člana 94. Ustava Republike Srbije, stav 3, propisano je da su ministri odgovorni za svoj rad i stanje u oblasti delokruga ministarstva predsedniku Vlade i Narodnoj skupštini.

Nije čudo što mi raspravljamo danas u ovom parlamentu vezano za obim poslova i zadataka koje obavlja Ministarstvo građevine, na čijem čelu je gospođa Zorana Mihajlović.

Ono što želim da osporim je da je Srbija deveta na svetu po broju izdatih građevinskih dozvola, ja ne znam koji je to kriterijum, ako budemo dobili podatke od 2000. godine do današnjeg dana koliko je podneto zahteva za izdavanje građevinskih dozvola, koliko je po godinama rešeno predmeta, koliko je ostalo nerešeno.

Kada je u pitanju resor građevinarstva, moram istaći da sam ja pre nekoliko godina postavio poslaničko pitanje – koliko je nerešenih predmeta u drugom stepenu po žalbama na rešenja nadležnog katastra? Dobio sam odgovor da je u drugom stepenu u Ministarstvu građevine bilo 36.000 nerešenih predmeta. Zamislite, 36.000 građana čekalo je godinama da se reši u drugom stepenu odluka i njihovo pravo. Od toga 23.000 predmeta bila su u Ministarstvu građevine, pa je potom odlučeno da se ti predmeti vrate katastru i da radi katastar. Tu su građani trpeli veliku štetu.

Osim toga, mehanizmi za suzbijanje korupcije su suspendovani kod ugovaranja najvećih investicionih projekata. Pored međunarodnih sporazuma koji se već duže vreme koriste za izbegavanje nadmetanja, nadzora i transparentnosti na ovaj način nanosi se velika šteta, i to na stotine miliona evra po budžet Republike Srbije, zaključujući ugovore pod uslovima koji nisu provereni na tržištu. Šta to znači? Nije bilo putem oglasa, nije data mogućnost drugim učesnicima da učestvuju, kako domaćim, tako i stranim, a ta šteta se ogleda najviše, ono što je rekao gospodin Mirčić, izneo je te podatke, niko ih ne može osporiti. Prema tome, moram reći da stoje činjenice koje su poslanici SRS izneli.

Još nešto što bih želeo, ako mi dozvolite, a to je – nemojte, uvaženi poslanici, kolege i koleginice, dozvoliti da neko prisvaja sebi da je on uradio toliko i toliko stotina pruga, toliko i toliko autoputeva. Ne! Predsednik Republike, gospodin Aleksandar Vučić kaže – Srbija gradi, a ne gradi Zorana Mihajlović. Jel to tačno?

Drugo, gospođa Mihajlović ne poznaje Srbiju, ne poznaje sela. U Novoj Varoši, rekao sam, nije kročila u 10 sela i kaže da ne zna ni gde se nalaze na geografskoj karti. Naravno da ne zna kad ona nije obišla naselja kao što je to uradio predsednik Republike dok je bio čak radikal sa nama. Nema sela, nema zaseoka u koje nismo otišli. On može da govori o tome gde, u kom selu ovoj Srbiji treba i šta treba učiniti sa prioritetom.

Ne slažem se sa time, dame i gospodo, da u ovoj oblasti nema kriminala. U oblasti građevinarstva su duboki koreni kriminaliteta. Tu se tačno zna cena za građevinsku dozvolu po površini i kvadraturi, da li se daje činovniku, da li se daje političaru ili se daje ministru. Tačno se te cene upravo na terenu znaju. Prema tome, ovo je veoma odgovorno, ali šta ćete.

Uvaženi poslanici, ovom resoru su dati preveliki poslovi, 40% finansijskih sredstava, naročito kada je u pitanju infrastruktura je skoncentrisano u ovom Ministarstvu, pa nije ni čudo. Gospođa Mihajlović i nije u mogućnosti i da hoće da sve to završi i da ostavi rezultate, ali rezultati će se videti u narednom periodu.

Zahvaljujem, kolega Jojiću.
Po amandmanu reč ima narodni poslanik Studenka Stojanović.
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Ako mi dozvolite, ja ću se vratiti na pomenuti projekat autoputa vožd Karađorđe i neke od komentare koji su dati na tu temu.

To sa kim Šumadija želi da se poveže nije jedini parametar po kome se može odlučivati u ovom projektu. Moramo gledati dvosmerno. Istočna Srbija i te kako ima interesa da se taj autoput izgradi, i zbog privrede u Boru koja će u narednim godinama se ozbiljno razvijati i zbog turizma u Kladovu i Negotinu i zbog Zaječara i ostalih gradova u istočnom delu Srbije.

Dakle, mi sa istoka Srbije pozdravljamo ovaj projekat i iskreno se nadamo da će se na kraju odlučiti da se izgradi auto-put u Ipsilon kraku koji će biti povezan i sa Koridorom 10 i sa Koridorom 11.

Što se tiče aerodroma u Boru, on će biti pripojen preduzeću Aerodromi Srbije i to je prvi korak koji takođe mi pozdravljamo, a iskreno se nadam da će sledeći korak biti ulaganje u njegovu funkcionalnost. Njegova pista je presvučena suvim asfaltom i on ima sve predispozicije da jednog dana ukoliko za to bude bilo potrebe, bude pretvoren u međunarodni aerodrom, a kao jedini aerodrom u tom delu Srbije svakako je vrlo važan strateški za Srbiju, barem podjednako kao Batajnica, Lađevci i Ponikve. Hvala.