Hvala gospođo Žarić Kovačević.
Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović.
Izvolite.

Hvala vam na svemu što ste izneli zato što to takođe govori da neki zakoni treba da trpe određene izmene zato što te izmene donose dobro u onome što mi radimo.
Na kraju krajeva svi ovi rezultati koje je Vlada Srbije napravila, napravila ih je upravo zahvaljujući zakonodavnom okviru koji smo ovde donosili, odnosno usvajali i određenim izmenama zakona koje smo pravili.
Naravno, postoje oni koji su i van ove Skupštine, koji su protiv toga ili protiv bilo kakvih promena u ovoj zemlji, da se oni pitaju, ko zna gde bi bili, kao što ima ovde u parlamentu onih koji su protiv svake promene zakona, zato što takođe žele da nas zaustave i vrate na neko prošlo vreme.
Evo vam upravo primer, vi ste pomenuli stanove koje gradimo za snage bezbednosti. Na primer, da nismo promenili prošli put zakon, ne bismo omogućili borcima ili porodicama palih boraca da takođe mogu da kupe te stanove. Prema tome, zakoni i sasvim je normalno i prirodno da trpe određene izmene kako bismo napravili bolje rezultate i kako bismo svima omogućili određene mogućnosti iz zakona koje pravimo.
Vezano takođe za stanove, ono što smo najavili na početku pre dva dana, a to je da će doći do novih tendera, kako u gradu Beogradu, tako i u drugim gradovima za nastavak ovog prvog dela izgradnje stanova, za snage bezbednosti. Biće svakako urađeno do kraja aprila. I dalje postoji velika inicijativa i mi se nadamo pozitivnom odgovoru da mogućnost za te stanove dobiju zdravstveni radnici, profesori i možda neki drugi radnici u drugim preduzećima. Hvala.

Hvala gospođo Mihajlović.
Na član 42. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Uvaženi narodni poslanici, ovakav predloženi zakon o planiranju i izgradnji nije moguće popraviti bilo kakvim izmenama i dopunama, jer ako se predloženi zakoni menjaju svaki šest do osam meseci, onda to izaziva sumnju da se ti zakoni prave isključivo po diktatu interesnih grupa, kako domaćih, tako i stranih.

Kao što smo u više navrata, mi srpski radikali rekli, jeste da se rade putevi, da se obnavlja železnički saobraćaj, da se Srbija ravnomerno razvija, što nažalost nije tako, jer gospođo ministre kada bi vi malo više išli po Srbiji, a malo manje u šoping ili kod stiliste, videli bi da nisu putevi samo problem. Veći problem tih puteva su, što nam mladi ljudi odoše tim putevima. I, što su nam putevi bolji sve manje ljudi ide tim putevima, a iako idu, idu samo u jednom pravcu.

Nažalost, na to su i primorani, jer tamo gde je stao život, gde nema stranih investicija, gde nema autoputa, gde nema novih radnih mesta odlaze za boljim životom, tražeći posao kako bi prehranili svoje porodice. Jedino im je zapad nužno rešenje, jer drugo ne vide kada je u pitanju egzistencija i borba za život.

Kao odgovorni ljudi ne smete dozvoliti da nam godišnje nestaje jedan grad od 35 do 40 hiljada stanovnika. U vašem uvodnom izlaganju, gospođo ministre, vi ste se pohvalili da je urađeno 350 kilometara autoputa, 300 kilometara železničkog saobraćaja što je dobro, da ste uradili i zaobilaznice. Dobro, evo, ja vas pohvaljujem što ste zaobišli jedan deo Srbije i to jugozapadni deo Srbije, gde ste zaobišli Novu Varoš, gde se zaobišli Prijepolje, gde ste zaobišli Priboj i sa autoputem i sa uloženim investicijama i sa otvorenim radnim mestima. I, po ko zna koji put ću ovo ponoviti, da i vi kao i Vlada Republike Srbije, smatrate Srbiju do Zlatibora.

Nažalost, što se tiče ravnomerno regionalnog razvoja to samo stoji na papiru. Hvala.

Hvala, kolega Despotoviću.
Reč ima Olivera Pešić.
Izvolite, koleginice Pešić.

Hvala vam predsedavajući na prilici da se još jednom obratim.

Mi iz SNS, i mi poslanice SNS, danas dok branimo Zakon o planiranju i izgradnji iznosimo samo činjenice, odnosno iznosimo rezultate rada i efekte zakona koji je u primeni.

Ja još jednom moram da kažem, zarad građana Srbije, da je Srbija na devetom mestu u svetu po izdavanju građevinskih dozvola. To smatram da je jako važno, i to je ono što ne kažemo mi poslanici SNS, niti to danas ovde tvrdi predlagač ovog zakona, to su podaci, odnosno Srbija je danas na devetom mestu na Duing biznis listi Svetske banke, to je ogroman uspeh i uspeh koji svi mi poslanici danas i svi građani Srbije treba da slavimo. Zašto je to tako? Evo zvaničnih podataka o prosečnom vremenu izdavanja elektronskih akta u objedinjenoj proceduri. Dakle, prosečno vreme izdavanja izraženo u radnim danima za lokacijske uslove 19,3 dana, za građevinske dozvole 9,8 dana, za upotrebnu dozvolu 9,9 dana. Dakle, to su sve rezultati, to su efekti ovog zakona koji je u primeni.

Broj izdatih građevinskih dozvola se od 2010. godine povećao u odnosu na 2018. godinu za 200%. Opet, u 2019. godini u odnosu na 2018. godinu broj izdatih građevinskih dozvola se povećao za blizu 12%. I, mi iz SNS čvrsto verujemo da će se ovaj trend rasta izdavanja građevinskih dozvola i u 2020. godini nastaviti i s tim u vezi podržavamo sve izmene i dopune koje će omogućiti da ovaj Zakon o planiranju i izgradnji bude još kvalitetniji i da da još bolje rezultate. Zahvaljujem.

Hvala, koleginice Pešić.
Na član 43. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Profesore Bojiću, izvolite.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, još jednom želim da se osvrnem na praksu prilagođavanja i usaglašavanja naših propisa sa propisima EU. Da li smo sposobni da uredimo našu zemlju po meri građana koji u njoj žive ili sve moramo da usaglašavamo i prilagođavamo zakonodavstvu drugih. Ovde mislim na naše prevremene Evropljane među kojima prednjači danas ovde prisutni resorni ministar.

Pitanje, koliko u praksi prepoznajemo ovaj vid servilnosti kada i vi znate da od članstva u EU nema ništa. Naveo bih ovde danas, govorile su moje kolege, Slavica Živković i Neđo Jovanović, o inženjerskim komorama, i podsetio da je inženjerskim komorama oduzeto pravo da izdaju licence. To pravo je povereno ministarstvu koje ne poseduje stručni kadar, a inženjerske komore su svedene na obična udruženja građana.

Lično sam razgovarao sa mnogim ljudima iz ove oblasti i svi do jednog se slažu da je prethodno rešenje bilo bolje i da je to bila greška. Ako su problemi bili neki pojedinci u inženjerskim komorama, koji su samostalno odlučivali, i to se moglo personalno rešiti.

Mi iz SRS smatramo da je svako rešenje koje je u interesu naših građana prihvatljivo, a protiv smo svakog onog nametnutog, posebno ako ono dolazi iz EU. Hvala.

Hvala, prof. Bojiću.
Slavica Živković, po amandmanu.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Govoriću po prethodnom amandmanu, jer je pomenuta moja diskusija vezano za inženjersku komoru.

Nije inženjerska komora svedena na nivo udruženja. Ja sam i danas ponovila da inženjerska komora obavlja stručni deo polaganja stručnog ispita, da komisije koje rade pri inženjerskoj komori i pred kojima se polaže struni ispit, funkcionišu decenijama unazad i da se to radi na najvišem mogućem nivou i da ni jedno trenutka u tom delu nije bio upitan rad inženjerske komore. Došlo je do određenih problema u radu u prethodnim godinama 2017, 2018. godine, i naravno napravilo jedan ozbiljan problem u građevinarstvu da smo imali situaciju da smo gubili tendere, jer nismo imali licencirane inženjere koji su mogli određene projekte da potpišu.

Pošto određeni problem koji je postojao u komori, da ne ulazimo u prirodu problema, Ministarstvo građevinarstva se trudilo da interveniše i da prevaziđe problem, nije bilo moguće rešiti. Jedini način je bio da Ministarstvo građevinarstva preuzme obavezu izdavanja licenci, a ostale funkcije kao što je gospođa ministar rekla, kada se budu stekli uslovi, vratiće se inženjerskoj komori ukoliko ona bude opravdala to poverenje i ukoliko se u narednom periodu budu stekli uslovi za tu vrstu poslova, tj. dopunskih poslova koje će inženjerska komora raditi.

Znači, nije ovo krajnje rešenje i nisu ovo neke mere po ugledu na EU, to je nažalost bilo jedino moguće rešenje. Možda u tom trenutku iznuđeno, ali jedino moguće rešenje koje je moglo obezbediti nesmetan rad građevinarstva i uopšte nesmetano izdavanje građevinskih dozvola kako bi gradilišta mogla da rade u narednom periodu i kako bi poslovi mogli da se obavljaju nesmetano, a složićete se bez ikakve licence to nije moguće. Toliko, hvala.