Zahvaljujem narodnom poslaniku Miletiću.
Koliko vidim, na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč.
Da li neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika želi reč? (Ne)
Zaključujem zajednički jedinstveni pretres.
Pošto smo obavili zajednički jedinstveni pretres, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o predlozima odluka.
Prelazimo na sledeću tačku.
Primili ste Predlog odluke o izboru Poverenika za zaštitu ravnopravnosti koji je podneo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Pre otvaranja jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe koje to nisu učinile da podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izboru Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Da li predstavnik predlagača narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević, predsednik Odbora za ustavna pitanja, želi reč? (Da)
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedniče Skupštine gospodine Dačiću, vi ste uputili dopis poslaničkim grupama 12. novembra da u roku od osam dana predlože kandidate za izbor Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i kandidata je predložila poslanička grupa „Aleksandar Vučić – Za našu decu“. Ni jedna druga poslanička grupa nije imala predlog za kandidata i sednica Odbora je održana 23. novembra i mi smo uputili predlog Narodnoj skupštini u razmatranje.

Ovo ponavljam i u plenumu, jer smatram da sam dužna da zaštitim integritet Narodne skupštine kao narodni poslanik kada vidim da su se u javnosti pojavile laži koje na vrlo perfidan način žele da ugroze taj integritet.

Naime, „Otvoreni parlament“ kao organizacija ili kao projekat, koji kaže da se bavi praćenjem rada Narodne skupštine izneo je niz neistina koje se tiču izbora Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Naravno, odmah bez ikakve provere to saopštenje „Otvorenog parlamenta“ prenela je i TV N1.

Ovim putem ja želim da ih pozovem da se bolje upoznaju sa zakonima, sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine i sa procedurama koje se sprovode u Narodnoj skupštini umesto što se iznose paušalne procene postupaka koji se ovde sprovode, jer znate nije dobro baš odmah napadati procedure koje se sprovode u Narodnoj skupštini jer to podrazumeva i određene posledice.

Prva posledica koja je mogla da se desi jeste da oni i dalje ostanu neinformisani, ostanu u tom neznanju, ali dobro to je njihova sramota, ali ono drugo što se dešava jeste obmanjivanje javnosti i obmanjivanje građana Srbije, ja smatram da sam dužna, kao narodni poslanik i kao predsednik Odbora koji je sproveo određeni postupak da zaštitim građane Srbije od takvih stvari,

Što se tiče kandidata verujem da će se o tome danas govoriti u raspravi. Takođe, želim da kažem da bi trebalo da imamo u vidu i postupanje predloga poslaničke grupa „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, gospođe Brankice Janković u prošlom mandatu.

Dakle, bili smo svedoci na desetine organizovanih događaja na kojima se govorilo o unapređenju ravnopravnosti i zapravo o načinima za suzbijanje diskriminacije. Ono što je meni posebno važno, kao poslaniku koji dolazi iz Niša, jeste što se rad te institucije usmeravao na lokalne zajednice. Imali smo insistiranje na kulturi i na obrazovanju, imali smo pravovremene reakcije na diskriminaciju itd, tako da smatram da je predlog koji je uputila poslanička grupa „Aleksandar Vučić – Za našu“ decu kvalitetan.

S druge strane, kandidatura je dobila podršku i više desetina različitih organizacija, različitog spektra. Dakle, to su udruženja koja okupljaju penzionere, Rome. Imamo nacionalne organizacije za retke bolesti, nacionalnu organizaciju osoba sa invaliditetom Srbije, Udruženje poslovnih žena Srbije, Savez invalida rada Srbije, dakle, organizacije koje se takođe bave zaštitom ugroženih grupa stanovništva i moramo imati u vidu da sve one obuhvataju na stotine hiljada građana Republike Srbije.

Iz svega navedenog smatram da je ovaj predlog, koji je uputila naša poslanička grupa, dobar i kvalitetan. Procedura je sprovedena u skladu sa zakonom i u skladu sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine, pa bih ovom prilikom pozvala koleginice i kolege narodne poslanike da u danu za glasanje ovaj predlog i podržimo. Hvala.

Zahvaljujem.
U prilog ovog što je govorila predsednica Odbora, želim zaista još jednom da ponovim da mi sve što radimo ovde radimo javno i transparentno, tako da je na sajtu Narodne skupštine, koja je zvanična, može se reći da je zvanično predstavljanje naše institucije, odmah je objavljeno kada će biti održana sednica i koji je dnevni red. Nikakvih netransparentnosti, da upotrebim tu reč koja je ovako dosta popularna u poslednjih dvadesetak godina, da nikakvih netransparentnosti nije bilo u ovom izboru. Takođe želim da pozdravim kandidata koji je sada stigao, znači koja je predložena, i dosadašnju Poverenicu, s tim što ona nema prava da diskutuje, tako da razumemo njen položaj, ona može samo da bude prisutna, dok ne bude izabrana.
Pošto smo otvorili raspravu, idemo na predsednike, odnosno predstavnike poslaničkih grupa.
Reč ima Marija Jevđić. Izvolite.

Zahvaljujem se.

Poštovani predsedničke, poštovana gospođo Janković, zadovoljstvo mi je što danas ispred poslaničke grupe mogu da govorim o vašem reizboru i kada govorimo o ravnopravnosti uvek nam je nekako u fokusu rodna ravnopravnost i mislim da je u javnosti najviše propraćena i da se o njoj najviše i govori.

Za JS su svi oblici ravnopravnosti bitni i podjednako značajni. Smatram da se mnogo radilo u proteklih nekoliko godina upravo na tome. Možemo za jedan od dobrih primera upravo navesti ovaj visoko dom i kada bi se vratili samo nekoliko godina u nazad, na primer u 2012. godinu, kada je ovde bilo 81 poslanice, danas nas ima 99 i upravo ovi podaci su Srbiju rangirali na visoko 22 mesto od 190 zemalja po broju narodnih poslanica koje se nalaze u parlamentu. Broj poslaničkih mesta koje pripadaju ženama raste sa izbornim ciklusom.

Kada pogledamo 1990. godinu kada je svega 1,3% žena izabrano, već 2008. godine imamo 21,6%, a posle 2019. godine nakon izmene izbornog zakona kada je ženama zagarantovano 40% na poslaničkim listama, možemo danas da se pohvalimo ovakvim sastavnom Narodne skupštine gde imamo 99 poslanica.

Mi smo u prethodnom periodu pokazale da nismo samo broj ili procenat već je svaka od nas svojim radom, angažovanjem doprinele da žene budu vidljivije ne samo u politici nego u svim sferama života i da se njihov glas i potrebe čuju i da se konkretno donošenjem zakona i raznim aktivnostima poboljša položaj žena u Srbiji.

Jedna smo od retkih zemalja koje je uvela i rodno odgovorno budžetiranje i po tome smo prepoznati u svetu kao primer dobre prakse. Puno smo doprinele i kroz rad Ženske parlamentarne mreže da rodna ravnopravnost bude tema koja će uključiti sve institucije. Želim da iskoristim priliku da pohvalim rad vaše Kancelarije i vaš rad, gospođo Janković u prethodnom periodu, nadam se da će tako biti i budućem, gde ste se odazvali svakom pozivu Ženske parlamentarne mreže, podržali ste svaku našu akciju i aktivnost.

Ostvaren je veliki napredak i kada govorimo o ravnopravnosti, posebno na polju unapređenja položaja žena u Srbiji, a najviše u pogledu zakonodavnog i strateškog okvira. Vi ste prepoznali važnost uključivanja žena u društveno-politički život i poslali ste u prethodnom vašem angažovanju niz preporuka za ostvarivanje ravnopravnosti a u cilju uključivanja žena u politički i javni život gradovima i opštinama.

Prateći aktivnosti mnogih lokalnih samouprava u poslednjem periodu vidi se da su oni ozbiljno pristupili tim predlozima i da će se, nadam se, u narednom periodu videti konkretni rezultati tih mera. Tu svakako ne treba da stanemo. Očekuje nas još dosta posla, naročito na lokalnom nivou i primenu strateških politika sa Republike na lokal, kao i donošenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti kojom će se sigurna sam poboljšati ne samo položaj žena, nego i njihovo ravnopravno učešće u svim sferama društvenog života.

Samo da se ogradim, ja nisam zagovornik toga da žene treba da dobiju neki posao ili funkciju samo zato što su žene, već zato što su svojim radom, iskustvom i znanjem to zaslužile i to ne sme da im se uskrati, jer žene predstavljaju osnovo jednog modernog uređenog društva, odnosno jedne zemlje, a ja Srbiju vidim upravo kao takvu. Treba naglasiti da je Srbija jedina zemlja van EU koja ima indeks ravnopravnosti i po njemu se Srbija nalazi na 22 mestu zajedničke liste evropskih zemalja. Srbija je najviše postigla u oblasti uključivanja zemalja žena u politički život ali je i dalje ekonomska ravnopravnost jedna od najvećih problema, odnosno da su žene manje plaćene od muškaraca za isti posao.

Nejednaka primanja između žena i muškaraca je i dalje veliki kamen spoticanja ne samo kod nas, nego i u svetu. Navela bih primer Švedske gde žene zarađuju 5% manje od muškaraca, dok u Velikoj Britaniji taj procenat iznosi 8%, a kada bi ta primanja bila izjednačena, globalna ekonomija bi mogla biti bogatija za oko 160 milijardi dolara. Ja ne bih htela da namećem zaključak, on se sam donosi, a to je da davanje prostora ženama vodi do bogatijeg društva.

Ohrabrujući je podatak i globalnog izveštaja o rodnoj ravnopravnosti za prošlu godinu, koji je ukazao na sužavanja rodnog jaza i smanjenja rodne nejednakosti. Ti podaci su različiti od zemlje do zemlje. Island je zemlja koja je uspela da ukloni 86% razlike između žena i muškaraca. Za mene lično je bio iznenađujući podatak da Nikaragva i Ruanda spadaju u vodeću grupu zemalja u kojima je najbolje primenjena rodna ravnopravnost i da imaju bolje performanse od mnogih vodećih evropskih zemalja.

Posvetila sam dosta pažnje rodnoj ravnopravnosti, ali mislim da jedan od glavnih problema koji se odnosi na ostvarivanje ravnopravnosti pojedinih društvenih grupa, tu mislim na osobe sa invaliditetom, decu, starije osobe, osobe koje se otežano kreću, i ta neravnopravnost se ogleda u problemu pristupačnosti objekta, informacija, sportu. To predstavlja uslov za ostvarivanje ravnopravnosti sa ostalim građanima i vi ste u vašem prethodnom radu i u prethodnim izveštajima ukazivali na ovaj vid neravnopravnosti.

Svedoci smo da u svakodnevnom životu vidimo probleme osoba sa invaliditetom. Kada sam spomenula sport, a kao neko ko je ceo svoj život proveo u sportu, želim da ukažem i na taj vid diskriminacije. Mislim da je ona tu možda čak i najizraženija. Znamo da sport utiče ne samo na fizičku snagu nego i na psihičku snagu. Znamo koliko je bitno bavljenje sportom. Uvek sa oduševljenjem pratim i podržavam učešće naših sportista na paraolimpijskim igrama, jer znam koliko je truda i rada potrebno da bi se pripremilo i učestvovalo na nekom takmičenju. Zbog toga su njihovi rezultati još vredniji i značajniji.

Želim da pohvalim Ministarstvo za sport, koje u prethodnom periodu radi na izjednačavanju i ravnopravnosti svih sportista. Isto se nagrađuju medalje koji osvajaju naši paraolimpijci kao i ostali sportisti.

Treba raditi na ravnopravnosti kada govorimo o školskom sportu, omogućiti, odnosno radi na tome da sport bude ravnopravno dostupan od prvih školskih dana svojoj deci. Kada govorimo o inkluziji, ona ne podrazumeva samo prisustvo na času, nego treba se omogućiti deci da se bave sportom i da mogu da priđu fizički sportskim salama. To je veliki problem sa kojim se deca koja su u inkluzivnoj nastavi susreću i mislim da je za njih to jako bitno jer će od malih noga naučiti da se bore sa svim izazovima koji im život nosi, jer će imati izgrađen takmičarski, odnosno sportski duh.

Kao društvo moramo da radimo na tome da se osobe sa invaliditetom osećaju kao ravnopravni i jednaki članovi zajednice i smatram da smo dovoljni sazreli, ali kada pročitamo vaš poslednji izveštaj, imam bojazan da još moramo da radimo na osvešćivanju stanovništva i poboljšanju osoba sa invaliditetom.

Njihova volja i mogu slobodno reći njihova životna borba da budu ravnopravni članovi zajednice svima nama treba da bude podstrek da radimo na društvu koje će biti sa jednakim i ravnopravnim šansama za sve.

Kao Poverenik ste se upravo u vašem radu i susretali sa najvećim brojem pritužbi koje se odnose na ravnopravnost, odnosno koje su podnete na osnovu invaliditeta i vi konstantno kroz svoj rad iskazujete koliko je bitno da se ta ravnopravnost, kada govorimo o invaliditetu, smanji.

Nadam se da će u vašem budućem radu, a gledajući koliko je Srbija radila na poboljšanju položaja i smanjenju diskriminacije osoba sa invaliditetom, taj broj pritužbi biti manji.

Jedinstvena Srbija će uvek podržavati ideje i projekte koje će doneti ravnopravnost osoba sa invaliditetom, uopšteno ravnopravnosti u svim segmentima društva. Takođe, za Jedinstvenu Srbiju je bitan položaj svakog čoveka i zato želim da ukažem i na diskriminaciju na osnovu starosnog doba. Jako sam kao čovek iznenađena podatkom da se najveći deo pritužbi odnosi na lica od 50 do 65 godina i to su najosetljivije kategorije društva, jer tu se najviše i krši ravnopravnost u oblasti rada i zapošljavanja.

Najveći problem se javlja prilikom zapošljavanja, jer zbog godina oni nisu primamljivi i budućim poslodavcima. Mi ne smemo da ih zanemarimo i ostavimo da budu prepušteni sami sebi.

Želim da pohvalim vašu inicijativu za izmenu i dopunu Zakona o socijalnoj zaštiti, koja se odnosila na lakše uslove za ostvarivanje prava starih građana na materijalnu podršku, kao i preporuke mera Ministarstvu za rad i Ministarstvu za zdravlje, koje se odnose na bolju i kvalitetniju socijalnu i zdravstvenu zaštitu naših starijih građana.

Ja sam ukratko iznela sve ono sa čime ste se vi u vašem prethodnom radu susretali. Verujem da ćete biti ponovo izabrani za Poverenika za rodnu ravnopravnost, da ćete sa istim entuzijazmom da radite na unapređenju ravnopravnosti, da ćete imati manje posla, što je najbitnije, ali lično se kao žena nadam da nam u budućnosti neće biti potreban izborni zakon kojim ćemo biti ravnopravne sa našim kolegama u sali.

Sa zadovoljstvom želim još jednom da pošaljem podršku poslaničke grupe Jedinstvene Srbije. U danu za glasanje podržaćemo vaš izbor. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik Socijaldemokratske partije Srbije gospodin Muamer Bačevac.

Uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, gospođo Janković, na početku da rešimo jednu dilemu i jednu nejasnoću. Danas imamo pred nama izbor Poverenika za zaštitu ravnopravnosti ili Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, tačnije Poverenik za rodnu ravnopravnost, nego ravnopravnost uopšte, što vrlo često čujem da neki greše ili mešaju ili ne znaju ili ne shvataju u stvari suštinu ove institucije.

Borba protiv diskriminacije, razumevanje i poštovanje različitosti temelj su ljudskih prava i sloboda i svako demokratsko društvo teži u ostvarivanju ovih ciljeva. Međutim, činjenica je da pojava diskriminacije i netolerancije postoji u svakom društvu. Zato je naš zadatak da se protiv ovih pojava borimo i reagujemo uspostavljanjem zakonodavnog okvira i jačanjem nezavisnih institucija naše države.

U Srbiji je zabrana diskriminacije ustavna kategorija. Ustavom Republike Srbije jamče i ljudska i manjinska prava, a jedno od tih prava jeste i pravo na jednakost i zabrana diskriminacije po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu pola, rase, nacionalne pripadnosti, veroispovesti i drugih ličnih svojstava.

Prvi sveobuhvatni antidiskriminacijski zakon je Zakon o zabrani diskriminacije. Usvojen je 2009. godine i u ovom zakonu je predviđeno i formiranje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti kao samostalnog i nezavisnog državnog organa.

Naravno da su u našem pravnom sistemu i drugi zakoni kojima se garantuje pravo na jednakost, a pre svega Zakon o ravnopravnosti polova, Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom.

Brojni posebni zakoni sadrže odredbe o zabrani diskriminacije u određenim oblastima, kao što su Zakon o radu, Zakon o socijalnoj zaštiti, Zakon o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama, Zakon o pravima pacijenata itd.

Ja sam gledao u uporednom pravu kako je stanje i u drugim evropskim zemljama i u zemljama u okruženju i nezavisni organ, odnosno tela za zaštitu ravnopravnosti video sam da ima većina razvijenih demokratskih zemalja, pri čemu njihov oblik nije uvek isti. Negde su to komisije, negde su parlamentarni poverenici, negde su posebni ombudsmani ili pak oblik posebnog parlamentarnog odbora.

Naravno, postoje brojni dokumenti, pre svega odluke Evropske komisije. Zatim, ima ona opšta preporuka broj 2 iz 1997. godine Evropske komisije za borbu protiv rasizma i netolerancije Saveta Evrope, članicama Saveta Evrope sugerisano je da ustanove specijalna tela za borbu protiv rasizma i diskriminacije na državnom nivou.

Evropska komisija u junu 2018. godine usvojila je preporuku o standardima za tela za ravnopravnost kako bi se osigurala nezavisnost i efikasnost nacionalnih tela za ravnopravnost. Hoću da kažem da postoje brojni dokumenti, evropske povelje, povelje UN i brojni su pravni osnovi za formiranje ovakvog jednog tela koji samim tim naglašava i značaj za svako demokratsko društvo, kao i nezavisne institucije kao što ove ima u razvijenim zemljama Evrope.

Oni se različito zovu, to ćemo nekom drugom prilikom, ali mislim da smo mi našli jedan najprikladniji oblik i najprikladniju formu dajući ovim zakonom iz 2009. godine zaista posebnu pažnju i pocrtavajući ovu instituciju, njen značaj i njenu ulogu u savremenom društvu.

Moram još navesti da smo jednoglasnom odlukom Skupštine evropske mreže tela za ravnopravnost EKVINET 17.11.2010. godine Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije postaje punopravni član ove jako ugledne organizacije.

Vršeći kontrolnu ulogu funkcija Narodne skupštine i njena radna tela ostvaruju značajnu saradnju sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti. Redovni godišnji izveštaji Poverenika, kao i posebni izveštaji koji sadrže određene nalaze i preporuke ukazuju nam u kojim oblastima treba da radimo na daljem unapređenju zakona i primene usvojenih zakona.

Zbog toga razmena iskustava i saznanja o pojavama kršenja ljudskih prava je bila tema brojnih aktivnosti kako Narodne skupštine, tako i njenih radnih tela, posebno Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova. Pitanja koja su se razmatrala odnosila su se na različite osetljive grupe, kao što su unapređenje položaja Roma i Romkinja, zaštita osoba sa invaliditetom, unapređenje rodne ravnopravnosti, unapređenje položaja starijih osoba, itd.

Jedna od najtežih posledica diskriminacije po osnovu pola jeste nasilje nad ženama. Zato bih podsetio da je upravo juče počela i započela svetska kampanja 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama koja se širom sveta obeležava svake godine, a 25. novembar je Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.

Značajne korake u sprečavanju nasilja nad ženama smo učinili usvajanjem Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i izmenama našeg Krivičnog zakonika. Nadležna ministarstva ovom pitanju posvećuju posebnu pažnju, pre svega Ministarstvo unutrašnjih poslova, ali i organi kao što su tužilaštva, centri za socijalni rad, zdravstvene ustanove, itd.

Međutim, dosta toga nas čeka u narednom periodu, pre svega u cilju daljeg usaglašavanja sa međunarodnim aktima u ovoj oblasti, posebno Istambulskom konvencijom. To je konvencija Saveta Evrope za sprečavanje nasilja nad ženama i nasilja u porodici.

Nažalost, u Srbiji i u Srbiji kao i u drugim zemljama širom svega, nismo postigli ono što je naša težnja, a to je nulta tolerancija na nasilje nad ženama i stoga ovo i dalje treba da bude naš prioritet.

Verujem da će i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, ali i novoformirano Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog ovom pitanju posvetiti još veću pažnju i da ćemo zajedničkim aktivnostima doći do najboljih zakonskih rešenja.

Nas očekuju izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije. To je zaista jako važan posao, jako važan zakon koji nas očekuje u predstojećem periodu. Mi smo tu obavezu preuzeli u procesu pristupanja EU, a u skladu sa Akcionim planom za Poglavlje 23 – pravosuđe i osnovna prava. Vi znate da su poglavlja 23 i 24 pod posebnim skriningom, da se prva otvaraju i zadnja zatvaraju. Reći ću da su ona ugaoni kamen naših evropskih integracija i nešto što će biti pod posebnom lupom.

Njihov cilj je i dalje jačanje institucije Poverenika, to naglašavam još jednom. Znači, jačanje institucije Poverenika, njegovih kapaciteta i nadležnosti. Takođe, očekuje nas i usvajanje novog zakona o rodnoj ravnopravnosti.

Verujem da će gospođa Janković na mestu Poverenice za zaštitu ravnopravnosti svojim angažovanjem u okviru delokruga rada Poverenika doprineti tome da se svi propisi efikasno primenjuju i da naši građani osete efekte njegove, odnosno njihove primene.

Verujem da će gospođa Janković na mestu Poverenice za zaštitu ravnopravnosti svojim angažovanjem u okviru delokruga rada Poverenika doprineti tome da se svi propisi efikasno primenjuju i da naši građani osete efekte njegove, odnosno njihove primene.

Gospođa Brankica Jovanović, Janković, izvinjavam se, se i za vreme svog prethodnog mandata na čelu institucije Poverenika veoma trudila da ova institucija bude vidljiva i aktivnosti poverenika su doprinele napretku u jačanju svesti o tome da su svi ljudi jednaki i da je diskriminacija zabranjena.

Siguran sam da će u narednom mandatu ova praksa biti nastavljena i najavljujem da će moja poslanička grupa, odnosno SDPS Rasima Ljajića sa zadovoljstvom glasati za vaš izbor, naravno i ja kao predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova i Odbora kojem vi podnosite godišnje izveštaje, ću podržati vaš izbor za Poverenika za ravnopravnost. Hvala.

Hvala vama.
Reč ima predsednik poslaničke grupe SPS, gospodin Đorđe Milićević.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Uvaženo predsedništvo, gospođo Janković, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da se naša podrška kao poslaničke grupe ne dovodi u pitanje. Naravno da ćemo u Danu za glasanje podržati Predlog kandidata za Poverenicu za zaštitu i ravnopravnost polova. Reći ću i razloge zbog čega.

Koleginica koja je predsednica Odbora maločas je govorila u uvodnom izlaganju. Dakle, procedure su u potpunosti ispoštovane. Kolega Bačevac je govorio o suštini i jednom širem kontekstu sagledavanja zapravo šta u suštini znači poverenik za zaštitu ravnopravnosti.

Ono što ja želim na samom početku da istaknem jeste jedan citat koji sam našao na sajtu, vašem sajtu, a koji glasi: „Duboko sam svesna da kada govorimo o ravnopravnosti mi zapravo moramo misliti o slobodi, o istini i o sagledavanju stvarnosti u kojoj živi svaki pojedinac među nama. Ukoliko želimo da budemo društvo sa integritetom, moramo imati na umu da mere integriteta i dostojanstva društva u celini zavisi od njegovog odnosa prema pojedincu. Ukoliko želimo da budemo vrednost svake zajednice i svakog društva naša snaga da gledamo jedni u druge otvoreno, odgovorno i uz poštovanje jeste snaga koju ćemo kao društvo ostvariti u nasleđe našoj deci. U tom smislu, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je nosilac ogromne odgovornosti u ime društva u celini“.

Ovo je vaša izjava, citat koji stoji na sajtu vašeg tima sa kojim zajedno radite. Upravo ovim rečima ja ne bih imao šta da dodam. Jednakost i sloboda, mesto za svakog čoveka u našem društvu su naši temeljni principi. Diskriminacija je nejednakost i protiv nje ćemo se svakako boriti kao društvo uz, nadam se, Poverenicu za ravnopravnost i zaštitu ravnopravnosti, zajedno u narednom vremenskom periodu.

Međutim, današnja rasprava je svakako prilika da i u nešto drugačijem kontekstu govorimo o ovoj temi, da najpre govorimo o stanju u ovoj oblasti društvenog života u Srbiji, da govorimo o ulozi ovog nezavisnog tela i efektima delovanja vas kao Poverenice od trenutka kada ste izabrani do danas, a nadam se i u nekom narednom vremenskom periodu, odnosno ciljevima koje treba zajedno sa vama da ostvarimo i realizujemo u narednom vremenskom periodu.

Naravno, Ustavom Republike Srbije kao i zakonom koji je kolega maločas spomenuo, a to je Zakon o sprečavanju diskriminacije, definisano je da svi uživaju jednaku zaštitu, bez obzira na lične razlike po bilo kom osnovu. Ali, znate, svako društvo ima svoje specifičnosti, svako društvo je na neki način dinamično i naravno da nažalost često postoje različiti oblici diskriminacija.

Zato je zakonom i uveden institut Poverenika za zaštitu ravnopravnosti koji ima, rekao bih, širok krug ovlašćenja i čija suštinska uloga jeste zaštita i preventivna, ali dodao bih da je veoma važan segment vašeg delovanja prevencija diskriminacije, koja kao primarna ali dugoročna mera uvek daje najbolje ishode i najbolje rezultate.

U svakom društvu, pa i u našem, najaktuelnije pitanje kada govorimo o ravnopravnosti jeste ravnopravnost polova. Mislim na ravnopravnost muškaraca i žena, posebno kada su u pitanju zaposlenost, napredovanje u poslu, društveni i politički angažman. Ovde naravno mislim na sve vidove društvene borbe protiv diskriminacije žena, protiv nasilja nad ženama, protiv porodičnog i bilo kog drugog vida nasilja.

Koleginica Marija je pomenula jednu važnu stvar, i ona se tiče parlamenta, tiče se Narodne skupštine Republike Srbije. Ona je govorila u globalu, pretpostavljam, misleći o parlamentima u svetu, ali ja želim da izrazim pre svega lično zadovoljstvo jer je Narodna skupština Republike Srbije danas jedan od pet parlamenata u Evropi po broju pripadnica lepšeg pola. Kao muškarac ću priznati da je to jako važno, jer žene su vrlo često od nas i hrabrije, visprenije i mudrije, i snažnije. Nije to slučaj samo sa parlamentom, već i sa Vladom Republike Srbije, jer, čini mi se, polovinu odgovornih funkcija u Vladi Republike Srbije obavljaju upravo pripadnice lepšeg pola.

Mislim da je to veliki iskorak u demokratskom smislu i mislim da sve to vodi ka nečemu što treba da bude naš zajednički cilj, a imaćemo snažniju, hrabriju, jaču, ali i lepšu Srbiju.

Ono o čemu takođe danas želim da govorim jeste odnos parlamenta prema nezavisnim telima.

Inače, maločas kada sam govorio o pripadnicama lepšeg pola, moram da se vratim na to, pripadnicama lepšeg pola u parlamentu, imam to zadovoljstvo da sam prvi među jednakima u poslaničkom klubu koji broji 50% pripadnica lepšeg pola. Mi iz SPS uvek sa ponosom ističemo da smo prva politička opcija na političkoj sceni Srbije, uz dužno poštovanje drugih, koja je na jednu od najodgovornijih funkcija, a to je gradonačelnika Beograda, upravo predložila ženu. Bila je to Slobodanka Gruden.

Ono što sam želeo da govorim u nastavku jeste odnos parlamenta prema radu nezavisnih tela. Zaboravlja se, čini mi se, vrlo često, a tu želim da napravim digresiju i poređenje iz jednog prethodnog perioda i prethodnog saziva, treba uvek afirmisati uvek ono što je bilo dobro u prethodnom vremenskom periodu, ali treba izvući pouke iz onoga što je bilo loše, a bilo mnogo toga lošeg koje upravo učinjeno od strane jednog dela opozicije. Zato želim da govorim o odnosu parlamenta najpre prema radu nezavisnih tela.

Zaboravlja se ovde i zaboravljala se u tom periodu jedna suštinska stvar, mi smo poslanici, legitimno izabrani predstavnici građana, neko ko je dobio poverenje i mandat građana da obavlja jedan odgovoran i ozbiljan posao, i na nama je pre svega da pomognemo nezavisnim telima, da ojačamo i osnažimo nezavisna tela, a ne da nezavisna tela guramo u politički ring, jer oni nisu politički akteri. Naš posao je da podržimo nezavisna tela, da rade po zakonu, a ne da tumačimo proizvoljno, pojedinačno zakone, kako je to bilo u prethodnom sazivu, u trenutku kada je kome i kako odgovaralo i da teramo nezavisna tela da to isto čine, jer to nije ni fer, ni korektno, ni pošteno, to nije uloga nas parlamentaraca.

Kada je reč, opet na drugoj strani o odnosu nezavisnih tela prema parlamentu, nas, gospođo Janković, apsolutno ne interesuje da li vi pripadate nekoj političkoj partiji ili ne. To je za nas nebitno. Za nas je mnogo važno da ste vi posao za koji ste preuzeli odgovornost obavljali i odgovorno i ozbiljno i posvećeno i da su iza vas rezultati. Lično sam imao priliku da sarađujem sa vama i dok ste obavljali poslove državnog sekreta, na moje zadovoljstvo, i imao sam priliku da učestvujem zajedno sa vama na okruglim stolovima u periodu kada ste obaljali posao Poverenika i sa sigurnošću mogu reći da su rezultati vašeg rada vidljivi.

Ono što je važno jeste da ste kao predstavnik nezavisnog tela imali odgovoran odnos prema parlamentu, prema dostojanstvu Narodne skupštine Republike Srbije. Zašto ovo pominjem? Vi ste uvek bili spremni da date odgovore na pitanja koja postavljaju poslanici, da podnosite izveštaje, a imali smo, recimo, ne tako davno, priliku da imamo Zaštitnika građana, mislim, koji je takođe izabran ovde u parlamentu od strane poslanika, on se umesto svojim poslom više bavio politikom. Parlamentarce i nas narodne poslanike, da tako kažem, uvažavao je toliko da nas nije udostojio ni da dolazi na sednice odbora, niti da odgovara na pitanja koja poslanici postavljaju na sednicama odbora, a vezana su za izveštaj o radu. Pojavio se u parlamentu onog trenutka, u skupštinskom holu kada je započeo političku kampanju.

Dakle, mi smo vama zahvalni pre svega na odgovornom odnosu koji imate prema parlamentu i ubeđeni smo da ćete taj odnos zadržati i u narednom vremenskom periodu.

Mislim da je ključna reč kada u bilo kom kontekstu govorimo o ovoj temi na današnjoj raspravi pristojnost. Govorim o potrebi pre svega da iz javnog diskursa izbacimo sve ono što je negativno kako ne bi imali nasilje, kako bi nastavili da idemo putem koji mi želimo, a to je da postanemo pristojna država u kojoj ćemo moći pristojno i civilizovano da komuniciramo i ova vladajuća koalicija je, podsetiću i vas i javnosti i kolege, u prethodnom vremenskom periodu delima, a ne rečima, ne floskulama, pokazala da joj je stalo do pristojnosti, ali i u istoj meri da uvažava princip odgovornosti. Dakle, nije se bežalo nikada od odgovornosti, nisu se prikrivale greške, nisu se plasirale laži i u tome i jeste suština reči pristojnost. Odgovorno obavljati posao za koji ste preuzeli odgovornost, ali i biti odgovoran i za svoje greške, imati odgovornost za ono što je učinjeno.

Ovo što smo učinili zajedno u prethodnom vremenskom periodu po nama je veliki napredak u srpskoj politici u kojoj godinama unazad apsolutno niko ni za šta nije bio kriv i to je samo dokaz potvrde i pokazatelj da postajemo pristojno i odgovorno društvo. Ne treba da mi budemo samo predstavnici stranaka i predstavnici poslaničkih grupa. Mi treba kao narodni poslanici da budemo primer za čitavo društvo.

Razumem, zapravo ne razumem, ali shvatam šta se dešavalo u prethodnom vremenskom periodu i kada je reč o onome što sam rekao da je loše iskustvo i da iz svega toga treba izvući pouke jer manjak političke moći i uticaja doveo je do najprimitivnijeg ponašanja, do siledžijskog i nasilničkog ponašanja i u parlamentu, ali i van parlamenta od strane jednog dela opozicije. To je do vokabulara do koji odavno prevazilazi političke okvire i onda se postavlja jedno ključno pitanje. Maločas smo govorili o pripadnicama lepšeg pola koje obavljaju odgovoran posao. Novinarke takođe obavljaju jedan krajnje odgovoran i ozbiljan posao, pogotovo danas u periodu kovida kada je svaka informacija za građane Srbije od izuzetne važnosti i od izuzetnog značaja. Da li recimo novinarke „Pinka“ treba da brinu za svoju bezbednost nakon dešavanja ispred Televizije „Pink“?

Podsetiću vas, pristalice jednog dela, nazovite, lidera opozicije, fizički su nasrnule na novinarke, a nakon toga, na konferenciji za novinare, vrlo otvoreno saopštili da, parafraziraću – kada dođemo na vlast, mada vrlo teško, ugasićemo vašu televiziju, zapravo – vaša televizija neće postojati.

Inače, njihova hrabrost uglavnom se svodi kroz tu Tviter ili Fejsbuk politiku, kroz sramne poruke koje su upućene novinarkama, ali koje su upućene i premijerki, koje su upućene i ostalim predstavnicima Vlade Republike Srbije. Dakle, najsramnije, beskrupulozno i za svaku osudu.

Onda, znate, sledi onaj period političkog marketinga, slede deca, slede suze, deo političke kampanje, pri čemu zaboravljaju suštinsku stvar, a to je uzrok. Znači, bave se posledicom, pokušavaju politički da profitiraju, ali zaboravljaju šta je uzrok.

Od političara se očekuju rešenja. Kada ulazite u politiku, vi ne pitate svoju decu da li ćete da uđete u politiku ili ne, već tu odluku donosite sami. Građani od političara očekuju rešenja, a ne sažaljenje. Ako ste želeli da pokažete da ste drugačiji od tog tamo jednog dela opozicije, onda ste trebali i mogli na vreme nešto konkretno da uradite. Govorim namerno ovo, jer je vezano za temu, izuzetno je vezano za temu. Dakle, mogli ste da pokažete da ste drugačiji i da kao, recimo, tzv. lider samozvane opozicije, pozovete svog saborca i kažete, najmanje što možete je da uputite izvinjenje predsednici Narodne skupštine Republike Srbije, jer ste fizički nasrnuli na nju, a reč je o jednoj dami. Najmanje što možete je da uputite izvinjenje novinarkama „Pinka“ ili da uputite izvinjenje onim mučenim penzionerima koje ste tu snimali i svašta im rekli u periodu kada je Krizni štab doneo rigidne mere, a vi ste te rigidne mere prekršili i sedeli pred Narodnom skupštinom Republike Srbije. Da ste to uradili, možda bi vam neko danas i poverovao. Pošto niste, onda je sve to politički marketing i politička magla.

Gospođo Janković, želim samo još jednu stvar da kažem, na samom kraju. Ja znam da ovo možda nije popularno, ali prosto moram da kažem. Vas su 2016. godine proglasili najvećim homofobom od strane neke populacije. Zašto sam ovo rekao? Pre nekoliko dana je u parlamentu održana sednica, kolega, Odbora kojim vi predsedavate, nakon toga konferencija za štampu i najavljeno da će u parlament stići jedan zakonski predlog. Znate, demokratija nikada ne može biti nametanje volje manjine nad većinom. To nije demokratija. I razlog je nastavak evropskog puta, jel tako, kolega, Srbije. Jesmo mi za evropske integracije i smatramo da treba implementirati evropske standarde kako bi bili uređeno društvo, ali mnoge stvari na putu evropskih integracija mi činimo upravo zbog nas samih, ne zbog Evrope, zbog generacija koje će doći, zbog naše dece, kako bi imali normalno uređenu i pristojnu državu.

Zato mislim da u trenutku kada dnevno imamo pet do šest hiljada obolelih od kovida, ali i da nemamo kovid, imamo situaciju da su podaci takvi da u godini, upravo zbog starosne strukture stanovništva, nestane jedan veći grad, mislim da u ovom trenutku nema mesta da razgovaramo i pokrećemo ovakvu inicijativu i ovakvu temu. I molim vas da na to odreagujete na adekvatan način, jer malo čas sam rekao – demokratija nikada ne može biti nametanje volje manjine nad većinom, jer to bi onda bila diskriminacija nas koji mislimo drugačije. Reč je o zakonu o istopolnim brakovima. Nadam se da će biti prilike i da o tome razgovaramo.

Na samom kraju, pošto je vreme isteklo, zahvaljujem kolega Orliću što ste mi produžili 11 sekundi, svakako ćete, gospođo Janković, u danu za glasanje imati našu podršku. Zahvaljujem.

Hvala gospodine Milićeviću.
Mislim da je opšte poznato da smo više nego tolerantni kada je reč o pravima narodnih poslanika da saopšte ono što smatraju da je važno i takvi smo prema svima.
Reč ima ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, zamenik predsednika, gospođa Sandra Božić.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Uvaženi narodni poslanici, poštovana kandidatkinjo za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, poštovani građani Republike Srbije, pre nego što krenem sa svojim obrazlaganjem predloga za izbor Poverenika, samo bih jednu malu digresiju, ako mi dozvolite. Moj kolega Milićević pre mene je zaista dosta toga rekao i izuzetno mi je velika čast i zadovoljstvo što su i ostale poslaničke grupe i ovlašćeni predstavnici zaista uspeli da prepoznaju ono što je SNS već i u odgovoru naše koleginice Jelene Žarić Kovačević, kao predsednika Odbora, i rekli, da ste se vi zapravo kandidovali svojim kvalitetima i svojim rezultatima u radu, jer ste zaista u prethodnih pet godina i te kako imali i oni su opipljivi.

Ali, kada govorimo o diskriminaciji, kada govorimo o ravnopravnosti, u pravu su i moje kolege koje su pre mene govorile i koje kažu da se prosto sve to uvek nekako veže za rodnu ravnopravnost i tu smo neku priču već i navikli. Ali, vas molim ovde u ime svih dama, mi koje izuzetno vodimo računa o ovoj temi, pazimo šta govorimo, kako se izražavamo i pokušavamo da budemo i rodno senzitivne u tom nekom smislu koji bi bio na našem jeziku odgovarajući, da ne govorite molim vas – pripadnice lepšeg pola. Jer, pripadnice lepšeg ili ružnijeg, mi ovde nismo ni što smo lepe, ni što smo manje lepe, već smo ovde zato što imamo određene kvaliteta za koje smo se kvalifikovale na određenim listama, na kojima su i naše kolege narodni poslanici.

Nije to bilo sa zlom namerom, to vrlo dobro znam. Izuzetno cenim svog kolegu Milićevića koji je zaista hteo samo da na jedan način oda i priznanje i prosto da iskaže možda i de fakto ono što jeste istina, ali kada koristite jezik koji zapravo, pogotovo u ovakvim temama mora biti primeren rodno senzitivnim kategorijama, zaista, bolje da pogrešite možda nekada, nego da iskoristite reč koja nije primerena. Ali, eto, to je jedna mala digresija, neće mi gospodin Milićević zameriti, koliko ni ja njemu nisam.

Tako da, kažem gospođa Žarić Kovačević je kao predsednik odbora zaista rekla sve ono što je vas kvalifikovalo u prethodnom periodu vašeg rada za mesto Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Meni je izuzetna čast i zadovoljstvo što ste upravo vi opet predloženi, jer sam zaista i izbliza, baveći se i temama koje su u delokrugu rada vaše institucije zaista imala priliku i da sarađujem sa vama i na nivou lokalnih samouprava i imala sam priliku i ovde u parlamentu da čitam vaše izveštaje o radu. Tako da, vidim da je zaista ispred nas neko ko se zaista zalaže i mogu reći slobodno živi ovu priču ravnopravnosti, ali zaista imate delokrug rada koji je izuzetno osetljiv i gde morate percipirati različite potrebe, višestruko marginalizovanih ponekada, u društvu grupa i morate u tom smislu biti vrlo obazrivi.

Znam da nije lako kada ste nezavisno telo koje može samo da reaguje samo na osnovu preporuka, ali ono što vas upravo, a možda i vaš rad ocenjuje jeste procentualno visok nivo preporuka koje se zaista na kraju i usvoje. Prema tome, čini mi se da ste vi tu našli, ipak, način da u svom radu dođete do suštine i mislim da je to ono što vas zaista osnovno i kvalifikuje.

Čisto radi građana, različitih poverenika imamo u sistemu naše uprave, pa ovde često vidimo i Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Čisto želim da kažem da je vaš delokrug rada i institucija zakonom definisana još 2009. godine. Vi ste uspostavljeni kao inokosni, nezavisni, samostalni organ. Na taj način u okviru Ustava i zakona Srbije delujete. Ono što je suština rada vaše institucije, jeste upravo zaštita manjinskih i ljudskih prava i to je sasvim sigurno najveći delokrug rada u kojem vi percipirate svoje delovanje.

Dva su razloga zašto je zaista jedan zgodan momenat, mogu slobodno reći, da upravo danas razgovaramo o izboru poverenika. Juče smo obeležili, kolege su o tome govorile, drago mi je što su i kolege poslanici o tome govorili, 25. novembar kao dan u kojem smo se na svetskom nivou, u okviru Ujedinjenih nacija, obavezali da obeležavamo kao Međunarodni dan prevencije nasilja nad ženama. Ja to nekako ovog puta zaista pokušavam da naglasim i da možda nekako i neku inicijativu pokrenemo i u međunarodnim organizacijama u nekom trenutku. Možda bi to neko obrazloženje nekome imalo smisla, koliko ima meni, ali, eto, u nekim narednim momentima kada budete imali priliku da budete ovde ispred narodnih poslanika, ja bih vas molila prosto da razmotrite sledeću mogućnost.

Dakle, kada govorimo o nasilju nad ženama, a toliko se trudimo da žene ne stavimo u taj neki, rekla bih, deo koji se i dalje odnosi prema ženama kao objektu. To je nešto što pokušavamo zaista i u ovom rodno senzitivnom jeziku da uvek izbegnemo, ali mi u samom zakonu imamo tu reč: „prevencija nasilja nad ženama“, gde zaista opet žene svrstavamo i stavljamo na mesto objekta. Čini mi se da postoje određeni izrazi koji bi tu suštinu zakona, naravno, ukoliko postoji mogućnosti da ga unapredimo, naravno da ćemo na tome raditi i na našem zakonodavstvu smo po ovoj temi mnogo toga učinili, da se ne vraćam sada na sve ono, mogli bismo zaista da ostanemo ovde čitavog dana i to je dobro, jer se mi zaista ne bavimo nasiljem prema ženama 25. novembra u okviru 16 dana aktivizma samo, već 365 dana u godini i to je obaveza Republike Srbije koja je proizašla iz obaveze koju oseća kao društvo koje je svakako i u političkom smislu, upravo iz razloga što ovde u Narodnoj skupštini danas sedi 40% žena, reklo zaista šta misli.

Svakako da u okviru ovih 16 dana aktivizma i danas imamo obavezu da razgovaramo o tome na koji način ćemo se izboriti da se žene danas osećaju bezbednije u društvu, na koji način ćemo sprečiti femicid, jer zaista nulta tolerancija prema nasilju je ono što je neophodno uvesti kao obaveznu normu u društvu i ništa manje od toga.

Ono na čemu moramo da radimo kao društvo da bismo došli do ove nulte tolerancije, jeste i ekonomsko osnaživanje žena, a pre toga, naravno, političko osnaživanje kako bismo što većem broju žena zapravo i dali glas. U to ime se zaista moram zahvaliti i velikoj podršci koju ne samo SNS, ali kroz SNS su možda krenuli ti svi inicijalni pokretači, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, koji je zaista svojim zalaganjem ličnim prepoznao da je neophodno da se zaista glas žena u Srbiji čuje snažno. Mi smo u tome, čini mi se, uspele.

Bez obzira što ravnopravnost govori o tome da govorimo o procentu 50 prema 50, jer je to matematički ispravno i tačno, ja mogu reći da se mi danas osećamo daleko ravnopravnije nego što je to bilo u godinama koje su iza nas, a nije imalo izgovora zašto se to ranije nije učinilo. Zato se, kažem još jednom, zahvaljujem i u ime svojih koleginica iz poslaničke grupe, u ime svih koleginica koje su dobile priliku da u ovom parlamentu u danu kada smo izabrali novu Vladu Republike Srbije sa ovih mesta ovde 40% žena je izabralo 50% žena u Vladi Srbije. To je zaista jedan veliki pomak koji smo mi kao društvo učinili.

Politički smo osnažili žene, ali ih nismo osnažili tako da bi se sada mi kao žene borili za druge žene. Hoćemo, naravno da je to cilj kojem mi težimo, ali će se čitavo društvo, čitava zajednica, zaista ta svest koju moramo imati o političkoj participaciji žena u politici ne govori samo u naše ime, mi se ne borimo ovde za sebe, mi se borimo za sve žene u Srbiji, pogotovo one koje su višestruko diskriminisane na različite načine. Mi se borimo za žene na selu, mi se borimo za žene koje su invalidi, mi se borimo za svaku ženu u Srbiji. To je suština onoga što je naše političko delovanje i naša uloga ovde u klupama našeg najvišeg zakonodavnog tela u državi. Dakle, to je naša uloga u društvu. Ne da biramo same sebe i da se između sebe borimo, nego da se borimo za sve žene koje su nas izabrale i za one koje nisu, jer to je suština.

Isto tako bih volela da danas razgovaramo, jer, kažem, dosta smo razgovarali o temi žena u politici i u ekonomskom osnaživanju žena i u narednim danima mi kao Ženska parlamentarna mreža, koja je juče i simbolično ozvaničila svoje postojanje u okviru ovog mandata, razgovaraćemo o tome svakako i na različitim forumima, trudićemo se da ova tema zaista živi 365 dana u godini, ali isto tako mi je drago što smo danas zapravo ovde i razgovaramo o temi izbora poverenika iz jednog drugog razloga. Volela bih da znam šta je to, s obzirom da se Poverenik, a i Ustav Republike Srbije i svi drugi zakoni, svako na svoj način u svom delokrugu rada, bave zaštitom manjinskih i ljudskih prava, pitanje koje želim danas ovde da postavim je – šta je sa ljudskim pravima predsednika države, Aleksandra Vučića?

Možda će vam biti neobično jer ću ja ovaj deo izlaganja započeti sa jednom slikom i jednim pitanjem za vas i za širu javnost. Da li je možda, evo, kolegama u sali i ljudima pokraj malih ekrana koji nas prate danas u prenosu poznato ko se nalazi na ovoj slici? Ako može da se uveliča, ja bih bila zahvalna. Verujem da ne znate. Mogu ovu sliku, pretpostavljam, da držim ovde ceo dan ovako podignutu, a da vi nećete znati ko se nalazi na slici. Možda bude ovako jasnije. Opet mislim da široj javnosti neće biti jasno o kome se radi, jer lik ovog čoveka vi ne viđate ni po medijima, ni po novinama, ni u kakvim raspravama ni ovde ni u široj javnosti. Reč je o Gojku Đilasu, bratu Dragana Đilasa. Da sada, recimo, uzmem i da vam, a mislim da nije ni potrebno, mislim da svi znate kako izgleda Andrej Vučić. Znate samo iz razloga što je brat predsednika Srbije.

Vidite, o tajkunskoj braći se ne govori. O tajkunskoj braći koji su još veći tajkuni se ne govori, ali zato se priča o predsednikovom bratu, zato se o njemu neosnovano tajkunski govori, u tajkunskom maniru. Koliko puta ste čuli da Andrej Vučić poseduje restorane, pekare, zemlju po Vojvodini? Koliko puta su sami sebe demantovali da Andrej Vučić ništa od toga ne poseduje? Sami sebe su demantovali, čak nismo bili potrebni ni mi ovde niti bilo ko. Sami sebe su demantovali. Ali, o bratu Dragana Đilasa se ne govori. Je li to zabranjena tema?

Zašto se govori o deci Aleksandra Vučića? Opet sam sigurna da čitava javnost vrlo jasno zna kako se zovu deca predsednika Srbije. Da li znate kako se zovu moja deca? Da li znate kako se zovu deca Aleksandra Martinovića? Da li znate kako se zovu deca Dragana Đilasa? Ne znate, sigurna sam da ne znate, ali sigurno znate kako se zovu deca Aleksandra Vučića, jer se o Danilu, Milici i Vukanu neprestano piše, neprestano govori od strane istih ovih koji svoju decu čuvaju, čija su deca vrednija od dece predsednika Srbije. Pa, nije tako niti može da bude tako.

Zato mi je drago što danas u ovom danu govorimo o zaštiti svih ljudskih prava i kroz vašu instituciju i vas zaista molim da na ovakve pretnje koje smo i danas čuli, a čuli ste i gospodina Milenka Jovanova koji je savršeno objasnio čitavu korelaciju stvari na koje smo mi navikli.

To je propast ukoliko mi dozvolimo da društvo u Srbiji navikne da se deci predsednika Srbije, ali ne samo predsednika Srbije, već bilo kom detetu političkog aktera preti, da bude predmet monstruoznih izjava. Ja imam ovde samo deo toga. Verujte mi, mnogo mi je teško da ovo čitam. Pročitaću samo nekoliko, da podsetim javnost Srbije na sve ono što su pričali i govorili i što su uspostavili kao normalnost u Srbiji, gde niko više ne reaguje i ne misli da misli da reaguje, kada se preti Danilu Vučiću, Milici Vučić i Vukanu Vučiću, koji ima tri godine, pa koliko god godina da imaju. „Vučiću, sotono, tvoje brigade komunalne policije prosipaju ljudima jagode“, „Skote raspali, dok se svinja Danilo drogira, rasipa“, „pa razmišljaš li nekad o svinja Danilu, o kuja Milici i psetu Vukanu“. Ima ovde još mnogo toga, ovo je apsolutno samo ono što je u poslednjim danima izvučeno sa raznoraznih Tviter naloga.

Kada pogledate sve ove izjave, kad sve to sakupite u jedno, jednu stvar morate da primetite, ne možete da ne primetite, a to je da svi oni podržavaju vrlo jasno, to nisu građani koji nemaju svoje mišljenje i koji su apolitični, oni vrlo jasno podržavaju jednu političku priču, jednu političku doktrinu. Ono što priča Srđan Nogo – Dragan Đilas misli, i to je sto posto sigurno, jer smo se uverili, ovo su sve horde njegovih pristalica koje iza ovih izjava monstruoznih dele svoje političke ideje o mnogočemu i ne treba vam mnogo pameti da shvatite da zapravo svi ovi ljudi jesu u službi Dragana Đilasa i da svaki put kada neko preti deci Aleksandra Vučića, iza toga stoji Dragan Đilas, niko drugi, a onda se pojavi neki fašistički izrodnik Nogo koji samo prenese informaciju dalje.

To nije Srbija u kojoj mi želimo da odgajamo našu decu, to nije Srbija u kojoj mi želimo da razgovaramo o ravnopravnosti, jer pre svega ovde ravnopravnost i ne postoji, jer čini mi se da ni predsednik Srbije i njegova deca nemaju osnovna ljudska prava. I ja pitam – a ko je tu da zaštiti njihova ljudska prava? Ko je tu da zaštiti oca kada mu napadaju ćerku, prete da će je silovati? Gde su državni organi koji treba da reaguju na ovo?

Ovim putem apelujem još jednom da se na izjave Srđana Noga ne prelazi tek tako. Molim sve nadležne državne organe da reaguju. On je izneo niz pretnji, ne samo predsedniku i njegovoj deci, nažalost, proširio je to na čitavu porodicu Vučić. Stalno se priča o rodu i izrodu i da će nam satrti sve što može da satre i mi svi prelazimo preko toga. I u pravu ste, kolega Jovanov, ko se setio da priča o Čaba Deru ovde? I nije Čaba Der sam došao do toga, nije sam sebi ponudio novac, sasvim sigurno, ponudio mu je neko drugi, dobio je nalog od nekog drugog. Šta da je Čaba Der ostao na slobodi? Kakav scenario bi ovde danas gledali? I zašto stalno pristajemo da se stvara atmosfera linča? Nismo u srednjem veku, nećemo ga ni vraćati.

Gradimo naprednu, zdravu i jaku Srbiju i na tom putu jedan čovek nas vodi, mi sledimo. Vrlo jasno sledimo sve ono što je on uspeo da pokrene, posle toliko godina, a trebale su decenije. Trebale su decenije nakon onoga što su ostavili iza sebe svi oni koji danas pokušavaju svoju političku inferiornost da zamene time što će napadati decu predsednika, jer znaju da sasvim sigurno predsednik neće izaći i obračunavati se sa Srđanom Nogom. Pa neće, ali ćemo mi svi ovde, sasvim sigurno, učiniti to i činiti svakoga dana i svakoga puta kada se to desi.

Da se vratimo na Gojka Đilasa. Neću tek tako preći danas preko toga. S obzirom da znamo o kakvom bratu tajkunu se radi, Draganu Đilasu, onda i ne čudi što upravo ovaj drugi brat o kome javnost ne zna ništa, jer se SNS nikada sa svojim neistomišljenicima nije obračunavala na način na koji se Marinika Tepić, Dragan Đilas i ostatak tajkunske bulumente obračunava sa nama, preko naše dece, preko naše rodbine, preko naših najbližih, jer svako je najranjiviji upravo kada govorimo o onima koje najviše volimo, o svojoj rodbini i o svojoj deci.

Mi zato ne znamo da Gojko Đilas ima upravljačka prava u četiri kompanije u Beogradu, da je vlasnik firme „Comodos corporation“, registrovane u američkoj državi Delaver. Zanimljivo je da se upravo na fiktivnim adresama u Delaveru registruju kompanije stranih državljana čiji je jedini cilj pranje novca i, gledajte sad, ovo je sad ona posebna zanimljivost, izbegavanje plaćanja poreza u zemljama odakle potiču vlasnici. Ako pričamo o izbegavanju plaćanja poreza, pa ne postoji maestralniji primer od Dragana Đilasa i njegovih medija koji i dan-danas ne plaćaju porez u Srbiji i brinu verovatno o porezu nekog Luksemburga.

Šta još to poseduje Gojko Đilas? Evo, ja sam došla do nekih podataka i samo da prosto možete da sagledate da mi zaista u državi imamo očigledno nekog izuzetno sposobnog čoveka koji je nama nepoznat, izuzetno uspešnog čoveka koji se bavi nepoznatim privrednim delatnostima, nepoznat javnosti, a zamislite, on je brat Dragana Đilasa, jednog od, mogu slobodno reći, vođa opozicije u Srbiji.

Tako Gojko Đilas poseduje, sad se spremite jer lista je zaista podugačka, molim vas da me saslušate, da budete strpljivi: stan u Siminoj ulici od 91 metra kvadratnog, stan u Gramšijevoj, stan u Dušana Radovića, stan u Beogradskoj od 91 metra kvadratnog, stan u Borislava Pekića, lokal u Požarevačkoj, stan u Gospodar Jovanovoj, stan u Dimitrija Tucovića, pet stanova u zgradi u Ulici Velisava Vujovića od po 127 metara kvadratnih svaki, dva stana u Velisava Vujovića, sedam garaža, stan u Gospodar Jevremovoj, stan u Kornelija Stankovića, stan u Svetozara Markovića, stan u Jevrema Grujića od 160 metara kvadratnih, a ovo vam nisam spominjala kolike su kvadrature, ali sve su gotovo iznad 80 i preko 150 metara kvadratnih, dve garaže u Đorđa Stanojevića. Ovo je spisak samo onih nekretnina koje poseduje brat Dragana Đilasa, a nije isključeno da ovaj spisak nije konačan. Sada samo zamislite da sve ovo što ima Gojko Đilas spojite sa onim što ima Dragan Đilas, a onda pomnožite sa mogućnošću koliko su nas slagali da imaju još.

Dakle, zapamtite još jednom ovo lice, pa eto molim da se i ostali mediji CINS-ovi, BIRN-ovi, KRIK-ovi, pozabave ovom imovinskom kartom, na koji način je to jedan toliko uspešan biznismen koga mi u Srbiji ne poznajemo, nismo ni čuli za njega, jer se vešto skriva iza skuta svoga brata, došao do mogućnosti da napravi ovakvu imovinsku kartu i da je poseduje. Ko je Gojko Đilas? Za Dragana Đilasa smo utvrdili ko je, ne bi nam bilo čudno da iver ne pada daleko od klade.

Vama želim puno uspeha u budućem radu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Srpska napredna stranka, poslanička grupa „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ će vaš izbor, kao što je i predložila, da podrži, jer znamo da ćete u budućnosti da se bavite stvarima koje su iz vašeg delokruga rada zaista presudne za ovakvu vrstu pitanja, osetljivih pitanja koja sam i maločas spominjala, a tiču se upravo osnovnih ljudskih prava i diskriminacije. Ja se nadam da ćemo do te nulte tačke u kojoj neće biti ni diskriminacije, ni kršenja osnovnih ljudskih prava i nulte tolerancije nasilja prema ženama zaista kao društvo ubrzo doći i da ćemo se tu popeti na jedan od vrhova svetskih lista, jer koliko znamo uspeli smo za jedan relativno kratak period da dođemo do mesta broj jedan u svim ostalim oblastima razvoja društva i života. Hvala vam puno.