Zahvaljujem.

Sledeći je narodni poslanik Uglješa Mrdić.

Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, uvažena gospođo Janković, kolege uvaženi poslanici i uvaženi građani Srbije, da se ne bih ponavljao sa mojim prethodnicima i da ne bih ponavljao sve ono što smo i govorili o radu Poverenice u prethodnom periodu na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, želim samo ukratko da kažem da rezultati gospođe Brankice Janković u prethodnom periodu dovoljno govore.

Odlično ste radili svoj posao. Imali smo prilike i zajedno da učestvujemo u organizaciji određenih bitnih događaja što se tiče zaštite ravnopravnosti, naročito kada je u pitanju uloga lokalne samouprave.

Vi ste i sami na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo odgovorili na moje pitanje i pod kakvim ste bili pritiscima kada ste uvek stali u odbranu porodice Aleksandra Vučića posle užasnih pretnji koje su uputili i predstavnici pojedinih nevladinih organizacija i opozicioni lideri. Međutim, ono što ja sada moram da istaknem, a što su me i sinoć molile moje komšije sa Vračara i moji prijatelji to je ono što se pojavilo u medijima ponovo, nažalost, o čemu su više govorile moje drage kolege u ova dva dana, gospodin Aleksandar Martinović i Milenko Jovanov, Sandra Božić i drugi, a to je što potvrđuje i ovaj naslov u današnjim medijima - bolesnik Srđan Nogo crta metu na čelu Vučićevoj deci, uputio monstruozne pretnje celoj predsednikovoj porodici.

Inače, ko je Srđan Nogo? To je opozicionar, to je doskorašnji koalicioni partner Dragana Đilasa koji je, zajedno sa Đilasom, bio suorganizator sramnih julskih nasilnih protesta koji je ponovo uputio gnusne pretnje predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i celoj njegovoj porodici.

Kada dolaze ove pretnje? Dolaze kada je predsednik Vučić objavio rat mafiji i kada vidimo prve rezultate borbe protiv mafije i kada predsednik Vučić danima trpi intenzivne pretnje, a nadležni organi, prema mom mišljenju, ne reaguju adekvatno, a da ne govorim o većini medija.

Opoziciji, to jest delu opozicije kojoj pripada i Đilas, Šolak, Jeremić, Boško Obradović, Srđan Nogo i njihovi saborci, ništa nije sveto. Njima nisu sveta ničija deca, to jest deca predsednika Vučića i bilo koga iz SNS. Preti se trogodišnjem Vukanu, preti se Milici, preti se Danilu.

Najoštrije svi mi iz SNS, a nadam se i svi poslanici u ovom parlamentu osuđujemo te pretnje, ali ono što mi nikako nije jasno jeste zbog čega je Srđan Nogo zaštićen, zbog čega je zaštićen Dragan Đilas, zbog čega je zaštićen Šolak?

Đilasu komšije na Vračaru gde ima jednu od niza svojih nekretnina, to jest danas sam čuo i njegov brat Gojko, čini mi se da sam dobro prebrojao, od ovih nabrojanih nekretnina koje je pročitala koleginica Sandra Božić, pet je na Vračaru i još ko zna koliko ima Đilas, kada mu komšije kažu „Đilasu, lopove“, on cmizdri pred kamerama, ne može da se zaustavi od plača i onda većina medija staje u njegovu stranu, a kada se na najgori mogući način preti predsedniku Vučiću i njegovoj porodici, većina medija ćuti, a da ne govorim o tome, da ne bih se sa Milenkom ponavljao, kako većina medija ćuti kada jedan koji je optužen za najteža krivična dela, za ubistvo, prizna javno da su mu dva kriminalna klana nudila novac da likvidira našeg predsednika.

Na vašem sajtu, tj. na sajtu Poverenice za zaštitu ravnopravnosti pročitao sam divan tekst o diskriminaciji. Tu stoji da je diskriminacija nejednako postupanje prema jednakima, a mi tu imamo sada situaciju kada je u pitanju predsednik Vučić i zaštita njegove porodice.

Poruka na sajtu vaše kancelarije – Mi se borimo za Srbiju bez diskriminacije, pridružite nam se jer zajedno možemo izgraditi društvo istinske ravnopravnosti.

Mi poslanici SNS se pridružujemo, ali isto tako tražimo zaštitu i porodice Aleksandra Vučića i svih porodica, a naročito da se zaštite deca.

Niko nikada iz SNS za ovim govornicama ili u bilo kom javnom nastupu nikada nije ugrozio bezbednost bilo kog političkog protivnika, a da ne govorimo o deci.

Na kraju, želim da istaknem šta kaže o svemu ovome što sam govorio Krivični zakonik - „Ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica kazniće se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine“. To se u Srbiji ne dešava.

Nešto oštriju kaznu predviđa ukoliko je pretnja upućena većem broju ljudi, koja je izazvala uznemirenost građana ili drugu ozbiljnu posledicu.

Najstroža zatvorska kazna u trajanju od šest meseci do pet godina odnosi se na ugrožavanje sigurnosti predsednika Republike, narodnog poslanika, predsednika Vlade, članova Vlade, sudija, tužilaca, advokata, policajaca i lica koja obavljaju poslove od javnog značaja u oblasti informisanja. Tu se prevashodno misli na novinare.

Dakle, zakon jasno govori. Zakon se ne primenjuje. Đilas - zaštićen. Nogo -zaštićen. Boško Obradović - zaštićen. Zašto?

Viši sud u Beogradu je osudio jedno lice na godinu dana uslovne kazne zatvora zbog pretnji upućenih novinarima jedne televizije, a pretnja je glasila – prvi ćete osetiti osvetu. Kakve bi onda kazne trebali da dobiju ovi monstrumi koji prete porodici predsednika Republike.?

Ako želimo, kao što ste i vi istakli u ranijim nastupima i ovde moje drage kolege poslanici, da gradimo jedno društvo zaštite ravnopravnosti, jedno društvo bez diskriminacije gde se poštuje zakon, onda, dragi moji prijatelji, moramo da primenjujemo te zakone i moraju svi oni da budu kažnjeni u skladu sa zakonom za svaku upućenu pretnju. To mi kao narodni poslanici moramo da ponavljamo, ako treba svaki dan.

Ako ovi bolesni umovi svaki dan prete, sada u jako teškim trenucima Srbije, kada se borimo protiv korona virusa i kad imamo prve ozbiljne rezultate u borbi protiv mafije u proteklih nekoliko meseci i kada se maltene svakodnevno hapse kriminalci, mi moramo, poslanici, da kažemo veliko – ne i diskriminaciji i pretnjama, naročito pretnjama upućenim deci i pretnjama koje su upućene predsedniku Vučiću i njegovoj porodici.

Da nema predsednika Aleksandra Vučića koji uspešno vodi Srbiju, i pre toga Vladu godinama, ne bi mi danas imali sve ove rezultate, i u borbi protiv mafije i u borbi za zdravlje građana i za punjene budžeta i u borbi protiv korona virusa. Živela Srbija. Hvala.

Zahvaljujem, kolega.
Sledeći je narodni poslanik Milenko Jovanov.
Izvolite.

Hvala lepo.

Poštovana kandidatkinjo za Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti, prva rečenica mi se odnosi na javnost, pa sam prebacio na nešto drugo, a tiče se ideje da se ospori, kao što je osporen, pokušan u stvari da se ospori legitimitet ove Skupštine, Vlade koja je proistekla iz ove Skupštine, tako je pokušano i da se osporava legitimitet izbora gospođe Janković time što je izmišljeno da je zakazana neka tajna sednica, a zatim i da je održana tajna sednica na kojoj je bilo šest kamera.

Dakle, na tajnoj sednici bilo je šest kamera, bila je prisutna i javnost, bili prisutni i poslanici. Tako da, ja samo mogu da se pitam – kako bi izgledala javna sednica, ako je ovo bila tajna, jel?

To je jedan plus, gospođo Janković, koji imate bar kod mene kao poslanika i funkcionera SNS, jer taj napad koji ste doživeli od jednog dela političke scene govori o tome da im vaš izbor iz nekog razloga ne odgovara. Šta je to neću da ulazim, ali što se mene tiče sve što oni tako žestoko napadnu verovatno je dobro za državu Srbiju. Jer, ono što su oni radili kada su imali prilike da odlučuju i o kadrovskim i o suštinskim pitanjima nije bilo dobro za državu Srbiju i prosto ne verujem da se nešto promenilo u međuvremenu, pa da su postali svesni i postali dovoljno odgovorni i sposobni da donesu bilo kakvu dobru odluku.

Što se tiče rada u narednom periodu, Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, moram da kažem nekoliko stvari. Vas čekaju ozbiljna iskušenja.

Mi smo ovde slušali o tome da su unapređena prava žena, ja se tome kao otac dve devojčice veoma radujem. Želim da posebno, znate i sami kakve očevi imaju odnose sa svojim ćerkama i kako ih doživljavaju i sve je malo kada su ženska deca u pitanju i kada je njihov muški roditelj u pitanju, kako kažu da će se ubuduće otac zvati, dakle, drago mi je zbog toga.

Međutim, mi ovde svedočimo nečemu drugom, a to je da se u našem društvu diskriminacija dešava na više nivoa i da nema reakcija toliko koliko bi, po mom najdubljem uverenju, trebalo.

Dakle, moje pitanje, pre svega vama, je pitanje hrabrosti i vaše odlučnosti da se upustite u ono što vas čeka u narednom periodu. Da li imate hrabrosti da kažete da je brat Aleksandra Vučića diskriminisan samo zato što je brat Aleksandra Vučića, da mu se pripisuje ono što nema, jer čovek živi u stanu na Novom Beogradu za koji otplaćuje kredit, i to od onih čiji stanove sad kad bih trebao da nabrajam verovatno bih potrošio vreme poslaničke grupe?

Dakle, mi ne znamo za brata Dragana Đilasa, evo, do danas. Mi ne znamo da Gojko Đilas ima nekretnine u hektarima u centru Beograda. Mi ne znamo ništa o tome, ali zato znamo za sve napade i optužbe, lažne optužbe za čoveka koga sam upoznao pre pet godina i koji je sušta suprotnost svemu onome kako ga predstavljaju. Sušta suprotnost, sve suprotno.

Dakle, imate li hrabrosti da u to uđete ili ne? To je jako važno pitanje.

Veliki broj ljudi koji obavljaju funkcije nezavisnih tela ili inokosnih organa, dakle ne mora biti kolegijalan, ne žele da se zameraju, ne žele da prolaze kroz toplog zeca na društvenim mrežama, na Tviteru, u njihovim medijima, da budu predmet sprdnje, da budu predmet napada, omalovažavanja itd, klone se toga. Moje pitanje je – da li ćete se boriti za tu ravnopravnost?

Dakle, ja ne želim da mi dođemo u situaciju u srpskom parlamentu u koju smo došli u nekim drugim oblastima života, recimo fudbalu, pa nam kažu – ovo prvenstvo je regularnije od prethodnog. Prvenstvo može da bude regularno ili neregularno, ne može biti regularnije, jer ako je regularnije od prethodnog, a ono bilo neregularno, znači i ovo je neregularno. Da li je tako?

Dakle, ravnopravnost ili postoji ili ne postoji. Ili smo ravnopravni ili nismo ravnopravni.

Ja vas sada pitam – hoćemo li se boriti? Pri tom, ne tražim od vas da vi branite politiku ili predsednika Republike zato što podržavate njegovu politiku. Da li njegovu politiku podržavate ili ne, to me apsolutno ne zanima. To nije stvar o kojoj vi treba da se izjašnjavate i ne interesuje me, nego da li branite princip.

Da li ćete na isti način da reagujete kada je u pitanju on, kada je u pitanju njegova porodica, kada je u pitanju pravo svakog člana SNS, koji su takođe provlačeni kroz blato gde god mogu da ih provuku, kao što se štite deca nekih drugih ljudi?

Treba da budu štićena deca i svako dete mora da se zaštiti, ali ne mogu deca Aleksandra Vučića da budu jedina deca bez zaštite u ovoj zemlji, jedina deca iza kojih niko neće da stane, jedina deca koja su osuđena na to da nemaju detinjstvo zato što su deca Aleksandra Vučića i zato što je prema njima apsolutno sve dozvoljeno.

Kada smo kod ljudskih prava - važe li ta ljudska prava za sve podjednako? Imamo li mi svi jednaka ljudska prava ili nemamo? Ako ih imamo, dajte onda da zaštitite i naša ljudska prava. Ne interesuje me ta priča - vlast ima odgovornost, ali valjda ima odgovornost i onaj sa druge strane.

Sa druge strane želim da znam i da mi se kaže koga je to i gde je to krenula hajka sa ove strane, ako ćemo već o tome da pričamo i o tim kategorijama, mada je to po malo infantilno.

Dakle, ne sme se ćutati na takve stvari. Ćutanje nije odraz neutralnosti u ovoj situaciji. Ćutanje je odraz usaglašavanja sa postojećim stanjem. Zato vas pitam - da li ste spremni da braneći princip, da braneći ravnopravnost preživite sve ono što su neke vaše kolege iz nekih drugih oblasti državne uprave preživljavali?

Mi sa druge strane ne možemo a da ne primetimo sve ovo o čemu smo govorili. Neko će možda reći evo opet govore o nečemu što nije tema ili jeste tema ili nije baš striktno vezano za nadležnost Poverenice ili ovako ili onako. Vi morate da razumete da sve nas na ovoj strani boli to što sa jedne strane cela država plače, kuka, ima razumevanja za sve ono što oni kaže da ih je mnogo povredilo ili uvredilo. Juče sam čitao i nisam mogao da verujem svojim očima da se Junajted grupa, zamislite, obratila EU - kaže oni su ovde ugroženi. Oni su ovde ugroženi? Oni koji funkcionišu i rade ne poštujući ni jedan jedini zakon ove zemlje? Na kraju krajeva, ne znam šta se žale EU, nek se žale Luksenburgu, odande su, pa ih nek ih zaštiti matična zemlja, sedišta firme i kompanije.

Dakle, na te njihove naučene po raznim seminarima reakcije gde odmah od sebe prave žrtvu, šta god bilo u pitanju, i kad nisu žrtva, na šta svi reaguju, prećutkuje se ono što doživljavaju pravu žrtvu, a prava žrtva jeste, i ono o čemu smo govorili ovih dana i danas, porodica Aleksandra Vučića. Gospođo Janković, nabrojana su poimenice deca predsednika Republike, poimenice roditelji predsednika Republike. I da nije predsednik Republike, to je nedopustivo.

Dakle, ako smo ravnopravni, dajte da budemo apsolutno ravnopravni, a ne da su jedni ravnopravniji od drugih. Neću imati apsolutno ništa protiv da prvo meni, koji vrlo često umem da budem i oštriji nego što možda i ponekad potrebno, skrenete pažnju i držite lekciju da sam preterao u nekim stvarima, ali vas molim da to uvek i na svakom mestu prema svakome. Tada ćete biti u potpunosti u skladu sa onim što od vas očekujem i u skladu što vam je, i na kraju krajeva, nadležnost i obaveza jer mi neke stvari u našem društvu predugo tolerišemo, predugo prihvatamo, jutros sam govorio o tome, i one na našu žalost postaju normalne. One ne smeju da postanu normalne, kao što ne sme da postane normalno i nije normalno i neće da bude normalno i treba da borimo protiv toga da kada je neko ljut ne znam zbog čega dođe kući pa izmaltretira ženu i decu, tako ne može da bude normalno ni ovo verbalno nasilje koje se provodi godinama.

Danas je tema Nogo. Juče je bio neki anonimni tviteraš koji je pisao ne znam šta, prekjuče je bio tema neko treći. Ne može da se isprati više ko preti toj deci, ko ih spominje. Za sve to vreme u miru i tišini neki tamo Gojko Đilas postaje kolekcionar stanova i dok je povika na Andreja, na Milicu, Danila i Vukana za to vreme neko drugi… Ne znam samo šta će mu toliki stanovi. Ne može istovremeno da bude u svim, ali očigledno da su to neki različiti univerzumi u kojima živimo.

Dakle, podržaću naravno vaš izbor. Kažem, činjenica je da su toliko skočili, da su se toliko pobunili zbog vašeg izbora govorimo mi da je taj izbor dobar za Srbiju. Imaćete apsolutnu podršku svih nas u tome da bude pravični, ne da budete na našoj strani, mi to ne tražimo i ne očekujemo, nego da budete pravični, da kažete popu pop, a bobu bob i da ocenjujete događaje onakvim kakvi jesu bez obzira sa koje strane neke stvari koje ne bi trebalo da se dešavaju dolaze. Hvala vam.

Zahvaljujem gospodine Jovanov.
Narodni poslanik Milija Miletić ima reč.
Izvolite.

Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedniče, poštovane kolege poslanici, građani Srbije, uvažena gospođo Janković, ja bih ovde još jednom, pošto sam učestvovao i u prošlom vašem izboru gde sam dao podršku, i sada ću reći puno pohvalnih stvari, puno stvari koje ste radili za vreme kada ste bili Poverenik za rodnu ravnopravnost. Mislim da je ovo sada još jednom pravo rešenje jer period koji je iza nas pamtimo, od 2008. do 2012. godine, kako su poštovane osobe suprotnog pola, od mene na žene, tu mislim i na nas muškarce koji smo bili u nekim problemima. Suština svega jeste da moramo biti realniji jer se vidi pomak, vidi se boljitak, čuje se za probleme, sve one koje tište sve osobe koje imaju problema sa nekim ili sa nekom. Najbitnije je to što moramo ići napred. Moramo razmišljati na način da svaka osoba, tu sada mogu govoriti za osobe suprotnog pola od mene, za žene, za žene koje žive na selu, za žene koje žive od sela, da tim osobama moramo staviti mnogo veći akcenat, tim osobama moramo obezbediti mnogo bolje uslove za život u svakom pogledu i u radnom pogledu i zdravstvenom pogledu, socijalnom pogledu.

Na svakom mestu moramo govoriti o tim ženama da one žive mnogo teže, da život žena na selu jeste život žena koje imaju radno vreme od jutra do sutra, koje nemaju mogućnost da se leče jer u tom selu nema ambulante, jer u to selo ne dolazi doktor, jer u tom selu nema drugih povoljnosti kao što imaju one koje žive u gradu.

Zbog toga maksimalnu podršku moramo dati našim ženama koje žive na selu, baš u svakom pogledu. Da se njima obezbede drugačiji uslovi za rad, tu mislim konkretno ukoliko je ona član gazdinstva ako uplaćuje socijalno i penziju preko poljoprivrede da ta žena sutra ima pravo na porodiljsko, pravo na bolovanje, da ima pravo kao i ona žena koja je u radnom odnosu.

Kada sam ja bio predsednik opštine u periodu od 2009. do 2012. godine mi smo tada kao opština inicirali i tada sam ispred USS i doneli smo odluku da se za žene na selu kada se formira bračna zajednica da bračna zajednica na selu dobije 50% veća primanja, odnosno veću pomoć u odnosu na one koji žive u gradu.

Ja sam tad imao opomenu od tadašnje vaše koleginice da to nije u redu, da ne možemo odvajati, da se nekima daje više a nekima manje, da neko ima veća prava. Nikada ljudi koji žive na selu i život sela, posebno žena na selu, posebno deca na selu, nemaju iste mogućnosti i ista prava kao i oni koji žive u gradu. Mi se svi trudimo da obezbedimo iste uslove života, ali stvarnost je sasvim drugačija.

Kada ovde govorimo, čujemo puno pozitivnih stvari. Kada sam bio odbornik u lokalnom parlamentu, govorio sam, i sada kao poslanik, uvek govorim one stvari koje su realne. Našim ženama na selu moramo obezbediti, kao što sam rekao, drugačije uslove kada se zapošljavaju, kada se daju subvencije za te osobe se moraju imati veće pogodnosti, veće privilegije, veća naknada. Takođe, i za decu koja se rode na selu, i njima moramo obezbediti mnogo veća primanja, makar 50% da bude više nego što se izdvaja našoj deci koja žive u gradu.

Da niko ne zameri od naših ljudi koji žive u gradovima, ja ovo govorim zato što znam kakav je život na selu. I sam sam rođen na selu, radim na selu i osećam te naše probleme naših ljudi.

Mislim da je u narednom periodu potrebno, kada budemo usvajali budžet za 2021. godine, da u tom budžetu imamo veće mogućnosti da uložimo za žene na selu, kada imaju poljoprivredno gazdinstvo da mogu da rade neku svoju domaću radinost, da ona može od toga da živi, kad ima problema da može od toga da ide na bolovanje, kada rodi decu da ta njena deca imaju ista prava kao i žena u gradu, pravo na dečiji dodatak.

Sa druge strane, kada sutra to ne mogu da rade, da ima ista prava kao i one žene koje žive u gradu, da koriste socijalnu pomoć. Odnosno, jedna od bitnih stvari je da ljudi koji žive na selu, ukoliko imaju više od 50 ari zemlje, oni nemaju prava na socijalnu pomoć, dok onaj koji živi u gradu ima 38 ari, kako čujem malo pre, neki ovde bogataši koji imaju na desetine stanova, oni mogu da imaju 50 ari zemlje sa 15 ili 20 stanova i ti ljudi sutra imaju pravo na socijalnu pomoć, a onaj čovek u selu koji ima 50 ari zemlje nema pravo na socijalnu pomoć. To posebno govorim za žene.

Prema tome, moramo staviti apostrof na naše žene na selu, da njima obezbedimo zdravstvenu zaštitu, socijalnu zaštitu, da mogu da se obezbede radna mesta, da kada formiraju bračnu zajednicu imaju mogućnost da dobiju sredstva kojima mogu oni sebi da obezbede određene povoljnosti, da mogu da letuju od stočarstva, povrtarstva, voćarstva, seoskog turizma ili nečeg drugog. Bitno je da postoji razlika kada se daju subvencije, kada se daje neka pomoć, da ljudima koji ostanu na selu, koji žive na selu, posebno mladim bračnim parovima koji žele da stvore bračnu zajednicu, koji žele da imaju svoju decu, da se njima obezbedi makar 50% veća naknada u odnosu na ostale.

Žene na selu koje rađaju, koje sutra tamo rade svoj posao, imaju potrebe za zdravstvenom zaštitom, njima treba što veća pažnja i edukativno, na svakom mestu, da se dođe, da se razgovara sa njima, na koji način da mogu da zaštite sebe, da vide ukoliko ima nekih simptoma, nekih znakova, da mogu da se jave na vreme.

Sa druge strane, moramo obezbediti, to konkretno mislim na Ministarstvo zdravlja, posle kovida, kada rešimo problem, kada se dobije vakcina, da Ministarstvo zdravlja da mogućnost da lokalne samouprave, kao što je opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, da u tim opštinama ima mogućnosti da se zaposle doktori, medicinske sestre, koji će ići po terenu, koji će tim ljudima stavljati akcenat mnogo veći, zato što je, verujte mi, život na selu mnogo teži, jer nisu sva sela koja imaju iste mogućnosti, vodovod, kanalizaciju, internet, prodavnicu, ambulantu i sve ostalo što imaju pojedina mesta odnosno pojedina sela.

Iz opštine iz koje ja dolazim sasvim je drugačija situacija. Mi smo kao opština siromašni, ali, s druge strane, mi smo pokušavali da pomognemo tim našim ljudima. Inače, u periodu do 2020. godine opština Svrljig imala je osobe, žene, koje su vodile opštinu, predsednika opštine, predsednika skupštine, pravobranilac. Najveći broj žena su vodile opštinu.

Sada je to prešlo na grad Niš. Grad Niš je sada dobio gradonačelnicu, ženu koja će sigurno imati i mogućnost i snagu da vrati osmeh Nišu. Njena zamenica je takođe žena. Ovo govorim baš zbog toga što se sada stavlja mnogo veći akcenat na žene, da one mogu da vode, da one to rade na najbolji način. Naša premijerka Ana se pokazala kao veoma uspešna i zato smo joj dali ponovo mogućnost da nastavi da radi u interesu građana.

Stavljam akcenat na to da pokušamo da olakšamo uslove živote na selu u odnosu na život u gradu.

Pre nekoliko dana, predsednik Skupštine, gospodin Dačić, predsedavao je Odborom za prava deteta, gde sam ja isto govorio da moramo staviti akcenat na decu na selu. Dete na selu nema iste uslove života kao dete u gradu, a nigde ga ne vidimo kada se rangiraju problemi. Prema tome, bilo bi dobro da na to stavimo akcenat, da se deci koja žive na selu obezbede isti uslovi, da ukoliko nema tu odeljenja škole, obdaništa, da se njemu obezbedi da kroz neka sredstva, da li je to Ministarstvo za brigu o porodici, da li je Ministarstvo za selo, da li je neko drugo ministarstvo, imamo sada i ministra bez portfelja, gospodin Tončev, gde će biti obuhvaćena nerazvijena područja, tu moramo naći mogućnost da se kroz neke formalne stvari obezbede sredstva za žene i decu na selu, da se obezbede sredstva za bračne parove.

Normalno, ima velikih problema i kod starih ljudi, čija su deca otišla, čija su deca van tih opština i van tih sredina, koja su otišla po nekim većim centrima ili su otišli van zemlje.

Zbog toga, veliki akcenat i odgovornost je za vas, a i za nas, da u narednom periodu ostavimo veću mogućnost, ne samo kroz priču, već kroz direktna davanja, zato što smo već i formirali nadležna ministarstva koja će na tome raditi.

Vi ste osoba koja ima i odgovornost i obavezu, ja ću svim srcem vas podržati i siguran sam da ćemo imati mogućnost puno stvari da rešimo. Još jednom, ja ću kao poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke podržati vas kao Poverenicu, zato što ste prethodno pokazali kako treba da se radi, s tim što moramo da radimo malo više i ozbiljnije za decu i žene na selu, kao i za sve ljude koji žive u tim ruralnim područjima.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković.

Poštovani predsedniče, poštovana gospođo Janković, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, današnja tema iz ugla građana može biti i bitna i manje bitna, ali iz ugla nas, narodnih poslanika, moram istaći da je jako bitna. Mislim da su prethodni govornici nabrojali mnogo stvari koje ste do sada uradili.

Ja nisam imao prilike da sarađujem sa vama, prvi put sam poslanik, ali uzimajući u obzir da se politikom bavim već 12 godina, znam i koliko ste toga uradili i čime ste se bavili i naravno da ću podržati vas kao predlog.

Međutim, ono što će odrediti moje mišljenje o vašem profesionalnom radu, zavisiće od onoga što ćete preduzeti u nekim narednim koracima i u narednom periodu.

Kolege koje su pre mene diskutovale, konkretno mislim i na gospodina Mrdića i na Jovanova i koleginicu Sandru Božić, naveli su nešto o čemu ja želim da diskutujem, ali pre svega sa tačke diskriminacije.

Kako se uvek pripremam temeljno za sednice Skupštine, nisam bio lenj, pa sam ušao na sajt, da vidim čime se sve to bavite i kako definišete neke stvari i mislim da je kolega Jovanov postavio jedno dobro pitanje…

(Predsednik: Ja bih vas upozorio – Jóvanov.)

Izvinjavam se.

Dakle, kolega Jovanov je postavio jedno ključno pitanje – da li ćete vi u narednom periodu biti spremni da se nosite sa pritiskom koji vas očekuje?

Takođe, izlaganje koleginice Sandre Božić je završeno pre nekih možda sat ili dva, ali odmah da znate da je ona već predmet fizičko-psihičkog zlostavljanja, a ja ne želim da to preraste u fizičke napade, samo zbog toga što je iznela istinu o bratu najbogatijeg čoveka u ovom delu Evrope, Dragana Đilasa.

Dakle, u narednom periodu, i to ponavljam, sa ovog mesta, koleginica Sandra Božić će biti izložena raznim napadima kojekakvih Đilasovih medija, portala, biće izložena napadima kojekakvih tviteraša, razvlačiće je po njihovom glibu i mulju, prolaziće kroz toplog zeca, samo zato što je imala hrabrosti da kaže i ukaže na sve ono što se dešava oko najbogatijeg čoveka u ovom delu Evrope, Dragana Đilasa.

Ja vas molim sa ovog mesta, pošto sam uveren da ćete biti izabrani, da obratite pažnju i da sa svog mesta zaštitite i nju kao građanina Srbije, pre svega, od diskriminacije koju očekuje u narednom periodu, a startovala je već danas.

Lepo stoji na vašem sajtu da su zadaci ovog državnog organa sprečavanje svih vidova oblika i slučajeva diskriminacije, zaštita ravnopravnosti fizičkih i pravnih lica u svim oblastima društvenih odnosa.

U prethodnom periodu nisam ispratio, nemojte mi zameriti, koliko ste se trudili i borili da diskriminacija ne postoji u svim različitim nivoima. Danas smo u prilici da sam ja zajedno sa svim kolegama koji sede ovde diskriminisan u odnosu na one ljude koji misle drugačije od nas. Njima je dozvoljeno da kažu o nama šta god im padne na pamet, da nam upute bilo kakvu pretnju, da pozivaju na naše ubistvo, linčovanje, vešanje, kako god oni to definisali u svojim tvitovima ili pozivima, a da nažalost za to niko ne odgovara ili se za to niko ne zauzme.

Moje kolege i ja smo u prethodnom periodu, sigurno u proteklih nekoliko meseci, makar na nedeljnom nivou raznoraznim izjavama i saopštenjima sugerisali na to koliko, kako se i na koji način satanizuje porodica predsednika Aleksandra Vučića. Nažalost, prođe dan-dva sve se to zaboravi i dođem u ovu situaciju da nam je normalno, što je apsolutno nenormalno s druge strane, da Čaba Der, ili kako god se taj čovek zove, mađarskim istražnim organima prizna da su mu čak dva klana nudila saradnju po pitanju da izvrši ubistvo predsednika Vučića. Nakon dva dana ta priča je otišla u zaborav. Onda vidite koliko je svest u narodu došla do tog nivoa da nakon konstantnih, svakodnevnih pretnji koje se upućuju na račun predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice to postane svakodnevnica i više se niko na to ne osvrće. Ne smemo to da dozvolimo kao društvo.

Juče je izašao snimak, ne znam kada je to izgovoreno, kada je to snimljeno, zbog građana koji i mene kontaktiraju od jutros. Samo da znate, uznemirenost građana je na jako visokom nivou. Sada pričam ne samo o predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, pričamo o građaninu Aleksandru Vučiću. Zamolio bih sve samo da se stave u poziciju da umesto imena i prezimena Aleksandar Vučić čuju svoje ime i prezime. Njegov kraj će biti vrlo tragičan. Put kojim je krenuo je tragičan za celokupnu njegovu familiju, od Angeline, Anđelka, roditelja Aleksandra Vučića, do Danila, Milice i Vukana, dece Aleksandra Vučića. Sa tim što Vukan ne znam da li ima tri godine.

Da li ste, ljudi, svesni kolika je to opasnost, mržnja, kada se dete, za koje se ne zna ni da li ima tri godine, dovodi u kontekst da će i njemu da se presudi i da će imati tragičan kraj? Zbog čega? Zašto? Što mu je otac Aleksandar Vučić? Što ne mislite kao taj Aleksandar Vučić?

Pitam sve ovde ljude u sali, ljude koji nas gledaju – kako ćete se osećati ili kako biste se osećali da izađete na ulicu, da vam neko priđe i pomene imenom i prezimenom oca, vašu decu i kaže da će doživeti tragičan kraj? Hajde, ljudi, da ne diskutujemo ovde o instituciji predsednika. Hajde da diskutujemo o pravima građanina Aleksandra Vučića. To će biti vaš posao, gospođo Janković, u ovom ili onom obliku, kako god to želeli da definišemo. Ovo je direktno u vezi sa vašim poslom i sa onim sa čime ćete se vi baviti u narednom periodu.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ovlašćen je da sprovodi postupak po pritužbi u slučajevima diskriminacije osoba ili grupe osoba koje povezuje isto lično svojstvo. Dakle, ovo je i deo vašeg posla. Takođe, prati sprovođenje zakona i drugih propisa, inicira donošenje ili izmenu propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite o diskriminaciji i daje mišljenje o odredbama nacrta zakona i drugih propisa koji se tiču zabrane diskriminacije.

Ja sa ovog mesta sada mogu da vam kažem da ćete vi kao poverenik imati punu našu podršku, ali isto tako ćete imati i opterećenje u smislu ovih pitanja. Kada se ovakve stvari dešavaju, a izostane vaša reakcija, budite uvereni da ću vas ja sa ovog mesta pitati zašto je ta reakcija izostala. Zašto kada izađe tekst o Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici, gde se direktno poziva na njegovo ubistvo, svi to smatraju normalnim, a ne sme niko da kaže da je Dragan Đilas uzeo 619 miliona evra, da je najbogatiji čovek u ovom delu Evrope i da mu je rođeni brat ili brat, kako god, kolekcionar stanova? Znači, taj čovek, njegov brat nije u stanju da obiđe sve te stanove u roku od 24 sata. O njima ništa ne sme da se piše, a o Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici je dozvoljeno sve. E, pa to nije Srbija u kakvoj želimo da živimo. Ne vezano da li je to Aleksandar Vučić, neka se taj čovek zove kako god, prava važe za sve jednako i isto.

Molim vas da o tome povedete računa i da se o svim vidovima ove diskriminacije pozabavite, kao što ste se uspešno bavili i o diskriminaciji o pravima i dama i različitih verskih pripadnosti ili rase, kako god to želite da definišete. Ovakav vid mora da se uvede kao nešto što je normalno. Kolege su pričale da je to sve definisano zakonom i slažem se. Kada budu dolazili ovde predstavnici Vlade, ponavljaću jedno isto pitanje, jer me zanima kada ćemo konkretno dobiti odgovor i kada ćemo konkretno kao društvo svi dobiti tu svest da nije normalno i nije dozvoljeno da bilo kome pretite samo zato što se ne slažete sa njim.

Diskriminacija po definiciji, u nekoj najširoj definiciji, predstavlja razlikovanje i odlučivanje da li je neko dobar, poželjan društvu na osnovu nekih razlika. Sada ovde u ovoj definiciji se svi mi pronalazimo zato što, eto, nas u ovoj sali diskriminišu ljudi koji ne misle kao meni. Dakle, ja nemam jednaka prava da se osećam bezbedno na ulici, da izađem, samo zato što podržavam politiku SNS i Aleksandra Vučića, jer će Nogo da dođe i da napadne mene ili nekog iz mog okruženja ili moje porodice.

Kada sam dobijao pretnje nisam se obazirao na njih, jer, kao što su moje kolege rekle, uvek je najteže porodici i onim ljudima kojima je stalo do vas, oni najteže prolaze kroz te stvari i oni se brinu za vas. Da li treba u 21. veku da živimo u strahu i zebnji da ne smemo da kažemo šta mislimo? Pa, nas ubeđuju ovde da postoji nekakva cenzura medija, a na njihovim medijima stoje slike gde se sin predsednika Aleksandra Vučića Danilo Vučić nalazi na slikama kojekakvih kriminalaca. Pa, na taj način mu direktno crtate metu, ljudi. Ne znam kako neko može mirno to da posmatra i da ne reaguje. Kada stavite sliku Danila Vučića na istu sliku gde se nalaze kriminalci pripadnici različitih klanova, kakvu poruku šaljete? I sve to prođe, dva dana dosta čuda i nikom ništa.

Mislim da su ljudi u našoj zemlji dovedeni u tu situaciju, ja sam pre godinu dana na to sugerisao i upozoravao, da će biti normalno da se preti Aleksandru Vučiću i da će to biti neka svakodnevnica. Nažalost, došli smo u tu situaciju da kada jedan kriminalac, plaćeni ubica prizna da je dobio ponudu da ubije predsednika Aleksandra Vučića od dve različite mafije, ama baš niko ili malo ko, retko ko odreaguje.

Što se tiče zakona i kako se on definiše, o tome je pričao gospodin Mrdić, neću se ponavljati, ali samo još jedna stvar. Različito postupanje prema pojedincima ili grupama na temelju činjenice koja ih određuje različitima smatra se diskriminacijom.

Ovde već morate da znate još jednu stvar. Polako završavam, gospođo Janković. Ne radi se ovde o diskriminaciji mene, mojih kolega narodnih poslanika, Aleksandra Vučića kao Aleksandra Vučića, da li predsednika ili građanina. Morate da shvatite da pretnje Srđana Noga i konstantno pozivanje na ubistvo Srđana Noga nisu pozivanja samo na ubistvo ljudi koji su članovi ili funkcioneri SNS ili predsednika države, to je poziv na ubistvo 60% ljudi u Srbiji koji su pružili podršku SNS, koji su glasali za nas. Na ovaj način se diskriminišu ti ljudi samo zato što podržavaju odgovornu politiku koju danas sprovodi država. Ja ne mogu nemo da ćutim i da posmatram da se to dešava, a da ne reagujem i da vas ne zamolim da se pozabavite i ovim pitanjem.

U Srbiji nikada nije bilo mesta nasilju od kada je SNS na vlasti, uvek smo se borili protiv toga. Kada su upućivane i pretnje, uvek smo bili ti koji smo želeli da spustimo loptu i da se sa političkim neistomišljenicima razgovara o svakoj temi, da učestvujemo u dijalogu. Oni taj dijalog neće, ne žele, znaju da argumente nemaju, jer rezultate iza sebe Dragan Đilas nikad nije imao, pa kako o nekim rezultatima i da priča. Ali, jedino im je preostala gola mržnja i to da pokušaju nekog da zastraše ili da nekog motivišu da izvrši atentat na predsednika Aleksandra Vučića. Sa takvim stvarima mora da se prekine, mora da se završi jednom za svagda i država konačno mora jasno da pošalje poruku da pretnja bilo kome, bilo kom građaninu Srbije je apsolutno nedozvoljena i nezamisliva.

Ja ću podržati vas kao predlog i isto tako uveren sam da ćete najdobronamernije shvatiti sve ovo o čemu sam ja sada govorio. Građanima Srbije želim samo da poručim da zadrže svoju prisebnost, da ne budu uznemireni. Imam puno poverenje u državne organe Srbije, pre svega vojsku i policiju. Neće Srbiju zaustaviti propali političari, poltroni Dragana Đilasa, poput ovog Srđana Noga. Srđan Nogo je svoju političku karijeru završio, ostalo mu je još samo da na ovaj način pokuša da pridobije neki jeftin politički poen od onih najekstremnijih ljudi koji jedino što znaju i umeju jeste da mrze Aleksandra Vučića i SNS, ali uveren sam da će Srbija i u narednom periodu ići napred, jer sve to dugujemo našoj deci i generacijama koje dolaze. Hvala vam i živela Srbija.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik i potpredsednik Narodne skupštine dr Vladimir Orlić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću iskoristiti priliku da sa vama, a i sa građanima Srbije koji prate Skupštinu u ovo vreme, naravno, podelim par reči, budući da je današnja rasprava, odnosno proces koji je prethodio ovoj raspravi poslužio ponovo za još jednu hajku na Narodnu skupštinu Republike Srbije, a predstavlja, složićete se svi, jedan mali segment, možda samo jedan sastavni delić šire slike, ukupnog mozaika onih stvari koje su danas u Srbiji nažalost aktuelne, koji čitavu zemlju i čitavo društvo opterećuju.

Pitanje odnosa prema Narodnoj skupštini pojedinih, i da tu budemo odmah načisto, onih koji ne žele dobro ni Narodnoj skupštini, a ni Srbiji uopšte, poznato je od onog momenta kada je položio zakletvu ovaj saziv, ali ako ćemo iskreno, poznat je i od ranije. Ne zna se prosto danas da li imaju veći problem sa prethodnim sazivom parlamenta ili sa ovim koji tek upoznaju, da li više sa ljudima koji su, baš zato što su pokazali u prethodnom sazivu da su u stanju da argumentima, srčanošću, borbom u paramparčad rasture sve one grupe bivšeg režima koje su sedele sa one strane tamo, mislila je da mogu agresijom i bahatošću da dominiraju ovom salom, pa se gorko pokajali i prevarili, zbog toga čini mi se i više od dve godine proveli izvan ulaznih vrata Doma Narodne skupštine, ili im više smetaju novi mladi ljudi, a preko 50% sadašnjeg saziva čine upravo takvi, dakle ljudi kojima je ovo prvi mandat kao narodnim poslanicima. Oni među njima koji su završili akademiju SNS verovatno smetaju najviše.

Ali da čujemo šta tačno smeta i zbog čega tačno smeta. Jel im bilo loše? Ako jeste, neka objasne tačno šta i zbog čega im je bilo loše ono što smo mi uradili ovde u ovoj sali zajednički četiri godine unazad, time što smo raspravljali o svim onim stvarima koje su bile 50. rupa na svirali svima onima pre nas, što smo organizovali posebne sednice da govorimo i o Kosovu i Metohiji i o Vojvodini, pokazali da ne bežimo od tih tema, naprotiv, da ih cenimo i poštujemo, pa da to radimo čak i na predlog ljudi koji su bili opozicioni narodni predstavnici. Nikada takav problem imali nismo.

Je li to loše? Nek objasne zašto je to loše. Možda samo zato što nikada nikome na pamet nije palo da se na taj način odnosi prema tim pitanjima ranije. Stvarno? Je li to loše i koliko je tačno loše što smo stavljali na dnevni red predloge koji su dolazili sa druge strane sale, pokazujući time da poštujemo svakoga, i verovatno je od toga gore što to radimo danas? Traže, između ostalog, i cenzuru u Narodnoj skupštini. Traže da se zabrani nama da govorimo ovde o čemu mi smatramo da je potrebno, ispravno i korisno i da nam se verovatno nametne da govorimo ono što oni smatraju da treba da kažemo. Pa nije nego.

Dakle, prethodni saziv je verovatno kriv, između ostalog, i za to što smo mi ovde usvojili one standarde kakve nikada opozicija bilo kakva u ovoj zemlji nije mogla ni da sanja. Jesmo li spustili izborni prag sa 5% na 3% na svim nivoima? Ko je to uradio pre nas i kome to koristi? Nama ne sigurno, ali smo to uradili, pokazujući da smo u stanju da razumemo potrebu za pluralizmom, potrebu za tim da se uvaži svako, ma koliko malu podršku imao, ako je ima, ako za njega ljudi hoće da glasaju. Mi ćemo svaki glas da poštujemo i poštovali smo ga uvek, kako onaj koji dobijemo mi, tako i onaj koji dobiju i oni drugi, o kome god da je reč. Je li to greh? A onda je verovatno ispravno što su oni svojevremeno sa 3% za lokalne izbore dizali na 5% preko noći, da bi na taj način sputali svoju političku konkurenciju.

A šta je danas tajno, kako kažu, gospođo Janković, vezano za ovu sednicu, pa su oko toga ponovo pravili hajku i harangu? To što smo mi pristojno, normalno, kako se uvek radi, javno objavili u petak da zakazujemo sednicu Odbora za ponedeljak, da se raspravlja o Predlogu kandidata za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Šta je tu tajno, kad se to objavi zvanično na glasilu Narodne skupštine, kada za to zna cela Srbija, osim onih kojima je teško da se bave svojim novinarskim poslom, a reč je o predstavnicima tajkunskih medija, Đilasovih i Šolakovih. Pa kažu – a mi saznali tek u nedelju. A što ste saznali tek u nedelju? Jel vam bilo teško da se bavite svojim poslom dva dana? Išli ste na vikend? Jesmo li mi za to krivi? Pa onda dođu na sednicu Odbora i kažu – zakazana je tajno, a ne znamo kako smo za nju saznali kada je to tako tajno bilo, ali evo došli smo, pa sad snimamo ovde raspravu i prisustvujemo onome što se dešava u direktnom prenosu, što cela Srbija gleda, ono što se nalazi i na strimu na našem sajtu, toliko je tajno bilo. Onda nas maltretiraju kojekakvim pitanjima i zapažanjima, da li zbog toga što nije predložen kandidat kojeg oni smatraju za svog. Što bi to nas opterećivalo i što bi to nas zanimalo? Pa nemojte, ljudi, da maltretirate Narodnu skupštinu, nemojte one koji su narodni poslanici postali koliko juče, koje još ni upoznali niste čestito i pošteno, a našli ste da ih maltretirate svaki dan po svojim televizijama, dnevnim novinama, nedeljnicima, veb portalima, šta već sve imate, bog sveti zna šta sve već imate.

Onda dođemo na sednicu Narodne skupštine, evo nas u velikoj sali ovoga doma, usred plenuma, mi govorimo otvoreno, raspravljamo i opet se sve prenosi na javnom servisu i ko god hoće može to da gleda i da komentariše. I šta mi to tajno i loše radimo? Ama baš ništa. Ali to je ta potreba da se ocrni ovo mesto i da se kaže sve najgore i o Skupštini i o svakome ovde, svakom poslaniku koji ovde sedi, o državi pre svega. Zbog čega? Zato što je predsednik te države Aleksandar Vučić. Pa tako kažite. Kažite da vam to pre svega smeta. I nemojte vi da se smatrate pozvanim da nam brojite koliko smo puta izgovorili njegovo ime ili bilo koje drugo ime.

Verovatno vas boli, bezmalo fizički boli, svaki put kada vidite da se negde na vašem televizoru ispod imena i prezimena narodnog poslanika koji govori nalazi i „Aleksandar Vučić – Za našu decu“. Izvinite, molim vas, ako treba zbog toga mi da nešto brinemo i da patimo. Tako se zove naša poslanička grupa koja je izabrana upravo sa izborne liste „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ i za to su glasali građani ove zemlje. A to što vi smatrate da ste pametniji nego 60% i više od 60% ljudi u ovoj zemlji, i vi sa, koliko imate, je li 2%, je li to po njihovim najnovijim istraživanja toliko, 2% ili 3%? Pa neće biti da je baš tako.

I baš zato što mislite da ste vi bolji i vredniji od svih drugih u ovoj zemlji, a 2% vas meri narod, da ste zbog toga vi veći nego 60% sa druge strane, zato ste i zaslužili da vam svi kažu da ste umišljeni. Zaslužili ste da vam svi kažu da niste nikakva elita, samo ste lažna elita, koliko god sami sebe doživljavali za nešto specijalno i posebno, lažni ste i nikakvi. I kada vam to kaže visoki predstavnik Srpske pravoslavne crkve i kada vam to kaže neko od nas – jednako je istina, a može da nas boli ovoliko ili onoliko, vaša je stvar.

Jesmo mi nešto pogrešili što smo prvi put za 20 godina formirali Nadzorni odbor u ovoj Skupštini da kontroliše izbore? Jeste vi to tražili genije? Rekli ste ne može da se živi bez toga. Rekli ste nema izbora bez toga. I, evo, mi uradi. I, ne samo uradili. Od ukupno pet predstavnika u tom Nadzornom odboru, koji dolaze na predlog poslaničkih grupa, većinu smo izabrali na vaš predlog. Tri, došlo je direktno na predlog opozicionih grupa. Nije nam to nikakav problem bio. Nikakav problem, pa ne valja ni to.

Hajde objasnite zašto? I što smo izabrali tri plus dva pet članova Saveta REM-a, opet jer ste vi to tražili. Ako ne razumete tačno šta to znači, novu većinu smo napravili u tom REM-u koji ima ukupno devetoro ljudi. Toliko članova okuplja. Vi to tražili i opet od onoga što predlažu poslaničke grupe i one iz Skupštine Srbije, a Skupštine AP Vojvodine, predložili, izabrali ljude koji su bili vaši favoriti i evo ovi sad što tamo prave cirkus, oni koji su vam najveći heroji tamo. Pa, to su ljudi koji su izabrani pre samo nekoliko meseci od strane naše većine, da vam pokažemo da hoćemo da vam uvažimo i taj predlog i da nikakav problem nemamo. Sad ne valja ni to.

I, baš ništa vezano za Narodnu skupštinu nije valjalo. Taj dijalog, koji ste pominjali danas međustranački. Pa, na taj dijalog mi smo sve pozvali kad smo ovde usvajali zakone, a ceo smo set usvojili svega što ste hteli i za jače, više, rigoroznije kazne i za kraće rokove odlučivanja i da se bolje sankcioniše svaka zloupotreba javnih resursa i da se sprečava funkcionisanje kampanjama, ma ljudi sve što ste hteli. Sve smo usvojili i rekli nikakav problem nije. Mi možemo na izbore sa tim ili bez toga, ali videćete pobedićemo svakako.

Tada smo organizovali ovde javna slušanja, evo da se spusti cenzus, mi ovde, u ovoj sali, maloj sali doma Narodne skupštine, organizovali javnu raspravu i pričate niste nikad, a zato što vi niste došli, zato nismo nikada. Pozvali sve, ne samo poslaničke grupe, ne samo svaku stranku, svaku pojedinačnu stranku koja je bila zastupljena u ovom domu, nego i svaku stranku koja nije bila zastupljena u ovom domu.

Nije postojala ni opozicija ni bivšeg režima ako ćemo iskreno, ni stranke, ni pokreta, ni udruženja, ni Bog sveti zna kako se ne nazivaju, da ih nismo pozvali. I ko je od njih došao? Nije niko. Eto, toliko ih je bilo briga za bilo šta vezano za taj proces.

Ali, toliko smo sa druge strane mi pokazali spremnosti za taj dijalog. Ovo u čemu su učestvovali predstavnici Evropskog parlamenta. Od ukupno 17 tačaka u tabeli obaveza. Za dve smo se još tada dogovorili sa njima, to ćemo da vidimo, da raspravljamo nakon izbora 2020. godine. Onih 15 koje na bilo koji način moguće realizovati sve je realizovano do kraja. Pogledajte tu tabelu danas. Pored svake rubrike napomena, realizovan u potpunosti.

I šta sad tu ne valja? I šta je sad tu pogrešno? I, hajde evo, da prihvatimo to vaše da tu ništa nije bilo dobro. Što smo sve izabrali što ste tražili, što smo sve usvojili za čim ste plakali. Šta je sad problem sa novim sazivom onda? Eno, onaj ne možete da prežalite nikako. Šta su vam krivi ovi ljudi koji danas ovde nešto rade, mladi ljudi, zbog toga što pripadaju poslaničkoj grupi Aleksandar Vučić – Za našu decu, zbog toga što su sa te liste izabrani, pa onda ne prestajete bukvalno da se bavite time, maltretirate ih. Stavljate u vaše novine, kačite na vaše portale, vrtite po onim, nikome smešnim i zabavnim šou programima. Zbog čega tačno?

Da li je Luka Kebara kriv zbog onoga što je rekao, pa vam se pride ne dopada njegova frizura ili boja odela koju je izabrao? Izvinite, molim vas, ako vas pogađa lično što ne idemo kod frizera kod kog idete vi, što se ne oblačimo u skupim salonima i buticima u kojima se oblačite vi, ali to nas uopšte ne opterećuje. Biće da je tu problem što je taj mladić rekao istinu.

A šta vam je rekao? Rekao vam je da ste se kao divljaci ponašali i u ovoj sali do pre samo nekoliko meseci, da ste ovde vitlali kamenjem. Jel nije istina? Da ste razvaljivali ulazna vrata. Jel nije istina? Da ste upadali u kabinet predsednice Skupštine Maje Gojković, napali ženu fizički. Jel nije istina? Da ste ovde izazivali tuče, udarali narodne poslanike, da ste na kraju pokušavali da provalite, to se dogodilo sada krajem leta, da provalite u dom Narodne skupštine, uspeli da probijete vrata, bacali upaljene baklje sa sve pokličima - zapali sve. Šta vam je to narodni poslanik Kebara rekao, a da nije istina? Biće da boli to što i sami znate da je apsolutno sve istina.

Janko Langura, kome čestitam na izvanrednom obraćanju danas kada je imao ulogu našeg ovlašćenog predstavnika. Zbog toga što se drznuo da kaže neće ovaj saziv biti partner tajkunima, bahatim lopužama iz prethodnog režima, a vi mislite da moramo da budemo saveznici sa takvima. Da mi budemo saveznici sa onima koji hoće da spale Narodnu skupštinu. Izvinite, molim vas, što nas to nešto ne privlači naročito, pa nemamo želju da sa takvima sarađujemo, što o takvim ne mislimo ništa specijalno lepo, a za to je kriv verovatno.

Ivana Nikolić, što se usudila da izgovori ime Aleksandra Vučića. Vi geniji ako to još niste shvatili i naučili, evo danas prilike da neke stvari naučite.

Narodna skupština je politička institucija. U političkoj instituciji se govori o politici. Šta je politika koju zastupa poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu. Pa, ona politika koja je dobila tu i takvu fantastičnu, rekordnu, snažnu, plebiscitarnu podršku građana ove zemlje i mislite da se mi stidimo, da smo dužni da se stidimo te i takve politike. Vi onda ne znate ni samo šta očekujete od nas, jer to što očekujete nije realno. Mi smo na tu politiku ponosni. Na svaki rezultat te politike i svaki rezultat te politike ćemo sa ponosom da ističemo ovde, o tome da govorimo, o našim planovima, o svemu onome što dodatno napravimo u periodu pred nama koliko god da traje ovaj mandat i sve to naravno ide uz ime Aleksandra Vučića.

To je čovek koji je tu politiku ustanovio, to je čovek koji je taj rezultat napravio, to je čovek koji je dobio podršku naroda ove zemlje u tom i takvom fantastičnom broju. Šta očekujete o čemu da govori poslanička grupa koja predstavlja tu politiku i koja je sa te liste izabrana? Možda je malo veći problem kada se neko usudi pa pomene vas bandite najobičnije iz bivšeg režima, da pomene vas i da kaže šta ste radili. Izvinite, molim vas i za to.

Evo, baš smo se svi potresli zbog toga što vama nije prijatno da se čuje, a moraće da se čuje, bojim se, baš zato da se ne bi nikada zaboravilo šta ste i kako ste radili i o vašem odnosu prema Skupštini, lažima i muljačinama kada ste glasali iz koje kakvih Bodruma i Soluna, kad ste uspevali da zapalite Narodnu skupštinu, da popljačkate i poharate sve živo, ali prema državi u celini. Da se nikada ne zaboravi da ste više od pola miliona ljudi izbacili na ulicu. Banditi najobičniji, u vreme kada ste bili da se o njima brinete i starate, da obezbedite budućnost njihovoj deci, vi ste tako obezbedili što ste poslali njihove roditelje da lutaju gradovima i selima u ovoj zemlji gledajući gde da nađu koricu hleba. Da ne pričamo o bilo čemu drugom što se tiče budućnosti te zemlje.

To da se zaboravi. Pa, neće dok smo mi ovde. Naša je obaveza da se to ne zaboravi, a kada vam neko to kaže, još kaže imenom i prezimenom da ste to radili, taj onda zaslužuje da bude stavljen na stub srama. Šta zna Lav Pajkić o Ustavu, pa da bude član Odbora za ustavna pitanja. Pa, zna mnogo više nego vi genije, jer on za početak taj Ustav nikada kršio nije, niti je pozivao da se krši, a vi to radite svaki božiji dan kad filozofirate na temu – e, hoćemo da redovni izbori budu danas ili za mesec dana ili dok se dogovorimo kad nam odgovara. Redovni izbori, to u Ustavu piše kada su, ali dobro. Ni to vama ništa bitno nije, bitno je samo da ispirate usta mladim ljudima koji su od vas stotinama puta i bolji i pametniji i sposobniji i već su do sada pokazali da su u politici uspešniji, a koliko su puta moralniji, koliko puta su čestitiji i bolje vaspitani, bolje da ne upoređujemo. Bolje da ne upoređujemo postidećete se još više ako ste za stid uopšte sposobni.

Loše je što je Ivana Popović rešila da bude u Beogradu kada dolazi na sednice Narodne skupštine. Stvarno? Šta vas je tu posebno potreslo? Činjenica da hoće da dolazi na sednice Narodne skupštine, pa zbog toga ima pravo na određeni trošak koji pokriva Narodna skupština. Možda je trebalo da iznajmi stan od Đilas Gojka, čuli ste za njega, ima odličnu ponudu stanova, a ništa nije smetalo kada je batina Dragana Đilasa, Boška Obradovića u prethodnom sazivu uzimao silne pare i na tzv. putovanja za Beograd, ali i za stan koji je navodno iznajmljivao na Dedinju, što bi rekao profesor Atlagić – gle čuda, ne ume čove da izabere komšiluk. Baš nema ukusa i to je od nekog svog prijatelja iznajmljivao samo za nerad, ne za to da dođe kao i ostali naši narodni poslanici u dom Narodne skupštine svaki put kad je sednica.

Nije taj sednice ni video pošteno, nego je vitlao po Beogradu dan i noć, čupao saobraćajne znakove i to je bio kompletan njegov doprinos radu Narodne skupštine. Taj se ovde hvalio da je zvanični predstavnik, koordinator tajkunskog saveza za Srbiju u domu Narodne skupštine.

I danas oni koji su sebe navikli da nazivaju velikim liberalima, velikim demokratama, nosiocima sloboda svih boja i vrsta, pod pokličem „živela cenzura“ traže ne slobodu, traže ograničenja, traže zabrane, ne daju nama da zastupamo svoju politiku, ne daju nama da pomenemo ko je tvorac te politike i ko je najzaslužniji za dobre rezultate te politike. Kažu nama, ne smete da pomenete imenom nas zato što mi nismo učestvovali na izborima.

Šta bi tačno bilo drugačije da ste na izborima učestvovali? Nisam baš siguran da biste uopšte prešli cenzus ni ovaj od 3% koji smo vam mi obezbedili, ako sami kažete da ste na nivou podrške 2 do 3%, realno niste ni tu. Upravo njihovi mediji, dakle njihovi izvori su u pitanju kažu tako. Uzeli za vreme onih mitingovanja i šetanja, anketirali, pazite, ne građane Srbije, nego samo njihove simpatizere one koji su im došli na skup. Kažu, evo među ovim okupljenima, njih ukupno 6% podržava sve njih zajedno, a pojedinačno ko 1, ko 2%, to vam je to.

Ako vi u sopstvenim redovima, među ljudima koji su vam naklonjeni na bilo koji način nemate podršku veću od 2%, šta biste onda u Srbiji napravili, koji biste rezultat tu ostvarili? Da li biste ušli u Narodnu skupštinu uopšte, baš nešto nisam siguran, ali sve i da uđete? Šta biste onda? Opet napolje i opet praznu salu da gledamo, odnosno deo sale u kome biste vi, eventualno dobili da sedite. E oko toga smo se stvarno mnogo zabrinuli i baš smo zbog toga rešili, kako kažete, uvedemo strahovitu diktaturu, autokratiju, strahovladu, zbog toga smo mi, kako danas vode da filozofiraju ovi njihovi geniji, nekakav hibridni režim. Strašni zli hibridni režim koji njima omogućava da pređu cenzus. Samo kada bi imali bar za lek glasova, a nemaju.

Strašni, užasni hibridni režim koji dozvoljava da se u Narodnoj skupštini diskutuje otvoreno i slobodno. Sada i to ne valja i to vam smeta. Strašni, odvratni hibridni režim koji ima, prosto, hrabrosti da kaže kako je to danas dobro i navedeno svakome u lice i popu pop i bobu bob. Ne valja ni Marko Atlagić zato što nikada nije pokušavao da ima drugačiji stil, nego tako, direktno u lice svakome ono što je zaslužio.

Marijan Rističević, što na isti način slobodno govori. Vi biste hteli da se ponašamo kao vaši robovi poslušnici, pa da zaslužimo mala pauza s druge strane. Taj nas aplauz uopšte ne zanima. Da nas je to zanimalo ne bismo mi bili ovde. I da jesmo zastupali onu politiku koju zastupamo.

Kako traže cenzuru oni koji sami sebe kite nazivima liberala, demokrata i čega sve ne. U Narodnoj skupštini tako je tražio u medijima, a sve se to tiče između ostalog i vaših dužnosti. Tačno je, rekao je danas jedan od naših narodnih poslanika, gospodin Mirković je to rekao – ljudi koji su predmet odmazde zbog određenih ličnih svojstava jesu ljudi nad kojima treba da se zabrinete i vi i o kojima treba da brinete i vi.

Između ostalog jedna od stvari koje spadaju u vaše nadležnosti i obaveze je da o takvim pojavama alarmirate javnost, da o tome govorite javno. I kada to kažu naši narodni poslanici, mladi narodni poslanici na sednici odbora, ovi geniji kažu – niste pročitali zakon. Ajde vi nam ga pročitajte, molimo vas lepo. Ajde vi nam ga pročitajte, pa kada zaključimo da ti mladi ljudi znaju sve 500 puta bolje od vas, šta ćemo onda. A, u medijima hoćete cenzuru. Jeste pretili, ne samo jednom nego stotinama puta da ćete da progonite i hapsite novinare, baš kao što ćete i policajce, e samo da dođete na vlast nekako, baš kao što ćete i sve nas ovde.

Jeste li otvoreno pretili, to su činili Boško Obradović, onaj fašista Ljotićevac i oni njegovi, da će da se založi za strožije zakone, da svi novinari koji se njima ne dopadaju dobiju dugogodišnje robije. Bilo mu je malo, pa je rekao da se založi za to da se uvedu smrtne kazne za takve novinare. Zamislite to, smrtne kazne za novinare koji se njima ne dopadaju, a da bi sve bilo onako kako je njima lepo i kako se njima dopada. Sada ću da vam pokažem malo preciznije šta to tačno znači, to lepo i to što se njima dopada.

Izašao je zvaničan izveštaj REM koji se bavio analizom rada medija u prethodnoj izbornoj kampanji. Na tajkunskim televizijama, a to su ove televizije Đilasove i Šolakove, ova N1, Nova S i slično, da vidite šta su to standardi slobode, jednakosti, ravnopravnosti i fer pleja.

Zastupljenost učesnika predizborne kampanje na televiziji N1, evo izmereno sve i prikazano, Savez za Srbiju, tako su se krstili ovi pripadnici bivšeg režima do skoro, a kako se zovu danas, ne znaju ni oni sami, ali tako su se zvali tada 16,81% kada im se pridodaju filijale 20,44% lepih 20,5%.

Aleksandar Vučić – za našu decu, kompletna lista 5,5%. Pazite, neko ko ima plebiscitarnu podršku u ovoj zemlji, to je njegova politička težina i relevantnost, da ima četiri puta manje vremena nego oni koji sami sebe ocenjuju na 2 do 3%. Da li je to ravnopravnost, da li je to fer plej, to je cenzura, da mi stvari nazovemo pravim imenom.

Dnevne informativne emisije, ista televizija, opet N1, oni svi đuture 28,3%, a kompletna izborna lista Aleksandar Vučić – za našu decu 7%, četiri puta manje, jer njihovih 2% je verovatno četiri puta veće, nego naših 60%.

Centralna informativna emisija iste televizije, oni opet 16,4% a kompletna izborna lista Aleksandar Vučić – za našu decu 4%, jer je to verovatno normalno i logično da oni koji uopšte ne izlaze na izbore imaju četiri puta više od onih koji imaju nadpolovičnu podršku građana Srbije.

Šta bi bilo tek da ste na izbore izašli, ne bi imali četiri, nego koliko, četrdeset puta više.

Redovna i specijalizovana informativna emisija, opet četiri puta više zastupljeni oni koji kao za izbore nisu ni najmanje zainteresovani. Šta ste onda imali ovoliko da pričate i pišete, ako ste potpuno nezainteresovani za temu i kakva je to ravnopravnost, kome ćete to da objasnite. Nadležnim telima u Luksemburgu?

Nova S televizija, da vidite sada šta je ekstremizam, zastupljenost učesnika predizborne kampanje, ovi što nisu ni učestvovali ni u čemu navodno 16%, 15,9%, a onda krenete da tražite gde se tu nalazi izborna lista koja je dobila 60% glasova, pa nije ni na drugom mestu, tu su ovi slobodni građani koji nisu ni prešli cenzus, a pokušali su, nije ni na trećem, ni na četvrtom, tu su opet neki koji su ispod 1%, ni na petom ni na šestom, pa lupom morate da tražite, ovo je deseto mesto, rekao bih.

Aleksandar Vučić – za našu decu 1,16% njihovog uvaženog vremena. Tu smo petnaest puta manje relevantni, mi koji predstavljamo 60% glasova građana, preko dva miliona živih fizičkih glasova u odnosu na one koji sami znaju i sami priznaju da ni za cenzus nemaju.

Centralna informativna emisija Nova S, 16,4% oni. Ovde moram da priznam, da ne grešim dušu, ovde smo se značajno popravili, ovde imamo samo četiri puta manje, nije petnaest puta manje u odnosu na ukupan program, samo četiri puta manje imamo vremena nego oni sa svojih fantastičnih 2%. Bilo je tu različitih razloga za ovu vrstu rezultata, u pravu ste gospodine Atlagiću.

Redove i specijalizovane informativne emisije, taman kada pomislite da se stvari popravljaju, opet oni 16%, a tražite i tražite rezultat izborne liste Aleksandar Vučić – za našu decu i nema ga nigde, dok ga slučajno ne nađete na samom začelju 0,58% njihovog izbornog vremena. Toliko smo bili zastupljeni na bilo koji način.

Kažete, ovo je neka strašna autokratija, strašna diktatura, ovde prostora za vas nema. Šta je onda ovo? Kako to da vi možete da imate negde po 16% ukupnog učešća u programu, a mi vlastodršci, tirani, 0,58%? Kada ukupno pogledate sve televizije, da budemo egal, vi koji navodno ne učestvujete ni u čemu, da imate isto onoliko vremena koliko imaju oni koji imaju suštinski značaj i većinsku podršku građana ove zemlje.

Kako to uspevate u diktaturi, i dalje mi nije jasno, ali to vam je to, oko 10% i jedni i drugi.

Zbog čega je vama toliko stalo da morate da kontrolišete sve medije? Da biste mogli da sprovodite uređivačku politiku na koju ste navikli. Evo jednog primera. Da li ovo hoćete da radite na svim medijima, kao što ste radili onom prilikom kada je prvo lagao žuti tajkun Đilas Dragan da nisu njegovi poslušnici palili knjige kao nacisti najobičniji, a to su radili kada su na sred Knez Mihajlove, kao da je Berlinski Opren plac, palili knjige, divljaci najobičniji, pa onda lagali nedeljama – e, nismo mi, to je neko drugi, da bi na kraju, pritisnuti dokazima, pritisnuti video snimcima, morali da priznaju pred kamerama i Đilas i Miljaš.

Evo kako „N1“ izveštava. Prvo izađe vest, Đilas rekao – član SSP zapalio knjigu. To je ova partija koju je on kupio. Onda shvati, ne zvuči to dobro, pa se menja naslov, 12 minuta kasnije, sad glasi – član SSP se pridružio paljenju knjige. Nije on palio, neko drugi je palio, a on je video šta se dešava, pa se pridružio.

Kako završi ta vest? Na kraju tako što dobije nekim čudom naslov - Dragan Đilas rekao – za sve je kriva BIA, oni su montirali ceo slučaj.

To je ta uređivačka politika i odnos prema medijima koju vi zagovarate i koja bi valjda trebao da bude standard samo da vi dođete na vlast. Dakle, samo laž i samo cenzura.

Da ovakve stvari postanu standard ili ono što je danas izašlo u jednom od vaših nedeljnika, one skaradne karikature na kojima su članovi SNS prikazani listom kao huligani, mafijaši, batinaši, a među njima da nacrtate i patrijarha, pokojnog patrijarha, da mu na kapu stavite znak SNS, da kažete da je za vas on politički patrijarh bio, naš valjda.

(Marko Atlagić: Sram ih bilo!)

Čoveka koji je preminuo pre neki dan, da.

To su ti divni standardi kojima treba da stremimo svi. To je ta divota u kojoj treba da uživamo svi ponovo samo ako vi dođete na vlast. To nam želite svima? Izvinite što se sa tim ne slažemo i što smatramo da Srbija može i mora mnogo bolje od toga.

Toliko želite da imate kontrolu nad medijima da se takve stvari isključivo vide i prikazuju, a da se ne vidi i ne prikazuje šta? Na primer, istina. Da ste u tim svojim medijima na kriminalan način obračunavali cenu reklamiranja u političkom programu, da ste one vaše spotove za bojkot tarifirali na par hiljada dinara po sekundi ili po prilogu, ali brat bratu 60 puta manje nego što ste naplaćivali ostalima, da za druge ono što košta između 180 i 212, 215 hiljada, za vas košta nekoliko hiljada dinara samo. Da se to slučajno ne vidi, da se to slučajno ne sazna. Jel zato hoćete cenzuru u medijima? Jel zato hoćete apsolutnu kontrolu nad svim medijima? Da za vaš lopovluk niko ne čuje u ovoj zemlji.

Što ste ovo uopšte radili? Zbog toga što nemate dovoljno para, pa da uštedite malo? Nemojte da se lažemo, ne fali vama ništa, kad je o parama reč. Šest stotina devetnaest miliona evra tačno toliko su prihodavale samo četiri, četiri one veće firme Dragana Đilasa u vreme dok je bio na vlasti.

Dakle, nisu imali tih 619 miliona evra u momentu kada je stupio na vlast. Prihodovale su do momenta kada ga je narod najurio. Ako nemaš nešto kada stupaš na vlast, a imaš u momentu kada sa vlasti silaziš, pa kad si ga stekao, majstore? Mogao si samo u međuvremenu. Vremenski tok je jedan jedini, tu je fizika neumoljiva.

Ko je onda zgrtao i ko je onda pljačkao, ko se besomučno bogatio tokom bavljenja politikom, e baš od tog bavljenja politikom? Pa, ti si, Đilas Dragane, koliko god ti se ne dopadalo da čuješ, ali to je istina i to svi u ovoj zemlji znaju. Laž je da se time ne bave nadležni organi, gospodin Bakarec je na to podsetio ovih dana.

Zvanično se istražuje i obrađuje od strane za to nadležnih organa povezanost „Dajrekt medije“ i njenog menadžmenta i zaposlenih. Dakle, Đilasove firme za vreme dok su se slivale, kap po kap, a pre će biti kamion po kamion sume od 619 miliona evra u zbiru u njegove i onako prepune džepove i onako već otežale bankarske račune.

Dakle, te „Dajrekt medije“, njegove „Dajrekt medije“, s jedne strane, i marketinga RTS-a, s druge strane, u koje je Dragan Đilas, po povlašćenoj ceni, od jedan prema 10 u odnosu na tržišnu, preprodavao sekunde. Tad se to desilo i to se istražuje i obrađuje.

Procenjena šteta u ovom trenutku, gospodine Bakarec, pet ili šest miliona evra, a videćemo šta će sve da bude obuhvaćeno na samom kraju, ali to, znate, ne sme da se čuje i da se vidi.

Šta još ne sme da se čuje i da se vidi? To da je čovek imenom Đilas Gojko trgovao vilama čija je vrednost takođe merena u milionima evra.

Izvinite, vi koji ne vadite iz usta brata Aleksandra Vučića, brata predsednika države i nema za šta ga niste optužili, od toga da je vlasnik ovog ili onog restorana, vinarije i kojekakvih čuda, a sve vreme lagali, samo besomučno lagali da su morali da izlaze pravi vlasnici da govore – ljudi, nema ovo veze sa istinom, mi smo vlasnici, nije nikakav čovek pod tim i takvim imenom, a vi samo ponavljali sirove, odvratne laži na račun tog čoveka.

Hoćete sada možda da nas ubedite da je neko ko se zove i preziva Gojko Đilas, brat Aleksandra Vučića? Neće to ići, prezime ne odgovara, ali odgovara prezime onom drugom Đilasu, onom koji se zove Dragan, a ne voli da čuje kada mu se ime izgovara.

Dok vi optužujete tu zlu državu, tu autokratsku, despotsku vlast, da navodno nešto loše radi sa našim javnim preduzećima, sa našom Namenskom industrijom, vaš brat, vaš rođeni brat sa direktorima tih preduzeća o kojima vi pričate i samo laži iznosite, tereteći druge, razmenjuje ispod ruke, ispod žita, ispod cene svake vile koje vrede za pravo malo bogatstvo. Pa, kako vas nije sramota?

Kako vas, ljudi, nije sramota da vi sami radite sve vreme, sve vreme ono za šta druge optužujete? Gde to ima? Sad hoćete da se mi pravimo glupi i gluvi, da budemo nemi na sve to i da se pravimo kao da se ništa desilo nije da bi se vama dodvorili, da bi se vama zbog nečega i na neki način dopali.

Bojim se da to tako neće ići, ali isto to što rade vezano za Narodnu skupštinu, što su uradili u Narodnoj skupštini dok su ovde bili, isto to što rade u medijima, isto to rade i na društvenim mrežama.

Opet da se potpuno razumemo i otvoreno govorimo, oni to rade, bivši režim, poslušnici Đilasa i ostalih tajkuna. Da li su mu braća ili šta su mu drugo, ne znam i ne zanima me, ali njihovi ljudi su ti koji iznose najgore, najmonstruoznije moguće optužbe uvrede na račun porodice predsednika Republike Aleksandra Vučića, na račun njegove dece.

Nema tome, čini mi se, ni godinu dana. Mi smo isto ovako kao danas u ovoj sali protestvovali, nismo mogli da verujemo šta se dešava, kada su javno upućene preko društvenih mreža, pretnje deci Aleksandra Vučića. Pozivali na silovanje, odnosno smrt i silovanje njegovog starijeg sina i njegove ćerke. I, kako su se branili od tih stvari? Rekli su – pa, to su neki anonimni ljudi sa društvenih mreža, mi sa tim nemamo ništa. Pa, neće biti, jer kako se onda dogodi da baš ti anonimni ljudi, a nisu nimalo anonimni. Aleksandra Janković Aranitović je u pitanju. Ime se zna.

Kada budu procesuirani od strane nadležnih organa, postanu vaši heroji. Vaši heroji! Čiji je portal „Direktno“ koji slavi ovu ženu? Kaže Sergej Trifunović, a ja mu verujem, jer je to koalicioni partner Dragana Đilasa, zajedno su na izbore u Beogradu izašli, imaju zajedničku odborničku grupu, to je portal Dragana Đilasa, taj „Direktno“. Čiji je ovaj tajkunski NIN? E, vidite, i kod jednih i kod drugih je ta žena što je upućivala pretnje, što je pozivala na likvidaciju i silovanje dece Aleksandra Vučića, heroina. Iznose dramatičan tekst o njenoj teškoj sudbini političkog pobunjenika i progonjenika i kažu – tužiće ona državu zbog toga što joj se desilo, nije ona ništa kriva.

Slušajte sada ovu fantastičnu misao. Kažu – što se tiče tvitera, to su te mreže gde oni te stvari pišu, aktivna je Aleksandra, pa povremeno piše pesme rugalice Aleksandru Vučiću, sporadično ponovi i post zbog kog je bila kažnjena. Dakle, sporadično ponovi te odvratne, monstruozne stvari, a slušajte nastavak rečenice – jer ona je stvarno neustrašiva. Ona je stvarno neustrašiva i treba svi da joj se divimo zbog tih gadosti, zbog toga što je ne neljudski, to je zverski bih rekao.

Neko kaže „vaša aktivistkinja, vaši ljudi, ti koji i vas slede koji sa vama sve to zajedno rade“, oni kažu „ne, to su neki, mi ne znamo ko su“. Ali evo, nekako čudom završe u tajkunskim medijima, dožive hvalospeve, u zvezde ih kuju i dive im se, jer su stvarno neustrašivi. Zbog čega, šta su to tako hrabro uradili?

Koliko tačno hrabrosti treba da pozivaš na silovanje i smrt nečije dece? Da izgovoriš neke od ovih stvari koje izgovaraju ovih dana, da je stariji sin predsednika Republike „mentol“, da mu je ćerka „bolesna“, da da mu je mlađi sin „pašče“? Da li treba mnogo hrabrosti, mnogo pameti za takve reči? Ne treba ni jednog ni drugog. Ali, to je prava slika onoga ko ste vi, šta želite ovoj zemlji i deci ove zemlje, samo ako smatrate da njihovi roditelji zaslužuju vašu odmazdu.

Ne može ni za, neću da kažem najbezazleniju, ali najčistiju, najpozitivniju moguću stvar, da izađe supruga predsednika Republike da podrži jednu lepu plemenitu akciju, poziv da se omogući bolje, kvalitetnije lečenje za decu i odrasle, da se ne nađe opet neko pametan i da kaže – ovo je katastrofa, ovo je zloupotreba, ovo je tiranija. Zašto? Jer gospođa stoji pored srpske trobojke, državne zastave.

Hoćete da nam zabranite da volimo i svoju zastavu? Hoćete da nam zabranite da budemo ponosni na naše nacionalno znamenje, da nam oduzimate zastave koje imamo i koje volimo?

(Marko Atlagić: Oni cepaju te zastave.)

Tako je. Cepali su oni te zastave, znamo šta su im radili, ali nas da sprečite da svoju zastavu volimo, da svoju zemlju volimo, bojim se da očekujete previše. To se prosto nikada dogoditi neće.

Mi smo, dame i gospodo narodni poslanici, u obavezi da osećamo brigu i odgovornost prema ovoj zemlji, da cenimo i poštujemo njena znamenja, da čuvamo svako dete u ovoj zemlji, da se trudimo da pomognemo svakom čoveku. Konačno, da volimo, jer ovaj posao ne možete da radite, ako ne volite. Neću da kažem posao, ali ono o čemu treba da brinete, a to nešto je samo najvažnije što imamo, najvrednije što imamo. To je naša država, to je naša zemlja, to je naša Srbija.

Biće puno posla kao što su mnogi rekli, gospođo Janković, da se o ovakvim stvarima brine i bavi, ali time što mi danas praktično na početku mandata pristupamo poslu, formiranja odgovarajućem kapacitetu jedne od nezavisnih institucija i za to ste vi svedok i dokaz, mi pokazujemo između ostalog i kako se odnosimo i prema svojoj državi i kako poštujemo sve njene institucije.

Uvek ćemo tako dobrim odnosnom, vodeći računa o institucijama koje treba da štitimo i koje zastupamo, mi da pokazujemo kako se odnosimo prema našoj državi. Borićemo se za nju sigurno svakoga dana, koliko god to nekima smetalo i govorićemo sa ponosom da je to politika kojoj je narod dao podršku. To je politika koju smo mi obavezni da zastupamo, jer naše obaveze se sastoje u tome da svoju zemlju volimo i da pokazujemo da nam nije teško, ni najmanje teško, već nam je, naprotiv, zadovoljstvo da se borimo do poslednjeg daha, do poslednje kapi znoja za tu zemlju, jer mi drugu nemamo.

Na tu ljubav mi smo obavezni i na tu obavezu poslanička grupa „Aleksandar Vučić – za našu decu“ je ponosna. Neka to dobro čuje i dobro zapamti cela Srbija. Hvala.