Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, izuzetno mi je drago da danas kao najmlađi poslanik Socijalističke partije Srbije imam priliku da diskutujem o jednom ovako modernom i progresivnom zakonskom rešenju kakav je Predlog zakona o digitalnoj imovini.
Iako je koleginica Paunović rekla da je ovim zakonom već skoro sve rečeno, nisam čula da je iko čestitao svim onim talentovanim, mahom mladim ljudima, koji su se do sada bavili kripto valutama, a za koje niko nije znao šta oni to zapravo rade i šta su uopšte to kripto valute, na tome što će njihov rad, nakon usvajanja ovog zakona, biti zakonski prepoznat, definisan, objašnjen i transparentan svima nama kroz nadzor koji će vršiti Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti.
Jasno mi je da ima i onih koji su prema svojim znanjima, pa i prihodima koja su od tih znanja imali pomalo sebični, pa im se ova predložena regulativa nešto i ne dopada, ali svi moramo da budemo svesni da jedna ozbiljna država, kakva je naša, ne može da dozvoli postojanje bilo kakvog neregulisanog tržišta, pre svega u cilju sprečavanja poreske evazije, pranja novca i finansiranja različitih nelegalnih aktivnosti.
Čula sam i komentar da Zakon o digitalnoj imovini neće imati direktan značaj za obične građane, sa čim ne mogu da se složim zato što znam za primer jedne advokatske kancelarije iz Novog Sada kojoj su hakeri zaplenili svu dokumentaciju i sve podneske koje je ta kancelarija čuvala na svojim međusobno povezanim računarima, a hakeri su ponovno omogućavanje pristupa tim dokumentima uslovili uplatom određenog iznosa upravo u kripto valuti, odnosno u bitkoinu. Nakon što je ta uplata izvršena i pristup podacima ponovo omogućen, nikada nije otkriveno kome je ta uplata otišla, odnosno ko je to uradio zato što tada transakcije kriptovalute nisu bile pod nadzorom države i bilo je gotovo nemoguće ući im u trag. Zbog toga je ovakvom regulativom neophodno zaštiti upravo obične građane.
Takođe, javna je tajna da se gotovo celokupno crno tržište i Evrope i sveta finansira upravo preko bitkoina. Zbog toga smatram da su i predložene izmene i dopune Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma izuzetno važno, o čemu će moja koleginica Justina Pupin podrobnije govoriti.
Da sumiram. Ovim zakonom će se uvesti red u tržište digitalne imovine, znaće se ko poseduje digitalnu imovinu, ko može da pruža sa njom povezane usluge, kome i na koji način.
Takođe, pomenula bih još tri stvari koje smatram da zaslužuju posebnu pažnju. Prva je ta što se prilikom izrade zakonskog teksta računalo sa rizicima koje digitalna imovina ili, konkretnije, virtuelna valuta sa sobom nose, pa su iz tog razloga iz mogućnosti da poseduju i posluju sa digitalnom imovinom isključene banke i slične institucije, čime smatram da je u velikoj meri predupređena mogućnost pojave određenih anomalija u našem finansijskom sistemu.
Druga važna stvar jeste to što zakon ne sadrži restriktivne odredbe, odnosno nema taksativnog nabrajanja šta se to smatra digitalnom imovinom, već, naprotiv, zakon proklamuje načelo tehnološke neutralnosti, što zapravo znači da je moguće da sutra neki naš mlad čovek izume novu tehnologiju koja će biti priznata kao digitalna imovina, bez potrebe da se zakon menja ili da pak emituje našu domaću, srpsku virtuelnu valutu. Ja to nisam čula da je neko pomenuo.
Treća stvar jeste, naravno, naše domaće tržište, odnosno domaća platforma za trgovinu digitalnom imovinom.
Generalno, svakome ko ima neku novu, inovativnu ideju, država mora da je omogući da je realizuje, a smatram da ovaj zakon otvara niz mogućnosti za prosperitet mladih preduzetnika.
Ministar je pomenuo mogućnost da mladi preduzetnici putem digitalnih tokena prikupe novac za realizaciju svojih projekata, a postoji i mogućnost da se vrednost njihovih projekata uveća kroz trgovinu tim tokenima na našoj berzi.
Kada je predsednik Narodne skupštine i predsednik SPS uvodio mlade kadrova SPS-a u skupštinske klupe, rekao je – menjajmo da nas ne promene. Rukovođena takvim stavom, SPS je uz Ivicu Dačića partija koja uvodi i podržava pozitivne promene, pa će u tom kontekstu i naša poslanička grupa podržati Predlog zakona o digitalnoj imovini i prateće zakone kojima se uvode promene i unapređuje naš finansijski sistem, a sprečavaju zloupotrebe i štite građani Srbije.
Na kraju, advokat Toma Fila, inače takođe poslanik Socijalističke partije Srbije, me je zamolio da iznesem komentare Zakona o fiskalizaciji, koji su izuzetno važni za položaj advokata.
Naime, u članu 4. Predloga zakona o fiskalizaciji određeno je da je obveznik fiskalizacije svaki obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti, što bi zapravo značilo da se ova odredba odnosi i na advokate, uz mogućnost da Vlada odluči da ne moraju da evidentiraju promet.
Advokat Fila ističe, sa čime se u potpunosti slažem, da bi predlagač trebalo već samim zakonom da predvidi da advokati nisu obveznici fiskalizacije. Naime, pridružujem se njegovom stavu da se ovo pitanje ne može rešavati posebnom odlukom Vlade, jer, naime, ta odluka može i ne mora da bude doneta, a i ako bude, ne postoji garancija da će naredna Vlada tu odluku zadržati. Naprotiv, može u jednostavnoj proceduri da je promeni ili ukine. Stoga molim ovlašćenog predlagača da se izjasni da li će Vlada iz obaveze fiskalizacije izuzeti advokaturu. Hvala vam.
