Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Sedmu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2020. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 123 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno u ovom trenutku 158 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika.
Kao što znate, utorkom i četvrtkom na osnovu člana 287. predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa mogu da zatraže obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Arđend Bajrami.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici i građani Republike Srbije, dobar dan.

Kao jedan od novih poslanika u parlamentu pratio sam dosadašnje debate koje se vode na zasedanjima i s jedne strane sam iznenađen, a s druge strane sam razočaran zbog stvari koje slušam i gde bi narodni poslanici trebali da budu u duhu sa demokratskim mentalitetom, a ne da i dalje propagiraju politiku 90-ih godina. Ovo je zaista očajno, ali za ovo ćemo imati vremena u mojim budućim izlaganjima.

U svakom slučaju želim da se nadovežem na nešto što je započeto na jednoj od sednica i izjavljeno od strane premijerke, gospođe Ane Brnabić, kada je rekla - hajde da razgovaramo o nečemu što ozbiljno poboljšava život Albanaca u Preševskoj dolini. Da, gospođo Brnabić, danas ćemo razgovarati o ovome.

Pored onoga što je moj kolega, gospodin Kamberi rekao o nepovećavanju budžeta i sve ostalo, želim da dodam da nema značajnog poboljšanja ni pomaka ni u jednoj vitalnoj sferi za Albance iz Preševske doline i moram zaključiti da je politička volja ove i prethodnih vlada nezainteresovanost, odnosno da nije bilo konkretnog kretanja ka poboljšanju bilo koje budžetske pozicije koja bi imala pozitivne efekte na svakodnevni život građana ovog područja.

Iako znate za probleme koje Albanci iz Preševske doline imaju veći dugi niz godina, danas ćemo posebno naglasiti problem javnog zdravlja u Preševskoj dolini, što je u ovom teškom periodu pandemije katastrofa bez presedana. Problemi nisu započeli od početka korone već su višedecenijski problemi. Dok je danas globalna pandemija dostigla vrhunac humanitarne krize, želim da vas podsetim da građani Preševske doline zbog manjih zdravstvenih problema treba da idu u najbližu bolnicu koja se nalazi skoro 50 kilometara od naših domova, imajte na umu da za svaki slučaj prve pomoći nama treba najmanje sat vremena do najbliže bolnice, a o broju pacijenata koji su preminuli u putu pre nego što su stigli u bolnice, to neću ni da komentarišem, jer to su najnehumaniji uslovi koji ne postoje ni u najsiromašnijim zemljama ove planete.

Šta mi mislite o ovome? Gde je bila vaša Vlada tokom ovih teških vremena u Preševu? Koliko je Vlada prisutna u rešavanja, podršci i poboljšanju ove situacije? Da li postoji još neki primer koji znate da jednoj ekipi hitne pomoći treba sat vremena do najbliže bolnice? Kako je to moguće da u drugim gradovima i područjima koja su mnogo, mnogo manja od Preševa i Bujanovca postoji mnogo pogodnija infrastruktura i ustanove za javno zdravlje, odnosno bolnice, dok mi istu nemamo? Kako vi možete ubediti građane Preševske doline da problemi nemaju nikakve veze sa političkom voljom Vlade i šta ste vi konkretno preduzeli za poboljšanje života građana i zašto naši građani nemaju ni jednu bolnicu u regionu?

Gospođa premijerka Ana Brnabić sama je rekla u Beogradu da što je južnije, to je tužnije. Šta to znači? Znate li šta to znači? To znači da Vlada nikada nije bila prisutna da služi građanima u Preševu i trenutno ne postoji dobra politička volja u rešavanju naših problema.

Dakle, gde postoji politička dobra volja, postoji i budžet, a tamo gde postoji budžet, postoje i bolnice i fabrike i razumevanje za dobar život. Danas ako zaista postoji demokratski politički mentalitet, ako danas zaista postoji drugačiji politički mentalitet, onda nam danas gospođa Brnabić kao šef Vlade i većina u parlamentu treba da potvrde da će voditi računa da sadašnja Vlada će izdvojiti sredstva za početak izgradnje bolnice koja služi svim građanima Preševske doline, a to se može postići samo dobrom političkom voljom, povećanjem opštinskog budžeta i poboljšanjem finansijskog položaja koordinacionog tela. Hvala.

Hvala.
Reč ima Đorđe Milićević.
Izvolite.

Zahvaljujem poštovani predsedniče Narodne skupštine.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Dačiću, obzirom da smo na Kolegijumu Narodne skupštine već razgovarali o ovoj temi, ja želim povodom toga da vam postavim konkretno pitanje jer mislim da je važno da javnost čuje vaš stav, a samim tim i stav parlamenta oko ovog pitanja i ukoliko ste u mogućnosti voleo bih naravno da odmah odgovorite. Ukoliko ste raspoloženi, ukoliko ste u mogućnosti voleo bih da odmah odgovorite na ovo pitanje.

Pitanje je vrlo konkretno – da li postoji mogućnost da u plenumu konačno raspravljamo o Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije na putu evropskih integracija? Znam da ovo do sada nije praksa i da bi ovo bio prvi put da se nešto ovako desi u parlamentu, ali reći ću zašto mislim da je to važno i zašto ovo pitanje postavljam baš danas. Mislim da ulazimo u jednu fazu nezapamćenih pritisaka i na predsednika Srbije i na Vladu Republike Srbije i na vas kao predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, ali i na čitavu Narodnu skupštinu, na sve poslanike koji su ove izabrani voljom građana.

Ekonomski jaka i stabilna Srbija, Srbija koja vodi odgovornu i odlučnu politiku po pitanju odbrane nacionalnih i državnih interesa, Srbija koja želi da zadrži svoj stav, Srbija koja ima svoje mišljenje, koja vodi samostalnu spoljnu politiku koja je u najboljem interesu svojih građana i koja ne želi da kvari istorijska i tradicionalna prijateljstva definitivno ne odgovora i kada bilo šta kažemo i kada na bilo šta ukažemo uglavnom dobijamo opomene. Pojedini evropski parlamentarci samo zato što imaju onaj prefiks – izvestioci ponašaju se shodno uobičajenoj praksi – Beograd je apsolutno za sve odgovoran i Beograd je apsolutno za sve kriv, a Prištini se kao i do sada gleda kroz proste.

Imaju pravo da kažu i nekoliko dana pre takvog stava u Evropskom parlamentu i ako je to stav samo jedne evropske parlamentarke, ali ne i stav čitavog Evropskog parlamenta, ali imaju pravo i da kažu da je dobra vest što Srbija neće otvoriti nova poglavlja.

Iz Prištine svakodnevno slušamo napade, svakodnevno slušamo pritiske, oličene u jednoj ratnoj huškačkoj politici, koji imaju jasan cilj, a to je da se sahrani dijalog, normalizacija odnosa, proces normalizacije odnosa i onda o kakvom mi poštovanju sporazuma uopšte sa te druge strane govorimo i kakvo poštovanja sporazuma možemo da očekujemo.

Mislim da je njihova naredna teza nažalost da Srbi nikada nisu živeli na prostoru KiM. U istom danu, sasvim slučajno, tri hrvatska medija izlaze sa istom tezom. Znate, kada neko kaže da je Republika Srpska ratni plen Republike Srbije onda taj neko zaslužuje odgovor, a taj odgovor po mom mišljenju treba da daju i poslanici kao legitimno izabrani predstavnici građana, kao neko ko ima mandat i poverenje građana da obavlja jedan odgovoran i ozbiljan posao.

Albanski lobisti koji 20 godina ne menjaju retoriku, sa istom retorikom, to su oni koji već duži niz godina, 20 godina unazad mrze Srbiju, vrlo intenzivno rade u Kongresu i pripremaju američku administraciju sa ciljem da izvrši strahoviti pritisak na Srbiju, a dve su ključne tačke, Kosovo i Metohija i Republika Srpska.

Jedna opšta hajka na Srbiju. Mislim da o svemu ovome predstavnici građana treba da imaju svoj stav. Prvi korak u svemu ovome bi bilo da razmatramo izveštaj Evropske komisije. Građani od nas očekuju odgovoran i ozbiljan odnos po ovom pitanju i važno je po našem mišljenju, po mišljenju poslaničke grupe SPS, postići jedan opšti konsenzus, jedinstvo, jer Srbija je uvek bila jaka onoliko koliko je jedinstvena, taj opšti konsenzus će svakako biti podrška jednoj jasnoj i nedvosmislenoj politici i predsedniku Srbije, ali i Vladi Republike Srbije. Zahvaljujem.

Hvala.
Pošto je Đorđe meni postavio pitanje, mi smo malopre na kolegijumu imali, još jednom smo raspravljali o ovome, naša intencija i želja da raspravimo, da na sednici Narodne skupštine, i to je tačno, po prvi put, bar se ja ne sećam da je to bilo ranije, da se razmotri izveštaj o napretku koji je Evropska komisija pripremila i objavila pre nekoliko meseci vezano za Srbiju.
U tom smislu se traži najbolji mogući način kako da se proceduralno to uredi i to će verovatno biti na predlog našeg Odbora za evropske integracije, odnosno poslanika koji se nalaze u tom Odboru, a to znači da bi, pošto naše redovno zasedanje traje do 29. decembra u ponoć, mi ćemo imati još najmanje dve ili tri sednice do tada i nama je cilj da do 29. decembra i ovu tačku raspravimo, odnosno da to bude na sednici Narodne skupštine Republike Srbije, gde ćemo razmotriti sva ta pitanja i izreći svoje stavove. Do sada je to bila praksa da se na Odboru za Evropske integracije samo o tome razgovara.
Idemo dalje.
Sandra Božić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedniče Narodne skupštine, gospodine Dačić.

Moje današnje poslaničko pitanje se odnosi na Regulatorno telo za elektronske medije, odnosno REM.

Dosta je mojih kolega i u prethodnim raspravama ovde u plenumu postavljalo pitanja REM-u i čini mi se da je to sve negde ostalo u ovoj sali, a da nigde van ove sale, odnosno tamo gde je trebalo da dobijemo odgovore, te odgovore nismo čuli.

Moje današnje vreme je prilično ograničeno, ali ja ću se potruditi s obzirom da je ovo vrlo ozbiljna tema koja zahteva od REM-a zaista vrlo precizne odgovore, pokušaću da budem što kraća i da nekako obuhvatim sve ono što sam imala u planu danas.

Dakle, smatrajući pre svega da je uloga REM-a, da u okviru svoje nadležnosti, svoje zakonske nadležnosti štiti zakone Republike Srbije u domenu elektronskih medija i kao drugo i kao prevashodno interes građana Republike Srbije, postavljam pitanja koja su zaista od ključnog značaja za naš dalji odnos prema ovom telu ovde u plenumu i našoj raspravi koja će svakako biti i u toku ove sednice posvećena REM-u.

Pre svega, postavila bih pitanje, da li N1, Sport klub i Nova S imaju dozvole REM-a i da li plaćaju nadoknadu regulatoru?

Da li se N1, Sport klub i Nova S emituju u inostranstvu i gde? Da li je to Luksemburg ili Slovenija? Ako se emituju, da li se ti isti nepromenjeni sadržaji reemituju u kablovskim mrežama u Srbiji ili se u Srbiji naknadno prekrajaju i razlikuju od svog izvornog emitovanja?

Da li je REM do sada tražio od operatora SBB-a, nad kojim po zakonu svakako vrši nadzor, da sankcioniše i iz mreže isključi one kanale koji zakone Republike Srbije krše?

Da li su ove tvrdnje u izveštaju REM-a o tome gde i odakle se emituju ove tri televizije, gde im je master i da li na njima ima srpskih reklama, što je jako važno, na osnovu ličnog uvida nadležnih REM-a ili je to utvrđeno tako što „Junajted grupa“ samo predala svoj izveštaj?

Takođe tražim da REM saopšti precizne podatke koliko je država oštećena zbog toga što dvadesetak kanala „Junajted grupe“ od 2014. godine po našim saznanjima ne plaća pretplatu.

Ovo su ključna pitanja na osnovu kojih mi zaista želimo ovde u plenumu Republike Srbije da razmotrimo i kao kontrolno telo da li REM radi ono što po zakonu mu pripada i da li vrši kontrolu na način na koji zakon nalaže.

Međutim, s obzirom da smo i pre ovoga imali jednu vrlo, da kažem, ključnu tačku koja se tiče izborne kampanje, a vezuje se za emitovane spotove na televiziji N1 i Nova S, s obzirom da je prilično dosta vremena prošlo od tada, ja bih postavila još jedno pitanje koje se upravo tiče emitovanja tih spotova.

S obzirom da ih je REM zabranio, podsetiću vas da su spotovi glasili, odnosno poruka koju su nosili – jedini način da ne glasaš za Vučića je da ne glasaš. Četiristo dva puta su oni emitovani na kanalima N1 i Nova S. Ovde možete videti tačno jedan pregled koji je izuzetno u grafikonima prikazan i razumljiv. Dakle, bojkot spot je emitovan 402 puta, dok je SNS svoje spotove emitovala na ovoj televiziji samo 28, ostatak UDS, Šapić 20 i 15.

Ono što je takođe zanimljivo, čime bi trebalo da se pozabavi Agencija za sprečavanje korupcije je na koji način su ovi spotovi plaćeni i kako, s obzirom da znamo da nisu plaćeni od strane političke stranke, već da ih je platilo pravno lice, odnosno privatna kompanija, ali da su kasnije ipak spotovi i posle zabrane i skidanja iz programa, da su ipak završili na „jutjub kanalu“ Stranke sloboda i pravda i da je svakako Agencija naložila upravo ovoj stranci da ove spotove mora prijaviti u okviru svojih redovnih i predizbornih aktivnosti, odnosno izbornih aktivnosti.

Pitanje za REM, s obzirom da su samo zabranili spot, šta je drugo što su preduzeli? Da li su određene radnje uputili ovim televizijama? Na koji način su ih i da li su ih sankcionisali? Svakako da je jako bitno da li je još bilo ovakvih skrivenih političkih poruka političkih partija u sred izborne kampanje na ovim televizijama? Do tih saznanja, niti bilo čega drugog od REM-a nismo imali ni jednu vrstu odgovora.

Takođe, pored ove cene koja je velika u razlici u plaćanju od strane političkih partija, da bismo sagledali razmere ove jasne malverzacije i lopovluka, takođe molim da nam se ovaj strahovito visok, milionski broj sasvim sigurno u evrima neplaćenog poreza ovih televizija za koje evidentno znamo da, s obzirom da se vode kao prekogranični kanali, ne plaćaju porez Srbiji, da nam se jasno kaže koliko je to neplaćenog poreza Srbiji i za koliko je to, kažem, visok milionski iznos mogao da obezbedi bolnica, respiratora, vakcina i zaštitne opreme koju su upravo na ovaj način oteti od građana Republike Srbije i dokle će REM dozvoljavati da ove dve televizije posluju u de fakto sivoj zoni?

Još jednu stvar, biću vrlo kratka. S obzirom da se pojedini članovi REM-a pojavljuju nesmetano na ovim televizijama i na taj način i de fakto priznaju, zapravo, legalno postojanje i proizvodnju programa ove dve televizije N1 i Nova S, s obzirom da je jedna od njih Judita Popović koja je ovde, upravo u ovoj sali, od strane većine SNS izabrana, a koja je taj isti saziv nazvala Maped šoom, meni je jako drago što sam čula takve reči, bez obzira što su one uvredljive izuzetno za poslanike Narodne skupštine i ne odgovaraju uopšte nekome ko se bavi na ovaj način javnim poslom. Izuzetno mi je drago što sam to čula, jer na ovaj način, zapravo, te reči Judite Popović dokazuju da, bez obzira što se članovi REM-a biraju u plenumu u Narodnoj skupštini, REM je nezavisno političko telo koje deluje sasvim, sasvim po zakonu, ali je vrlo važno da li je, s obzirom da nije zavisno od vlasti, sasvim evidentno i postavlja se pitanje da li je ipak zavisno od opozicije? Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Dragan M. Marković i Đuro Perić.
U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda i o predlogu za spajanje rasprave.
Narodni poslanici Đorđe Komlenski, Ana Karadžić i Bojan Torbica, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski, Marijan Rističević, Ana Karadžić i Bojan Torbica, 16. novembra 2020. godine.
Narodni poslanik Đorđe Komlenski želi reč. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, o ovoj želji za korekcijom zakona mi smo govorili još i kada su 2019. godine bile vršene izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Međutim, amandmane koje smo tada podneli Skupština nije prihvatila, iako mislim da je argumentacija bila više nego osnovana i važna.

Ovih godinu dana je pokazalo da smo apsolutno u pravu. Na osnovu onih informacija koje sam ja dobio od javnih izvršitelja i sudova i svojih kolega advokata, ukazuju na činjenicu da smo zaista donoseći izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kada smo limitirali mogućnost da se izdržavanje naplati iz najviše polovine primanja obveznika davanja izdržavanja, doveli u vrlo nepovoljnu situaciju pre svega maloletnu decu, koja iz tog razloga već danas imaju problem da realizuju potraživanja koja imaju na osnovu sudskih presuda i odluka.

Zašto se ovo dešava? To smo i tada govorili, a to je da sudovi mogu na ime izdržavanja dosuditi do polovine zarade od obveznika izdržavanja, na ime izdržavanja deci iz prethodnog braka ili nekim drugim licima prema kojima postoji obaveza izdržavanja, ali da ćemo doći u situaciju da zbog trajanja sudskih postupaka, praktično stvaranja jednog zaostatka u naplati tog potraživanja, objektivnih troškova koje imaju maloletna lica, odnosno njihovi zastupnici, jer se to stvori tokom postupka, neće moći da izvrše naplatu. Znači, u situacijama kada obveznik bude obavezan da plati 50% od svojih naknada na ime doprinosa za izdržavanje, praktično maloletna lica, deca, najranjivija kategorija dolazi u situaciju da svoje potraživanje ne može da naplati.

Mislim da smo na ovaj način doveli u pitanje prava najranjivijih kategorija i iz tog razloga, prvenstveno vezano za ovaj član 2, mi i dalje istrajavamo na predlogu da se zakon u tom smislu koriguje, izmeni, jer jednostavno komentari koji su bili i argumenti u to vreme davani da i ta lica koja daju izdržavanje ne mogu da to izdrže nisu na mestu, jer deca ne samo što su uskraćena za roditeljsku ljubav, na ovaj način mi želimo da ispravimo tu nepravdu da ne budu uskraćeni bar i za onaj materijalni deo koji im sudovi dosude. Hvala.

Hvala.
Taman sam hteo da vam skrenem pažnju, nisam to rekao na početku, da je predviđeno tri minuta.
Pošto o ovom predlogu nema rasprave, samo bih hteo da kažem da je nekoliko narodnih poslanika, koje sam malopre pročitao, predložilo nekoliko predloga zakona i odluka. Imajući u vidu i ne sporeći uopšte pitanje i temu važnosti svega toga, ja sam se jutros i raspitivao oko svega toga, nemamo nikakav stav Vlade niti bilo čega i nismo planirali da to ide na ovu sednicu Narodne skupštine, ali svaki narodni poslanik i svaka grupa ima pravo da predloži dopunu dnevnog reda. Tako da, ne želim da uopšte bilo kome sugerišem, ali čisto da imate to u vidu.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaustavljam glasanje.
Od ukupno 179, za je glasalo osam, nije glasao 171 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanici Bojan Torbica, Ana Karadžić i Đorđe Komlenski, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski, Marijan Rističević, Ana Karadžić i Bojan Torbica 16. novembra 2020. godine.
Reč ima Bojan Torbica. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, kolege narodni poslanici, 1. januara 2010. godine u zakonodavni sistem Republike Srbije su uvedeni prekršajni sudovi. Sudije prekršajnih sudova sude predmete iz oblasti borbe protiv korupcije, carine, budžetskog sistema, deviznog poslovanja, bezbednosti saobraćaja, javnog reda i mira i još mnogo drugih oblasti. Raznovrsnost predmeta i broj propisa ne može se porediti ni sa jednom drugom materijom u drugim sudovima, pošto sudije u prekršajnim sudovima koriste približno 270 zakona i oko 800 podzakonskih propisa u svom radu.

Činjenica stoji da stručnost i osposobljenost za obavljanje sudijske funkcije koje pri izboru na sudijsku funkciju moraju da ispune identični su sa uslovima koje moraju da ispune i sudije u drugim sudovima, a merila i postupak za vrednovanje rada sudija i predsednika prekršajnih sudova identični su sa vrednovanjem rada drugih sudija. Ali, ono što moramo da primetimo jeste da, iako je status prekršajnih sudija sa svim obavezama jednak statusu ostalim sudijama, nisu ista i prava, što nam govori samo da sudije prekršajnih sudova nemaju identične zarade kao što imaju zarade sudije u drugim sudovima, iako postoji činjenica da sve ostale kategorije u sudovima za prekršaje imaju isti način obrade zarada sa kolegama u drugim sudovima.

Ono što želim da napomenem jeste da npr. samo Prekršajni sud u Beogradu je 2018. godine, naplatom novčanih kazni, u budžetu Republike Srbije uneo milijardu i 220 miliona dinara, a u istom periodu za zarade sudija i sudijskog osoblja sa doprinosima isplaćeno je oko 465 miliona, što znači da je od njihovog rada u budžetu Republike Srbije ostalo oko 800 miliona dinara, a smatramo da ove izmene zakona treba da se donesu pošto smatramo takođe da sudije za prekršaje nisu teret ovog budžeta i da oni svoje plate trostruko zarađuju i opravdavaju radeći svoj posao ažurno, savesno i čestito.

Ako u budžetu Srbije možemo da iznađemo mesta za kojekakve nevladine organizacije koje, kao što znamo, rade protiv interesa Republike Srbije, onda mora da bude mesta i za sudije koje rade u sudovima za prekršaje. Zahvaljujem.