Zahvaljujem.

Ja ću u svom govoru, potpredsedniče, da se referišem pre svega na jedan zakon, na Predlog zakona o fiskalizaciji.

Iako sam duboko svestan činjenice da Republika Srbija i u smislu digitalne infrastrukture, uložila mnogo i stvorila preduslove praktično da mi sada u ovom novom talasu reformskih zakona i svega onoga što treba praktično da uradimo u narednom vremenskom periodu, smo već unazad par godina postali lideri u ovom procesu.

Tako da i sam proces fiskalizacije i ukupne reforme i Poreske uprave i svih drugih, da kažem, elemenata u državi ide mnogo lakše i mnogo konkretnije u odnosu na bazične pretpostavke koje podrazumevaju da smo mi našu digitalnu infrastrukturu i od svega onog što smo radili do sada i novog Data centra u Kragujevcu, a i generalno svih alata koji idu preko, da kažem, i Ministarstva finansija, ali i sa druge strane i preko Kancelarije za IT Vlade Republike Srbije, smo praktično uveli nove alate i građani Republike Srbije i privreda, privrednici sve više i više te alate koriste na određen način i poslovanja i funkcionisanje je u mnogome lakše. Sa druge strane i Republika Srbija svoje finansijske benefite u smislu prihoda koje može da ubira sve lakše i lakše dolazi do doticaja onih sredstava možda koje nisu do danas i bile na pravi način viđene.

Ono što je važno istaknuti u svemu ovome je da mi u ovom novom sazivu Skupštine nastavljamo sa reformama i kao što vidimo mi praktično već nekoliko sednica, od strane Ministarstva finansija imamo što redovne zakone, što ove koje upravo idu u tom pravcu, kako je to najavljeno u ekspozeu premijerke Brnabić, koja je najavila i brojne reforme, najavila i novu etapu digitalizacije i kako su sve ove, da kažem, faze usklađene u smislu napretka Srbije.

Kada pogledamo ovaj zakon danas koji razmatramo, vidimo da mi sada ulazimo u novu eru, u novu eru fiskalizacije, koja u svakom slučaju, kako je to ministar u uvodno izlaganju i obrazložio, ne samo zbog vremenskog perioda, zbog činjenice da je Zakon o fiskalizaciji još iz 2004. godine, on je, koliko ja znam, jednom dopunjen svega 2012. godine, već i zbog drugih inovacija, pre svega u serverskom, u digitalnom smislu, a sve u svrhu upravo povećanja prihoda, u smislu uvećanja naplate PDV i bolje finansijske kontrole u segmentu poslovanja svih privrednih subjekata u Republici Srbiji.

Iz tog razloga, odmah na početku treba da otklonimo sve moguće barijere i špekulacije koje stoje po ovom pitanju, da je ovo neki novi namet na privredu, na građanstvo, na sve one koji posluju već praktično 2004. godine kroz ovu priču poznatih fiskalnih kasa. Mi smo u uvodnom izlaganju dobro čuli ministra, ali je važno istaknuti više puta ovde u plenumu da svi koji prate ovaj prenos shvate da privreda, poslovanje u Republici Srbiji od 2022. godine, kada ovaj zakon bude u primeni, mi ćemo ga usvojiti, ako Bog da, ove sedmice, ali kada krene sa primenom će biti dobro pripremljen kako svim podzakonskim aktima, tako i, ono što je najvažnije, da se da odgovor na pitanje da li će to biti novi namet na poslovanje, na sva lica koja se bave bilo kojom delatnošću. Odgovor je vrlo prost, kao što vidite u samom zakonskom tekstu i obrazloženju definisano je da se izdvoje sredstva, oko osam milijardi dinara, koja će omogućiti svim privrednim subjektima praktično da brzo i efikasno ovu elektronsku jedinicu sistema koji je integrisan u Poreskoj upravi bude, ne novo opterećenje, već praktično olakšavanje u načinu poslovanja svih privrednih subjekata, bilo da su oni mali, bilo srednji, bilo veliki. To je ono što je mnogo važno istaknuti.

Kada smo već kod toga i kad znamo ovu činjenicu da od 2004. godine praktično nismo ovaj zakon usvajali, osim ove izmene iz 2012. godine, treba istaknuti još određene razloge koji su u faktičkom smislu, u fizičkom smislu ometale jedan brži i plodotvorniji rad svih privrednih subjekata u Republici Srbiji. Ja ću ih samo navesti nekoliko, ali sam imao ovih dana intenzivnu komunikaciju, dobro sam se raspitao, slušao sam danas ministra i ne bih nikad sebe doveo u poziciju da glasam za neki zakon, a da ne znam da je to dobro za privredu.

Zaista, kada idete taksativno, kada nabrajate jedan po jedan segment, vidite koliko je ovaj zakon u svojoj primeni zastareo i koliko su određena serverska rešenja, pre svega u Poreskoj upravi, zastarela. Mi taj server, je li tako, ministre, imamo još od 2004. godine, kada je Srbija možda među prvima slala sa fiskalnih kasa na taj server u Poresku upravu i ta ponavljanja tih uzastopnih postupaka slanja tih podataka u tom momentu su možda i bila celishodna u 2004. godini, ali mi smo danas na koncu 2020. godine i ta serverska rešenja ne mogu više odgovoriti potrebama koje ima i Poreska uprava i koje ima Ministarstvo finansija, odnosno koje ima država Srbija u smislu očekivanja što većih poreskih prihoda.

Prema tome, mi moramo ići na inovativna rešenja i to su upravo rešenja koja se ovde samo kroz ovaj zakonski tekst najavljuju. Mi ćemo podzakonskim aktima i kroz komunikaciju sa svim subjektima iskomunicirati tako da niko ne bude oštećen u ovoj vrsti, odnosno da šteta koja potencijalno bude postojala u smislu prelaska, jer i ovo je jedna reforma, kao što se neko bunio 2004. godine kada su uvođene prve fiskalne kase, pa su rekli šta će nam to, lakše ćemo poslati, pa su se prihodi sve više i više povećavali, ali su došli do nekog limita kada uz najbolju fiskalnu politiku, uz najbolju ekonomsku politiku vi ne možete doći do onih prihoda koje bi ostvarili sa boljim softverskim, sa boljim serverskim rešenjima u smislu svega onoga što danas ima Republika Srbija za potrebu.

Iz tog razloga, reći ću jedan od tih primera, to su te duple trake koje su potpuno suvišne. Nigde to u svetu više nema. to izgleda malo i prosto. Zamislite sada kada neko dođe, neki stranac, sada je pandemija virusa korona i nema, nažalost, mnogo turizma, ali to izgleda dosta naivno danas kada pogledate. Vidite, mi sa jedne strane promovišemo digitalizaciju, a sa druge strane imamo neku fiskalizaciju u kojoj dosta kaskamo.

Ne bih zaboravio, ministre, i na tu vrstu fiskalizacije iz 2004. godine. Kad se to radilo ovako naopako, imaju dosta primera koji mogu upravo na to da ukažu, ko je tu omastio brke? Pa, omastili su brke upravo oni predstavnici bivše vlasti, žuti ministri, različitim poslovima u kojima se pogodovalo različitim firmama, neka Galeb grupa ovde se navodi, gde su zvali, kažu, iz Privredne komore privredne subjekte da uzimaju upravo te fiskalne kase. Pa, neko je imao dobre tu provizije, razumete. Možda i dan danas i te kako na nekim rešenjima koja nisu dobra za državu Srbiju neko ubira ekstra profit koji vuče još iz tog perioda.

Prema tome, šta je poruka koju je danas Vlada Srbije preko Ministarstva finansija, preko Poreske uprave, preko ovih novih rešenja koja se najavljuju upućuje? Mi smo spremni da stvari uzmemo potpuno u svoje ruke i da sa novim rešenjima dođemo do uvećanih novih prihoda u smislu bolje i kvalitetnije naplate PDV-a, više naplate PDV-a. Znači, veća stavka u budžetu po ovom osnovu, odnosno to znači više bolnica, više puteva, a s druge strane veća i javna potrošnja u smislu povećanja penzija, plata i svega ostalog.

Prema tome, moramo voditi računa o svojim prihodima, moramo voditi računa o tome da određeni reformski potezi koji se sada najavljuju će možda izazvati određenu konfuziju upravo kod onih koji žele da proizvedu takav efekat da bi građanima Republike Srbije nametnuli neki novi strah. Znači, nema straha, mi idemo postepeno godinu dana sa prilagođavanjem podzakonskih akata, razvijaju se softverski i serverski alati koji su potrebni za ova unapređenja i u tom kontekstu građani Republike Srbije, odnosno svi oni koji rade u privredi nemaju potrebe da smatraju da će u narednom vremenskom periodu, najprostije da kažem to tako, morati kupiti neku novu fiskalnu kasu. Znači, nema nove fiskalne kase, to će biti nova elektronska jedinica. Pretpostavljam, ministre, da će ona i drugačije izgledati, da neće izgledati kao ova fiskalna kasa koju danas vidimo i da će u tom smislu njihovi troškovi i sve ostalo moći mnogo efikasnije da se koristi.

Takođe, ovo što se izveštaj slao svakih 15 dana, vi ste u početku objasnili i rekli da to slanje izveštaja na svakih 15 dana je upravo podrazumevalo da smo mi tu, da nismo mogli raditi analitiku na dnevnom nivou kao što ćemo moći u novim softverskim i serverskim rešenjima da uradimo. Prema tome, mi ćemo naše prihode u smislu integrisanog sistema koji ćemo ustanoviti od 2022. godine moći da pratimo na dnevnom nivou, a dnevni nivo podrazumeva dnevni nivo sigurnosti. Dnevni nivo sigurnosti podrazumeva mesečni, godišnji i svaki drugi.

Prema tome, nema iznenađenja. Zato, kada usvajamo budžet, kada usvajamo određene planove i zakone koji ih prate, mi sa sigurnošću možemo sve izgovoriti ono što smo izgovarali ovih dana, da znamo da Srbija ide stabilno napred, da znamo kakve će imati prihode. Kada imamo optimizam u smislu planiranja budžeta za 2021. godinu, za 2022. godinu, srednjoročnoj budžetskoj stavci i planovima koji se prave, mi znamo kako ćemo doći do toga. Jedan od načina je ovaj.

Prema tome, sa ove govornice poručujem svima, ovo danas što sam pročitao u ovom zakonu, da Ministarstvo finansija ne ide sa nikakvim ad hok rešenjima, već ide sa onim rešenjima koja će upravo podrazumevati da sve ono što u narednom vremenskom periodu treba da se desi će se uvoditi postepeno, da neće dovesti do novih troškova svima onima koji imaju fiskalne kase, već da će država Srbija praktično izdvojiti sredstva od osam milijardi kojima će omogućiti da svako može na efikasniji, transparentniji i jednostavniji način, u smislu i smanjivanja troškova, a i efikasnosti koja treba za njihovo poslovanje da bude kvalitetnija, će to u narednom vremenskom periodu lakše raditi.

Evo, jedan od podataka koji sam dobio, jeste da na postojećim fiskalnim kasama vi niste mogli raditi popuste, već ste morali uraditi prethodno nivelaciju svih cena da bi uradili popuste na određenu robu. Prema tome, sve su to male stvari koje će praktično ovim integrisanim sistemom mnogo lakše pomoći, recimo, ja ću sada izvući samo jednu granu, trgovcima da lakše i efikasnije rade ono što su u administraciji, u poslu, u odlasku kod knjigovođe mnogo vremena koristili. Vreme je novac i taj novac treba neko da zaradi. Ako morate da idete stalno kod knjigovođe, jasno je da gubite novac na drugoj strani.

Prema tome, integrisani sistem, ozbiljan plan i nova, ozbiljnija i kvalitetnija reforma fiskalizacije dovešće do uvećanja budžetskih stavki, više naplate PDV-a i jaču i snažniju Srbiju. Toliko. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Šukalo.
Reč ima Života Starčević.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas smo u raspravi mogli često čuti pojmove kao što su digitalna imovina, kao što je kriptovaluta, bitkoin, token, itd. Sutra ćemo pričati o jednom lepom i veoma korisnom projektu „Povezana škola“ gde ćemo čuti pojmove kao što su digitalna učionica, digitalna škola, bežična lokalna mreža, itd.

Sve ove rasprave govore o tome da su svet, pa i Srbija, s početka 21. veka definitivno prešli iz industrijske ere u informatičku eru, odnosno iz industrijskog društva u informatičko društvo.

Naime, svi smo svesni da danas govorimo o modernim zakonima kojima ćemo regulisati mnoge nove procese i pojave koji su vezani za eru koju živimo, odnosno za informatičko društvo.

Takođe, svi smo svesni toga da postoji tržište digitalnom imovinom, tržište kriptovalutama. Ono što bi bio zadatak države, a posebno vašeg Ministarstva, uvaženi ministre, jeste da narodu, odnosno građanima Srbije, na jedan jednostavan i razumljiv način objasnite šta su to kriptovalute, šta je to digitalna svojina.

Maločas je u svom izlaganju, moj kolega iz moje poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, Nenad Filipović, kao informatičar probao da nam kaže šta su kriptovalute, međutim, i sam sebe ne smatram formatički neukim, naprotiv, ali mislim da građanima nije jasno šta su to kriptovalute. Zato bi možda vaše Ministarstvo moglo da pokrene kampanju i objasni građanima Srbije o čemu se radi iz prostog razloga što svi građani znaju kada je u pitanju klasična valuta, da ona počiva na pokriću, zlatnim rezervama, u deviznim rezervama, da počiva na snazi centralne banke, na privrednom razvoju države.

Takođe, svi građani znaju, da ako se klasična valuta štampa bez pokrića ide inflacija, ide pad vrednosti klasičnih valuta, a jednostavno šta se dešava sa kriptovalutoma. Iz tog razloga negde predlažem da pokrenete tu neku kampanju i objasnite ljudima, iz prostog razloga što znam puno ljudi koji su uložili dosta novca u tzv. mašine za kopanje kriptovaluta i slične stvari, ušli su u neki posao gde su, manje više, svi, i oni koji su zaradili i oni koji su propali tokom posla, ima i jednih i drugih koje poznajem, su negde tumarali u magli i iz prostog razloga sve to je po prilično velika nedoumica u javnosti.

Iz tog razloga, a iz razloga što je to tržište kriptovalutom jedno od najbrže rastućih tržišta danas. I sami ste rekli da se negde trguje oko 750 milijardi dolara godišnje bitkoinom, da će ta berza porasti vrlo na 1.700 milijardi, pažljivo sam vas slušao.

Ono što sam pročitao jeste da je u celom tom obimu trgovine 46% trgovine i transakcija bitkoinima u sivoj ili nelegalnoj zoni. Zato je dobro što danas donosimo, odnosno radimo izmene i dopune Zakona o pranju novca i finansiranju terorizma iz prostog razloga što ćemo na taj način ne samo usklađivati taj zakon sa zakonom o kome smo na početku pričali, sa Zakonom o digitalnoj imovini, već taj zakon obuhvata i preporuke FATF-a međunarodne organizacije koja se bavi pranjem novca i finansiranjem terorizma.

S obzirom, da sam maločas rekao da je veliki broj transakcija u toj sivoj ili ilegalnoj zoni, ovaj zakon je važan iz prostog razloga što ceo svet danas ima problem sa terorizmom, ima ga i Srbija.

Mi znamo, već je jasno kako su se finansirale, nekada UČK i ANA, da su to bile neke non-profit organizacije gde se sakupljao novac iz inostranstva, bilo je tu i političkih partija koje su ih finansirale, ali bilo je i nelegalnih poslova kao što su trgovina oružjem, drogom itd.

Danas, juče smo mogli da pročitamo vest u novinama da je u Nemačkoj nađen sajt, doduše na dark vebu, ne na običnim pretraživačima, gde je potpuno normalno i transparentno prodavao drogu za bitkoine.

Da bismo kao država mogli da vidimo te transakcije i da bismo mogli da sprečimo te nelegalne radnje od trgovine narkoticima, oružjima itd. do finansiranja terorizma, što je jako važno, mi danas pričamo o ovim zakonima i smatram da su ovi zakoni jako važni. Iz tog razloga poslanička grupa Jedinstvene Srbije će glasati i za ova dva zakona, ali i za čitav set zakona o kojima danas raspravljamo.

Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, danas se pred nama nalazi set zakona koji je svaki bitan i nosi sa sobom određenu težinu, a kako se ne bi ponavljao sa prethodnim govornicima, ja ću govoriti o zakonu koji se odnosi na povećanje pretplate za javni medijski servis i drugi zakon, Predlog zakona o izmeni Zakona o eksproprijaciji o izdavanju građevinske dozvole za projekat i u sklopu projekta Beograd na vodi.

Kada pričamo o javnom medijskom servisu i ovom povećanju naknade od 44 dinara, složiću se da je to opravdano i mislim da su kolege koje su pre mene diskutovale jako dobro to obrazložili.

Međutim, ono na šta moramo da se osvrnemo je i činjenica o kojoj građani diskutuju već neko vreme, nešto o čemu se priča proteklih mesec dana, a to je činjenica da 50% građana Srbije što se tiče sporta nije bilo u prilici da na tom RTS gleda odlučujuću utakmicu naše fudbalske reprezentacije za odlazak na Evropsko prvenstveno. Ono što posebno iritira građane jeste činjenica da jedini kanal na kome ste tu utakmicu mogli da gledate jeste kanal koji pripada Junajted grupi i u vezi je sa onim pitanjem koji je postavila moja koleginica Sandra Božić.

Dakle, građani danas i tokom ove sednice postavljaju otvoreno pitanje. Dakle, utakmice nacionalnih selekcija mora da prenosi televizija sa nacionalnom frekvencijom, što svakako ti mediji nisu.

Postavlja se pitanje da li ćemo opet doći u situaciju da u martu, kada startuju kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u fudbalu, u Kataru 2022. godine, opet mediji pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa imaju jedini i ekskluzivno pravo da prenose te utakmice, dok će se 50% građana dovijati ili slušati na radiju te prenose. To je nešto o čemu se mora razmisliti, diskutovati. Daleko od toga da bilo ko od nas želi da se meša u uređivačku politiku ili da kreira program RTS, ali ovo je pitanje koje muči sve građane naše zemlje i ja sam u ime njih danas postavio ovo pitanje, ne bi li znali šta nas to očekuje u narednom periodu.

Kad smo već kod sporta i kad smo već kod fudbala, danas se desila jedna jako lepa stvar za našu zemlju. U Inđiji, neko je to pomenuo, postavljen je kamen temeljac za fabriku guma "Tojo tajers". Vrednost investicije je 328 miliona evra. Očekuje se da će ta fabrika zaposliti između 500 i 600 ljudi. Međutim, za određene medije, posebno portale pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa to nije vest. Vest je da je polaganju kamena temeljca prisustvovao Dragan Stojković Piksi, i taj čovek je od pre nekoliko sati predmet užasne kampanje, gde se taj čovek provlači kroz blato, satanizuju ga i već je postao bot Aleksandra Vučića, SNS, već ga ismevaju i tako brzo se zaboravilo sve što je taj čovek uradio za našu zemlju kao fudbaler.

Da se razumemo. Nisam navijač, niti podržavam klubove za koje Dragan Stojković Piksi igrao, navijam za partizan, ali ovde se radi o nečem drugom. Dakle, svaki drugi sportista, glumac, umetnik, bilo ko ko samo uradi nešto dobro za našu zemlju odmah je predmet satanizacije i odmah je predmet užasnih napada samo zato što je prisustvovao projektu ili otvaranju projekta koji je od državnog značaja.

Za ljude koji ne znaju, Dragan Stojković Piksi je 13 godina proveo u Japanu, tamo je živa legenda, pa je sasvim i logično i moramo biti ponosni na to što je on danas prisustvovao polaganju kamena temeljca jedne japanske firme.

Neverovatno je da je dovoljno da takvog čoveka satanizujete samo zato što je ponosan na nešto što naša zemlja radi i sprovodi. Pitam se samo da li će sada elita ili onaj deo elite koji se uvek oglašava sada stati u odbranu tog čoveka?

Što se tiče Zakona o eksproprijaciji i izdavanju građevinske dozvole za „Beograd na vodi“, mislim da je to tema koja je od opšteg značaja ne samo za ljude koji žive u Beogradu, već za sve građane Srbije.

Neko je od mojih prethodnih kolega govorio o tome sa kakvim problemima ste se svi, pre svega vi gospodine ministre, tada ste bili i gradonačelnik, suočili kada smo krenuli u taj projekat.

Sećam se 2012. godine, kada je dolazio i gospodin Rudolf Đulijani, kada je sve to bilo samo ideja, sećam se da su tada mnogi to osporavali, govorili da se taj projekat nikada neće realizovati. Taj projekat su napadali svi samo zato što su oni bili nesposobni da spuste Beograd na reke i da naprave nešto kao što je „Beograd na vodi“.

Da niko od nas ne laže, ne izmišlja govori i činjenica da je bivši gradonačelnik jedan od najoštrijih kritičara ovog projekta, 2009. godine 12 marta u Kanu predstavio maketu „Beograda na vodi“, samo što se to tada zvalo „Grad na vodi“ i obećavao je kako će on to završiti za vreme svog mandata i to mu je tada bio idealan projekat. Međutim, kako su se stvari menjale, tako je i on menjao svoju priču i nikada više o tome nije govorio.

Ono što je posebno interesantno jeste činjenica da kada je njemu odgovaralo i kada je on mislio da mu to može doneti neki politički poen, 2013. godine Dragan Đilas je izjavio - „Beograd na vodi“ i metro promeniće sliku grada. Dakle, 2013. kada je mislio da može sebi da obezbedi neki bolji politički status ili politički poen, on je taj projekat podržao.

Interesantno je da je pominjao i metro, ali ne prvi put, već deseti, jer je metro građanima Beograda i građanima Srbije obećavao i 2008. i 2010. i 2012. godine, ali nikada ništa na tom polju nije uradio.

Ovde vidite koliko su napadi na „Beograd na vodi“ licemerni i koliko je cela ta kampanja koja se vodila protiv ovog državnog projekta unapred bila smišljena i pripremana. Da paradoks bude još veći i da se kompletira cela lažna slika, koju su pravili, potrudio se 2018. godine kada je u kampanji izjavio da „Beograd na vodi“ nikada neće ni biti završen.

Sada svi mi koji možemo odavde za nekih 20 minuta da dođemo do Sava promenade ili se spustimo do „Beograda na vodi“ treba da verujemo Draganu Đilasu ili da verujemo svojim sopstvenim očima?

Vi ste, gospodine ministre, lepo rekli, „Beograd na vodi“ ne predstavlja samo projekat u kome je trenutno zaposleno više od 2.000 ljudi na gradilištu koje je najveće u ovom delu Evrope.

„Beograd na vodi“ ne predstavlja samo to, „Beograd na vodi“ predstavlja komplet novu sliku i Beograda i Srbije.

Umesto groblja brodova, kao što možete videti, umesto napuštenih splavova koji su služili za okupljanje najgorih ljudi u ovom gradu, porušene barake koje su bile stecište zmija, pacova, u kome su se dešavale razne druge ružne stvari i napušteni vagoni koje niko nije hteo nikada da reguliše, uredi ili sredi.

Srpska napredna stranka je tada, još 2012. godine izašla sa hrabrim Projektom „Beograd na vodi“ i niko nam tada nije verovao, ljudi su to osporavali, podrška je bila čak ispod 20%. Kako radovi napreduju, kako taj projekat dobija svoje finalne obrise, podrška u narodu raste pa zato mesto svega onoga što ste malo pre videli možete videti velelepne objekte koji pokazuju sasvim drugu sliku i Beograda i Srbije.

Jedan od prethodnih kolega govornika je rekao da on dolazi iz Vrnjačke Banje, čini mi se, i da se oduševio kada je otišao prvi put na Sava promenadu.

Poštovani kolega, svako ko je dolazio van granica naše zemlje, prvo šta je želeo da vidi posle Kalemegdana, Narodnog muzeja koji je, gle čuda, bio zatvoren zbog njih više od decenije jeste bio i „Beograd na vodi“ i Sava promenada.

To je slika koju stvara SNS, koju realizujemo i to je slika gde jasno možete da vidite da obećanja koja damo da ih ispunjavamo.

Odgovornom politikom Aleksandara Vučića, koja je bila zasnovana na konkretnim rečima koje se sprovode u delo, danas imamo situaciju da možemo biti ponosni što svako ko dođe u našu zemlju pohvali taj projekat i što taj projekat simbolizuje u šta se naša zemlja i naš grad pretvara.

Ja kao poslanik SNS želim samo da pozovem sve poslanike da ove zakone podrže, jer ovi zakoni najbolje oslikavaju u kom smeru se mi krećemo kao zemlja, kao društvo i najbolje dokazuju da od Beograda i Srbije želimo da stvaramo mesto u kome naša deca, u kome generacije koje dolaze žele da žive. Hvala vam i živela Srbija!

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Stefan Srbljanović.

Izvolite.

Hvala, gospodine predsedniče.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu je jako bitan set zakona i kada pogledamo tačke dnevnog reda, vidimo među njima i nove zakone, kao što je Predlog zakona o digitalnoj imovini, a tu su i tačke koje se bave izmenama i dopunama već postojećih zakona koji će omogućiti efikasniju i svrsishodniju primenu istih.

Posebno bih se zadržao na trećoj tački dnevnog reda, koja se odnosi na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju. Pokušaću da objasnim zbog čega je to bitno.

S obzirom da već postojećim navedenim zakonom nisu precizirane odredbe koje se odnose na isplatu akontacije obeštećenja, ovim izmenama i dopunama uređuje se dinamika isplate istih.

Naime, do današnjeg dana Agencija za restituciju je pravosnažno okončala oko 80% postupaka po zahtevu za vraćanje oduzete imovine u pogledu naturalne restitucije i oko 10% postupaka koji se tiču obeštećenja.

Naznačenim izmenama i dopunama ovog zakona stvoriće se uslovi da Vlada utvrdi koeficijent obeštećenja, a nakon toga će Agencija za restituciju započeti postupak donošenja rešenja o visini pomenutog obeštećenja koje će biti isplaćeno građanima ili u vidu obveznica ili isplatom u novcu.

Ovim izmenama i dopunama zakona se takođe omogućava planiranje tačnog iznosa finansijskih sredstava koja će biti opredeljena u narednim godinama i ta sredstva će se konkretno obezbediti iz budžeta Republike Srbije.

Značaj ovih mera ogleda se, pre svega, u tome što su vođene javnim interesom i omogućavaju ravnopravan tretman svih stranaka u postupku i ne sme se zanemariti i činjenica da će makroekonomska stabilnost Republike Srbije i privredni rast koji beleži naša zemlja i u budućnosti ostati stabilan i da će taj privredni rast i dalje nastaviti da kontinuirano raste.

Kao što je borba za bolju budućnost jedan od glavnih zadataka koje smo sebi postavili, zbog kog nam je ukazano poverenje građana, ne smemo zaboraviti neke greške iz prošlosti i na njima moramo učiti i truditi se da ih ispravimo.

Izmena ovog zakona nam baš to omogućuju. Omogućuju nam da ispravimo istorijsku nepravdu koja je u Srbiji učinjena nakon Drugog svetskog rata prisilnom nacionalizacijom imovine, ali pokazati da smo pravna država, jer, kao što znate, ovim izmenama i dopunama zakona ćemo zatvoriti jedan deo Poglavlja 23. u pregovorima sa EU, jer je jasno naznačeno da je jedan od izvora korupcije u Srbiji svakako restitucija.

Ovo ne treba da bude glavni i jedini razlog za donošenje izmena i dopuna ovog zakona, već treba da pokaže da smo na taj način odgovorni i odlučni da se uhvatimo u koštac sa ovim problemom.

Ne mogu, a da u okviru ove teme ne pomenem Pribojsku banju, mesto iz koga dolazim. Pre svega, to se odnosi i tiče vraćanja imovine Eparhiji mileševske pre nekoliko godina, tačnije zemljišta i rehabilitacionog centra. Na taj način posle mnogo godina rešeni su imovinsko-pravni odnosi, banja je dobila svog vlasnika i krenulo se u adaptaciju i uređenje užeg centra.

Ovo pričam iz jednog prostog razloga, a to je da je Pribojska banja razvojna šansa i razvojni potencijal opštine Priboj, koji još uvek nije na adekvatan način i u punom obliku pušten u funkciju, ali je bitno da smo se pomerili sa mrtve tačke i da banju u budućnosti sasvim izvesno očekuju sve veća i veća ulaganja.

Tačno je, poštovane dame i gospodo, da je ovaj problem restitucije trebao i morao biti rešen još odavno. Istina je da je propuštena velika prilika dvehiljaditih godina da se reši ovo pitanje, kako je i obećavano. Međutim, neko je u to vreme odredio da je mnogo bitnije doneti Zakon o privatizaciji, a ne Zakon o denacionalizaciji imovine, iako su ta dva procesa trebala da idu jedan uz drugi i nisu nikako smeli ići odvojeno.

To je pored devastirane privrede i svega što nas je zadesilo u tim godinama dovelo do stvaranja pogodnog tla za razvoj koruptivnih aktivnosti kojima su najgrublje narušeni interesi kako građana Republike Srbije, tako i same Republike Srbije.

Mislim da je na nama da u budućnosti nastavimo da radimo i da, na žalost, ispravljamo tuđe greške i suočimo se sa problemima kao i uvek, ne gurajući ih pod tepih već moramo na ovaj način tražiti rešenja koja će zadovoljiti interese građana Srbije, kojima se isključivo i rukovodimo. Zbog svega toga i samim tim, sa zadovoljstvom ću u danu za glasanje podržati kako ovaj predlog zakona tako i ostale. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Vesna Nedović.

Poštovani predsedniče, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, novi Zakon o fiskalizaciji podrazumeva suzbijanje sive ekonomije. Svaki fiskalni račun, da li su to dobra ili usluge, biće efikasnije sproveden putem interneta poreskoj upravi. Predloženi zakon otklanja nedostatke današnjeg modela, efikasnije se kontroliše isporuka dobara i pruženih usluga na malo, tako i primljenih avansa. Obveznik je u trenutku prometa na malo izdao fiskalni račun korišćenjem fiskalnog elektronskog uređaja koji je odobrila poreska uprava. Teret samog nepostojećeg uređaja i kupovinu novih preuzeće država, što je ušteda za naše obveznike. Početak primene zakona predviđen je 1. januara 2022. godine.

Moramo naglasiti da je od prve fiskalizacije prošlo 15 godina, da je ceo sistem zastareo, uočili su se razni nedostaci koji će u ovoj fiskalizaciji biti otklonjeni.

Svaki fiskalni račun mora biti potpisan elektronskim potpisom i on će se naći u bezbednosnom elementu koga izdaje poreska uprava, u kome će se naći i kripto zaštita, a sve u cilju suzbijanja sive ekonomije i bolje naplate poreza. Suzbijanje sive ekonomije je strateški cilj ove Vlade.

Svi znamo koliko su štetne posledice sive ekonomije na kvalitet života i koliko se privredni subjekti koji rade u skladu sa propisima osećaju pomalo iznevereno u odnosu na one koji rade u sivoj ekonomiji. U borbi protiv sive ekonomije država ne može da pobedi bez aktivnog učešća građana.

Posledice sive ekonomije su manji budžetski prihodi što prouzrokuje lošije javne usluge, kao što su obrazovanje, zdravstvo, policija, sudstvo, komunalne usluge. Plaćanjem poreza i PDV omogućava se izgradnja škola, obdaništa, unapređuje se zdravstveni sistem, socijalni sistem, infrastruktura i životni standard građana.

Samo ekonomski stabilna država sa dobrim poreskim sistemom i odgovornom Vladom može svojim građanima obezbediti bolju budućnost. Naša Vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem brine o svojim građanima kada je najteže.

Sada kada ova pandemija ruši jake zdravstvene sisteme velikih zemalja, jedna mala Srbija u roku od četiri meseca pravi dve velike kovid bolnice u Batajnici i Kruševcu, obezbeđuje najbolju opremu, najviše respiratora do sada, renovira bolnice u koje se nije ulagalo decenijama, brine o svakom ljudskom životu i, što je najvažnije, lečenje je za sve besplatno, što nije slučaj sa razvijenim zemljama Evropa.

Sada kada velike zemlje kupuju velike količine vakcina protiv Kovida-19 i prosto se utrkuju ko će više da kupi količina, ne razmišljajući o manjim zemljama i njihovim stanovnicima, predsednik Aleksandar Vučić obezbeđuje vakcine koje će biti potpuno besplatne za naše građane, a one i te kako koštaju i plaćaju se iz budžeta.

U ovoj ekonomskoj krizi koju je prouzrokovala pandemija korona virusa rade se autoputevi, rekonstruišu klinički centri, otvaraju nova radna mesta, gradi se 7.900 stanova za pripadnike snaga bezbednosti, a država je obezbedila 290 miliona evra, naravno, iz budžeta.

Što se tiče penzionera, država je obezbedila pomoć od 5.000 dinara, a koju će dobiti do kraja nedelje, i obećala povećanje penzija na početku 2021. godine. Kako penzionerima, tako i zaposlenima povećanje plata u zdravstvu, vojsci i javnom sektoru, naravno iz budžeta.

Neodgovorna politika može dovesti zemlju do bankrota, uništiti zdravstveni sistem, penzioni fond, uništiti vojsku i policiju, obrazovni sistem, uništiti svaki pogled u normalnu budućnost, a obezbediti sebi 619 miliona evra i za svog brata 34 stana, a ko zna koliko svojim kumovima, prijateljima. Građani Srbije su uvideli razliku, kaznili na izborima takvo vođenje države i dali svoj glas predsedniku i Vladi koja marljivo radi i stvara bolju budućnost i brine se o njima.

Država je pomogla privatnom sektoru davanjem minimalca za sve i sada pomaže zaposlenima u ugostiteljstvu, hotelijerima, turističkim agencijama, rent a kar agencijama. Negde oko 72.500 dobiće minimalac koji je država obezbedila iz budžeta.

Ne mogu, a da ne prokomentarišem retoriku veleizdajnika, retorike koja se svakodnevno koristi na N1 i NS, razne vrste uvreda upućene predsedniku Aleksandru Vučiću i najstrašnijim pretnjama upućenim njegovoj deci, i to se dozvoljava i ne osuđuje, prete našim kolegama poslanicima, novinarima, i to se prećutkuje, i to se smatra normalnim. Ako mi prokomentarišemo bilo čiju izjavu, to je pritisak na medije, ugrožava se sloboda govora. Sada pitam – ko je i kada branio ili se izvinio Nenadu Jezdiću koji je napadan i nazivan najpogrdnijim imenima samo zato što je govorio odlomke iz monodrame „Miloš Obrenović“ na otvaranju autoputa Miloš Veliki? Kao veliki čovek, kao što je veliki glumac, na to je samo izjavio: „Od srca se radujem narodnom uspehu i dobitku kroz taj autoput. To je put svih nas. Mi kao narod silnu dangubu napravismo da bismo se bavili ogovaranjem“.

Da li se neko izvinio velikim glumcima Mikiju Manojloviću, Lazi Ristovskom, Buletu Gonciću zbog brutalnih uvreda upućenih njima? Da li su oni umetnici ili su umetnici drugog reda, kao što i nas nazivaju građanima drugog reda? Da li se neko izvinio Željku Joksimoviću zbog najpogrdnijih uvreda samo zato što je izjavio da celog života čeka autoput do Valjeva ili je i on umetnik drugog reda?

Kao i moja poslanička grupa, ja ću glasati za sve predloge zakona u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanika Nataša Jovanović.